{"id":134051,"date":"2014-01-02T08:00:14","date_gmt":"2014-01-02T07:00:14","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=134051"},"modified":"2014-01-02T08:06:37","modified_gmt":"2014-01-02T07:06:37","slug":"nema-humane-restauracije-kapitalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/01\/02\/nema-humane-restauracije-kapitalizma\/","title":{"rendered":"Nema humane restauracije kapitalizma"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Rade Dragojevi\u0107<\/strong><\/p>\n

U organizaciji Centra za radni\u010dke studije u Zagrebu je gostovao ekonomist i aktivist Goran Musi\u0107. Nedavno je objavio studiju \u201cRadni\u010dka klasa Srbije u tranziciji 1988 \u2013 2013\u2033 i upravo je ta knjiga bila podloga za predavanje i razgovor.<\/p>\n

Va\u0161a knjiga, izme\u0111u ostalog, govori o budu\u0107nosti sindikalizma u na\u0161im krajevima. Na primjeru zrenjaninske Jugoremedije vidi se da se zasad stiglo do radni\u010dkog akcionarstva, odnosno do zadovoljavanja parcijalnim uspjesima. Kako dalje razvijati radni\u010dki pokret?<\/em><\/p>\n

Bavio sam se analizom \u0161trajkova u jednom delu radni\u010dke klase u Srbiji, preduze\u0107ima u industrijskim gradovima u unutra\u0161njosti zemlje koja su nekada bila va\u017eni punktovi jugoslovenske privrede, a za koje krupni kapital nije imao interesa tokom tranzicije; fabrikama \u010diji su pogoni \u010ditavu deceniju, ako ne i du\u017ee, mirovali i \u010diji su radnici bili primorani da se poslu\u017ee radikalnim metodama, poput uli\u010dnih protesta, okupacija fabrika i blokada saobra\u0107ajnica, kako bi politi\u010dari i javnost uop\u0161te obratili pa\u017enju na njihove probleme. Od analize tih konkretnih \u0161trajkova u jednom specifi\u010dnom periodu globalne krize kapitalizma, koja se prenela i u na\u0161 region tokom 2009. i 2010. i iz koje jo\u0161 uvek nismo iza\u0161li, poku\u0161ao sam izvu\u0107i neke \u0161ire zaklju\u010dke za radni\u010dki pokret. Prvi zaklju\u010dak jeste da se \u0161trajk, mobilizacija zajednice i izlazak na ulice isplate. Da se nisu samoorganizovali, ve\u0107ina ovih radnika ostala bi zaboravljena u tranzicionom limbu neispla\u0107enih plata, bez pristupa zdravstvenom sistemu, u fabri\u010dkim halama koje polako propadaju. Kroz borbu su mo\u017eda prvi put uspeli da skrenu pa\u017enju politi\u010dara i svojih sindikalnih centrala na sebe te da nateraju javnost da privatizaciju i deindustrijalizaciju prepozna kao klju\u010dan problem dru\u0161tva. Drugi neizbe\u017ean zaklju\u010dak jeste da se radni\u010dko akcionarstvo pokazalo kao slepa ulica. Ono je podelilo radni\u0161tvo na one koji su tokom razli\u010ditih privatizacionih zakona uspeli da do\u0111u do akcija svojih preduze\u0107a i one koji to nisu bili u prilici da urade. Akcionarstvo se pokazalo kao vrlo nestabilna, kratkoro\u010dna baza za organizovanje \u010dak i za one radnike koji su manjinski vlasnici svojih preduze\u0107a, jer tr\u017ei\u0161na logika ide protiv usitnjavanja kapitala. Ljudi su svoje akcije neminovno prodavali, a preduze\u0107a koja su radnici poku\u0161ali voditi kao grupni preduzetnici na tr\u017ei\u0161tu su preuzimali krupniji igra\u010di i korporacije.<\/p>\n

