{"id":134338,"date":"2014-01-06T09:11:42","date_gmt":"2014-01-06T08:11:42","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=134338"},"modified":"2014-01-06T09:15:35","modified_gmt":"2014-01-06T08:15:35","slug":"o-jednom-shvatanju-novinarstva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/01\/06\/o-jednom-shvatanju-novinarstva\/","title":{"rendered":"O jednom shvatanju novinarstva"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Violentan ton, primitivna retorika koja ide do uli\u010darskog \u017eargona, skaredne uvrede ad hominem, psovke i vulgarnosti na ra\u010dun ciljanih neprijatelja na koje se Tijani\u0107 obru\u0161ava po narud\u017ebini ili iz oportuniteta glavna su odlika njegovog prepoznatljivog ma\u010do novinarskog stila dostojnog kakvog raspu\u0161tenog lokalnog kabadahije (famozna srpska \u201cdr\u010dnost\u201c, \u201ckur\u010devitost\u201d kako je sam voleo da ka\u017ee!) i samozvanog frajera sa beogradskih ulica.<\/p>\n

Ako bi po ne\u010dem nedavno preminuli direktor RTS, biv\u0161i novinar i eks-ministar u milo\u0161evi\u0107evskoj vladi Aleksandar Tijani\u0107 mogao ostati upam\u0107en me\u0111u \u0161irokom \u010ditala\u010dkom publikom, to bi, bez sumnje, moglo biti po onoj famoznoj izjavi izre\u010denoj nekih mesec dana pre \u0110in\u0111i\u0107evog ubistva: \u201cAko \u0110in\u0111i\u0107 pre\u017eivi, Srbija ne\u0107e\u201c. No ta \u010duvena izjava ima i svoju predistoriju. \u201cDoajen srpskog novinarstva\u201d i \u201cnajo\u0161trije srpsko pero\u201c, \u201cnajbolji novinar od Vardara pa do Triglava\u201d, kako Tijani\u0107a mediji danas neukusno hvale sa svih strana, morao je u pomenutu izjavu da ulo\u017ei godine i godine truda ne bi li je tako pregnantno formulisao \u2013 tako da se, kao klin, zarije u svest \u0161irokih \u010ditala\u010dkih masa. Stoga \u0107emo ovde, iz pijeteta prema preminulom novinaru, a rukovo\u0111eni onom pomalo staromodnom predstavom da i istina ponekad mo\u017ee da predstavlja nekakav argument (\u201cNemojte mi istinu kao argument!\u201d \u2013 Tijani\u0107 kao glavni urednik Intervjua u jednom razgovoru sa \u010dlanovima redakcije1), nastojati da, u kratkim crtama, rekapituliramo Tijani\u0107evu ulogu kako u medijskoj hajci i pripremi atentata na premijera \u0110in\u0111i\u0107a, tako i kasnije, na mestu direktora RTS, gde \u0107e uporno raditi na falsifikovanju prave istine o ubistvu.<\/p>\n

