{"id":133274,"date":"2013-12-24T09:31:41","date_gmt":"2013-12-24T08:31:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=133274"},"modified":"2013-12-24T09:35:32","modified_gmt":"2013-12-24T08:35:32","slug":"snouden-i-grinvald","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/12\/24\/snouden-i-grinvald\/","title":{"rendered":"Snouden i Grinvald"},"content":{"rendered":"

\u00a0\"\"<\/a>Autorka: Janet Reitman<\/strong><\/p>\n

Kao i obi\u010dno, i tog decembarskog jutra pro\u0161le godine Glen Grinvald je uklju\u010dio svoj laptop da pregleda po\u0161tu \u2013 i doneo odluku koja ga je zamalo ko\u0161tala pri\u010de veka. Kolumnista i bloger sa brojnom i odanom publikom, Grinvald svakodnevno dobija na stotine mejlova, mnoge od \u010ditalaca koji trvde da imaju \u201epravu stvar\u201c za njega. Ponekad se te tvrdnje poka\u017eu ta\u010dnima, ve\u0107inom su gluposti. Ima i takvih koje obe\u0107avaju ali zahtevaju pomnu analizu \u0161to oduzima vreme a Grinvald, koji svakog jutra zati\u010de po\u0161tansku poplavu, gotovo da ga uop\u0161te nema. \u201eInbox je moj neprijatelj\u201c, nedavno mi je rekao.<\/p>\n

Tako je 1. decembra 2012. Grinvaldu stigla poruka u kojoj mu neko nepoznat tra\u017ei javni klju\u010d za enkripciju, ili PGP, koji omogu\u0107ava za\u0161titu sadr\u017eaja po\u0161te. Grinvald ga nije imao, i sad priznaje da je to bilo neoprostivo s obzirom da je gotovo svakodnevno pisao o stvarima nacionalne bezbednosti i da je verovatno ve\u0107 uveliko bio na radaru vlasti zbog otvorene podr\u0161ke Bredliju Meningu i Vikiliksu. \u201eU stvari nisam ni znao \u0161ta je PGP. Nisam imao pojma kako da ga instaliram ni kako se koristi\u201c. Zvu\u010dalo mu je suvi\u0161e komplikovano a Grinvald je u to vreme imao pametnija posla, pisao je knjigu o medijskoj kontroli politi\u010dkog diskursa, uz svoju redovnu kolumnu za britanski Gardijan.<\/p>\n

\u201eLi\u010dilo mi je malo na Anonimuse\u201c, ka\u017ee Grinvald. \u201ePreterano tajanstveno, kao, \u2018ja i jo\u0161 neki ljudi imamo ne\u0161to \u0161to bi te moglo zanimati\u2026\u2019 Bez ikakve naznake o \u010demu se radi.\u201c<\/p>\n

Ignorisao je poruku ali mu je izvor ubrzo poslao uputstvo za enkripciju. Onda mu je poslao i video koji Grinvald opisuje kao \u201eenkripcija za novinare\u201c a koji ga je \u201evodio kroz postupak kao potpunog idiota\u201c.<\/p>\n

I dalje ga je mrzelo da se bak\u0107e sa sigurnosnim protokolima. \u201e\u0160to je vi\u0161e slao, izgledalo mi je sve komplikovanije. Mislim, sad treba da gledam i prokleti video\u2026?\u201c Grinvald jo\u0161 uvek nije znao ko je izvor ni \u0161ta ho\u0107e. \u201eBila je to kvaka-22: ako mi ne da bar ne\u0161to konkretno ne pada mi na pamet da ostavljam svoje poslove, a on ne mo\u017ee ni\u0161ta da mi ka\u017ee dok ne nabavim taj PGP.\u201c<\/p>\n

Vrteli su se tako \u010ditavih mesec dana. Kona\u010dno, posle vi\u0161e neuspelih poku\u0161aja da privu\u010de Grinvaldovu pa\u017enju, izvor je odustao.<\/p>\n

Grinvald se vratio svojoj knjizi i kolumni, i \u017eestokoj kritici politike Obamine administracije prema Gvantanamu i dronovima. Tek \u0107e slede\u0107eg maja, \u0161est meseci od prve poruke anonimnog stranca, Grinvald ponovo \u010duti za njega preko prijateljice, autorke dokumentarnih filmova Laure Poitras, koju je izvor kontaktirao i predlo\u017eio da se ona i Grinvald udru\u017ee. U junu \u0107e se njih troje sresti u\u017eivo u jednoj hotelskoj sobi u Hong Kongu gde \u0107e im Edvard Snouden, tajanstveni izvor, predati na hiljade poverljivih dokumenata: obilje podataka koje razotkriva arhitekturu bezbednja\u010dke dr\u017eave. Bilo je to \u201enajte\u017ee kompromitovanje poverljivih informacija u istoriji ameri\u010dke obave\u0161tajne slu\u017ebe\u201c, kako \u0107e to kasnije opisati biv\u0161i zamenik direktora CIA Majkl Morel, koje je ogolilo \u010dini se bezgrani\u010dan domet Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) i pokrenulo globalnu debatu o upotrebi nadzora \u2013 tobo\u017e za borbu protiv terorizma \u2013 naspram individualnog prava na privatnost. Ovo otkri\u0107e bilo je i trijumf Grinvaldove jedinstvene vrste novinarstva.<\/p>\n

Glen Grinvald je biv\u0161i parni\u010dar kojeg je mesijanska odbrana gra\u0111anskih sloboda u\u010dinila herojem levih liberterskih krugova \u2013 i udaljila od elita \u0161irom politi\u010dkog spektra. \u010cuven po svojoj borbenosti, \u201e\u017eiveo je da nervira ljude\u201c, kako ka\u017ee jedan kolega. U tome je bio vrlo uspe\u0161an proteklih osam godina: napadao je i Bu\u0161a i Obamu, kongres, demokrate, \u010cajanku, republikance, \u201eliberalni establi\u0161ment\u201c i naro\u010dito mejnstrim medije \u2013 \u010desto tokom intervjua s njihovim novinarima \u2013 koje optu\u017euje da se ulizuju mo\u0107nima. \u201e\u017dudim za mr\u017enjom tih ljudi\u201c, ka\u017ee Grinvald misle\u0107i na malu, pomalo incestuoznu zajednicu va\u0161ingtonskih intelektualaca, vladinih zvani\u010dnika, savetni\u010dkih eksperata i ostalih koji uti\u010du na javno mnenje, a koje rutinski dr\u017ei na meti. \u201eAko ne provocirate tu reakciju u ljudima, ne provocirate niti izazivate bilo koga, to zna\u010di da vam je trud uzaludan.\u201c<\/p>\n

Takav stav je Grinvaldu doneo ogromnu podr\u0161ku posebno me\u0111u mla\u0111im \u010ditaocima punim ideala i gladnim nekorumpiranog glasa. \u201eMalo je autora koji s takvom stra\u0161\u0107u govore neprijatne istine\u201c, napisao mi je Snouden, i sam jedan od dugogodi\u0161njih Grinvaldovih \u010ditalaca. \u201eGlen \u0107e kazati istinu bez obzira na cenu, a to puno zna\u010di.\u201c<\/p>\n

Isto se, naravno, mo\u017ee re\u0107i i za Snoudena koji zbunjuje mejnstrim kriti\u010dare od samog \u010dasa kada je otkrio svoj identitet. \u201eO\u010devi nisu stvorili Sjedinjene Dr\u017eave da bi neki usamljeni 29-godi\u0161njak mogao da donosi jednostrane odluke o tome \u0161ta treba objaviti\u201c, pisao je kolumnista Njujork Tajmsa Dejvid Bruks koji Snoudena smatra predstavnikom \u201erastu\u0107e populacije mladi\u0107a u 20-tim godinama koji \u017eive svoje tehnolo\u0161ke egzistencije u maglovitoj zemlji izme\u0111u institucija svog detinjstva i porodi\u010dnih obaveza odraslih.\u201c<\/p>\n

Za takve kao \u0161to je Bruks, Snouden je misterija koja uznemirava; Glen Grinvald ga je, me\u0111utim, odmah razumeo. \u201eNije imao mo\u0107 ni presti\u017e, odrastao je u porodici ni\u017ee srednje klase, sasvim nepoznat, sasvim obi\u010dan\u201c, ka\u017ee Grinvald. \u201e\u010cak nije zavr\u0161io ni srednju \u0161kolu. Ali \u0107e promeniti svet \u2013 to mi je bilo jasno\u201c. Grinvald je znao da \u0107e i sam u tome u\u010destvovati. \u201e\u010citav moj \u017eivot je bio priprema za ovaj trenutak.\u201c<\/p>\n

Za \u010doveka koji se obreo usred romana D\u017eona Lekarea, Grinvald ima prili\u010dno lep \u017eivot. Preselio se u Brazil 2005. gde \u017eivi u brdima iznad Rio de \u017daneira, na desetak minuta od pla\u017ee, u prostranoj \u010detvorosobnoj ku\u0107i od drveta i stakla iza koje se prostire d\u017eungla. Iz ku\u0107e se mogu videti majmuni, ptice i mali vodopad, a ure\u0111en s malo name\u0161taja \u010ditav prostor deluje kao ku\u0107a na drvetu. Unutra miri\u0161e na pse \u2013 ima ih \u010dak 10, a sve su ih sa ulice spasili Grinvald i njegov partner, David Miranda, kojeg Grinvald naziva \u201e\u0161apta\u010dem psima\u201c jer komanduje \u010doporom poput Cezara Milana. Psi zauzimaju svaki mogu\u0107i prostor u ku\u0107i i upotpunjuju doma\u0107u atmosferu; prate Grinvalda i Mirandu iz sobe u sobu i povremeno se horski upu\u0161taju u veseli lave\u017e bez ikakvog razloga (osim mo\u017eda zato \u0161to \u017eive u raju).<\/p>\n

Za razliku od javne predstave o osobi koja stalno izaziva sukob, Grinvald je u stvari prili\u010dno sladak u\u017eivo; izvinjava se zbog stanja u kome mu je auto: pomalo izubijana, crvena Kia koja miri\u0161e na pse, s ode\u0107om za tenis ba\u010denom pozadi i ru\u017ei\u010dastom kutijom za diskove za koje Grinvald (46) odmah ka\u017ee da pripadaju Mirandi, koji ima 28 godina. \u201eJa jo\u0161 uvek slu\u0161am ono \u0161to sam slu\u0161ao u srednjoj \u0161koli \u2013 Eltona D\u017eona, Queen\u201c, ka\u017ee, sle\u017eu\u0107i ramenima, i onda se i sam za\u010dudi \u0161to mu \u201emuzika nikad nije ne\u0161to naro\u010dito zna\u010dila.\u201c<\/p>\n

Politika je, s druge strane, imala mo\u0107an uticaj na njega od rane mladosti. Poreklom iz njujor\u0161kog Queensa, njegova porodica se doselila u ju\u017enu Floridu, u miran, kao modlom za kola\u010de sastavljen gradi\u0107 Lauderdale Lakes koji su tada uglavnom naseljavale manjinske, radni\u010dke porodice i dobrostoje\u0107i jevrejski penzioneri. Stariji od dvoje dece, Grinvald je odrastao u maloj ku\u0107i u jeftinijem delu grada, gde je njegova majka \u2013 \u201etipi\u010dna doma\u0107ica 60-ih i 70-ih koja se udala mlada i nikad nije oti\u0161la na koled\u017e\u201c \u2013 ostala da izdr\u017eava svoje sinove rade\u0107i izme\u0111u ostalog i kao kasirka u Mekdonaldsu.<\/p>\n