Primer Jugoremedije, farmaceutske firme iz Zrenjanina, tu je paradigmati\u010dan. Radnici tog preduze\u0107a godinama su vodili herojsku borbu protiv dr\u017eave i novog vlasnika, poni\u0161tili privatizaciju i povratili kontrolu nad svojom fabrikom, da bi je na kraju ponovo izgubili na slobodnom tr\u017ei\u0161tu pod upravom radnika-akcionara. Organizovanje pokreta na principima rada i prava na rad name\u0107e se kao mnogo stabilniji, sveobuhvatniji i potencijalno efikasniji model borbe od onog zasnovanog na pravu privatne svojine. Tu dolazimo do ponovne aktualizacije uloge sindikata, ali i potrebe za artikulisanjem politi\u010dkog glasa radnika. Put ka povezivanju razli\u010ditih delova radni\u010dke klase je izrada politi\u010dkog programa koji bi uspeo da objedini njihove interese.<\/p>\n

Tzv. druga Srbija i ofanziva kapitala<\/strong><\/p>\n

\u0160to bi trebalo napraviti da se sindikati politiziraju, da se nadi\u0111e reformizam i da se u obzir uzme revolucionarni horizont?<\/em><\/p>\n

Sindikalne centrale dugo su izbegavale direktno politi\u010dko delovanje pod izgovorom da ne \u017eele da se prljaju i da radni\u010dka borba mora ostati \u201c\u010dista\u201d. To se pokazalo kao paravan za prodaju radni\u010dkih interesa iza zatvorenih vrata. Posle niza poraza i izneverenih o\u010dekivanja dru\u0161tvenih pokreta u prethodne dve decenije, me\u0111u radni\u0161tvom se ra\u0161irio cinizam i verovanje da se iza svakog politi\u010dkog organizovanja krije neki skriveni interes koji \u0107e ih iskoristiti za svoje ciljeve. Jedini na\u010din da se ovome stane na put jeste demokratizacija sindikalnih struktura, tj. ohrabrivanje izbornih natjecanja vi\u0161e kandidata sa razli\u010ditim programima, sni\u017eavanje plata funkcionera na prose\u010dan nivo zarade kvalifikovanih radnika i pove\u0107anje odgovornosti sindikalnih funkcionera pred svojom bazom. Sindikati se moraju okrenuti svom \u010dlanstvu i pravljenju samostalnog politi\u010dkog programa, umesto \u0161to se oslanjaju na donacije stranih fondacija i politi\u010dku podr\u0161ku gra\u0111anskih partija i nevladinih organizacija.<\/p>\n

Zanimljiv je bio i stav medija prema Jugoremediji. \u0160to je recimo \u010dasopis \u201cRepublika\u201d, \u010diji slu\u010daj pomnije opisujete, shvatio u slu\u010daju zrenjaninske tvornice, a \u0161to nije razumio?<\/em><\/p>\n

Ve\u0107ina medija u po\u010detku je ignorisala borbu radnika u Zrenjaninu, a neki od agresivnijih novinara sa neoliberalnom agendom \u017eigosali su ih kao remetioce tranzicije i povampirene duhove komunizma. Jedan izuzetak bila je \u201cRepublika\u201d, glasilo koje je osnovao i vodio sociolog i aktivista civilnog sektora Neboj\u0161a Popov. Ona je pru\u017eila podr\u0161ku Jugoremediji, ali iz vrlo specifi\u010dnog ideolo\u0161kog ugla. \u0160trajka\u010di nisu bili posmatrani kao predstavnici radni\u010dke klase, ve\u0107 kao skup individua koje se bore za svoja ljudska prava, pre svega pravo na imovinu. \u0160trajk je stavljan u kontekst borbe protiv korupcije i pribli\u017eavanja evropskim standardima \u2013 tema koje, po pravilu, prate vapaji za nekom vrstom humane restauracije kapitalizma, tranzicije sa ljudskim likom. Pritom se ignori\u0161e \u010dinjenica da je upravo po\u010detkom tranzicije i prvim koracima pribli\u017eavanja Evropskoj uniji zapo\u010deo sunovrat \u017eivotnog standarda i politi\u010dkih prava radni\u010dke klase u regionu. Umesto toga, bahatost novih gazda i op\u0161ti napad na radni\u010dku klasu predstavljaju se kao rezultat \u201cnekulture\u201d Balkanaca, a ustvari se radi o neizbe\u017enom aspektu, koji je preduslov za produbljivanje kapitalisti\u010dkih procesa u na\u0161im dru\u0161tvima, poput privatizacije, \u0161irenja opsega tr\u017ei\u0161ta i ja\u010danja zavisnosti od stranog kapitala.<\/p>\n

