{"id":133015,"date":"2013-12-21T08:16:11","date_gmt":"2013-12-21T07:16:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=133015"},"modified":"2013-12-20T22:22:42","modified_gmt":"2013-12-20T21:22:42","slug":"za-to-sto-nema-alternative-krivi-smo-sami","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/12\/21\/za-to-sto-nema-alternative-krivi-smo-sami\/","title":{"rendered":"Za to \u0161to nema alternative krivi smo sami"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Boris Kagarlitsky je ruski marksisti\u010dki teoreti\u010dar i sociolog, politi\u010dki disident u Sovjetskom savezu i post-sovjetskoj Rusiji. Zbog svog aktivizma, Boris je dvaput bio hap\u0161en, 1982. i 1993. godine. Koordinator je projekta \u201eGlobalna kriza\u201c pri Transnacionalnom institutu i direktor Instituta za globalizaciju i dru\u0161tvene pokrete (IGSO) u Moskvi. Od 1994. do 2002. bio je vi\u0161i istra\u017eiva\u010d-saradnik na Institutu za uporedne politi\u010dke nauke Ruske akademije nauka (ISPRAN). Doktorat je stekao 1995. godine, sa tezom \u201eKolektivne akcije i politike rada u Rusiji tokom 1990-ih godina\u201c. Autor je nekoliko knjiga me\u0111u kojima su i Empire of the Periphery: Russia and the World System, Russia under Yeltsin and Putin: Neo-liberal Autocracy i The Mirage of Modernisation.<\/em><\/p>\n

Sa Borisom smo razgovarali o sovjetskom socijalizmu, aktuelnoj politi\u010dkoj situaciji u Rusiji, ali i o perspektivama levice u Evropi.<\/em><\/p>\n

Va\u0161a politi\u010dka biografija je veoma interesantna. Bili ste disident i tokom perioda SSSR-a, ali i u post-sovjetskoj Rusiji. Na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije ve\u0107ina disidenata iz vremena SFRJ tokom 1990-ih skrenula je u liberalizam. I ne samo disidenti, ve\u0107 i intelektualci i intelektualke koji\/e su bili deo nekada\u0161njeg sistema. Gotovo svi oni su postali promoteri privatizacije i kapitalizma, a neki \u010dak i radikalnog nacionalizma i konzervativizma. Sve u svemu, niko od istaknutijih intelektualaca nije tra\u017eio alternativu krizi iz 1980-ih godina u zahtevu za vi\u0161e socijalizma ve\u0107 su zastupali poziciju o nu\u017enosti tranzicije ka kapitalizmu.<\/strong><\/p>\n

Pri\u010da o demokratskim socijalistima i progresivnim kriti\u010darima staljinizma, koji postaju desni liberali ili nacionalisti, tipi\u010dna je i za Rusiju tako\u0111e. Jedan moj prijatelj uporedio je to sa ameri\u010dkim horor filmovima u kojima se ugledna gospoda odjednom pretvaraju u \u010dudovi\u0161ta ili vampire, poput Tarantinovog i Rodrigezovog filma \u201eOd sumraka do svitanja\u201c. Veoma je zanimljivo prou\u010davati za\u0161to se ovo dogodilo. \u010cini mi se da je jednim delom za ovaj prevrat zaslu\u017ena karakterizacija sovjetskog komunizma, jo\u0161 od samog nastanka, kao najve\u0107eg Zla. A u pore\u0111enju sa najve\u0107im Zlom sve prolazi, ta\u010dnije, bilo \u0161ta \u0161to je druga\u010dije mo\u017ee biti smatrano za bolje. Mi nikada nismo razmi\u0161ljali na taj na\u010din, nikada nismo razmi\u0161ljali u smislu odnosa dobra i zla, ve\u0107 smo posmatrali dru\u0161tvene kontradikcije. Staljinizam je bio iskrivljenje, kako iz moralne perspektive, tako i sa stanovi\u0161ta klasi\u010dne socijalisti\u010dke teorije. Nije se uklapao u pretpostavke socijalisti\u010dke prakse i socijalisti\u010dkog dru\u0161tva. Me\u0111utim, staljinizam je predstavljao deo op\u0161teg trenda evropskog prosvetiteljstva i upravo nam je pokazivao koliko cena progresa mo\u017ee biti strahovita, koliko tragi\u010dne mogu biti njegove kontradikcije i njegove posledice. To je bio na\u0161 diskurs pri formiranju grupe \u201eMladi socijalisti\u201c 1977\/78. godine, diskurs iza kojeg i danas stojim. Ali, ovde se ne radi samo o meni. Moj najbli\u017ei drug, Pavel Kudjukin, sa kojim i dalje sara\u0111ujem, bio je deo iste grupe. Bili smo uhap\u0161eni 1982. godine, a 1990. ja sam izabran za zamenika Moskovskog gradskog sovjeta (Moscow City Soviet) dok je Pavel do\u0161ao na mesto zamenika ministra rada. Kada je Boris Jeljcin 1993. godine izvr\u0161io dr\u017eavni udar, Pavel je podneo ostavku, a ja sam zbog organizacije neoru\u017eanog otpora ponovo uhap\u0161en.<\/p>\n

