{"id":133639,"date":"2013-12-28T09:42:40","date_gmt":"2013-12-28T08:42:40","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=133639"},"modified":"2013-12-28T09:42:40","modified_gmt":"2013-12-28T08:42:40","slug":"blato-ima-miljenike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/12\/28\/blato-ima-miljenike\/","title":{"rendered":"Blato ima miljenike"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Sa\u0161a Ili\u0107<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Odem kod Kos\u030ctunice po savet. Isto. Svratim kod Dobrice po mis\u030cljenje. Isto\u2026<\/em><\/p>\n

Aleksandar Tijani\u0107<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

Bli\u017ei se Nova godina i ljudi ovih dana, u drugom talasu nakon Sajma knjiga, odlaze u knji\u017eare i kupuju na brzinu one knjige koje su im promakle tokom godine ili one o kojima su ne\u0161to \u010duli, jednom re\u010dju \u201cknjige o kojima se pri\u010da\u201d. Knji\u017eara DELFI i ovog decembra u svojim ekspoziturama bele\u017ei ogroman priliv, jer se o njihovim knjigama i pri\u010da i pi\u0161e. A \u0161to je jo\u0161 bolje, knjige se prodaju. Kako i ne bi, kad se o tim knjigama \u010ditaoci mogu obavestiti u trolama, salonima lepote, teretanama, na autobuskim stajali\u0161tima, u solarijumima, u stani\u010dnim toaletima i dakako u svim medijima. A ko pi\u0161e o tim knjigama? Vi\u0161e-manje \u2013 svi. Od priu\u010denih kriti\u010dara do second hand politi\u010dara. Uzgred, tim knjigama po niskoj ceni ne mo\u017ee da parira niko. Dobiti knjigu velikana srpskog novinarstva za samo 524 dinara zaista je retka pojava na regionalnom tr\u017ei\u0161tu knjiga. Me\u0111utim, jo\u0161 je ve\u0107i uspeh kada se od tre\u0107erazrednog novinara pravi mit o savr\u0161enoj biografiji beskompromisnog borca za slobodu kriti\u010dke misli. Re\u010d je o Aleksandru Tijani\u0107u, \u010dija je nedavna smrt tobo\u017ee izazvala tektonsko pomeranje tla na javnoj sceni Srbije.<\/p>\n

Pre dva dana, u slobodnoj sve\u010danoj sali Skup\u0161tine Beograda, promovisana je \u201ctestamentarna knjiga\u201d Aleksandra Tijani\u0107a pod revolucionarnim naslovom Ja. I niko moj, koja je za kratko vreme do\u017eivela \u010dak deset izdanja. Posle velike promocije Kusturi\u010dine knjige Smrt je neprovjerena glasina na Beogradskom sajmu 2010, nije bilo promocije koja bi okupila toliko mo\u0107nih ljudi iz sveta politike, medija, kulture i bezbednosnih servisa, kao \u0161to je bilo ovo ljupko knji\u017eevno ve\u010de posve\u0107eno Tijani\u0107u i njegovoj knjizi. Do\u0161li su i premijer Da\u010di\u0107 i vicepremijer Vu\u010di\u0107, poznati po svojoj naklonosti prema pisanoj re\u010di. Naravno, neko bi se mogao zapitati da li se tu radi o knjizi koju je Tijani\u0107 pisao godinama, spremaju\u0107i se da je objavi pred kraj \u017eivota i time se iskupi za sve gluposti kojima se bavio tokom svog radnog veka. Naprotiv. Re\u010d je o tekstovima koje je Tijani\u0107 ranije pisao i objavio ih diljem bespu\u0107a medijske neozbiljnosti. Stoga ovo i nije bilo knji\u017eevno ve\u010de ve\u0107 neki vid stvaranja ili bar potvr\u0111ivanja novog saveza pre i postoktobarskih elita. Sama knjiga Ja. I niko moj svojim oblikovanjem nudi \u0161ifru za razumevanje ovog procesa. Pisac predgovora je, prema pokojnikovoj \u017eelji, bio niko drugi do Nenad \u010canak, pesnik ravnice i ljubitelj brzine na drumovima. (Ne bi me za\u010dudilo ako bi se jednog dana pojavila pri\u010da o ne\u017enom prijateljstvu ovog politi\u010dara sa ocem Branislavom Peranovi\u0107em, razume se, iz bajkerskih dana.) Kako nam sam \u010canak u svom predgovoru obja\u0161njava, na sam Dan mrtvih, \u201cdogodio mu se neobi\u010dan telefonski poziv\u201d, odnosno pozvala ga je draga prijateljica koja mu je poverila neobi\u010dno va\u017enu informaciju da je Tijani\u0107 nekoliko dana pred smrt, skupljaju\u0107i svoje stare tekstove po ladicama, razmi\u0161ljao upravo o njemu, kao o potencijalnom piscu predgovora. Kao u dobrim starim krimi romanima, iz ovog \u201cdoga\u0111anja telefonskog poziva\u201d mogao bi se razviti solidan knji\u017eevni narativ o biv\u0161em politi\u010daru koji u danima op\u0161te oseke traga za novim \u017eivotom. No, na stranicama \u010cankovog predgovora te\u010de druga\u010dija naracija, zapravo je re\u010d o svojevrsnom pokajanju, koje se kroz diskrus o Tijani\u0107evom novinarstvu \u2013 ina\u010de prepunom ma\u010doidnih, \u0161ovinisti\u010dkih i nacionalisti\u010dkih fraza \u2013 realizuje po principu \u201cmislili smo da je ovo, a bilo je ono\u201d. Sasvim konkretno, \u010canak preimenuje Tijani\u0107ev \u201cjezik mr\u017enje\u201d u \u201cjezik prezira\u201d, pa \u010dak i u \u201cjezik razo\u010daranja\u201d. Reklo bi se, prava poetika osporavanja. Tijani\u0107 po njemu nije bio primitivan i necivilizovan ve\u0107 naprotiv, novinar povi\u0161ene s(a)vesti i odgovornosti, koji je upravo intenziviranjem zla u svojim tekstovima \u017eeleo da probudi ono dobro u nama. Izgleda da je kod samog \u010canka takva strategija urodila plodom, jer on je, poput urednika ove knjige, Petra V. Arbutine, progledao novim o\u010dima. Samo jedan \u010dovek mogao je da bude bolji predgovara\u010d Tijani\u0107evoj knjizi, ali njemu se na\u017ealost nije \u201cdogodio telefonski poziv\u201d. Re\u010d je o Borisu Tadi\u0107u. Me\u0111utim, to \u0107utanje telefona mo\u017ee samo da mu potvrdi da je politi\u010dki toliko neupotrebljiv da ga niko ne\u0107e pozvati \u010dak ni da ka\u017ee koju profesorsku o pokojnom direktoru Javnog servisa Srbije, kome je svojevremeno poverio edukovanje nacije.<\/p>\n