Mo\u017ee li se re\u0107i da su se sukobi na relaciji kapitala i rada u Srbiji zao\u0161trili padom Milo\u0161evi\u0107a i dolaskom na vlast liberalno-demokratskih partija? Koja je razlika izme\u0111u one prve tranzicije tijekom devedesetih i one druge, iza 2000. godine, ako govorimo o radni\u0161tvu i njegovoj poziciji?<\/em><\/p>\n

Da, nastupila je ofanziva kapitala prema svetu rada i poku\u0161aj br\u017ee razgradnje svih prava koje je radni\u010dka klasa u\u017eivala u biv\u0161oj Jugoslaviji, poput sigurnosti radnog mesta, slobodnog pristupa kvalitetnom zdravstvu, investicija u javne stambene fondove itd. Pod Milo\u0161evi\u0107em se proces restauracije tr\u017ei\u0161ta kao osnovnog regulatora dru\u0161tvenih tokova odvijao usporeno. Milo\u0161evi\u0107eva familija i delovi direktorskog sloja iz biv\u0161eg dru\u0161tvenog sektora koji ga je odr\u017eavao na vlasti poku\u0161ali su se transformisati u neku vrstu nove nacionalne bur\u017eoazije i stoga su celom procesu tranzicije pri\u0161li veoma oprezno. Me\u0111unarodna izolacija, privredni kolaps i ratno stanje primorali su \u010dak i najagresivnije protr\u017ei\u0161ne elemente unutar re\u017eima da prihvate dominantnu ulogu dr\u017eave i uspore sa razgradnjom osnovne infrastrukture nasle\u0111ene iz vremena SFRJ, koja je omogu\u0107avala kakav-takav socijalni mir uprkos te\u0161kim vremenima.<\/p>\n

Srpska opozicija je, sa druge strane, tokom devedesetih postala u velikoj meri zavisna od finansijske i politi\u010dke podr\u0161ke Zapada. Njoj su se priklju\u010dili i tajkuni koji su sazreli u Milo\u0161evi\u0107evom inkubatoru i koji su do kraja decenije shvatili potrebu da se uve\u017eu u me\u0111unarodne tokove kapitala kako bi dalje razvijali svoje poslove. Da bi ostvarili pristup tim tokovima, morali su da najve\u0107e delove tranzicionog kola\u010da prepuste multinacionalnom kapitalu. Nakon pada Milo\u0161evi\u0107a, sa gubitkom kontrole nad nacionalnom ekonomijom, gubi se \u010dak i privid nacionalne suverenosti. Napu\u0161tena je bilo kakva ideja razvojne industrijske politike, profitabilne firme su rasprodate, a Zakon o radu zao\u0161tren. Srpska dr\u017eava je danas zavisna od fondova za pridru\u017eivanje EU-u kako bi okre\u010dila bolnice, dobar deo socijalne politike, poput brige o izbeglicama i omladini, izme\u0161ten je u okrilje nevladinih organizacija, \u017eivot dece kojima su hitno potrebne operacije u inostranstvu stavlja se u ruke privatnih medija koji organizuju kampanje i donacije. Radi se o tr\u017ei\u0161nom odnosu zavisnosti i iskori\u0161\u0107avanja.<\/p>\n

Plate ni\u017ee nego u Kini<\/strong><\/p>\n

Je li dana\u0161njoj ljevici u Srbiji problem to \u0161to je partija koja je nominalno bila socijalisti\u010dka (SPS) devedesetih provodila politiku kakvu je provodila? Dakako da su liberali tu situaciju dodatno iskoristili da sve lijeve ideje budu manje-vi\u0161e dru\u0161tveno odba\u010dene i diskreditirane. Kako dakle vratiti povjerenje u socijalizam s takvom popudbinom iz nedavne pro\u0161losti?<\/em><\/p>\n