Narednih godina pridru\u017eilo nam se zaista mnogo mladih ljudi. Ranih 1990-ih levi\u010dari su bili retka vrsta, posebno oni koji nisu bili dogmati\u010dni, tvrdokorni staljinisti. Danas, \u010dak i mladi \u010dlanovi staljinisti\u010dkih organizacija u\u010de da razmi\u0161ljaju kriti\u010dki. Biti levi\u010dar postaje pomodno, mo\u017eda \u010dak i previ\u0161e. Pokrenuli smo think tank organizaciju koja se zove \u201eInstitut za globalizaciju i socijalne pokrete\u201c (Institute for Globalization and Social Movements), objavljujemo internet list \u201eRabkor\u201c i \u017eurnal \u201eLeva politika\u201c (Levaya politika) i pridobijamo sve ve\u0107u popularnost.<\/p>\n

\u00a0Dominantna interpretacija socijalizma jeste ona koja ga tuma\u010di kao jedan stati\u010dni sistem koji nije uspeo da prati kapitalisti\u010dki razvoj. Kako vi vidite unutra\u0161nju dinamiku socijalisti\u010dkog sistema koji je postojao u 20. veku?<\/strong><\/p>\n

Mogu vas uputiti na zbornik radova koji smo skoro objavili u saradnji sa odsekom za studije kulture Vi\u0161e ekonomske \u0161kole u Rusiji (Russian Higher School of Economics). U zborniku se nalazi rad Irine Glu\u0161\u010denko \u201eKako prou\u010davati sovjet\u201c (How to Study Soviet). Centralna teza teksta predstavlja stanovi\u0161te da se sovjetska istorija uop\u0161te ne mo\u017ee razumeti ukoliko se \u010ditav taj period posmatra kao stati\u010dan. U pitanju je verovatno najdinami\u010dniji period ruske istorije. \u201eSovjetski sistem\u201c 1920-ih nije bio isti kao onaj 1930-ih, niti je bio isti za vreme Nikite Hru\u0161\u010dova tokom perioda \u201eotopljavanja\u201c ili kasnije u vreme Leonida Bre\u017enjeva i tzv. \u201estagnacije\u201c (odnosno \u201ezlatne jeseni\u201c SSSR-a, kako je to Aleksandar \u0160ubin nazvao). Za\u0161to je Sovjetski Savez propao? Da li je propao zbog represije, totalitarizma itd.? Ili zbog neefikasne ekonomije? Nipo\u0161to. Nije propao 1930-ih ili 1950-ih godina. Propao je zbog sopstvenog uspeha. Dru\u0161tvo se promenilo. Industrijalizacija je bila veliki uspeh. Kulturna revolucija koja je pretvorila nazadnu selja\u010dku dr\u017eavu u modernu, urbanu ekonomiju sa najnaprednijom naukom bila je enormni uspeh. Me\u0111utim, upravo zbog ovoga je sovjetski sistem bilo potrebno unaprediti. Ne mo\u017eete voditi razvijenu industrijsku zemlju metodima namenjenim modernizaciji nerazvijene, ruralne ekonomije. To se moralo drasti\u010dno promeniti. Naravno, birokratske elite su se opirale promeni i to sasvim uspe\u0161no (jo\u0161 jedna sovjetska \u201epri\u010da o uspehu\u201c). Sve ovo skupa je u jednom trenutku rezultovalo kolapsom sistema. Kada se sistem uru\u0161io, te iste elite, koje su se tokom 1970-ih godina opirale promeni, postale su promoteri tranzicije, okre\u0107u\u0107i se kapitalizmu jer su na taj na\u010din bili u mogu\u0107nosti da zadr\u017ee i pro\u0161ire svoje privilegije. Pretvorili su politi\u010dku i dru\u0161tvenu mo\u0107 u privatno vlasni\u0161tvo i ponovo pobedili. Me\u0111utim, pri\u010da se tu ne zavr\u0161ava.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan od argumenata koji se koristi pri obja\u0161njavanju raspada socijalizma jeste zadu\u017eenost. Kako je zapravo do\u0161lo do ove zadu\u017eenosti?<\/strong><\/p>\n