Idol Grinvaldovog detinjstva bio je njegov deda sa o\u010deve strane, Luis \u201cL.L.\u201d Grinvald, lokalni gradski ve\u0107nik i \u201eneka vrsta tipi\u010dnog jevrejskog socijaliste iz 30-ih\u201c, koji se u ime siroma\u0161nih \u017eestoko borio protiv pohlepnih \u201estanodavaca-bosova\u201c koji su kontrolisali grad. U srednjoj \u0161koli Grinvald se upustio u donkihotsku kampanju za mesto u gradskom ve\u0107u, koju je izgubio \u2013 ali ne pre nego \u0161to je osvojio \u201emoralnu pobedu\u201c samim izazivanjem protivnika. \u201eNajva\u017enija stvar koju sam od dede nau\u010dio jeste da \u0107e odbrana slabih od onih koji imaju svu mo\u0107, biti najplemenitiji na\u010din da iskoristim ve\u0161tine, pamet i snagu koje imam \u2013 i da \u0107e mi neprijateljstvo mo\u0107nih biti medalja \u010dasti.\u201c<\/p>\n

Bio je to koristan savet za gej tinejd\u017eera koji je odrastao sredinom 80-ih, na po\u010detku epidemije side, kada se o \u201ehomoseksualnosti stvarno razmi\u0161ljalo kao o bolesti, pa ste se prosto ve\u0107 ose\u0107ali osu\u0111eno i izolovano.\u201c<\/p>\n

Naravno, gej tinejd\u017eeri se na razli\u010dite na\u010dine nose sa svojom seksualno\u0161\u0107u. \u201eJedni \u0107e pristati na osudu i re\u0107i \u0107e sebi, \u2018pobogu, pa ja sam odvratna, bolesna, defektna osoba\u2019 \u2013 \u0161to je i uzrok velikom broju samoubistava me\u0111u gej tinejd\u017eerima\u201c, ka\u017ee Grinvald. Drugi je, dodaje, potpuno izmicanje osudi stvaranjem alternativnog sveta \u2013 \u201e\u0161to je mesto odakle dolazi ve\u0107i deo gej kreativnosti, jer te ovaj svet ne \u017eeli\u201c. Grinvald je odabrao tre\u0107i put. \u201eOdlu\u010dio sam da povedem rat protiv sistema i institucionalne vlasti koja je htela da me isklju\u010di. Umesto da pustim da oni osu\u0111uju mene, re\u0161io sam da \u0107u ja njima da sudim, jer ne prihvatam \u010dinjenicu da su uop\u0161te u poziciji da mi sude.\u201c<\/p>\n

Tako je otpo\u010dela \u017eivotna borba protiv struktura vlasti, po\u010dev od nastavnika s kojima bi se hvatao u epske bitke zbog \u201enepravednih pravila\u201c. \u201eGlen je bio prepametan a u\u017easno nepodno\u0161ljiv, ekscentri\u010dan klinac pa ste ga, u zavisnosti od va\u0161eg smisla za humor, ili voleli ili mrzeli\u201c, se\u0107a se njegov prijatelj Norman Flaj\u0161er. \u201eVerovatno je bio najpametniji klinac u \u0161koli, ali je pravo \u010dudo da je maturirao.\u201c<\/p>\n

Grinvaldova tvrdoglava priroda u\u010dinila ga je zvezdom debatnog tima, gde je tukao oponente do nogu i osvojio dr\u017eavni \u0161ampionat. Upisao se na Univerzitet D\u017eord\u017e Va\u0161ington 1985. i toliko vremena provodio u debatama da mu je trebalo pet godina da diplomira. Po\u0161to je polo\u017eio prijemni za prava s gotovo savr\u0161enim rezultatom, upisao je Pravnu \u0161kolu na njujor\u0161kom univerzitetu gde je kao ve\u0107 odrasli gej aktivista odlu\u010dio da \u201eisproba autenti\u010dnost\u201c liberalne reputacije njujor\u0161kog univerziteta, predvode\u0107i pokaza\u0107e se uspe\u0161nu kampanju da se kompanijama iz Kolorada zabrani regrutovanje na kampusu \u2013 po\u0161to je u toj dr\u017eavi usvojen amandman kojim se povla\u010de postoje\u0107i antidiskrimacioni zakoni.<\/p>\n

Po\u0161to je diplomirao, prihvatio je posao u parni\u010dnom odeljenju firme Wachtell, Lipton, Rosen & Katz, \u201enaj\u017ee\u0161\u0107e ameri\u010dke advokatske firme\u201c koja je zastupala takve gigante kao \u0161to su Bank of America, JPMorgan i AT&T. Ve\u0107 prve godine Grinvaldova zarada prema\u0161ila je 200.000 dolara, vi\u0161e para nego \u0161to je ikad video u \u017eivotu. Ali je \u017eivot korporativnog prava za njega bio \u201etup i poguban po du\u0161u\u201c, ka\u017ee. \u201eNisam mogao da se razvijam, \u010dak ni da funkcioni\u0161em u takvom ambijentu kontrole. Ogromna je razlika izme\u0111u ljudi koji odrastu izolovani, \u0161to je za mene bilo neprocenjivo, i onih koji rastu tako potpuno privilegovani da postanu konformisti, bez \u017eelje da preispitaju, provociraju ili u\u010dine bilo \u0161ta zna\u010dajno. Takvi postanu partneri u firmama koje se bave korporativnim pravom.\u201c<\/p>\n

Po\u010detkom 1996. tada 28-godi\u0161nji Grinvald re\u0161ava da bi radije da podriva mo\u0107ne nego da brani njihove interese na sudu, pa napu\u0161ta Wachtell Lipton i pokre\u0107e sopstvenu praksu. Iako su ga velike firme uporno potcenjivale, dobijao je parnicu za parnicom \u2013 \u010desto po\u0161to bi potopio protivnike prigovorima i stotinama stranica depozicija; od svog malobrojnog osoblja tra\u017eio je da stalno nose odela, \u010dak i u kancelariji, kako bi praksi usmerenoj na ustavno pravo i parnice vezane za gra\u0111anske slobode, nametnuo korporativnu disciplinu. Pet godina je branio prava neonacista na slobodu govora i okupljanja. Bilo je to jedno od postignu\u0107a kojima se Grinvald najvi\u0161e ponosi u svojoj advokatskoj karijeri. \u201eZa mene je herojski atribut biti toliko posve\u0107en principu da ga primenjujete ne onda kad je lako, kada ide u prilog va\u0161em stavu ili \u0161titi ljude koje vi volite \u2013 ve\u0107 kada brani i \u0161titi ljude koje mrzite.\u201c<\/p>\n

Pravo se, me\u0111utim, \u010dak i u svojoj naj\u010distijoj formi okrenutoj gra\u0111anskim slobodama, na kraju pokazalo kao frustriraju\u0107i poduhvat, s puno \u201enepravednih pravila\u201c a premalo razumnih ishoda. Zanimljivije su bile egalitarijanske rasprave na internetu, naro\u010dito posle 11. septembra. Grinvald je taj svet otkrio sredinom 90-ih kada je, dosa\u0111uju\u0107i se na poslu, po\u010deo da prati diskusije na CompuServe, uklju\u010duju\u0107i Gradsku ku\u0107u, konzervativni forum koji su pokrenuli fondacija Heritage i \u010dasopis National Review. Smesta o\u010daran prilikom da raspravlja sa protivnicima abortusa i drugim socijalnim konzervativcima, Grinvald je uskoro po\u010deo da provodi sate u \u017eu\u010dnoj debati s bestelesnim strancima. \u010cak je, na svoje iznena\u0111enje, sklopio prijateljstva sa nekoliko njih. Shvatio je da je internet mo\u017eda jedino mesto gde pravila naprosto ne va\u017ee. \u201eVerujem u sukob ideja, a moje su tu bile smisleno proveravane.\u201c<\/p>\n

Debate u slobodnoj formi odvijale su se u virtuelnom svetu ba\u0161 u isto ono vreme kada su i\u0161\u010dezavale iz op\u0161teg diskursa, potpopljenog pod talasom \u201enacionalizma i \u0161ovinizma\u201c posle 11. septembra. Koliko su se stvari zapravo promenile u politi\u010dkoj kulturi Grinvald je najpre po\u010deo da uvi\u0111a posle hap\u0161enja \u201eprljavog bomba\u0161a\u201c Al Kaide, Hozea Padilje. \u201eSama pomisao da bi ameri\u010dki gra\u0111anin mogao biti uhap\u0161en na ameri\u010dkom tlu, i onda godinama sedeti u pritvoru bez optu\u017enice, sa odlo\u017eenim pristupom advokatu, uvek je izgledala kao linija koju nije mogu\u0107e pre\u0107i\u201c, ka\u017ee Grinvald. \u201eBilo je vi\u0161e nego o\u010digledno da se upravo to de\u0161ava, \u010dinjenica koju niko ne dovodi u pitanje. To je za mene bio momenat uvida, \u2018\u0161ta se to zaboga de\u0161ava u Americi?!\u2019\u201c<\/p>\n

U zimu 2005. Grinvald smi\u0161lja kako da napusti advokaturu i odlazi u Brazil. Drugog dana svog sedmonedeljnog odmora u Riju upoznao je Mirandu, zgodnog 19-godi\u0161njeg Brazilca koji je igrao odbojku na pla\u017ei nedaleko od njegovog pe\u0161kira. Od tada su nerazdvojni. \u201eKad do\u0111ete u Rio kao gej mu\u0161karac, monogamna veza vam je poslednja stvar na pameti\u201c, ka\u017ee Grinvald. \u201eAli, znate, ljubav ne pita za dozvolu.\u201c<\/p>\n

Tokom narednih godinu dana Grinvald re\u0161ava da se preseli u Brazil gde se, u nemogu\u0107nosti da se bavi pravom, oku\u0161ao u blogovanju. Njegovu prvu blogersku nedelju, oktobra 2005. obele\u017eilo je podizanje optu\u017enice protiv Skutera Libija u okviru istrage protiv Valerije Plejm. Grinvald je napisao podu\u017ei tekst protiv Libijeve optu\u017enice sa pravne ta\u010dke gledi\u0161ta, pomno razgra\u0111uju\u0107i konzervativni argument; blog je linkovao The New Republic preusmeravaju\u0107i hiljade \u010ditalaca na njegov sajt, Unclaimed Territory. Grinvald je potom usmerio pa\u017enju na razorno otkri\u0107e da NSA \u0161pijunira Amerikance u okviru tajnog programa \u201eprislu\u0161kivanja bez sudskog naloga\u201c, uz odobrenje Bu\u0161ove administracije.<\/p>\n

Program je razotkriven 16. decembra 2005. u \u010dlanku objavljenom u The New York Times a koji su napisali istra\u017eiva\u010dki novinari D\u017eejms Rajsen i Erik Lihtblau. Ispostavilo se da je Times pod pritiskom Bu\u0161ove administracije i samog Bu\u0161a odlagao objavljivanje teksta du\u017ee od godinu dana. List je kona\u010dno pustio pri\u010du 13 meseci po\u0161to je napisana, godinu dana posle Bu\u0161ovog reizbora. \u201eBilo je to ne\u0161to najne\u010dasnije \u0161to je Times ikada uradio u smislu izdaje svega \u0161to je trebalo da budu kao novinarska institucija\u201c, ka\u017ee Grinvald. \u201eTada sam re\u0161io da mi treba razja\u0161njavanje \u0161ta je stvarno istina a \u0161ta ne.\u201c<\/p>\n