Vreme lojalnosti porodici Milo\u0161evi\u0107<\/strong><\/p>\n

Hronolo\u0161ki prikaz otpo\u010dinjemo godinom 1999. kada iza Tijani\u0107a ve\u0107 uveliko stoji period ministrovanja u Milo\u0161evi\u0107evoj vladi, gde ulazi kao kadar JUL-a i bliski prijatelj Mirjane Markovi\u0107. U to vreme je svoju lojalnost vlastima – tada svemo\u0107nom bra\u010dnom paru Milo\u0161evi\u0107 – ve\u0107 iskazao dovoljno i jo\u0161 dodatno potvrdio time \u0161to su za njegovog mandata, kao ministra informisanja, bile uga\u0161ene jedine dve nezavisne radio-stanice u Beogradu, Radio Indeks i Radio B92. Godina je, dakle, 1999, NATO izvodi vazdu\u0161ne udare po Srbiji, Milo\u0161evi\u0107eva vlast se ljulja, tajna policija je, radi zastra\u0161ivanja, prisiljena da posegne za krajnjim merama: pravi sa\u010deku\u0161u za Tijani\u0107evog kolegu po peru novinara Slavka \u0106uruviju i ubija ga u centru Beograda, u po bela dana. Tijani\u0107 u to vreme objavljuje tekstove u beogradskom nedeljniku Blic njuz i banjalu\u010dkim Nezavisnim novinama i \u0106uruvijino ubistvo obr\u0107e u svoju korist, po istoj onoj matrici po kojoj \u0107e kasnije plasirati tvrdnje kako \u0110in\u0111i\u0107 vr\u0161i pripreme za Ko\u0161tuni\u010dino ubistvo \u2013 prelazi u Banja Luku, uz obja\u0161njenje da je njemu \u017eivot navodno ugro\u017een. U egzilu nastavlja da pi\u0161e iste onakve pljuva\u010dke i difamatorske tekstove kakve je prethodno pisao u Dnevnom telegrafu i Gra\u0111aninu, dnevnom listu \u010diji je osniva\u010d i glavni urednik, no koji se ugasio nakon svega nekoliko meseci. Violentan ton, primitivna retorika koja ide do uli\u010darskog \u017eargona, skaredne uvrede ad hominem, psovke i vulgarnosti na ra\u010dun ciljanih neprijatelja na koje se Tijani\u0107 obru\u0161ava po narud\u017ebini ili iz oportuniteta i ovde su glavna odlika njegovog prepoznatljivog ma\u010do novinarskog stila dostojnog kakvog raspu\u0161tenog lokalnog kabadahije (famozna srpska \u201cdr\u010dnost\u201c, \u201ckur\u010devitost\u201d kako je sam voleo da ka\u017ee!) i samozvanog frajera sa beogradskih ulica.<\/p>\n

Napadi na \u0110in\u0111i\u0107a<\/strong><\/p>\n

\u0110in\u0111i\u0107 se ve\u0107 tada nalazi visoko na listi njegovih protivnika i o njemu ovako pi\u0161e: \u201cemotivno zakr\u017eljao kao \u017eena koja radije menja stan nego \u017eivot, li\u0161en bilo kakve topline u javnim nastupima, robotizovan u televizijskim debatama, neosetljiv kao kico\u0161 koji svojim cipelama daje imena od milja\u2026\u201c2 Kako je to vreme upornih nastojanja opozicije da se sru\u0161i Milo\u0161evi\u0107, Tijani\u0107eve butade uperene su u prvom redu protiv \u0110in\u0111i\u0107a, koga ozna\u010dava kao glavnog krivca za neuspeh te iste opozicije. Napadaju\u0107i \u0110in\u0111i\u0107a, Tijani\u0107 zapravo radi na razbijanju DOS-a, tada udru\u017eene opozicije: \u201dNiko iz opozicije ne \u017eeli s njim \u2013 ni Vuk ni Ko\u0161tunica i tako je, na prelasku u sljede\u0107i Milenijum, Zoran opkoljen sa svih strana.\u201c3 Nakon petooktobarskog prevrata, Tijani\u0107 pokazuje ambicije da do\u0111e na \u010delo novinske ku\u0107e \u201cPolitika\u201d, u \u010demu \u0107e ga osujetiti ne samo protest radnika pomenute ku\u0107e nego i reakcija vrha DOS-a, ta\u010dnije \u0110in\u0111i\u0107a, koji \u0107e se sna\u017eno usprotiviti njegovom naimenovanju na mesto direktora. Time \u0110in\u0111i\u0107 pravi od sebe smrtnog Tijani\u0107evog neprijatelja, i od tog trenutka po\u010dinje besomu\u010dna hajka na lidera Demokratske stranke. Bila su dovoljna tri meseca pljuvala\u010dke harange i najgorih diskvalifikacija na ra\u010dun \u0110in\u0111i\u0107a (\u201c\u0110in\u0111i\u0107 pravi medijski, finansijski i policijski sistem kojim opkoljava principijelnog Ko\u0161tunicu\u201d \u2026 \u201cako \u0110in\u0111i\u0107 uradi samo ono za \u0161ta je sposoban i samo ono na \u0161ta je spreman, Srbiji nema spasa\u201d4), pa da iz Ko\u0161tuni\u010dinog kabineta stigne poziv Tijani\u0107u da zauzme mesto savetnika za medije predsednika SRJ. Na to mesto dolazi u januaru 2001. iako nije imao odgovaraju\u0107e \u0161kolske kvalifikacije – njegov rad je o\u010dito bio prime\u0107en i adekvatno nagra\u0111en tamo gde treba.<\/p>\n

