{"id":132491,"date":"2013-12-15T10:19:45","date_gmt":"2013-12-15T09:19:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=132491"},"modified":"2013-12-15T10:22:45","modified_gmt":"2013-12-15T09:22:45","slug":"beleske-o-neizvedenoj-revoluciji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/12\/15\/beleske-o-neizvedenoj-revoluciji\/","title":{"rendered":"Bele\u0161ke o neizvedenoj revoluciji"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Andrej Ilarionov<\/strong><\/p>\n

Vrhunac takozvane ukrajinske evrokrize (\u201eevrorevolucije\u201c koja se i pored toga \u0161to su je vi\u0161e puta najavljivali nije dogodila) je pro\u0161ao. Sada \u0107e, kao zamena kratkom periodu politi\u010dke aktivnosti, emocionalnog poleta i gra\u0111anske samoorganizacije, nastupiti uobi\u010dajeni period reakcije, osvete, kontrarevolucije. Ova je \u201eevrokriza\u201c obe suprostavljene strane koje su se spremale za okr\u0161aj tek na izborima 2015, u mnogo \u010demu uhvatila u raskoraku. Ozbiljna proba budu\u0107eg politi\u010dkog sukoba nastupila je mnogo ranije i primorala u\u010desnike da na brzinu primenjuju i stare i nove, jo\u0161 nedora\u0111ene tehnologije koje su pokazale stepen gotovosti jednih i nivo nepripremljenosti drugih. Sada \u0107e se obe strane potruditi da iz ovih doga\u0111aja izvuku pouke i da se pripreme za nove politi\u010dke (i ne samo) bitke. A zainteresovani ruski posmatra\u010d bi prate\u0107i dramu ove neuspele evrorevolucije, odmah mogao da formuli\u0161e nekoliko zaklju\u010daka.<\/p>\n

1. Prvo \u0161to direktno upada u o\u010di je razlika u mentalnom sklopu (frame of mind) ukrajinskog i ruskog dru\u0161tva. Banditi, prestupnici i nasilnici se, na\u017ealost, svuda mogu sresti, ali stepen rasprostranjenosti politi\u010dkog i dru\u0161tvenog pona\u0161anja zasnovanog na pravilima agresivno-kriminalnog kodeksa u Ukrajini principijelno se razlikuje od onog u Rusiji. Po stepenu politi\u010dkih i gra\u0111anskih sloboda, po ose\u0107aju za ljudsko dostojanstvo, po spremnosti da se priznaju i prava oponenta, uop\u0161te po trpeljivosti, po te\u017enji za integracijom u napredniji deo sveta, po svemu tome su ove dve danas najve\u0107e slovenske zemlje sasvim razli\u010dite. U godi\u0161njem izve\u0161taju nevladine organizacije Freedom House, ukupan indeks politi\u010dkih i gra\u0111anskih sloboda u Ukrajini je danas dva puta puta vi\u0161i od onog u Rusiji: 57 i 26.<\/p>\n

2. Drugo, \u201eevrokriza\u201c nam je pokazala koliko su se za poslednjih dvadest i ne\u0161to vi\u0161e godina, na\u0161e dve zemlje razi\u0161le. Jo\u0161 po\u010detkom 90-ih, \u010desto su bili vo\u0111eni razgovori o tome kako je \u201eve\u0161ta\u010dko razdvajanje Ukrajine i Rusije besmisleno\u201c. A danas, politi\u010dku, institucionalnu i uop\u0161te razliku u pogledima na svet vi\u0161e niko ne dovodi u sumnju. I mada je BDP po glavi stanovnika u dana\u0161njoj Ukrajini blizu dva puta ni\u017ei nego u Rusiji, ta siroma\u0161na Ukrajina se mentalno ve\u0107 nalazi u jednom sasvim drugom politi\u010dkom svetu. Sredinom 90-ih, izme\u0111u Rusije i Ukrajine nije bilo nekakve primetne razlike u broju kojim se ozna\u010dava sumarni indeks politi\u010dkih i gra\u0111anskih sloboda. Ve\u0107 2003, Rusija je zaostajala za Ukrajinom punih deset indeksnih poena (42 i 52), a danas je njeno zaostajanje vi\u0161e nego dvostruko.<\/p>\n

3. U poslednjih deset godina upadljivo je napredovala kulturno-politi\u010dka konsolidacija ukrajinskog dru\u0161tva. Za vreme Narand\u017easte revolucije 2004, Ukrajina je bila podeljena prakti\u010dno na dve jednake polovine \u2013 Zapad i Centar, protiv Istoka i Juga. U prvom krugu predsedni\u010dkih izbora 2004, razlika u broju glasova koje su osvojili V. Ju\u0161\u010denko i V. Janukovi\u010d bila je zaista ni\u0161tavna \u2013 39,9% protiv 39,3%. Pro\u0161lo je devet godina, i u avgustu 2013. istra\u017eivanja javnog mnjenja su pokazala da se u Ukrajini, nasuprot zagovornicima evroazijskog politi\u010dkog projekta formiralo zna\u010dajno preimu\u0107stvo pristalica integracije s Evropom \u2013 45% protiv 36%. A \u0161to se ti\u010de konkretnog pitanja o potpisivanju saglasnosti o udru\u017eivanju sa EU, u tom istom istra\u017eivanju je jo\u0161 vi\u0161e Ukrajinaca odgovorilo \u201eza\u201c \u2013 49% protiv 31%. Nesumnjivo da \u0107e aktuelna \u201eevrokriza\u201c, nezavisno od privremene pozicije vlasti, jo\u0161 \u0161ire konsolidovati ukrajinsko dru\u0161tvo i da \u0107e jo\u0161 vi\u0161e uve\u0107ati razliku u korist onih koji te\u017ee integraciji sa Evropom a ne sa Evroazijom.<\/p>\n