Jo\u0161 je nekom smetalo kako je Times tretirao pri\u010du o prislu\u0161kivanju bez sudskog naloga \u2013 i niz drugih, zasnovanih na curenju poverljivih informacija; bio je to Edvard Snouden, mladi\u0107 koji je gajio patriotska ose\u0107anja i sanjao o \u017eivotu \u0161pijuna u inostranstvu. \u201eTe ljude treba ga\u0111ati u jaja\u201c, pisao je 2009. na jednom internet forumu Edvard Snouden, tada 25-godi\u0161nji kompjuterski tehni\u010dar, kritikuju\u0107i i anonimne izvore koji su dostavili informacije i medije koji su ih objavili. \u201eObjavljuju poverljive stvari. To se ne stavlja u novine\u2026 te stvari su poverljive s razlogom.\u201c<\/p>\n

Snouden je rastao u senci najve\u0107e organizacije za prikupljanje obave\u0161tajnih podataka na svetu \u2013 Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) \u2013 u Kroftonu iz okruga Anne Arundel, u dr\u017eavi Merilend. Dobrostoje\u0107a, planski uzgojena zajednica srednje klase sa 27.000 stanovnika koju je \u010dasopis Money svrstao me\u0111u \u201e100 najboljih mesta za \u017eivot\u201c \u2013 Krofton je, kao i gradovi u okolini, davao radnu snagu za preduzetnike u oblasti odbrane i obave\u0161tajnih slu\u017ebi iz tog kraja. NSA koja zapo\u0161ljava na desetine hiljada ljudi iz javnog i privatnog sektora, nalazila se samo dvadesetak kilometara dalje, u Fort Midu, \u010dija se srednja \u0161kola ponosi \u201eprogramom doma\u0107e bezbednosti\u201c kroz koji priprema decu za ovu industriju.<\/p>\n

Tu je doslovno svako radio za vladu ili u \u201ekompjuterskim tehnologijama\u201c, se\u0107a se D\u017eo\u0161ua Stjuart (30) koji se u Krofton doselio 1999. \u201eNikad niste ta\u010dno znali \u0161ta odrasli u stvari rade za platu\u201c. Bilo je ku\u0107a sa posebnim obezbe\u0111enim telefonskim linijama, \u201ebetmen telefonima\u201c kako ih je zvao Stjuart, danas reporter slobodnja\u010dkog dnevnog lista Orange County Register iz Kalifornije. Neki su u svojim ku\u0107ama imali \u010dak i sopstvene \u201egluve sobe\u201c.<\/p>\n

Sin op\u0161tinskih slu\u017ebenika \u2013 otac Lon je radio u obalskoj stra\u017ei a majka Vendi je slu\u017ebenica u oblasnom sudu u Baltimoru \u2013 Snouden je bio mr\u0161av, tih de\u010dko koji izgleda nije ostavio poseban utisak na svoje nekada\u0161nje drugove iz \u0161kole i nastavnike. Internet je bio njegov univerzum, re\u0107i \u0107e kasnije Grinvaldu. Redovno je objavljivao na Ars Technica, sajtu za vesti i tehnolo\u0161ku kulturu, gde je pod korisni\u010dkim imenom \u201eTheTrueHOOHA\u201c komentarisao video igrice i zapitkivao iskusnije gikove kako da unapredi svoje kompjuterske ve\u0161tine. \u201eStvarno ho\u0107u da znam \u2018kako\u2019 radi pravi web server\u201c, pisao je kada mu je bilo 18. Bavio se i filozofskim pitanjima o \u017eivotu. \u201eSloboda nije re\u010d koja se mo\u017ee (pardon) slobodno definisati. Mislim da postoji izreka \u2018\u017eivi slobodan ili umri\u2019. To izgleda sugeri\u0161e uslovnu zavisnost od slobode kao pretpostavke sre\u0107e.\u201c<\/p>\n

Iako odli\u010dan u svim predmetima, Snouden je bio ravnodu\u0161an \u0111ak koji je u 10. razredu napustio srednju \u0161kolu. Posle je povremeno poha\u0111ao op\u0161tinski koled\u017e, ali nikada nije stigao do diplome. U svojim kasnim tinejd\u017eerskim godinama provodio bi dane surfuju\u0107i internetom, ve\u017ebaju\u0107i kung fu i igraju\u0107i Tekken, poku\u0161avaja\u0107i usput da smisli \u0161ta bi mogao da radi. \u201eUvek sam sanjao da \u2018budem neko\u2019 u Japanu\u201c, rekao je u jednom \u010detu 2002. \u201ePo nekim analizama, od vi\u0161e kvalifikovanih kandidata oni \u010de\u0161\u0107e biraju plavokose\u2026 ba\u0161 bi mi legao neki .gov posao tamo.\u201c<\/p>\n

Put do uspeha nije bio lak. U 20. godini napisao je u jednom postu da \u017eivi \u201ebez diplome i bezbednosne dozvole\u201c u oblasti kojom dominira NSA sa svojim privatnim ograncima. \u201eDrugim re\u010dima, nezaposlen.\u201c<\/p>\n

Kao i Bredli Mening \u010diji \u0107e slu\u010daj kasnije pomno pratiti, Snouden je imao idealizovan pogled na Sjedinjene dr\u017eave i njihovu ulogu u svetu. Tako\u0111e je imao onaj gejmerski utisak da je u stanju da savlada slabe \u0161anse \u2013 kasnije \u0107e ispri\u010dati Grinvaldu da mu je moralni stav formiran na videoigricama koje je igrao kao klinac, a u kojim obi\u010dan \u010dovek ratuje protiv zastra\u0161uju\u0107ih i naizgled nesavladivih sila nepravde da bi na kraju ipak pobedio. Tragom tog etosa i duboko potre\u0161en napadom 11. septembra, Snouden se prijavio u vojsku 2004. s nadom se da \u0107e se priklju\u010diti specijalnim jedinicama i oti\u0107i da se bori u Iraku. \u201eVerovao sam da je ono \u0161to radimo dobro. Verovao sam u plemenitost na\u0161ih namera da oslobodimo porobljene narode u svetu\u201c. Iluzije su ubrzo razbijene \u2013 \u201eizgledalo je da su ljudi koji su nas trenirali vi\u0161e napaljeni na ubijanje Arapa, nego da nekome poma\u017eu\u201c; tokom vi\u0161emese\u010dne obuke za specijalne snage u Fort Beningu, ispri\u010da\u0107e kasnije Snouden, slomio je obe noge pa je otpu\u0161ten.<\/p>\n

Po povratku ku\u0107i, Snouden je dobio posao \u010duvara u Centru za napredne studije jezika Univerziteta u Merilendu, ustanove koju finansira ministarstvo odbrane i koju \u0107e kasnije opisati kao \u201etajnu\u201c \u2013 mada na svom sajtu, kako to isti\u010de The Washington Post, \u201eima mapu sa ucrtanom adresom\u201c. Tako\u0111e se vratio na op\u0161inski koled\u017e i usavr\u0161io kompjuterske ve\u0161tine. Posao kompjuterskog tehni\u010dara u CIA dobio je 2006.<\/p>\n

U vrhu elitnih vladinih agencija, CIA odi\u0161e atmosferom ovla\u0161\u0107enja i tajni. Lepota njenog IT sektora, bez obzira gde se nalazite, bila je u egalitarijanizmu, ka\u017ee Snouden. \u201eNikog tu nije briga u koju si \u0161kolu i\u0161ao\u2026 Ja nemam ni diplomu srednje \u0161kole\u201c, pisao je 2006. \u201ePa ipak, imam 0 dolara studentskog duga, zara\u0111ujem 70.000 dolara, morao sam da odbijem ponude za 83 i 180 hiljada\u2026 poslodavci se otimaju o mene. A imam samo 22 godine.\u201c<\/p>\n

Tokom 2007. raspore\u0111en je u ispostavu CIA u \u017denevi. Mavani Anderson, mlada pravnica tako\u0111e u \u017denevi, sprijateljila se sa Snoudenom i se\u0107a ga se kao promi\u0161ljenog ali nesigurnog momka. \u201e\u010cesto je pominjao da nije zavr\u0161io srednju \u0161kolu\u201c, pisala je kasnije Anderson u tekstu za Chattanooga Times Free Press. \u201eAli je IT majstor; u stvari, uvek sam ga do\u017eivljavala kao IT genija.\u201c<\/p>\n

Snoudena je po\u010delo da nervira mnogo toga \u0161to je video u CIA. Kasnije \u0107e pomenuti operaciju regrutovanja nekog \u0161vajcarskog bankara kao \u0161pijuna, zbog \u010dega su udesili da ga policija uhapsi zbog vo\u017enje u pijanom stanju. U razgovoru sa Rajsenom iz The New York Times opisa\u0107e osvetu vi\u0161eg menad\u017eera \u010diji je autoritet jednom doveo u pitanje. Incident je nastao zbog gre\u0161ke koju je Snouden na\u0161ao u nekom softveru CIA, na \u0161ta je skrenuo pa\u017enju nadre\u0111enima. Umesto da ga pohvali zbog inicijative, jedan menad\u017eer koji nije cenio takvo preduzimljivo pona\u0161anje uneo je kritiku u njegov kadrovski dosije, \u0161to mu je prakti\u010dno onemogu\u0107ilo dalje napredovanje. Na kraju \u0107e agenciju napustiti \u201eu nekoj krizi savesti\u201c, se\u0107a se Anderson. Snouden je ipak nau\u010dio va\u017enu lekciju: \u201eAko poku\u0161a\u0161 da radi\u0161 kroz sistem\u201c, rekao je Rajsenu, samo \u0107e\u0161 \u201ebiti ka\u017enjen\u201c.<\/p>\n

Dok se Snouden snalazio u zamr\u0161enom svetu ameri\u010dke \u0161pijuna\u017ee, Grinvald je re\u0161etao Bu\u0161ovu administraciju i njene politike, povremeno ciljaju\u0107i i na demokratski kongres jer je odbio da zaustavi rat u Iraku. U javnim nastupima, sve \u010de\u0161\u0107e na televiziji, sprovodio je svoju strategiju podrivanja statusa quo obu\u010den u odelo i savr\u0161enom i neoborivom retorikom iznosio radikalne ideje, isti\u010du\u0107i uzro\u010dno posledi\u010dne veze izme\u0111u ameri\u010dke spoljne politike i terorizma \u2013 \u0161to bi svakog drugog osudilo na brbljanje po zabavnim emisijama. Grinvald je, me\u0111utim, bio redovan gost na MSNBC kanalu.<\/p>\n

\u201eMorate nau\u010diti pravila igre. Obu\u010dem odelo. Govorim u kratkim frazama. Znam o \u010demu govorim, i ne mrmljam bezveze. Jedna od mojih glavnih zamerki Noamu \u010comskom jeste \u0161to je dozvolio da ga marginalizuju, jer nikad nije osmislio strategiju kako da to spre\u010di. Ako zastupate i verujete u politi\u010dke vrednosti, va\u0161a je obaveza da smislite kako da maksimalno poja\u010date svoj uticaj. U osnovi, moja strategija je bila \u2018upa\u0161\u0107u u svako prokleto mesto i omogu\u0107iti sebi pristup\u2019.\u201c<\/p>\n

Posle izbora Obame, mnogi od njegovih ranijih liberalnih saveznika udalji\u0107e se od Grinvalda zbog obe\u0107anja da \u0107e prema novom predsedniku biti o\u0161tar kao \u0161to je bio i s njegovim prethodnikom. Posebno je kritikovao Obamin \u201eGledaj unapred, ne unazad\u201c mandat, kojim je prakti\u010dno uru\u010den imunitet dr\u017eavnim slu\u017ebenicima za krivi\u010dna dela po\u010dinjena tokom Bu\u0161ove ere, dok je u isto vreme ministarstvo pravde revnosno zapo\u010delo sopstveni \u201erat\u201c protiv uzbunjiva\u010da u oblasti nacionalne bezbednosti.<\/p>\n