Slede\u0107e dve godine koje provodi na tom name\u0161tenju iskoristi\u0107e da u najrazli\u010ditijim varijantama ponavlja one iste stare, dobro poznate optu\u017ebe na ra\u010dun \u0110in\u0111i\u0107a i DS. \u0110in\u0111i\u0107 je \u201csklopio pakt sa Legijom\u201d, \u201cne odvaja se od njega\u201d, sara\u0111uje s \u201ckumovima najve\u0107ih mafija\u0161kih grupa\u201d i \u010dak je sa njima uspostavio \u201cneku vrstu du\u017eni\u010dko-poverila\u010dkog odnosa\u201d5, iz \u010dega sledi logi\u010dan zaklju\u010dak da je doti\u010dno lice \u201cprvi evropski premijer koji je priznao da poznaje ili sre\u0107e ve\u0107inu lidera ovda\u0161nje mafije\u201d6, \u201cmali Sloba koji \u0107e braniti vlast po svaku cenu\u201d7. Ve\u0107 na po\u010detku rada u svojstvu Ko\u0161tuni\u010dinog medijskog savetnika Tijani\u0107 konstrui\u0161e prvu ve\u0107u aferu (tzv. \u201cduvansku aferu\u201d) posredstvom hrvatskog Nacionala, \u010diji je urednik Pukani\u0107, gde optu\u017euje srpskog premijera da je ume\u0161an u poslove sa crnogorskom duvanskom mafijom. Po svedo\u010denju Jasne Babi\u0107, nekada\u0161nje novinarke Nacionala8, upravo je Tijani\u0107 organizovao njen susret sa Ko\u0161tunicom u Beogradu. Susret se odigrava u \u201cskromnom, neidentificiranom beogradskom uredu, bez slu\u017ebenih tajnica i predsjedni\u010dkoga osiguranja\u201d. Razgovor traje ne du\u017ee od desetak minuta, no Babi\u0107eva odatle odlazi potpuno razo\u010darana i neobavljenog zadatka: \u201cNikakve dokaze nije Ko\u0161tunica dr\u017eao u ruci, ali je meni odr\u017eao neku vrstu predavanja o \u0110in\u0111i\u0107evoj ovisnosti o crnogorskim kriminalcima, bjelodanoj iz \u010dinjenice da se on jednom zgodom vozio u privatnom avionu duhanskoga kralja Stanka Suboti\u0107a Caneta. \u010cinjenicu je, pak, izvukao iz ve\u0107 objavljenog Nacionalovog teksta, upravo s mojim potpisom.\u201d Po povratku u redakciju, urednik Pukani\u0107 je, po njenim re\u010dima, i sam zbunjen onim \u0161to se desilo, i kao jedini komentar izjavljuje slede\u0107e: \u201cMa to je Monti (ameri\u010dki ambasador Vilijam Montgomeri) ne\u0161to pobrkao. Ko\u0161tunica se valjda predomislio\u201c. Po\u010detkom jeseni te iste 2001. godine, nakon ubistva slu\u017ebenika DB Momira Gavrilovi\u0107a koje se dogodilo neposredno nakon razgovora u Ko\u0161tuni\u010dinom kabinetu (kao provereni \u010dovek Jovice Stani\u0161i\u0107a, biv\u0161eg \u0161efa srpske tajne policije, Gavrilovi\u0107 je trebalo da izvr\u0161i kadrovsku obnovu Dr\u017eavne bezbednosti Srbije i vrh slu\u017ebe popuni ljudima od Ko\u0161tuni\u010dinog poverenja), Tijani\u0107 lansira novu aferu. Gavrilovi\u0107evo ubistvo sada mu je dobrodo\u0161lo kao dodatna potvrda svega onog \u0161to je ve\u0107 ranije pisao i insinuirao: \u201cJedan centar mo\u0107i \u2026 vlada eskadronima smrti u Srbiji\u201c9, pi\u0161e, aludiraju\u0107i u svojim tekstovima na \u0110in\u0111i\u0107ev kabinet, a za samog \u0110in\u0111i\u0107a iznosi stare optu\u017ebe: \u201cZna se ko je putovao privatnim avionom na odmor i slu\u017ebena putovanja po Monaku, Nema\u010dkoj i Francuskoj \u2026 ko ima telohranitelje sa kriminalnom pro\u0161lo\u0161\u0107u.\u201d 10 .<\/p>\n