U pitanju je deo strategije konzervativnih birokratskih elita iz 1970-ih godina. U trenutku kada su odbile ekonomske i dru\u0161tvene reforme (i to ne \u201etr\u017ei\u0161ne reforme\u201c kako sada tvrde, ve\u0107 kompleksnu tranziciju ka vi\u0161e demokratskom ekonomskom rastu, koja je, naravno, uklju\u010divala odre\u0111enu upotrebu tr\u017ei\u0161ta), morale su da stimuli\u0161u ekonomski rast drugim sredstvima. Tu se \u201enaftni \u0161ok\u201c pojavio kao re\u0161enje jer je SSSR mogao da izvozi naftu i pozajmljuje. Nakon \u201enaftnog \u0161oka\u201c krediti su svuda bili jeftini. Arapski novac se vratio u zapadnoevropske banke Zapadnoj Evropi i doveo do hiperakumulacije kapitala. Roza Luksemburg je jo\u0161 po\u010detkom 20. veka analizirala ovaj fenomen. Nisu samo \u201ekomunisti\u010dke zemlje\u201c pozajmljivale, ve\u0107 i Latinska Amerika i Severna Afrika. Bankari su energi\u010dno nagovarali klijente da prihvate novac, \u0161to je kasnih 1970-ih godina dovelo do velike du\u017eni\u010dke krize. Isto\u010dna Evropa je bila samo jedan deo te globalne slike.<\/p>\n

Nakon tzv. \u0161ok terapije koja je sprovedena u Rusiji tokom 1990-ih godina, deluje da je do\u0161lo do odre\u0111enog oporavka zemlje nakon dolaska Putina na vlast. Ali podaci govore da je Rusija jedna od zemalja sa najizra\u017eenijim nejednakostima u dru\u0161tvu. Mo\u017eete li nam pribli\u017eiti aktuelno politi\u010dko stanje u Rusiji?<\/strong><\/p>\n

\u017divotni standard je drasti\u010dno opao tokom 1990-ih godina, a oporavio se u 2000-im. Danas tro\u0161imo vi\u0161e nego ikad. Ponovo mogu da se osvrnem na rad mojih kolega. Tim Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete, koji predvodi mladi ekonomista Vasilij Kolta\u0161ov, uradio je studiju \u201e\u017diveti u Rusiji\u201c (Zhit\u2019 v Rossii). Studija pokazuje da Rusi nikada nisu imali toliko visok potro\u0161a\u010dki standard kao za vreme Putina, ali da je cena toga strukturno slabljenje ekonomije. Ovo je veoma sli\u010dno situaciji u SAD i nekim Zapadnim zemljama koje su imale sli\u010dnu kombinaciju konzumerskog procvata i deindustrijalizacije. Ako uzmemo u obzir trenutnu krizu, jasno je da takav model nije odr\u017eiv.<\/p>\n

Tako\u0111e, u Rusiji trenutno ne postoji politika, barem ne jo\u0161 uvek. Velika ve\u0107ina ljudi je apoliti\u010dna i nikada ne glasa. U slu\u010daju izborne kra\u0111e nije se radilo o dodavanju glasova Ujedinjenoj Rusiji, ve\u0107 o tome \u0161to je pove\u0107an broj ljudi koji je glasao. Nedavno, kada su odlu\u010dili da utvrde prave izborne brojke u Moskvi, pod pritiskom liberalne opozicije i delimi\u010dno zbog samog interesa vlade da utvrdi pravo stanje stvari, otkrili su da je izlaznost na izborima iznosila 31%. Ipak, op\u0161te je poznata stvar da je izborna izlaznost u Moskvi daleko ve\u0107a nego u ostatku dr\u017eave. Ve\u0107ina ljudi ne mo\u017ee da napravi razliku izme\u0111u politi\u010dkih partija i nije zainteresovana za takve besmislice, \u0161to je sasvim razumno jer razlike uop\u0161te nema.<\/p>\n

Uzmite, na primer, osobu poput Sergeja Gurjeva, ekonomskog gurua liberalne opozicije. Do skora, on je istovremeno bio savetnik premijera Dmirija Medvedeva. Zajedno sa ministrom obrazovanja, Dmitrijem Levanovim (verovatno najomra\u017eenijom osobom u dr\u017eavi, ali ujedno i vladinim zvani\u010dnikom kojeg liberalna opozicija najvi\u0161e po\u0161tuje), Gurjev je projektant aktuelnog plana za uni\u0161tenje Ruske akademije nauka. Vlada i opozicija su samo dve frakcije iste partije tako da se podrazumeva da dru\u0161tvena i politi\u010dka promena ne\u0107e biti postignute uz pomo\u0107 izborne politike. Desi\u0107e se ozbiljni politi\u010dki preokreti, a u tom procesu \u0107e ni\u0107i nove politi\u010dke sile i blokovi. Ne mislim da ima smisla forsirati \u010disto levu politiku u Rusiji, barem ne u smislu borbe za mo\u0107. Mo\u017ee se razmotriti i mogu\u0107nost postojanja \u0161iroke koalicije koja \u0107e u borbi protiv rastu\u0107eg neoliberalizma izneti novu dr\u017eavu blagostanja, reindustrijalizaciju, transfer mo\u0107i od Moskve ka provincijama itd.<\/p>\n