Taj \u201edvostruki pravni sistem\u201c, kako ga Grinvald opisuje, bio je upadljiv i u slu\u010daju biv\u0161eg slu\u017ebenika NSA Tomasa Drejka, o kojem je Grinvald pisao 2010. Drejk je u krugovima uzbunjiva\u010da poznat po dostavljanju podataka Kongresu o programima nadzora pokrenutim posle 11. septembra, kao i listu Baltimore Sun o primerima lo\u0161eg upravljanja u okviru NSA, uklju\u010duju\u0107i i skupi a propali projekat pod nazivom Trailblazer. Protiv njega je 2010. podignuta optu\u017enica prema zakonu o \u0161pijuna\u017ei iz 1917. za propuste u rukovanju poverljivim materijalom, ali se proces koji je vlada pokrenula protiv njega na kraju raspao. Ipak, istraga ga je ko\u0161tala posla, ispraznila je njegovu u\u0161te\u0111evinu i uni\u0161tila mu reputaciju. Danas radi u Eplovoj prodavnici u Betezdi, u dr\u017eavi Merilend. Za Grinvalda i Snoudena, Drejk \u0107e biti pou\u010dno upozorenje o tome kako prolaze odmetnici koji poku\u0161aju da rade u okviru sistema.<\/p>\n

Drejka sam upoznala u kancelariji njegovog advokata u Va\u0161ingtonu. Visok je i sna\u017ean \u010dovek, sa iskrenim ali cini\u010dnim dr\u017eanjem razo\u010daranog izvi\u0111a\u010da. Biv\u0161i oficir mornari\u010dke obave\u0161tajne slu\u017ebe, Drejk je proveo 12 godina u privatnom sektoru po ugovoru, rade\u0107i izme\u0111u ostalog i kao in\u017eenjer za testiranje sistemskog softvera. NSA ga je zaposlila 2001. i rasporedila u svoj direktorat za obradu elektronskih i komunikacionih signala, \u0161to je bio deo poduhvata koji je inicirao novi direktor NSA, general Majkl Hajden, \u201eda osve\u017ei genetsku bazu\u201c, kako to Drejk ka\u017ee, i ovu instituciju Hladnog rata unapredi za 21. vek.<\/p>\n

Mada je NSA nekada bila vode\u0107a u oblastima kao \u0161to su kriptologija i elektronsko prislu\u0161kivanje, posle raspada Sovjetskog saveza ostala je srezanog bud\u017eeta i bez jasne misije. Njena oko\u0161tala uprava nije uspela da predvidi napredak u opti\u010dkim vlaknima i celularnoj tehnologiji, koja \u0107e dovesti do revolucije u ostatku sveta a agenciju ostaviti \u201ebezmalo gluvom, nemom i slepom\u201c, po re\u010dima istori\u010dara NSA Metju Aida. Potpuno je propustila da shvati zna\u010daj interneta, dodaje Drejk. \u201eStav je bio da na internetu nema ni\u010deg bitnog po\u0161to je otvoren, jel da? Hteli su da znaju samo ono \u0161to je zatvoreno.\u201c<\/p>\n

Jedna\u010dinu je promenio 11. septembar, \u0161to je Drejku bio i prvi radni dan u Fort Midu. Drejk obja\u0161njava promenu na dva nivoa: prvi je masivna ekspanzija mogu\u0107nosti za \u0161pijuniranje po\u0161to se agencija \u201eoslobodila ustava\u201c i po\u010dela da \u0161pijunira ameri\u010dke i strane dr\u017eavljane, kod ku\u0107e i u inostranstvu. Druga promena koju je osetila \u010ditava obave\u0161tajna zajednica bila je ubrzana ekspanzija same agencije.<\/p>\n

\u201eOgromne koli\u010dine novca slivale su se u NSA posle 11. septembra dok je kongres samo pitao koliki iznos ho\u0107emo da upi\u0161u na \u010dek\u201c, ka\u017ee Drejk. Sa doslovno svakom agencijom uklju\u010denom u pra\u0107enje komunikacije terorista za njen SIGINT, odnosno prikupljanje podataka iz elektronskih signala, NSA je pro\u0161irila svoje operacije na Teksas, D\u017eord\u017eiju, Havaje, Kolorado i Jutu, kao i centre za prislu\u0161kivanje u inostranstvu, a tako\u0111e se dala u gra\u0111evinske poduhvate u Fort Midu, gde se kampus NSA prostire oko 20 kvadratnih kilometara, gotovo deset puta ve\u0107i od Pentagona. Do 2013. prema navodima Washington Posta, NSA je pove\u0107ala svoju radnu snagu za tre\u0107inu, do oko 33.000 ljudi. Broj privatnih kompanija pod ugovorom za to vreme se vi\u0161e nego utrostru\u010dio.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i ovom prilivu novca i sve ve\u0107em u\u010de\u0161\u0107u privatnog sektora u vo\u0111enju \u010dak i osetljivih poslova, samo srce ameri\u010dke obave\u0161tajne infrastrukture prakti\u010dno je iznajmljeno preduzetnicima. \u201eU su\u0161tini 11. septembar je bio masivni program za zapo\u0161ljavanje, gde je ulaznicu za \u017eurku \u010dinila bezbednosna provera\u201c, ka\u017ee Drejk. \u201eTone ljudi su dobijali ta odobrenja. Tako ste imali taj ogromni aparat u izgradnji, i vladu koja time samo upravlja. A u nekim slu\u010dajevima nisu radili ni to.\u201c<\/p>\n

Snouden koji je 2009. napustio CIA bio je kao stvoren za NSA, koja je oberu\u010dke prihvatila njegovu incijativu u re\u0161avanju problema, prezrenu kod biv\u0161ih \u0161efova. \u201eNSA je bila daleko prakti\u010dnija, utilitarnija od CIA\u201c, ka\u017ee Drejk. \u201eAko ste mogli da doka\u017eete da ste ve\u0161ti za kompjuterom, nije bilo va\u017eno odakle dolazite ili kakve su vam ocene. Imali smo mnogo ljudi kao \u0161to je Snouden u NSA, koje sam zaposlio. Tu nije bilo ograni\u010denja.\u201c<\/p>\n

Snoudena je u po\u010detku zaposlila kompanija Dell koja je dr\u017eala velike ugovore za odr\u017eavanje unutra\u0161njih IT mre\u017ea u NSA. Tako\u0111e \u0107e raditi i za megapreduzima\u010da Booz Allen Hamilton, kompaniju koja je pro\u0161le godine zaradila 5,76 milijardi dolara gotovo isklju\u010divo na ugovorima sa vladom, i smatra se da u\u010destvuje bukvalno u svakom aspektu obave\u0161tajnog rada i pra\u0107enja.<\/p>\n

Unutar NSA sveta malo je razlike izme\u0111u onih koje zapo\u0161ljava agencija i onih iz privatnog sektora. Me\u0111utim, tipovi iz konvencionalne uprave jasno su se razlikovali od ra\u0161\u010dupanih hakera i IT genija. \u201eBio je to uvrnut svet; bilo je tih klinaca po hodnicima, nikad nisam znao kakve \u0107e im boje kosa biti kad ih opet sretnem\u201c, ka\u017ee Ri\u010dard \u201eDiki\u201c D\u017eord\u017e, 40-godi\u0161nji veteran NSA koji je, pre nego \u0161to se penzionisao 2011. vodio direktorat za obezbe\u0111enje informacija tokom 2000-tih i zapo\u0161ljavao gomile mladih hakera. \u201eImali su ideje koje nama matorcima nisu padale na pamet, i ra\u010dunali smo na to.\u201c<\/p>\n

Za neke obave\u0161tajne insajdere to je bio i rizik. \u201eU po\u010detku se postavljalo pitanje kako \u0107emo znati da \u0107e hakeri koje ina\u010de progonimo, sad biti dobri momci?\u201c, ka\u017ee D\u017eejms Luis, direktor Programa tehni\u010dkih i javnih politika u Centru za strate\u0161ke i me\u0111unarodne studije. \u201eProblem je u generacijskom jazu. U NSA ste imali okamenjenu kulturu i sad odjednom dovodite te klince spolja, koji imaju sasvim druga\u010diji odnos prema informacijama.\u201c<\/p>\n

Do trenutka kada je Snouden do\u0161ao u agenciju, op\u0161ti nadzor koji je kasnije razotkrio nije bio samo institucionalizovan \u2013 ve\u0107 je postao ozbiljan biznis. \u201eBilo je to ve\u0107 2009. ili 2010. kada ste mogli videti bogate plodove tog d\u017einovskog balona od para\u201c, ka\u017ee Drejk. \u201eLjudi su i\u0161li do krajnjih granica.\u201c<\/p>\n

Sistem je me\u0111utim imao unutra\u0161nje probleme. \u201eKada unajmite sve te preduzetnike da rade ono \u0161to su u su\u0161tini vladini poslovi, potrebna su vam posebna ovla\u0161\u0107enja za njihov pristup i u\u010de\u0161\u0107e u operacijama\u201c, ka\u017ee Drejk. Papirologija je stvarana rekordnom brzinom. Nekad tajni dokumenti kao \u0161to su odluke FISA suda, pohranjivane u posebnim sefovima kojima su samo malobrojni imali pristup, sada su digitalizovani i sakupljani u ogromne kolekcije elektronskih podataka koje su dr\u017eale \u010ditavu arhitekturu dr\u017eave nacionalne bezbednosti.<\/p>\n

Snouden je svoju NSA karijeru zapo\u010deo u Japanu gde mu je dodeljen relativno obi\u010dan posao nadgledanja unapre\u0111enja NSA kompjuterskih sistema. Kasnije \u0107e se vratiti u Ameriku \u2013 gde \u0107e dati i prilog za kampanju biv\u0161eg kongresmena Rona Pola, marta 2012. \u2013 i doseliti se na Havaje. Radio je kao sistem administrator a zatim i kao analiti\u010dar infrastrukture, uklju\u010duju\u0107i i onu posebnog agencijskog centra za pretnje (NTOC) na havajskom ostrvu Oahu. Iako nije bio jedan od elitnih hakera, imao je pristup vrlo poverljivim kompjuterskim mre\u017eama, a verovatno je bio odgovoran i za sastavljanje lista ciljeva u pripremi budu\u0107ih sajber konflikata i istra\u017eivanje elektronskih upada u inostrane mre\u017ee. Prema Aidu, koji je razgovarao sa vi\u0161e izvora upoznatih sa Soudenovim radom, \u201eon je imao pristup stvarima kojima niko iz havajskog dela NSA nije mogao da pristupi\u201c. Nikome to nije bilo \u010dudno, naprotiv, \u201eto samo Ed radi svoj posao\u201c.<\/p>\n

Snouden je i pre 2009, dok je bio u CIA, razmi\u0161ljao o otkrivanju vladinih tajni ali se suzdr\u017eao, kasnije \u0107e ispri\u010dati, jer nije \u017eeleo da na\u0161teti agentima na terenu a nadao se i da \u0107e Obama reformisati sistem. Njegov optimizam nije potrajao. \u201eGledao sam kako Obama razvija upravo one politike za koje sam mislio da \u0107e biti zauzdane\u201c. \u0160to je vi\u0161e gledao kako NSA radi \u2013 a posebno \u0161to je vi\u0161e \u010ditao \u201eistinite informacije\u201c, uklju\u010duju\u0107i i izve\u0161taj generalnog inspektora o programima za nadzor bez sudskog naloga iz Bu\u0161ove ere \u2013 bilo mu je sve jasnije da zapravo postoje dve vlade: jedna izabrana i druga tajna, re\u017eim koji upravlja iz mraka. \u201eAko najvi\u0161i predstavnici vlasti mogu da kr\u0161e zakon bez straha od kazne ili bilo kakvih posledica, tajne mo\u0107i postaju strahovito opasne.\u201c<\/p>\n