Pohvala “Crvenim beretkama”<\/strong><\/p>\n

DSS nakon ove afere napu\u0161ta Vladu i postavlja pitanje njene odgovornosti. Nedugo zatim, u novembru 2001, izbija pobuna \u201cCrvenih beretki\u201d, a Tijani\u0107, naravno, ima samo najlep\u0161e re\u010di o ovoj elitnoj jedinici: \u201cNajbolja srpska pe\u0161adijska jedinica \u2018Crvene beretke\u2019 mogla je da zauzme zgradu srpske vlade i pohapsi \u010dlanove kabineta samo da je htela\u201d, ali kako se to nije desilo, iz toga Tijani\u0107 izvla\u010di zaklju\u010dak kako \u201cljudi koji su vodili tu akciju nisu \u017eeleli da izvedu ni pu\u010d ni oru\u017eanu pobunu\u201d11. Kampanja protiv \u0110in\u0111i\u0107a i njemu bliskih ljudi traje nesmanjenom \u017eestinom i naredne godine. U leto 2002. novinar lista Danas Nata\u0161a Odalovi\u0107 prenosi u svojoj kolumni Tijani\u0107eve re\u010di u kojima za sekretara Biroa za komunikacije Vladimira Popovi\u0107a tvrdi kako \u201cnaru\u010duje ubistva preko sur\u010dinskog klana na ra\u010dun Zorana \u0110in\u0111i\u0107a\u201d. Reaguje javno tu\u017eila\u0161tvo koje poziva Odalovi\u0107evu i Tijani\u0107a da daju svoje izjave, no kada se ispostavlja da novinarka Danasa poseduje snimak inkriminisanog razgovora, Tijani\u0107 se povla\u010di, dakako u svom stilu, uz uvrede i pogrdne re\u010di na ra\u010dun Odalovi\u0107eve: \u201cNe bih bio nimalo iznena\u0111en da je novinarski denuncijant Nata\u0161a Odalovi\u0107 snimila privatni razgovor\u201d12. Kampanja protiv \u0110in\u0111i\u0107a vodi se na vi\u0161e frontova istovremeno, uklju\u010duju\u0107i ne samo zvani\u010dne medije, \u010dasopise i tabloide nego i glasila iza kojih stoji Zemunski klan – Nacional i Identitet. U pomenutim listovima tokom cele te 2002. godine izlaze i pisma Ljiljane Buhe, supruge vo\u0111e Sur\u010dinskog klana (u organizaciji vo\u0111a suparni\u010dkog Zemunskog klana Du\u0161ana Spasojevi\u0107a i Mileta Lukovi\u0107a bila kidnapovana i tako prisiljena da ih pi\u0161e), u kojima se iznosi niz izmi\u0161ljenih optu\u017ebi za povezanost sa organizovanim kriminalom na ra\u010dun Zorana \u0110in\u0111i\u0107a i njegovog okru\u017eenja, kao i glasine o pripremama za navodni atentat na Ko\u0161tunicu. \u201e\u0160to se ti\u010de pisama koja sam pisala, Du\u0161an Spasojevi\u0107 i Mile Lukovi\u0107 su mi diktirali ta pisma na taj na\u010din \u0161to mi donesu ve\u0107 spremljen papir, meni daju prazan i izdiktiraju mi sve \u0161to treba da napi\u0161em, a ja se potpi\u0161em, i oni su ta pisma nosili ne znam kome\u201c. Pitanje koje se samo od sebe name\u0107e: Ako je malo verovatno da su autori pomenutih pisama bili nepismeni kriminalci, ko ih je onda pisao? Da nije mo\u017eda upravo Tijani\u0107? Pouzdano se zna da je u ovim glasilima Zemunskog klana Tijani\u0107 dr\u017eao redovne kolumne pod pseudonimom dr Vesna Petrovi\u0107 Jovi\u0107 alias porno-zvezda Rubi (kasnije je utvr\u0111eno da je Tijani\u0107 pravi autor tih tekstova \u2013 i sam je to priznao13 – a da je pored izmi\u0161ljenog imena iznad njegove rubrike stajala fotografija izvesne porno-glumice Rubi koju je na\u0161ao na internetu). Kao porno-glumica Rubi Tijani\u0107 nastavlja da pi\u0161e i u 2003. godini, pa se tako zabrinuto pita: \u201cHo\u0107e li Legija da \u010deka vezan hap\u0161enje od onih koji su ga doskora kovali u zvezde, jer im je po\u0161tedeo \u017eivot\u201c14. Porno zvezda alternativnog novinarstva pokazuje zabrinutost, tako\u0111e, i za sudbinu pisama Ljiljane Buhe: \u201c\u010cume ima prolaz na B92, ali \u010cumetova supruga Ljilja Buha \u2013 ne, ona mnogo pri\u010da o vezi sur\u010dinskih kriminalaca sa ljudima iz dr\u017eavnog vrha. Njene izjave ne\u0107ete videti na frekvenciji B92\u201c15. Na samo mesec dana pred \u0110in\u0111i\u0107evo ubistvo, u svom karakteristi\u010dnom maniru izvrtanja stvari naglavce i predstavljanja crnog da je belo i obrnuto, Tijani\u0107 pod naslovom \u201cDaj krv premijeru\u201d u Nacionalu za \u0110in\u0111i\u0107a konstatuje kako je \u201cSrbima uzeo novac, oteo medije\u201d, pa je \u201cred da nam uzme i po malo krvi. Koliko poznajemo premijera, ne\u0107e to biti mnogo. Po kilo-dva\u201d16. Naravno, za nekih mesec dana \u0110in\u0111i\u0107 \u0107e biti taj koji \u0107e biti pogo\u0111en hicima i iskrvariti na smrt, a neko \u0107e \u017eiv i zdrav (i zadrigao) zasesti u do\u017eivotnu fotelju.<\/p>\n