Nema sumnje da je to prepreka. No levica nema \u0161ta da krije, nemamo se \u010dega stideti iz na\u0161e istorije. Jo\u0161 u prvim godinama nakon Drugog svetskog rata bilo je jasno da se unutar KPJ nalaze predstavnici razli\u010ditih dru\u0161tvenih slojeva sa razli\u010ditim koncepcijama razvoja. Privilegovana manjina unutar dr\u017eavnog i partijskog aparata poku\u0161ala je opona\u0161ati \u017eivotni stil i aspiracije predratnog gra\u0111anstva. Sa druge strane, jedina \u201cprivilegija\u201d koju je u\u017eivala ve\u0107ina obi\u010dnih radnih ljudi i biv\u0161ih partizana bila je mogu\u0107nost da \u017eive od svog rada i eventualno koriste stan u dru\u0161tvenom vlasni\u0161tvu. Deo funkcionera i direktora dru\u0161tvenih preduze\u0107a vremenom je potpuno napustio projekat izgradnje socijalisti\u010dke modernosti i krenuo u stvaranje nacionalnih dr\u017eava i restauraciju kapitalizma. Milo\u0161evi\u0107 je bio oli\u010denje tog procesa. Ti ljudi i takve istorijske tendencije dakle nemaju mnogo toga zajedni\u010dkog sa levicom i radni\u010dkim pokretom. Upravo suprotno, oni su bili rezultat pritiska imperijalizma i privilegovanih slojeva na Komunisti\u010dku partiju. Ovo svakako ide protiv dominantnih tuma\u010denja u na\u0161im dru\u0161tvima, koja povla\u010de direktnu liniju izme\u0111u nasle\u0111a jugoslovenske revolucije i krize, ratova i raspada zemlje. No posao levice danas je da strpljivo obja\u0161njava svakome ko je spreman da nas saslu\u0161a. Brojnost tih ljudi \u0107e rasti srazmerno potvrdama koje na\u0161a analiza bude dobila iz iskustva. Ube\u0111en sam da levica mo\u017ee ponuditi bolju analizu krize onoga \u0161to smo nazivali socijalizmom i raspadom Jugoslavije od pri\u010da o drevnim netrpeljivostima izme\u0111u Srba i Hrvata, te\u017enji naroda ka nacionalnim dr\u017eavama i drugih ideolo\u0161kih dogmi gra\u0111anskih analiti\u010dara.<\/p>\n

Ako smo dobro primijetili, materijalni polo\u017eaj radnika u Srbiji jedan je od najte\u017eih u regiji. Govori li slu\u010daj Fiata i kragujeva\u010dke tvornice i to da te toliko prizivane direktne strane investicije samo dodatno brutaliziraju odnose?<\/em><\/p>\n

Jasno je u kojim je slu\u010dajevima strana korporacija zainteresovana da ula\u017ee u zemljama biv\u0161e Jugoslavije. To \u0107e u\u010diniti ako joj se ponude uslovi poslovanja jednaki ili povoljniji od onih koje dobijaju u zemljama Tre\u0107eg sveta. Prose\u010dne plate u industrijskom sektoru u Srbiji u ovom su momentu ni\u017ee nego u mnogim delovima Kine. Po svim informacijama koje dobijamo, tempo rada i uslovi u novim fabrikama su nepodno\u0161ljivi, a sindikati \u010desto pod kontrolom uprave. Dr\u017eava tvrdi da nema sredstava da ula\u017ee u javni sektor, no stranim se investitorima nude subvencije i izuzimanja od pla\u0107anja poreza na svakom koraku. Porez na dobit u Srbiji ionako je me\u0111u najni\u017eima u Evropi i iznosi deset odsto. Sa druge strane, partije na vlasti i mediji i dalje nekriti\u010dki govore o stranim investicijama kao jedinoj \u0161ansi Srbije. Fiat je jedan od retkih primera koje mogu projektovati kao uspe\u0161ne i korisne za zemlju u celini. Me\u0111utim, istina je da javnost nije upoznata sa detaljima poslovnog dogovora izme\u0111u Fiata i dr\u017eave. Delovi tog ugovora su cenzurisani. Izve\u0161tavanje o uslovima rada unutar fabrike je tabu za medije. Nedavni incident grebanja gotovih vozila u fabrici ukazuje na to da su tenzije velike i da zaposleni nemaju kanala da izraze svoje nezadovoljstvo. Ne bih se iznenadio ako bi novi talas \u0161trajkova krenuo upravo iz fabrika koje se navode kao primeri uspe\u0161ne privatizacije.<\/p>\n

