{"id":134108,"date":"2014-01-03T09:17:21","date_gmt":"2014-01-03T08:17:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=134108"},"modified":"2014-01-03T09:18:03","modified_gmt":"2014-01-03T08:18:03","slug":"zapatisti-dvadeset-godina-kasnije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/01\/03\/zapatisti-dvadeset-godina-kasnije\/","title":{"rendered":"Zapatisti: dvadeset godina kasnije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Luis Hern\u00e1ndez Navarro<\/strong><\/p>\n

U meksi\u010dkim elitama duvaju vetrovi sli\u010dni onima koji su duvali pre 20 godina. Ba\u0161 kao Enrike Penja Nijeto (Enrique Pe\u00f1a Nieto) danas, tada se Karlos Salinas de Gortari (Carlos Salinas de Gortari) ose\u0107ao nepobedivim. Njegov projekat reformisanja Meksika na autoritaran i vertikalan na\u010din napredovao je bez ve\u0107ih pote\u0161ko\u0107a, a promovisan je kao prevazila\u017eenje mitova i istorijskog atavizma. On je ve\u0107 udario temelje za trans-sexeino (ostanak na vlasti nakon \u0161est godina, koliko traje predsedni\u010dki mandat u Meksiku). Podr\u0161ka javnog mnenja koju je imao bila je astronomska.<\/p>\n

Reforme 27. \u010dlana ustava, kojima je privatizovan ejido (zajedni\u010dko dobro) i trasiran put za koncentraciju zemlje na selu, usvojene su bez ve\u0107ih pote\u0161ko\u0107a. Isto se desilo sa amandmanom na \u010dlan 130, kojim su dodeljena politi\u010dka prava sve\u0161tenstvu. Prilikom potpisivanja Severnoameri\u010dkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA) progla\u0161eno je doba obilja, progresa i prosperiteta.<\/p>\n

Sam salinizmo je verovao da \u0107e biti ve\u010dan. Nije moglo biti drugih reformi sem njihovih. Nisu bili suo\u010deni sa opozicijom koja je bila u stanju da izdr\u017ei njihov nalet. Partija demokratske revoucije (PRD) ubedljivo je izgubila izbore 1991. na polovini trajanja predsedni\u010dkog mandata, a vi\u0161e od 300 njenih militanata je ubijeno. U politi\u010dkim deponijama oni su pretresali stvari poput preimenovanja zemlje, zastupaju\u0107i mi\u0161ljenje da su je internacionalne finansijske institucije identifikovale kao Meksiko, a NAFTA je bila potpisana u to ime.<\/p>\n

Pojava Zapatisti\u010dke armije nacionalnog oslobo\u0111enja (EZLN) u januaru 1994. dramati\u010dno je preokrenula tu sliku. Izbacila je iz koloseka Salinasov trans-sexeino projekat, razorila autoritarno predsedavanje, postavila uro\u0111eni\u010dko pitanje u centar javne agende, demaskirala la\u017e vladinog projekta borbe protiv siroma\u0161tva, otvorila prostore za ekspanziju \u0161irokog raspona politi\u010dkih i gra\u0111anskih snaga koje su bile politi\u010dki blokirane, izdejstvovala gra\u0111anizaciju Federalnog izbornog instituta (IFE), postavila temelje za politi\u010dku reformu 1996, okon\u010dala vladavinu dva hegemona politi\u010dko-kulturna bloka i unela sve\u017e vazduh u javnu debatu o sudbini zemlje.<\/p>\n

Zapatisti\u010dki ustanak je osvojio, za vrlo kratko vreme, ogromni dru\u0161tveni legitimitet, koji je politi\u010dki i legalno priznat, prvo u Dijalozima u katedrali, a potom u Zakonu za dijalog, pomirenje i dostojanstven mir u \u010cjapasu. Ta posve\u0107enost njihovoj borbi nije bila nepovezana sa katastrofalnim posledicama \u201emodernizacijskih\u201c reformi salinizma me\u0111u \u0161irim delovima stanovni\u0161tva. Mnoge \u017ertve su do\u017eivele ustanike kao svoje osvetnike. Pobunjenici su opravdali oru\u017eani ustanak, delom, kontra-reformama na \u010dlan 27 ustava i potpisivanjem sporazuma NAFTA.<\/p>\n

Pojava Zapatista nije zaustavila ciklus neoliberalnih reformi, ali su njeni promoteri bili primorani da ih odlo\u017ee. Premda je u\u010dinila evidentnom krizu politi\u010dke reprezentacije u kojoj se dru\u0161tvo ne uklapa u re\u017eim, i bila je pravi \u010dinilac borbe za politi\u010dke promene, nije imala dovoljno snage da ograni\u010di \u201epartidokratiju\u201c. Niti je mogla da zauzme stalno mesto za nacionalnim politi\u010dkim stolom.<\/p>\n