Po planu dr\u017eavnih zaverenika, upravu u RTS-u je, nakon ubistva premijera \u0110in\u0111i\u0107a, trebalo da preuzme Dragoljub Milanovi\u0107, biv\u0161i direktor, koji je posle okrivljuju\u0107e presude zbog pogibije 16 radnika televizije u bombardovanju NATO 23. aprila 1999, pobegao u Crnu Goru, gde je dobio za\u0161titu Zemunskog klana. Na dan \u0110in\u0111i\u0107evog ubistva, u zgradi RTS su se posle du\u017eeg vremena pojavile i neke stare perjanice Milo\u0161evi\u0107evog novinarstva, o\u010dito po nekom ranijem planu po kojem je trebalo da preuzmu zgradu dr\u017eavne televizije, ali ih je u tome spre\u010dilo pokretanje akcije Sablja. Sama Sablja je zaustavljena kad je istraga do\u0161la do Ko\u0161tunice i njegovih najbli\u017eih saradnika, i to na insistiranje zapadnih diplomata, pre svega, ameri\u010dkog ambasadora Montgomerija. Isti taj Montgomeri, videli smo, bio je siva eminencija duvanske afere u Nacionalu; on je taj koji je svojim autoritetom pokrivao la\u017ene optu\u017ebe Ko\u0161tuni\u010dinog kabineta; svi su mislili da se radi o zvani\u010dnim operativnim podacima CIA i stavovima Va\u0161ingtona, mada se kasnije ispostavilo da je re\u010d o podacima dobijenim iz naju\u017eeg kruga onih koji su pripremali ubistvo premijera \u0110in\u0111i\u0107a. I \u201cpisma javnosti\u201d Ljiljane Buhe, njihov duh, stil i rukopis, ba\u0161 kao i modus operandi, identi\u010dan je \u201cpoverljivim operativnim podacima\u201d koje je dobijao Pukani\u0107ev Nacional, na svakodnevnoj telefonskoj vezi sa ambasadorom Montgomerijem.<\/p>\n