Nedvosmisleno protiv Evropske unije<\/strong><\/p>\n

Kako gledate na pristupanje Srbije Europskoj uniji? Ima li lijevih euroskeptika u Srbiji?<\/em><\/p>\n

Narod Srbije se sistematski poni\u017eava. Desnica poku\u0161ava da eksploati\u0161e ovaj sentiment kanalisanjem opravdane frustracije u nacionalizam. No kroz iskustvo devedesetih ljudi su shvatili da je ideja o jakoj nacionalnoj bur\u017eoaziji, \u201cpatriotskim preduzetnicima\u201d koji rade za dobrobit celog dru\u0161tva, \u010dista iluzija. Liberalni analiti\u010dari i nevladin sektor \u0161ire paniku o novom zaokretu udesno, me\u0111utim tendencija unutar Srbije je upravo suprotna. Ljudi su umorni od nacionalista, ali i kivni na prazna obe\u0107anja zagovornika EU-a. Dalje zao\u0161travanje sukoba izme\u0111u kapitala i rada moglo bi iznedriti novu politiku i vra\u0107anje samopouzdanja radni\u010dke klase. U Srbiji postoje levi evroskeptici. Sebe ne ubrajam me\u0111u njih, kao ni ostali ljudi okupljeni u Marksisti\u010dkoj omladini Crveni, organizaciji \u010diji sam \u010dlan. Pozicija evroskeptika je poku\u0161aj da se protivljenje Evropskoj uniji svede na pitanje dozvoljene sumnje u EU, dok joj se u praksi priznaje njena samoproklamovana bezalternativnost. Mi tu nemamo sumnje i nismo evroskeptici, ve\u0107 smo nedvosmisleno protiv Unije. \u201cPribli\u017eavanje Evropi\u201d je eufemizam za politiku uvo\u0111enja profiterske logike u sve pore dru\u0161tva. Briselska birokratija i krupni kapital, \u010dije interese ta birokratija brani, nije i ne mo\u017ee biti nikakav partner radnim ljudima u zemljama na periferiji. Oni nisu sposobni za partnerstvo ni u svojim zemljama. Zbog toga bi stav levice trebao biti nedvosmisleno protiv \u201cevropskih integracija\u201d, bez straha da \u0107e nas neko time izjedna\u010diti sa desnicom. Ta pozicija ne zna\u010di da levica treba da se zala\u017ee za izolaciju zemlje, ve\u0107 da u borbi protiv kapitala gradi vlastite, samostalne saveze sa pokretima \u010diji se interesi poklapaju sa interesima na\u0161ih radnika. Koliko krupni kapital i \u201cinvestitore\u201d smatramo neprijateljima, toliko saveznikom smatramo evropski radni\u010dki pokret, leve partije i borbene sindikate, koji svakodnevno di\u017eu glas protiv brutalnih socijalnih rezova i daljeg ugnjetavanja. Upravo je ta radni\u010dka Evropa, koja danas stoji nasuprot Briselu, ona sa kojom se povezujemo.<\/p>\n

Novossti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Goran Musi\u0107: Nastupila je ofanziva kapitala prema svetu rada i poku\u0161aj br\u017ee razgradnje svih prava koje je radni\u010dka klasa u\u017eivala u biv\u0161oj Jugoslaviji, poput sigurnosti radnog mesta, slobodnog pristupa kvalitetnom zdravstvu, investicija u javne stambene fondove itd<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":90106,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-134051","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/134051","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=134051"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/134051\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/90106"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=134051"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=134051"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=134051"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}