Pre vi\u0161e od dve decenije SFRJ je nestala. Danas dve biv\u0161e jugoslovenske republike \u010dine deo EU. Ostale republike su na vratima EU i dele \u201eevroatlantsku\u201c perspektivu. Ipak, u srpskom dru\u0161tvu zna\u010dajan broj ljudi izra\u017eava negodovanje spram EU (ovo nezadovoljstvo je u najve\u0107oj meri artikulisano kroz nacionalisti\u010dku perspektivu) i gleda prema Rusiji kao alternativi. U dvostranoj \u0161emi EU-Rusija, imperijalisti\u010dki interesi se obi\u010dno ostavljaju po strani. Kako vi vidite ovu geopoliti\u010dku kombinatoriku i koju alternativu bi, iz va\u0161eg ugla, levica morala da ponudi?<\/strong><\/p>\n

Dana\u0161nja Rusija ne mo\u017ee da ponudi alternativu ljudima na Balkanu, iako bi mo\u017eda na duge staze mogla da odigra pozitivnu ulogu. Ali ne pre nego \u0161to i sama do\u017eivi promenu.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de EU, ona je u dobokoj krizi i ta situacija \u0107e bivati samo jo\u0161 gora. Ljudi u Isto\u010dnoj Evropi su bili dovoljno naivni da pomisle da je pro\u0161irenje osmi\u0161ljeno kako bi se podigli \u017eivotni i demokratski standardi na nivo koji bi bio bli\u017ei zapadnim zemljama. Zapravo, jedino \u0161to je bilo neophodno je spustiti nivo zarada na Zapadu kako bi bio bli\u017ei onom na Istoku. Isto va\u017ei i u slu\u010daju demokratije. Ukoliko Lisabonski ugovor ima bilo kakvo zna\u010denje, onda je to jedino dekonstrukcija osnovnih elemenata evropske demokratije. Obzirom da se ne mogu odjednom razoriti, demokratske institucije se postepeno ubijaju i pretvaraju u prazne lju\u0161ture. Levica se samo prilago\u0111ava ovom procesu ali se u stvari ne odupire. Jedini koji imaju koristi od ovakve situacije su populisti, i to desno orjentisani populisti. Italijan Bepe Grilo je jedan sre\u0107ni izuzetak, \u010dak i Mari le Pen u Francuskoj predstavlja pozitivan izuzetak uzimaju\u0107i u obzir generalni trend. Ve\u0107ina populisti\u010dkih partija koje dobijaju sve ve\u0107u podr\u0161ku su desno od njenog Nacionalnog fronta, a levica im samo ustupa mesto. Levica vi\u0161e ne predvodi dru\u0161tvene borbe, nije vi\u0161e zainteresovana za radni\u010dku klasu, ne govori o nacionalizacijama, zaboravlja Karla Marksa i J. M. Kejnsa, zainteresovana je za prava manjine i kulturne identitete, uzbu\u0111uju je utopije i dosadno joj je da raspravlja o industrijskoj politici ili investicionim strategijama. Ukoliko se tako nastavi, jedini pravi izbor koji \u0107emo imati, bi\u0107e izme\u0111u razli\u010ditih fa\u0161izama i reakcionarnog populizma. A ne\u0107emo imati nikoga drugog da krivimo osim nas samih.<\/p>\n

Razgovor vodili Milo\u0161 Bakovi\u0107 Jad\u017ei\u0107 i Vladimir Simovi\u0107<\/p>\n

Centar za politike emancipacije<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Boris Kagarlitsky: Levica vi\u0161e ne predvodi dru\u0161tvene borbe, nije vi\u0161e zainteresovana za radni\u010dku klasu, ne govori o nacionalizacijama, zaboravlja Karla Marksa i J. M. Kejnsa, zainteresovana je za prava manjine i kulturne identitete, uzbu\u0111uju je utopije i dosadno joj je da raspravlja o industrijskoj politici ili investicionim strategijama.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":133016,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-133015","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/133015","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=133015"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/133015\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/133016"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=133015"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=133015"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=133015"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}