I Ko\u0161tunica i Nacional (kako svedo\u010di Jasna Babi\u0107) zatim se pozivaju jedni na druge, dakle na ucenjenu Ljiljanu Buhu i na ambasadora Montogmerija, tvrde\u0107i da je re\u010d o jasnim dokazima o kriminalnim delatnostima \u0110in\u0111i\u0107eve reformisti\u010dke vlade. Oni se, dakle, pozivaju na konstrukcije koje imaju istog autora – Tijani\u0107a. (U no\u0107i kad je bombardovan master u Aberdarevoj, ispred RTS-a se, ve\u0107 nakon nekih petnaest minuta, pojavio savezni ministar informisanja Goran Mati\u0107, \u010dije je bodro dr\u017eanje i egzaltirani ton dok je davao intervju navelo strane dopisnike da posumnjaju da mo\u017eda ima istine u glasinama \u0161to su tih dana kru\u017eile Beogradom, naime da je Milo\u0161evi\u0107u u interesu da namerno \u017ertvuje RTS \u2013 naravno, iz propagandnih razloga – i da pri tom ra\u010duna na \u0161to ve\u0107i broj \u017ertava. Nekoliko dana pre bombardovanja iz RTS-a se iselila ekipa Si-En-Ena, na \u010delu sa Brentom Sadlerom, ameri\u010dkim novinarom sa kojim su porodice kasnije godinama bezuspe\u0161no poku\u0161avale da stupe u kontakt ne bi li od njega dobile odgovor za\u0161to nije upozorio svoje beogradske kolege te aprilske no\u0107i, kada je svakako znao za ta\u010dno vreme bombardovanja. Nakon \u0161to je prevremeno penzionisan 2004. godine, Montgomeri se ne vra\u0107a u Ameriku ve\u0107 kupuje ku\u0107u prvo u Cavtatu a potom i u Beogradu i ovde na Balkanu razvija privatan biznis: svoju konsultantsku firmu (u oblasti spoljne trgovine i ulaganja) osniva upravo sa biv\u0161im ministrom Goranom Mati\u0107em; firma nosi naziv “Montgomery Sadler Mati\u0107 & Associates DOO”, a tre\u0107i suvlasnik je Brent Sadler, nekada\u0161nji novinar Si-En-Ena i izve\u0161ta\u010d iz Beograda tokom ratnih dejstava NATO. Montgomeri je partner i u jednoj drugoj firmi \u201cStracon Security\u201d, gde njegova supruga i on poseduju manjinski udeo od petnaest procenata, a navedeno preduze\u0107e je u vlasni\u0161tvu biv\u0161eg savetnika predsednika Vojislava Ko\u0161tunice i kuma biv\u0161eg \u0161efa DB-a Radeta Bulatovi\u0107a \u2013 Gradimira Nali\u0107a; name\u0161tenje u toj firmi na\u0161li su biv\u0161i pripadnici JSO i \u0160korpiona.)<\/p>\n

Dva dana nakon atentata na \u0110in\u0111i\u0107a (14. marta 2003), Tijani\u0107u prestaje radni odnos u kabinetu predsednika SRJ zvani\u010dnom odlukom o razre\u0161enju.<\/p>\n