Zabrinulo ga je i kada je video spremnost s kojim se veliki biznis anga\u017euje na unapre\u0111enju vladine tajnovitosti. Snouden je ovako 2010. odgovorio na jedan post na forumu Ars Technica o ranjivosti sistema firme Cisco za prislu\u0161kivanje koji je dizajniran za potrebe ameri\u010dke policije: \u201eStvarno me brine koliko malo ova vrsta korporativnog pona\u0161anja smeta ljudima izvan tehnolo\u0161kih krugova. Izgleda da je dru\u0161tvo stvarno razvilo neupitnu poslu\u0161nost prema jezivim likovima\u201c. Pitao se: \u201eDa li smo ovde stigli nizbrdicom samo zato \u0161to nismo iskoristili svoju mo\u0107 da zaustavimo propast, ili je re\u010d o trenutnoj promeni koja nam se neopa\u017eeno desila zahvaljuju\u0107i vladinim tajnama?\u201c<\/p>\n

Snouden se od tada kretao ka naprednijim nivoima sajberbezbednosti. U 2010. je poha\u0111ao kurs \u201eeti\u010dnog hakovanja\u201c koji radnike u kompjuterskoj bezbednosti u\u010di kako hakeri upadaju u velike kompjuterske sisteme i operi\u0161u nevidljivi. Ova ve\u0161tina se visoko vrednuje u modernizovanoj NSA gde je Hajdenov naslednik, general Kit Aleksandar \u2013 ugla\u0111eni promoter programa sajberbezbednosti koje bukvalno niko u Kongresu nije razumeo \u2013 neumorno pritiskao vladu da mu odobri vi\u0161e \u0161pijunskih ovla\u0161\u0107enja i vi\u0161e sredstava. \u201eImao je neoborivi kredibilitet i prosto su mu prepustili da radi \u0161ta ho\u0107e\u201c, ka\u017ee jedan biv\u0161i slu\u017ebenik Bele ku\u0107e kojeg je uznemirila Aleksandrova soposobnost da spinuje i poslanike oba doma i predsednika. \u201eDonedavno je sajberbezbednost bila magija, a Kit Aleksandar je bio \u010darobnjak iz Oza.\u201c<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i tome, Aleksandar je bio u mogu\u0107nosti da potpuno realizuje koncept koji je prvi promovisao Hajden, da \u201eNSA poseduje internet\u201c \u2013 ostvaruju\u0107i pristup doslovno svemu. Februara 2012. agencija je izlo\u017eila strate\u0161ku viziju u svojoj izjavi o misiji na pet strana, obznanjuju\u0107i nameru da prikuplja podatke od \u201ebilo koga\u201c. Program osmi\u0161ljen u te svrhe, poznat pod nazivom \u201eMapa blaga\u201c, bio je tako sveobuhvatan da je pretendovao da mapira informacije sa \u201ebilo kog ure\u0111aja, bilo gde, sve vreme\u201c. Agencija je sada\u0161njicu opisivala re\u010dima \u201ezlatno doba SIGINT-a\u201c.<\/p>\n

\u201eIzgradili su tajni sistem nadzora koji je pokidao tkivo na\u0161eg dru\u0161tva i Snouden je to video\u201c, ka\u017ee Drejk koji je razgovarao sa Snoudenom i opisuje ga \u201ekao Trona iz istoimene igrice: tumara mre\u017eama i ulazi u razli\u010dite sisteme, iz legitimnih razloga. Ali tokom svojih putovanja shvata da i on omogu\u0107ava takav sistem. Kako \u0107e tako da radi i \u017eivi sam sa sobom?\u201c<\/p>\n

Snouden nejasno govori o trenutku kada je odlu\u010dio da objavi informacije, ali je vrlo precizan o tome \u0161ta ga je navelo na akciju. \u201eSlu\u0161ati neprestane litanije la\u017ei visokih slu\u017ebenika pred kongresom, a time i pred ameri\u010dkim narodom; shvatiti da kongres\u2026 u stvari podr\u017eava la\u017ei. Videti nekog u pozciji D\u017eejmsa Klapera \u2013 direktora Nacionalne obave\u0161tajne slu\u017ebe \u2013 kako neve\u0161to la\u017ee javnost bez posledica, dokaz je podrivene demokratije.\u201c<\/p>\n

Aprila 2012. dok je radio za Dell, Snouden je navodno po\u010deo da skida dokumente od kojih se mnogi odnose na programe za prislu\u0161kivanje koje je vodila NSA i njen britanski ekvivalent, vladin centar za komunikacije (GCHQ). Jedanaest meseci kasnije, napustio je posao i prihvatio drugi, u firmi Booz Allen koju je tra\u017eio upravo zbog \u0161ireg pristupa obilju informacija vezanih za ameri\u010dku sajber\u0161pijuna\u017eu. \u201ePolo\u017eaj u Booz Allen Hamilton mi je omogu\u0107avao pristup listama ma\u0161ina \u0161irom sveta koje je NSA hakovala\u201c, rekao je Snouden za The South China Morning Post. Naredna tri meseca je skidao dokumente, kojih je prema kasnijim procenama nadle\u017enih bilo vi\u0161e od 50.000, podeljenih u \u010detiri kategorije: NSA potencijali, partnerstva sa privatnim tehnolo\u0161kim kompanijama i stranim obave\u0161tajnim slu\u017ebama, zahtevi za informacijama iz drugih ameri\u010dkih agencija, i obave\u0161tajni izve\u0161taji zasnovani na njenoj kolekciji presretnutih elektronskih signala. Trebalo je jo\u0161 da smisli kako da objavi \u010ditav materijal.<\/p>\n

Znao je da ne\u0107e i\u0107i tragovima Tomasa Drejka, \u010diji je slu\u010daj bri\u017eljivo prou\u010dio, uz mnoge druge uzbunjiva\u010de iz NSA tokom 90-ih i ranih 2000-tih koji su svoje brige, \u010desto nedokumentovane, iznosili kongresu ili \u0161tampi. \u201ePogledajte, za proteklih 12 godina nekoliko nas je ve\u0107 govorilo o dobrom delu Snoudenovih otkri\u0107a\u201c, podse\u0107a Drejk. \u201eNa osnovu onoga \u0161to se nama desilo, znao je da \u0107e morati da pru\u017ei nekakvu dokumentaciju, ako uop\u0161te ra\u010duna na priliku da ga javnost \u010duje. Ali ni to mo\u017eda ne\u0107e biti dovoljno. Sada je \u010ditav sistem postao do kraja institucionalizovan.\u201c<\/p>\n

Snouden je tako\u0111e znao da ne bi bilo dobro da dokumenata preda Vikiliksu ili da ih prosto sam objavi negde. \u201eNe \u017eelim da pru\u017eim povoda za argument kori\u0161\u0107en u slu\u010daju Bredlija Meninga da su dokumenti pu\u0161teni nesmotreno i bez provere\u201c, objasni\u0107e Snouden kasnije. \u201ePa\u017eljivo sam procenjivao svaki dokument ponaosob koji sam otkrio kako bih osigurao da je svaki od njih u legitimnom javnom interesu. Bilo je svakakvih dokumenata koji bi imali sna\u017ean uticaj a koje nisam predao, jer mi nije cilj da nanesem \u0161tetu ljudima. Cilj mi je transparentnost.\u201c<\/p>\n

Mejnstrim \u0161tampa, \u0161to je bila jedna opcija, izgledala je jo\u0161 riskantnije. Prise\u0107aju\u0107i se kako je The New York Times pod pritiskom vlasti sedeo na Rajsenovoj pri\u010di o prislu\u0161kivanju bez sudskog naloga, Snouden je strahovao da bi se isto moglo desiti i njemu. \u201eKada je predmet novinskog istra\u017eivanja institucija tako daleko izvan zakonske kontrole kao \u0161to je ameri\u010dka obave\u0161tajna slu\u017eba, \u010dak i najbolje namere The New York Timesa ne zna\u010de ni\u0161ta\u201c, napisao mi je u mejlu. \u201eNe mo\u017eete primorati \u0161pijunsku agenciju da ustukne a da niste spremni da spr\u017eite sopstveni \u017eivot i zbog najsitnije mrve istine, jer je istina jedino \u010dega se pla\u0161e. Istina zna\u010di odgovornost, a odgovornost u\u017easava one koji su pre\u0161li granice nu\u017enog.\u201c<\/p>\n

Sredinom maja, Snouden je uzeo kratko odsustvo s posla u Booz Allenu da bi se vratio na kopno gde je, kako je rekao nadle\u017enima, i\u0161ao na terapiju za epilepsiju, stanje koje mu je dijagnostifikovano godinu dana ranije. Umesto toga seo je na direktni let za Hong Kong gde se smestio u butik-hotel Mira u kome preno\u0107i\u0161te sa pogledom na Kowloon Park ko\u0161ta 300 dolara, i stupio u kontakt sa Glenom Grinvaldom. Bila je to njihova prva direktna prepiska od pro\u0161log decembra, kada je Snouden digao ruke od poku\u0161aja da ga ubedi da nau\u010di \u0161ifrovanje i okrenuo se Lauri Poitras za koju je znao da \u201erazume rizike lo\u0161e bezbednosti\u201c.<\/p>\n

Autorka dva vrlo kriti\u010dna filma o ameri\u010dkoj antiteroristi\u010dkoj politici i ratu u Iraku, Poitras se na\u0161la u sredi\u0161tu pa\u017enje ameri\u010dkih vlasti 2006. posle premijere njenog dokumentarca \u201eMy Country, My Country\u201c, nominovanog za Oskara, a koji se bavio iskustvom Ira\u010dana pod ameri\u010dkom okupacijom. Ministarstvo unutra\u0161nje bezbednosti navodno ju je stavilo na listu za nadzor da bi tokom narednih \u0161est godina, prema njenoj proceni, bila zaustavljena i pritvarana gotovo 40 puta na ameri\u010dkim grani\u010dnim prelazima. Sve to je u\u010dinilo da Potrais postane izuzetno paranoi\u010dna (odbila je da razgovara za ovaj tekst). Kako bi spre\u010dila \u0161pijuniranje svog rada, nau\u010dila je enkripciju. To je omogu\u0107ilo Snoudenu, koji joj se obratio anonimno, da u nekoliko mejlova skicira brojne vladine programe za nadzor.<\/p>\n

Poitras je neke od mejlova pokazala Grinvaldu koji je odmah nanju\u0161io da su osnovani. Instalirao je softver za enkripciju i po uputstvima Laure Poitras po\u010deo sopstvenu razmenu sa izvorom koji je bio voljan da se sa novinarima sretne i u\u017eivo. Grinvald je oklevao: \u201eRekao sam mu da mi treba neki uzorak dokumenata kako bih proverio da je on stvarno taj za koga se izdaje i da ima ne\u0161to vredno\u201c. Tako je Snouden poslao Grinvaldu nekoliko desetina dokumenata, uklju\u010duju\u0107i PowerPoint prezentaciju programa PRISM kroz koji je NSA preko ameri\u010dkih internet kompanija kao \u0161to su Google, Facebook i Apple, mogla da preuzima gomile podataka o korisnicima, uklju\u010duju\u0107i po\u0161tu, podatke o \u010detu i istoriju pretrage.<\/p>\n