Bilo je to o\u010digledno najmanje u tri navrata. Prvo, 1996, sa neuspehom vlade da ispuni sporazum iz San Andresa, i potpisivanjem sporazuma iz Barselone, po kom je dogovorena nova polit\u010dka reforma koja je dovela do stvarne podele vlasti izme\u0111u tri glavne partije. Ovo pregovaranje je dodatno oja\u010dalo partijski monopol nad politi\u010dkom reprezentacijom; ostavilo mnoge politi\u010dke i dru\u0161tvene snage koje nisu identifikovane sa ovim partijama izvan institucionalnih prostora; i sa\u010duvalo gotovo netaknutom mo\u0107 lidera korporativnih masovnih organizacija.<\/p>\n

Drugo, 2001., u prete\u010di aktuellnog Pakta za Meksiko, PRI, PAN i PRD su se ujedinile u senatu da bi glasale za karikaturu uro\u0111eni\u010dke reforme koja je sporazum iz San Andresa u\u010dinila mrtvim slovom na papiru, okon\u010dav\u0161i mogu\u0107nost da bi EZLN i njeni saveznici mogli na drugi na\u010din da budu uba\u010deni u nacionalni politi\u010dki \u017eivot.<\/p>\n

I tre\u0107e, od sredine 2005. i tokom 2006. zapatisti su promovisali, putem Druga\u010dije kampanje, nepartijsku, neizbornu politi\u010dku inicijativu, u \u010dijem srcu je bilo u\u0107e\u0161\u0107e naroda promovisanjem, odozdo pa ulevo, proces antikapitalisti\u010dke promene. Taj projekt je blokiran vladinom represijom nad narodom San Salvadora Atenka i nerazumevanjem institucionalne levice.<\/p>\n

Uprkos ovim smetnjama, EZLN nastavlja da bude jaka snaga transformacije i neosporna referenca za \u0161iroki arhipelag dru\u0161tvenih organizacija u zemlji. Bez tra\u017eenja dozvole, pobunjenici upravljaju sobom, obavljaju pravosudne funkcije, odgovorni su za zdravlje i obrazovanje svog naroda i praktikuju pravo na samoodbranu. Pre samo godinu dana, 21. decembra 2012, oni su pokazali svoju snagu mobilisav\u0161i, u ti\u0161ini, 40.000 pristalica iz baze na miran i disciplinovan na\u010din. U avgustu, 2000 pristalica iz gotovo svakog dela republike u\u010destvovalo je u zapatisti\u010dkoj \u0161koli, neverovatnom obrazovnom iskustvu. Na kraju tog de\u0161avanja, stotine predstavnika i predstavnica uro\u0111eni\u010dkih naroda iz \u010ditave zemlje su, zajedno sa pobunjeni\u010dkim zapovednicima, u\u010dinili seminar Huan \u010canes (Juan Chavez) klju\u010dnim momentom rekonstrukcije Uro\u0111eni\u010dkog nacionalnog kongresa.<\/p>\n

20 godina kasnije nakon svoje javne erupcije, zapatisti\u010dki pokret nastavlja da bude novi vid politike koja raspola\u017ee ogromnom snagom. Ono \u0161to je su\u0161tinski originalno u pogledu te snage, napisao je esejista Tomas Segovia (Thomas Segovia), je da, \u010dak iako je u pitanju oru\u017eani ustanak, on i dalje uporno zadr\u017eava karakteristike dru\u0161tvenog protesta a ne politi\u010dke revolucije. Taj protest je doveo u pitanje legitimnost vlasti. On je izbegao da postane politi\u010dka partija i bude uhva\u0107en u mre\u017eu institucionalne politike.<\/p>\n

Zapatisti\u010dka pobuna se oslobodila od narodnog suvereniteta i ne priznaje posrednike za njegovo sprovo\u0111enje. To je pravi izraz dru\u0161tva koje kriti\u010dki razmi\u0161lja o sebi i svojoj sudbini, koje pravi svoja pravila i, \u010dine\u0107i to, se institui\u0161e.<\/p>\n

Kontrapunkt<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010cak iako je u pitanju oru\u017eani ustanak, Zapatisti\u010dki pokret i dalje uporno zadr\u017eava karakteristike dru\u0161tvenog protesta a ne politi\u010dke revolucije…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-134108","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/134108","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=134108"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/134108\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=134108"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=134108"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=134108"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}