\u0110in\u0111i\u0107 mu je “Onaj”<\/strong><\/p>\n

Kao kolumnista nedeljnika NIN, Tijani\u0107 nastavlja da \u0161iri dezinformacije o atentatu, u opticaj pu\u0161ta staru tezu kako je \u0110in\u0111i\u0107 ne\u0161to dugovao Legiji i kako se sprema njegovo (Tijani\u0107evo) hap\u0161enje. Za atentat ponovo optu\u017euje naju\u017ei krug \u0110in\u0111i\u0107evih saradnika, a mrtvog predsednika vlade apostrofira sa \u201eonaj\u201c: \u201eOnaj (misli se na \u0110in\u0111i\u0107a) je napravio sistem sultanizma\u201c, \u201eonaj kontroli\u0161e sve medije sem jednog (Nacional), tajnu policiju, uniformisanu policiju, parlament, DOS, novac, Hag, diplomatiju, privredu, privatizaciju, tranziciju, zdravstvo, \u0161kolstvo, Hram Sv. Save, vladu, donacije, kredite, uvoz, izvoz, od nedavno i vojsku…\u201e17 Za \u010cedomira Jovanovi\u0107a izjavljuje: \u201cBio je najbli\u017ei onima koji su pucali u Onoga.\u201c18 Razlozi koji stoje iza atentata, po Tijani\u0107u, le\u017ee u me\u0111usobnom obra\u010dunu mafije:\u201dPoznavao je one koje ja nisam i pona\u0161ao se kao da im ne\u0161to duguje (misli opet na \u0110in\u0111i\u0107a). Onda se odrekao dugovanja. Ovi njega\u201d19. Novu bolesnu fiksaciju nalazi u li\u010dnosti Vladimira Bebe Popovi\u0107a: re\u010d je o \u201cosobi sa mnogobrojnim kontaktima u mafiji … sada kadrovskom komesaru i kontroloru medija i policije\u201d20, koga bi, da se Tijani\u0107 pita, po kratkom postupku trebalo strpati \u201cu zatvor zbog kr\u0161enja Zakona o informisanju, a krunski svjedok treba da bude Vilijam Montgomeri\u201c21. (Sic! Od svih ljudi na svetu ba\u0161 Montgomeri kao svedok!) \u201cDa li je Beba iznad srpskih zakona i pravde? \u2026 Gde \u0107e da \u017eivi on i njegovi za\u0161titnici kad se ovo okon\u010da? Ovde ih \u010deka narod, napolju ih \u010deka Legija.\u201d22 Tijani\u0107 uporno insistira na Popovi\u0107evom hap\u0161enju, ponavljaju\u0107i iste optu\u017ebe iz ve\u0107 vi\u0111enog arsenala i na prvu godi\u0161njicu \u0110in\u0111i\u0107evog ubistva: \u201cBebi treba dati status za\u0161ti\u0107enog svedoka. Policija treba da ga \u0161titi sve dok ne ispri\u010da mra\u010dnu tajnu o ubistvu \u0110in\u0111i\u0107a, o saradnji sa mafijom, o kontroli medija, o proizvodnji prljavih pamfleta, o \u0161ti\u0107enju ubica \u0106uruvije, Gavrilovi\u0107a, Stamboli\u0107a i Panti\u0107a.\u201d23<\/p>\n

Nekoliko dana nakon prve godi\u0161njice \u0110in\u0111i\u0107evog ubistva, Ko\u0161tunica postavlja Tijani\u0107a na mesto generalnog direktora RTS (18. marta 2003) i na tom mestu \u0107e Tijani\u0107 ostati sve do svoje smrti, dakle punih deset godina i vi\u0161e (na to mesto je postavljen bez javnog konkursa i protivno statutu RTS, koji predvi\u0111a da direktor nacionalne televizije mora da ima visoku stru\u010dnu spremu). Ve\u0107 u novembru te godine dotada\u0161nji glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Gordana Su\u0161a prisiljena je da podnese ostavku, a pred Tijani\u0107em je sasvim ra\u0161\u010di\u0161\u0107en teren da mo\u017ee da koristi dr\u017eavnu televiziju u najboljem interesu onih koji su ga tu i doveli. Javni servis postaje zapravo servis za bestidnu kampanju Vojislava Ko\u0161tunice i ljudi iz njegovog kabineta.<\/p>\n