Sedeo je na tremu pred ku\u0107om, dok su mu se psi motali oko nogu, kada je otvorio dokumente i ostao bez daha. \u201eMislim, ludilo, jel da? Niotkuda, odjednom mi je u ruke palo 25 dokumenata s najvi\u0161om oznakom poverljivosti iz NSA, agencije iz koje su tajne retko ikada procurile\u201c. Otr\u010dao je da ka\u017ee Mirandi: \u201eNe mogu da verujem \u0161ta sam dobio.\u201c<\/p>\n

Grinvald je odmah odleteo za Njujork gde se sreo sa Poitras da bi sa njom i jo\u0161 jednim novinarom, dugogodi\u0161njim dopisnikom Gardijana Ivanom Mekaskilom kao zvani\u010dnim predstavnikom lista, krenuo za Hong Kong. U taksiju na putu do njujor\u0161kog aerodroma Poitras, kojoj je Snouden ve\u0107 slao mnogo ve\u0107e koli\u010dine dokumenata, objasnila je Grinvaldu kako da otvara i \u010dita fajlove sa njenih memorijskih stikova. \u010cim je avion poleteo, uklju\u010dio je laptop i po\u010deo da i\u0161\u010ditava materijal. \u201eOdmah sam shvatio da su onih 25 dokumenata koje je meni poslao, za koje sam mislio da je najbolje \u0161to ima, u stvari izabrani nasumice. Gledao sam u hiljade dokumenata na svaku zamislivu temu, ogromnu gomilu tajni od kojih su mnoge bile daleko bolje od onih koje mi je poslao.\u201c<\/p>\n

\u201eKoliko dugo je izvor ovo planirao?\u201c, pitao se Grinvald. Mora da je samo organizacija materijala trajala mesecima, ako ne i vi\u0161e. Svaki memorijski stik imao je slo\u017eenu arhitekturu. \u201eNa naslovnoj je bilo, na primer, 12 fajlova. Klikne\u0161 jedan od njih i do\u0111e\u0161 do jo\u0161 30. Klikne\u0161 na neki od tih, otvori se jo\u0161 \u0161est, i onda kona\u010dno do\u0111e\u0161 do dokumenata. I svaki je prokleti dokument koji nam je predao bio izvanredno elegantno i predivno organizovan\u201c. Grinvald nije sumnjao da je izvor pro\u010ditao svaku stranicu; nijedna nije pogre\u0161no sortirana. \u201eBilo je potpuno jasno da je i\u0161\u010ditavao i vrlo bri\u017eljivo obradio svaki dokument koji nam je predao u tom svom nezamislivo pedantnom, urnebesno elaboriranom sistemu.\u201c<\/p>\n

\u010citavim putem do Hong Konga tokom 16 sati leta, Grinvald je prekopavao po materijalima. \u201eBilo je stvari o Iraku, Avganistanu, programu bespilotnih letelica, \u0161pijuniranju na\u0161ih saveznika, o tehnologiji kojom se to radi, obave\u0161tajnom bud\u017eetu, svemu mogu\u0107em \u2013 a sve je to vrhunska dr\u017eavna tajna i ja je \u010ditam zavaljen u avionu\u201c. Memorandumi i prezentacije do u detalj su opisivali razmere globalnih operacija NSA: kolekcije metapodataka o ameri\u010dkim i stranim dr\u017eavljanima; \u0161pijuniranje komunikacije i internet saobra\u0107aja svetskih lidera; obave\u0161tajne operacije usmerene na naftne i ostale kompanije. Poitras koja je sedela nekoliko sedi\u0161ta iza, povremeno je dolazila da ga obi\u0111e, a on bi sko\u010dio sa sedi\u0161ta i saletao je pitanjima, kao da ne veruje sopstvenim o\u010dima.<\/p>\n

\u201eSamo smo sedeli tako u transu\u201c, ka\u017ee Grinvald. \u201eTo je za nas oboje bio jedinstven \u017eivotni trenutak.\u201c<\/p>\n

Grinvald je ve\u0107 imao neku predstavu o tome koga mo\u017ee da o\u010dekuje u Hong Kongu: \u201eSedokosi, 60-godi\u0161nji pro\u0107elavi veteran obave\u0161tajne slu\u017ebe kojem je upravo dozlogrdilo da trpi razo\u010darenja\u201c. Umesto njega, ispred restorana u \u0161oping centru \u010dekao ga je momak jedva dorastao jutarnjem brijanju. Bled, mr\u0161av, u farmerkama i majici koje nije danima presvla\u010dio. \u201eIzgledao je kao klinac koji dangubi po tr\u017enom centru.\u201c<\/p>\n

Grinvald je pomislio da je u pitanju gre\u0161ka: \u201eNema \u0161anse da ovaj klinac ima pristup kakav me je ubedio da ima. Jednostavno se ne uklapa; mo\u017eda je bio sin ili pomo\u0107nik pravog izvora? Izgledao je tako totalno druga\u010dije od onog \u0161to sam o\u010dekivao, da sam pomislio da je \u010ditavo putovanje bilo gubljenje vremena.\u201c<\/p>\n

Pa ipak, iscrpljeni letom, novinari su dopratili Snoudena do hotelske sobe iz koje je iza\u0161ao svega par puta otkako je stigao, u strahu da \u0107e ga slu\u017eba otkriti. Po sobi su na sve strane le\u017eale tacne od obroka koje su mu donosili u sobu. Ode\u0107a razbacana po podu. Zabrinut da bi ga mogli \u0161pijunirati, ni hotelskom osoblju nije dozvoljavao da ulaze u sobu da mu promene posteljinu. Pre nego \u0161to je progovorio, Snouden je naslagao jastuke na vrata kako bi ote\u017eao prislu\u0161kivanje. Grinvaldu su ove mere predostro\u017enosti zvu\u010dale paranoi\u010dno, ali je re\u0161io da sa\u010deka sa osudom. Zauzeo je stav parni\u010dara. \u201eBilo je to pravo unakrsno ispitivanje\u201c, opisuje Snouden. \u201eStro\u017ee od brifinga agenata CIA kad se vrate sa terena. Ali je bilo korisno, jer je uspostavljeno apsolutno poverenje: nije ostalo mesta za la\u017ei.\u201c<\/p>\n

Grinvald je shvatio da je Snouden vrlo bistar momak i da je njegova pri\u010da, ma kako neverovatno zvu\u010dala u po\u010detku, bila koherentna. Posle pet, \u0161est sati ispitivanja \u201ebio sam prili\u010dno uveren da govori istinu\u201c. Ipak jo\u0161 mnogo toga nije imalo smisla. Na Havajima je ostavio devojku s kojom je bio osam godina, prelepu plesa\u010dicu Lindzi, koju je o\u010digledno voleo. Zara\u0111ivao je \u0161estocifrenu platu i imao karijeru \u010diji su izgledi, \u010dak i bez srednjo\u0161kolske diplome, bili bezgrani\u010dni. Sve je oko njega govorilo da je bio sre\u0107an i stabilan. \u201eDugo sam poku\u0161avao da shvatim za\u0161to je u stvari uradio to \u0161to je uradio, svestan da \u0107e najverovatnije zavr\u0161iti u zatvoru do kraja \u017eivota.\u201c<\/p>\n

Snouden nije \u017eeleo da potraga za izvorom ovih informacija ometa sveop\u0161tu raspravu koju bi trebalo da izazovu, pa je novinare i pre nego \u0161to su stigli u Hong Kong obavestio da planira da istupi u javnost. Ideja o otkrivanju izvora poverljivih materijala protivila se svakom instinktu, i novinarskom i ljudskom. Mekaskil koji ima tri sina sli\u010dnog uzrasta kao Snouden, ka\u017ee da ga je \u010ditav dan ube\u0111ivao da odustane. Izgledalo je da je Snouden sve isplanirao. Namerno nije preduzeo mere da prikrije svoje tragove pre svega, kako je objasnio, da za\u0161titi svoje kolege od dugotrajne istrage. \u201eNisam mogao da budem sau\u010desnik nekome ko upropa\u0161\u0107ava svoj \u017eivot ako nisam bio uveren da to radi uz potpunu svest o svojim postupcima\u201c, ka\u017ee Grinvald. \u201eTako sam proveo sate s tim pitanjem: O \u010demu se ovde radi? Odakle mu ideja da je u obavezi da \u017ertvuje svoj \u017eivot za dobrobit drugih?\u201c<\/p>\n

Na kraju je Grinvald shvatio da se Snouden rukovodi istim moralnim kodeksom koji ga je, u uzrastu od 20 godina, naveo da se prijavi u vojsku i ode u rat za koji je verovao da treba da \u201eoslobodi\u201c porobljene. Ono \u0161to NSA radi, kazao je Snouden, predstavlja \u201eegzistencijalnu pretnju demokratiji\u201c; ose\u0107ao je da je njegova du\u017enost da ne\u0161to preduzme. Objasnio je Grinvaldu da je postavio svoj web sajt za koji je pripremio manifest sa obja\u0161njenjem neslu\u0107enih razmera sistema nadzora koji je konstruisala NSA. Nameravao je da objavi tih par stranica teksta na sajtu, u nadi da \u0107e to dopreti do stotina hiljada, \u010dak miliona ljudi koji bi potpisali peticiju za okon\u010danje dr\u017eave nadzora.<\/p>\n

Me\u0111utim, manifest je imao \u201eprizvuk Unabombera\u201c, ka\u017ee Grinvald koji ga je sa Laurom Poitras uveravao da bi takvo ne\u0161to bilo pogre\u0161no shva\u0107eno u javnosti. \u201eTekst je bio prili\u010dno melodramati\u010dan i uzrujan, \u0161to je i razumljivo jer kad je neko spreman da baci svoj \u017eivot kako bi se borio protiv nepravde, on razmi\u0161lja u prili\u010dno ekstremnim okvirima. Ali obi\u010dnom \u010doveku kojem \u017eeli da se obrati to mo\u017ee zvu\u010dati jezivo\u201c. Snouden je na kraju odustao.<\/p>\n

Naredne dve nedelje Grinvald je svakog jutra razgovarao sa Snoudenom, zatim pravio pauzu za pisanje da bi se vratio tokom dana, a \u010desto nastavljao razgovor i online. Snouden bi svake ve\u010deri legao oko 10:30 ili 11 sati, usput bi novinarima javio da \u201eide u krpe\u201c. Dok je Grinvald jedva hvatao poneki sat sna, Snouden bi ga ujutru do\u010dekao odmoran i sve\u017e. \u201eSamo \u0161to nije postao najtra\u017eeniji \u010dovek na planeti\u201c, pri\u010dao je Grinvald, \u201ea spava kao da nema nijedne brige u \u017eivotu\u201c. I on i Poitras su bili \u201ezara\u017eeni\u201c mladi\u0107evim idealizmom i entuzijazmom, priznaje Grinvald, pa i njegovi urednici u Gardijanu koji je prvu pri\u010du o otkri\u0107ima objavio u sredu 5. juna. Posle izve\u0161taja o tajnom sudskom nalogu kojim je aprila 2013. kompanija Verizon primorana da podatke o svojim korisnicima preda nacionalnoj bezbednosnoj agenciji, 6. juna je usledila pri\u010da o programu PRISM a zatim jo\u0161 jedna, 7. juna, kojom je obja\u0161njeno kako je britanski GCHQ imao pristup programu PRISM za prikupljanje podataka o korisnicima ameri\u010dkih kompanija. Narednog dana, 8, juna, Grinvald i Mekaskil su u Gardijanu objavili reporta\u017eu o internom alatu NSA pod nazivom \u201eBeskona\u010dni obave\u0161tajac\u201c koji je snimao, analizirao i pratio podatke koje prikupi agencija \u2013 iz \u010dega je sledilo da je direktor nacionalne obave\u0161tajne slu\u017ebe D\u017eejms Klaper lagao kongres kada je tvrdio da NSA ne prati komunikacije miliona ameri\u010dkih gra\u0111ana.<\/p>\n