Kao \u0161to je i red, urednik Arbutina je ponudio svoje obrazlo\u017eenje javnosti zbog \u010dega je odlu\u010dio da objavi knjigu Ja. I niko moj. \u201cTijani\u0107 me je kupio time \u0161to je glasno govorio ono o \u010demu su svi glasno \u0107utali\u201d, objasnio je tijani\u0107evskim jezikom. Naravno, to nema veze sa strategijom vlasnika Lagune, po kojoj bi trebalo da uspostavi kona\u010dni monopol nad tr\u017ei\u0161tem knjiga u Srbiji, preuzimanjem Sajma knjiga i povezivanjem sa politi\u010darima. Recept je zapravo star, mnogi su poku\u0161ali da ga realizuju, ali bi se na kraju ugruvali poput Predraga Markovi\u0107a, nekada\u0161njeg vlasnika najperspektivnije doma\u0107e izdava\u010dke ku\u0107e \u2013 Vremena knjige. Me\u0111utim, svako ko do\u0111e do te faze ekonomskog rasta, po\u010dinje da se zanosi idejama \u0161irenja biznisa preko svojih gabarita, paktira sa politikom, ulazi u povoljne kredite i zavr\u0161ava na galeriji Sajma knjiga, ili na kartonskoj kutiji na Zelenom vencu, gde je i po\u010deo pre dvadesetak godina. A tamo, na Zelenom vencu, mo\u017ee se ponovo vratiti magmi uli\u010dnog diskursa kojim je obilovalo Tijani\u0107evo novinarstvo. Zato pri\u010da o Tijani\u0107u kao novinaru nema mnogo veze sa stvarno\u0161\u0107u. On je tu samo kao neophodna simboli\u010dka kop\u010da izme\u0111u kulturnog i politi\u010dkog kapitala, koji u Srbiji jo\u0161 uvek imaju tesnu vezu i samo kao takvi, mogu da funkcioni\u0161u neko vreme, glume\u0107i uspostavljen sistem vrednosti. Zajedni\u010dki imenitelj ovakvih saveza je populizam, knjiga za svakoga, politika sa masovnom podr\u0161kom. Jezik marketinga ovakvog saveza je paradoksalno jezik kriti\u010dke kulture, gotovo avangarde: bespo\u0161tednost, kriti\u010dnost, usamljenost u stavovima, hrabrost, zalog za budu\u0107nost. Sve to Tijani\u0107 nikada nije imao. Ni politika koja je preko njega paktirala sa medijskom i kulturnom scenom, tako\u0111e. Jedini postojan element ovakve scene bilo je i ostalo blato, ono krle\u017eijansko, koje dodu\u0161e pominje i Nenad \u010canak u svom predgovoru, ali u ki\u010d varijanti \u201ckrvavog blata\u201d. Ono se bolje prodaje.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net <\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre dva dana, u slobodnoj sve\u010danoj sali Skup\u0161tine Beograda, promovisana je \u201ctestamentarna knjiga\u201d Aleksandra Tijani\u0107a pod revolucionarnim naslovom Ja. I niko moj, koja je za kratko vreme do\u017eivela \u010dak deset izdanja…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":133640,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-133639","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/133639","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=133639"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/133639\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/133640"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=133639"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=133639"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=133639"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}