Nakon \u0161to je njegov prijatelj, penzionisani ambasador Montgomeri izabrao da se nastani u Beogradu i da tu provodi svoje penzionerske dane (u naselju Neimar), Tijani\u0107 ga vrlo rado zove da gostuje na nacionalnoj televiziji. Po objavljivanju Montgomerijeve knjige Kad ovacije utihnu (podnaslov: Se\u0107anja poslednjeg ameri\u010dkog ambasadora u Jugoslaviji: Borba sa demokratskom tranzicijom) u zimu 2010, Montgomeri gostuje u emisiji “Svedok” i to svoje gostovanje na RTS-u koristi da bi se predstavio ne samo u ulozi samozvanog stru\u010dnjaka za geopoliti\u010dka pitanja i dobrog poznavaoca Balkana nego i kao ovla\u0161\u0107eni tuma\u010d okolnosti koje stoje iza \u0110in\u0111i\u0107evog ubistva (\u201cUbistvo \u0110in\u0111i\u0107a nema politi\u010dku pozadinu\u201d). \u010cinjenica da je Tijani\u0107 ostao toliko godina na mestu na kojem je bio zna\u010di samo jedno: strukture koje su organizovale i izvr\u0161ile atentat na \u0110in\u0111i\u0107a na\u0161le su idealnog \u010doveka za to mesto, \u010diji je \u017eivotni interes bio da se osujeti svaki poku\u0161aj u pravcu saznavanja prave istine o ubistvu. Umro je samopregorno na radnom zadatku. Neka mu je laka zemlja.<\/p>\n

Zoran Jani\u0107<\/p>\n

1 Milivoje Gli\u0161i\u0107, NIN od 7. juna 1996.<\/em><\/p>\n

2 Titanik \u0110in\u0111i\u0107, Dnevni telegraf, 1998.<\/em><\/p>\n

3 Nezavisne novine, 26. decembar 1999.<\/em><\/p>\n

4 Nezavisne novine, 27. oktobar 2000.<\/em><\/p>\n

5 ID, 17. jul 2002<\/em><\/p>\n

6 Nacional, 31. decembar-2. januar 2003.<\/em><\/p>\n

7 Nacional, 29. avgust 2002.<\/em><\/p>\n

8 Tekst pod naslovom Srpsko-hrvatska osovina: \u0161to povezuje Pukani\u0107a, \u0110in\u0111i\u0107a, Ko\u0161tunicu i Montgomerya objavljen u decembru 2010. na hrvatskom portalu Oko.<\/em><\/p>\n

9 Blic, 13. avgust 2001.<\/em><\/p>\n

10 Reporter, 22. avgust 2001.<\/em><\/p>\n

11 Ekspres, 25. decembar 2001.<\/em><\/p>\n

12 Ve\u010dernje novosti, 14. juli 2002.<\/em><\/p>\n

13 Playboy, 2004.<\/em><\/p>\n

14 Nacional, 4. februar 2003.<\/em><\/p>\n

15 Nacional, 26. februar 2003.<\/em><\/p>\n

16 Nacional, 8. februar 2003.<\/em><\/p>\n

17 Srpska re\u010d, 21. maj 2003.<\/em><\/p>\n

18 Isto.<\/em><\/p>\n

19 Isto.<\/em><\/p>\n

20 Isto.<\/em><\/p>\n

21 Dan, 4. jul 2003.<\/em><\/p>\n

22 Balkan, 11. avgust 2003.<\/em><\/p>\n

23 Kurir, 10. mart 2004.<\/em><\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

O mrtvima sve najbolje, ali \u010dinjenice ostaju \u010dinjenice<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-134338","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/134338","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=134338"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/134338\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=134338"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=134338"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=134338"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}