Od tada se Grinvald ne odvaja od paketa dokumenata, pohranjenih na razli\u010ditim nosa\u010dima, koje je u svom rancu nosio svuda sa sobom. Snoudenov najve\u0107i strah, navodi Grinvald, bio je da \u0107e otkriti sav taj materijal ali da nikog ne\u0107e biti briga; me\u0111utim, desilo se upravo suprotno. Obama je 7. juna bio prinu\u0111en da prizna da je njegova administracija prikupljala ogromne koli\u010dine obave\u0161tajnih podataka od obi\u010dnih gra\u0111ana, ali je tvrdio da je re\u010d tek o \u201eskromnom prekr\u0161aju\u201c nad privatno\u0161\u0107u. \u201eNe mo\u017eete imati stoprocentnu bezbednost a da imate stoprocentnu privatnost i nimalo neugodnosti\u201c, kazao je predsednik.<\/p>\n

Zatim je 8. juna NSA zvani\u010dno predstavila \u201ekriminalni izve\u0161taj\u201c o objavljivanju svojih osetljivih podataka, i pokrenula krivi\u010dnu predistragu o tome \u0161ta je sve moglo procuriti. Slede\u0107eg dana Snouden je istupio u javnost preko videa koji je snimila Poitras, objavljenog na Gardijanovom sajtu. Po\u0161to je unajmio dva honkon\u0161ka advokata, koje je prvo proverio Gardijanov pravni tim, sa svetskom \u0161tampom za petama, Snouden je 10. juna u pratnji advokata napustio hotel \u201eMira\u201c kroz zadnji izlaz, i nestao. Poitras se pitala da li \u0107e ga ikad ponovo videti. Grinvald je verovao da ne\u0107e. \u201eStvarno sam mislio da \u0107emo ga slede\u0107i put verovatno videti na televiziji dok ga, obu\u010denog u narand\u017easto zatvorsko odelo i u lancima sprovode u sudnicu.\u201c<\/p>\n

Obamina administracija je 21. juna podigla krivi\u010dnu prijavu protiv Edvarda Snoudena za tri dela, od kojih su dva iz starog zakona o \u0161pijuna\u017ei, koji je za ne\u0161to manje od sto godina u federalnim optu\u017enicama kori\u0161\u0107en svega devet puta \u2013 od \u010dega je \u010dak \u0161est podignuto u proteklih \u0161est godina. Snouden je postao sedma osoba pod optu\u017ebom iz ovog zakona koju je pokrenula Obamina Bela ku\u0107a, koja je ujedno pokrenula vi\u0161e istraga protiv uzbunjiva\u010da nego bilo koja administracija u ameri\u010dkoj istoriji. Brojni ameri\u010dki zvani\u010dnici, uklju\u010duju\u0107i dr\u017eavnog sekretara D\u017eona Kerija, proglasili su Snoudena izdajnikom. Na konferenciji o sajberbezbednosti odr\u017eanoj jesenas biv\u0161i direktor NSA Hajden zbijao je \u0161ale o stavljanju Snoudena na listu za odstrel. \u201ePomo\u0107i \u0107u vam oko toga\u201c, uzvratio je kongresmen Majk Rod\u017eers, \u0161ef komiteta za obave\u0161tajne slu\u017ebe.<\/p>\n

Pra\u0107en te\u0161kim osudama zbog blokbaster izve\u0161taja Grinvalda, Poitras i Bartona Gelmana iz Washington Posta \u2013 koji je od Snoudena, preko Laure Poitras, tako\u0111e dobio svoj komplet dokumenata \u2013 Snouden je zapo\u010deo svoje putovanje, kako je to nazvala jedna od njegovih pravnih savetnica D\u017eeslin Radak, \u201epodzemnom mre\u017eom\u201c zastupnika zvi\u017eda\u010da i simpatizera u planetarnoj drami kojom upravlja D\u017eulijan Asan\u017e.<\/p>\n

Nedugo po\u0161to je Snouden napustio hotel \u201eMira\u201c i pre\u0161ao u sigurnu ku\u0107u u Hong Kongu, njegovi advokati su dobili poziv od Kristin Hrafenson, novinarke i predstavnice Vikiliksa sa Islanda. Hrafenson je \u010dula da bi Snouden mogao zatra\u017eiti azil na Islandu. \u201eBilo je logi\u010dno da nas prihvati za saveznike\u201c, ka\u017ee mi Hrafenson. \u201eU tom trenutku ih nije imao mnogo.\u201c Ubrzo potom, 31-godi\u0161nja Britanka Sara Harison, dugogodi\u0161nja Asan\u017eova saradnica, sti\u017ee u Hong Kong da izve\u0161tava za Vikiliks i isprati Snoudena iz grada. Ne\u0107e se odvajati od njega naredna \u010detiri meseca.<\/p>\n

Asan\u017e \u017eivi u egzilu u ekvadorskoj ambasadi u Londonu vi\u0161e od godinu dana, i tu je 24. juna odr\u017eao konferenciju za \u0161tampu na kojoj je preuzeo odgovornost za uspe\u0161no sprovo\u0111enje Snoudena iz Hong Konga u Rusiju gde mu je, posle 39 dana provedenih na me\u0111unarodnom aerodromu u Moskvi \u2013 i zahteva za azil podnetih 21 dr\u017eavi \u2013 Vladimir Putin odobrio privremeni jednogodi\u0161nji azil.<\/p>\n

Bio je to va\u017ean trenutak za Asan\u017ea koji, kako prime\u0107uje jedan izve\u0161ta\u010d, \u201emora da je izludeo dok je gledao kako sva ta otkri\u0107a idu Glenu i Lauri\u201c a koji ih nisu podelili sa Vikiliksom ve\u0107 ih objavljivali u mejstrim medijima poput Gardijana. U telefonskom razgovoru Asan\u017e optu\u017euje Gardijan, s kojim je u neskrivenom sukobu od 2010, da je \u201enapustio\u201c Snoudena u Hong Kongu. Ovu tvrdnju je Asan\u017e, preko Vikiliksa, vi\u0161e puta ponovio na Tviteru, iako Grinvald kao i drugi zaposleni u Gardijanu, tvrde da je to potpuno pogre\u0161no predstavljanje \u010dinjenica. \u201eSnouden je jasno rekao da ne \u017eeli da uklju\u010di novinare u svoje budu\u0107e planove i to, koliko sam shvatio, zato \u0161to nije \u017eeleo da ih dalje upli\u0107e u nevolje\u201c, ka\u017ee jedan vi\u0161i urednik u Gardijanu.<\/p>\n

Vikiliks se ipak dr\u017eao svoje verzije. \u201eRazumeli smo situaciju\u201c, ka\u017ee Asan\u017e. \u201eRadili smo preko diplomatske mre\u017ee i postarali se da prava gospodina Snoudena budu za\u0161ti\u0107ena. Time smo pokazali da Vikiliks kao medijska institucija ima resurse, kapacitet i volju koju mnoge medijske organizacije nemaju.\u201c<\/p>\n

Snouden je bio nesumnjiv blagoslov za Vikiliks koji od 2011. posr\u0107e zbog nedostatka finansija (pro\u0161le godine je, navodno, dobio samo 93.000 dolara donacija \u0161to nije pokrilo ni petinu godi\u0161njeg bud\u017eeta od 530.000 dolara). Po\u0161to je Snouden istupio u javnost, donacije su po\u010dele ponovo da sti\u017eu i do 1.300 dolara dnevno. Vikiliks sada prodaje majice, \u0161olje i torbe sa Snoudenovim likom (nestao je profil Bredlija Meninga koji je nekada ukra\u0161avao sli\u010dan pribor).<\/p>\n

Grinvald ima komplikovan odnos sa Vikiliksom i Asan\u017eom, kog smatra saveznikom mada s obzirom na Asan\u017eovu kontroverznu reputaciju u Sjedinjenim dr\u017eavama ka\u017ee da \u201eD\u017eulijanov nastup u \u010ditavoj pri\u010di nije ba\u0161 najbolji za Snoudena\u201c. Slo\u017ei\u0107e se, me\u0111utim, da je Asan\u017e spasao Snoudena gotovo izvesnog izru\u010denja u Ameriku. Snouden ipak nikada nije \u017eeleo da ode u Rusiju, \u0161to priznaje i Asan\u017e. \u201eVerovao je da bi najbolje bilo da iz Latinske Amerike vr\u0161i pritisak za promene u SAD\u201c, ka\u017ee mi Asan\u017e. \u201eNije \u017eeleo da mu se prilepe politi\u010dke optu\u017ebe da je prebegao.\u201c<\/p>\n

Asan\u017e se nije slo\u017eio. \u201eDok su Venecuela i Ekvador mogli da ga za\u0161tite kratkoro\u010dno, na duge staze treba misliti o mogu\u0107oj promeni vlasti. U Rusiji je bezbedan, o njemu vlada povoljno mi\u0161ljenje i to se verovatno ne\u0107e menjati. To je bio moj savet Snoudenu, da \u0107e fizi\u010dki biti najbezbedniji u Rusiji\u201c. Asan\u017e tako\u0111e tvrdi da je Snouden dokazao da se mo\u017ee \u201ene samo pre\u017eiveti uzbunjivanje javnosti oko nacionalne bezbednosti, ve\u0107 i napredovati.\u201c<\/p>\n

Nepoznato je koliko Snouden napreduje u Rusiji. Prema re\u010dima njegovog ruskog advokata, Anatolija Ku\u010derena, u\u010di jezik i \u010dita rusku literaturu (nedavno je zavr\u0161io \u201eZlo\u010din i kaznu\u201c Dostojevskog). Navodno je po\u010deo da radi u nekoj ruskoj internet kompaniji. Grinvald ka\u017ee da redovno razgovara sa Snoudenom preko \u0161ifrovanog \u010deta, ali dodaje da zna vrlo malo o njegovom svakodnevnom \u017eivotu: \u201eTo su pitanja kojih se klonim i zbog njegove i zbog svoje bezbednosti\u201c. Radak i Drejk su ga nedavno posetili kao \u010dlanovi delegacije uzbunjiva\u010da; sproveli su ih na tajni sastanak i ve\u010deru s njim u rasko\u0161noj ku\u0107i u blizini Moskve. Tamo su ih odvezli u kombiju zatamnjenih stakala, no\u0107u, pa nisu imali pojma gde idu. Radak ipak tvrdi da Snoudena ne kontroli\u0161e ruska obave\u0161tajna slu\u017eba, FSB, i da nije postao ruski \u0161pijun. \u201eRusija bi svoje \u0161pijune tretirala mnogo bolje nego da ih ostavi zarobljene u tranzitnoj zoni na aerodromu vi\u0161e od mesec dana\u201c, se\u0107a se Radak turobne Snoudenove \u0161ale.<\/p>\n

Me\u0111utim, to \u0161to mo\u017eda nije ruski \u0161pijun, ka\u017ee Andrej Soldatov, jedan od vode\u0107ih ruskih istra\u017eiva\u010dkih novinara, ne zna\u010di da je slobodan. \u201eSasvim je jasno da Snoudena \u0161titi FSB\u201c, ka\u017ee Soldatov, koautor knjige Novo plemstvo: Obnova ruske dr\u017eavne bezbednosti i trajno nasle\u0111e KGB-a (2010). To zna\u010di da je svaki Snoudenov kontakt, svaki njegov korak, pod nadzorom ruskih bezbednosnih slu\u017ebi. \u201eKu\u0107a u kojoj se sreo sa uzbunjiva\u010dima? Iznajmljuje je ruska vlada. Sve te sigurne ku\u0107e, stanovi i da\u010de gde su nekad boravili prebezi, u vlasni\u0161tvu su ruskih bezbednosnih slu\u017ebi. Niko nije uspeo da otkrije gde je zaposlen, ako stvarno ima taj posao. FSB ga nikad ne bi pustio da radi ako ne mo\u017ee da nadzire njegovu komunikaciju\u201c. \u010cak i ako Snouden po\u017eeli da ode u ameri\u010dku ambasadu i preda se \u201ene bi mu bilo lako da na\u0111e potpuno nekontrolisan kanal komunikacije sa Amerikancima\u201c, ka\u017ee Soldatov.<\/p>\n

Soldatov veruje da Snouden mo\u017eda potcenjuje stepen nadzora kojem je podvrgnut. \u201eU kojoj se meri promenio do sad? Snouden nije treniran obave\u0161tajac. A oni koji jesu mogu vam re\u0107i da ako \u017eivite u kontrolisanom okru\u017eenju, prestajete da budete mentalno nezavisni jer je sve i svako oko vas tako\u0111e pod kontrolom. Nema veze da li imate svoj laptop.\u201c<\/p>\n

\u0160to se Grinvalda ti\u010de, tokom poslednjih \u0161est meseci je postao me\u0111unarodna zvezda i kada smo se sreli ve\u0107 je jahao na talasu dotad nevi\u0111ene slave. Davao je izjave za bukvalno svaki oblik medija poznat \u010dove\u010danstvu, ispri\u010dao je pri\u010de od ogromnog zna\u010daja ne samo u medijima na engleskom jeziku, osvojio je brazilski ekvivalent Pulicera za pri\u010du koju je uradio u saradnji sa brazilskim listom Globo o razmerama \u0161pijuniranja koje NSA sprovodi u toj zemlji.<\/p>\n

Kako bi za\u0161titili dokumentaciju \u2013 i izbegli ozbiljne pravne implikacije \u2013 Grinvald i Poitras su se dogovorili da niko sem njih nikada ne\u0107e dobiti pristup celokupnoj kolekciji dokumenata (Gelman iz Washington Posta ima sopstveni primerak). Distribuiraju relevantne informacije u zasebnim tekstovima, uvek pod svojim imenom, kako bi \u201edr\u017eali medijske organizacije na odstojanju\u201c. Iako neki kriti\u010dari i dalje tvrde da je Snouden, koji je u Hong Kong poneo \u010detiri laptopa, sigurno ustupio tajne Rusima ili Kinezima, on insistira da nije. Ne samo da u Rusiju nije poneo ni\u0161ta sa sobom \u2013 \u201eto ne bi slu\u017eilo javnom interesu\u201c, ka\u017ee \u2013 on \u010dak vi\u0161e ne mo\u017ee ni da pristupi dokumentaciji. \u201eIzgradio je zasebno \u0161ifrovane \u0107elije ali tako da nema lozinke za pristup; drugi ljudi imaju lozinke\u201c, ka\u017ee Grinvald koji dodaje da \u0107e se arhiva kojom se \u201eosigurao\u201c otvoriti samo ako se Snoudenu ne\u0161to desi. Grinvald ne ka\u017ee koji su ti \u201edrugi ljudi\u201c. Ameri\u010dki zvani\u010dnici prete\u0107e pominju ovu arhivu, verovatno pohranjenu na cloud, kao \u0161tek za \u201esmak sveta\u201c.<\/p>\n

U avgustu je Grinvaldov partner David Miranda zadr\u017ean na londonskom aerodromu zbog Snoudena. Miranda je bio na putu ku\u0107i u Rio, posle nedelju dana odmora u Berlinu gde se sreo sa Laurom Poitras, koja mu je predala neke Snoudenove dokumente za Grinvalda. Britanska policija ga je zaustavila na ulazu u tranzitnu zonu. Vlasti su mu oduzele materijal kao i laptop, mobilni telefon i druge elektronske sprave, i zahtevali lozinke za \u0161ifrovanu elektroniku. Dr\u017eali su ga i ispitivali devet sati, pre nego \u0161to su mu kona\u010dno omogu\u0107ili da nastavi put za Brazil.<\/p>\n

Grinvald koji je od Mirande tra\u017eio da mu donese dokumente, bio je van sebe od besa. \u201eBio je to prokleti napad na slobodu \u0161tampe. Novinarstvo nije zlo\u010din ni terorizam. Nenormalno je da svaki novinar na svetu ne bude besan zbog ovog agresivnog napada.\u201c<\/p>\n

Mnogi su bili zaprepa\u0161\u0107eni zlostavljanjem ali su Grinvaldove metode i neskriveno denuniciranje kriti\u010dara doveli u pitanje njegovu agendu. \u201eTo je pa\u017eljivo izgra\u0111en narativ\u201c, ka\u017ee D\u017eejms Luis iz CSIS. \u201eImaju dokumente koji se odnose na inostrano \u0161pijuniranje Amerike, ali nijedan nije objavljen. Umesto toga, ovo je smi\u0161ljeno tako da javnost navede na odre\u0111en zaklju\u010dak, da samo Amerika \u0161pijunira. \u010cinjenica je da nisu pustili i te druge dokumente, \u0161to sve to \u010dini vrlo sumnjivim. Spinuju ba\u0161 kao i ameri\u010dka vlada.\u201c<\/p>\n

Pitanje je da li ameri\u010dke vlasti smatraju Grinvalda pretnjom. Mada je izvesno da \u017eivi daleko bolje nego Snouden, i Grinvald je, kako ka\u017ee Radak, \u201eslobodan ali neslobodan\u201c. \u017divi udobno u Riju ali ne zna kada \u0107e mo\u0107i da se vrati ku\u0107i. Iako je glavni pravobranilac Erik Holder nedavno rekao da nije \u201esiguran da tu postoji osnova za tu\u017ebu\u201c, Grinvald nije ube\u0111en da \u0107e pro\u0107i lako. Verovatno ga ne\u0107e izvu\u0107i iz aviona i uhapsiti na granici \u2013 bar zbog lo\u0161e reputacije u \u0161tampi, ako ni\u0161ta drugo \u2013 ali nikad se ne zna. \u201eMogu podi\u0107i tajnu zape\u010da\u0107enu optu\u017enicu i nema na\u010dina da ih prisilite da ka\u017eu da li nameravaju da vas uhapse. Tako da teoretski mo\u017eete zauvek biti u limbu.\u201c<\/p>\n

Situacija s kojom je Edvard Snouden trenutno suo\u010den tako\u0111e je neizvesna. Koordinator njegovih advokata, Ben Vizner iz ameri\u010dke unije za gra\u0111anske slobode (ACLU) sastavio je tim za koji se nada da mo\u017ee omogu\u0107iti neki dogovor kako bi Snouden dobio azil u nekoj otvorenijoj zemlji, kao \u0161to je Nema\u010dka, a mo\u017eda \u010dak \u201ejednog dana, kad klima bude povoljnija\u201c, da se vrati u Ameriku bez straha od progona. Ali taj dan jo\u0161 nije osvanuo, priznaje Vizner. \u201eNe\u0107e se desiti preko no\u0107i.\u201c<\/p>\n

Snouden zasad ostaje u Rusiji. \u017divi u stanu ili ku\u0107i koju do sada niko nije uspeo da otkrije; mo\u017eda je zaposlen, za\u0161ti\u0107en od javnosti dr\u017eavnim bezbednjacima, komunicira preko \u0161ifrovanih mejlova i \u010deta sa \u0161a\u010dicom ljudi od kojih niko ne zna kako \u017eivi. \u201eOn je za mene mnogo vi\u0161e od obi\u010dnog izvora\u201c, ka\u017ee Grinvald. \u201eSmatram da je juna\u010dki hrabar. Stalo mi je do njega i ne \u017eelim da ga vidim u zatvoru \u2013 bila bi to u\u017easna travestija i \u0161teta.\u201c<\/p>\n

Grinvald ka\u017ee da je Snouden stekao \u201eogromnu popularnost\u201c u Rusiji gde ljudi naga\u0111aju kakva su mu kretanja, pitaju se \u0161ta mu je slede\u0107i korak. Ruski paparaci, frustrirani poku\u0161ajima da ga prona\u0111u, prodaju la\u017ene slike Snoudena u supermarketu. \u201eOn je tamo kao Elvis\u201c, ka\u017ee Grinvald. Ali ipak je to Rusija. \u201e\u010cini mi se da Sjedinjenim dr\u017eavama u stvari ba\u0161 odgovara da on bude u Rusiji jer im je tako lak\u0161e da ga satanizuju. Ako uzbunjiva\u010d postane heroj, ljudi po\u010dnu da misle kako mora da je video neke stra\u0161ne stvari kad je odlu\u010dio da rizikuje sopstveni \u017eivot da bi dunuo u pi\u0161taljku. Ali ako ljudi misle da je lud, nestabilan, da je ruski \u0161pijun, to delegitimi\u0161e premisu \u010ditavog \u010dina \u2013 a koja glasi da je zaista video ne\u0161to tako temeljno pogre\u0161no da je njegova savest zahtevala da preduzme ne\u0161to.\u201c<\/p>\n

Grinvald ka\u017ee da je i dalje pod uticajem Snoudenovog herojstva, i ka\u017ee da je odlu\u010dan da radi u njegovo ime. Prvi korak \u0107e biti da preuzme ostatak dokumenata, kojih ima preko 10.000, i zapo\u010dne novi medijski poduhvat sa Laurom Poitras i istra\u017eiva\u010dkim novinarom D\u017eeremijem Skahilom, sa investicijom od 250 miliona dolara od tehnolo\u0161kog milijardera Pjera Omidjara, osniva\u010da eBaya, a koji se Grinvaldu i obratio zbog Snoudenovih otkri\u0107a. Poduhvat pod radnim nazivom \u201eNewCo\u201c bi\u0107e posve\u0107en istra\u017eiva\u010dkom novinarstvu i promi\u0161ljeno \u0107e ulaziti u sukob s vlastima. \u201eTako \u0107emo raditi novinarski posao i re\u0107i vlastima, okej, do\u0111ite po nas\u201c, ka\u017ee Grinvald, o\u010dito odu\u0161evljen idejom.<\/p>\n

Jo\u0161 nije poznato kako \u0107e ovaj poduhvat izgledati. Grinvald je u oktobru napustio Gardijan i ka\u017ee da planira da otvori kancelarije u Njujorku i Va\u0161ingtonu, kao i jednu u Brazilu koja \u0107e verovatno biti njegova. \u201eNe\u0107u sebi dozvoliti da budem prognan iz sopstvene zemlje zato \u0161to sam se bavio novinarstvom, ali sve dok postoji osnovana sumnja da \u0107u biti uhap\u0161en i osu\u0111en zbog svog posla, ne mogu da se kockam\u201c, isti\u010de Grinvald. \u201eA to je po sebi mo\u0107na optu\u017enica.\u201c<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Rolling Stone<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eSamo smo sedeli tako u transu\u201c, ka\u017ee Grinvald. \u201eTo je za nas oboje bio jedinstven \u017eivotni trenutak.\u201c<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-133274","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/133274","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=133274"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/133274\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=133274"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=133274"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=133274"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}