4. Tokom poslednjih nekoliko nedelja, u ukrajinskom dru\u0161tvu i van njega, do\u0161lo je do preciznog utvr\u0111ivanja samog predmeta spora izme\u0111u dva politi\u010dka bloka. U po\u010detku je pitanje o tome ho\u0107e li se Ukrajina priklju\u010diti EU ili \u0107e se u\u010dlaniti u Carinski savez, imalo uglavnom ekonomski karakter. Ba\u0161 je tako to pitanje javno interpretirao i sam V. Putin, i svi ruski emisari koje je on redovno mesecima slao u Ukrajinu. I predsednik ukrajinske vlade N. Azarov i predsednik V. Janukovi\u010d su svoje odluke o odustajanju od daljih pregovora sa Evropskom unijom obrazlo\u017eili tako\u0111e \u010disto ekonomskim motivima. Me\u0111utim, Putinove izjave i stavovi su ovom pitanju postepeno sve vi\u0161e umanjivali njegov ekonomski i sve ubedljivije pokazivali njegov geopoliti\u010dki karakter. U me\u0111uvremenu je postalo jasno slede\u0107e: dok je Janukovi\u010d integraciju Ukrajine sa EU video kao zgodan predmet za sitnu trgovinu i kratkoro\u010dne manevre koji \u0107e li\u010dno njemu obezbediti drugi predsedni\u010dki mandat, dotle Putin, a kako se pokazalo i ve\u0107ina Ukrajinaca (naravno, u obrnutom smislu), tu istu stvar smatra odlu\u010duju\u0107om i to pitanje razmatra kao \u010disto geopoliti\u010dki problem. Ispostavilo se da je i za Putina, i za ve\u0107inu Ukrajinaca, odluka o geografskom smeru integracije prerasla u stvar \u010dije su dimenzije postale istinski egzistencijalno zna\u010dajne.<\/p>\n

5. Ovo novo vi\u0111enje stvari sobom je donelo nekoliko va\u017enih posledica. Prvo, cena odluke o integraciji je naglo porasla, tako da su suprotstavljene strane, osim samo\u017ertvovanja (J. Timo\u0161enko, I. Bogoslovskaja), sada spremne \u010dak i na fizi\u010dki obra\u010dun na ulicama Kijeva. Drugo, sukob koji je do sada imao uglavnom unutra\u0161njepoliti\u010dki karakter, odjednom je dobio vrlo uo\u010dljive spoljnopoliti\u010dke razmere. Putin koji je do pre nekog vremena u Ukrajini bio najpopularniji politi\u010dar, sada je u o\u010dima ve\u0107ine Ukrajinaca nesporno postao oli\u010denje imperijalnog zla. Tu ulogu je zajedno sa njim dobila i zvani\u010dna Rusija. Tre\u0107e, dogodilo se zaista pora\u017eavaju\u0107e brzo diskreditovanje i marginalizacija Janukovi\u010da. Godine truda investiranih u formiranje imid\u017ea jednog, reklo bi se, potpuno nezavisnog politi\u010dara, zavr\u0161ile su na \u0111ubri\u0161tu. Poslu\u0161no sprovode\u0107i cini\u010dne naredbe iz Moskve, on se za samo nekoliko dana u o\u010dima miliona ljudi pretvorio u marionetu kojoj se vi\u0161e ne mo\u017ee verovati. I na kraju, kao posledica ukrajinske krize, odnosi izme\u0111u Evrope i Rusije \u0107e se sigurno u znatnoj meri pogor\u0161ati. Briselska birokratija koja se dugo vremena starala da ne preduzima bilo kakve korake koji bi zao\u0161travali odnose s Putinom i koja je pune \u010detiri godine radila na ukrajinskom projektu, sada je njegovim munjevitim sahranjivanjem ostala na cedilu i prili\u010dno poni\u017eena. Ona to Putinu ne\u0107e tek tako oprostiti.<\/p>\n

6. Bez obzira na o\u010digledno preimu\u0107stvo i veliku podr\u0161ku \u0161iroke javnosti, pristalice integracije Ukrajine u Evropu su prvu rundu ove borbe izgubili. Mada su demonstranti na ulicama Kijeva i drugih gradova, kao i ve\u0107ina ostalih gra\u0111ana na njihovoj strani, klju\u010dni politi\u010dki resursi \u2013 vlada, parlament (\u0412\u0435\u0440\u0445\u043e\u0432\u043d\u0430\u044f \u0420\u0430\u0434\u0430), sile bezbednosti \u2013 su u potpunosti u rukama protivnika. Najavljene, ali jo\u0161 neprihva\u0107ene ostavke nekolicine pripadnika izvr\u0161ne vlasti i izlazak nekoliko deputata iz parlamentarne frakcije vladaju\u0107e Partije regiona, nisu mogle da uti\u010du na raspored politi\u010dkih snaga u parlamentu. Neznatne \u0161tete koje je re\u017eim do\u017eiveo bi\u0107e brzo nadokna\u0111ene i nakon toga \u0107e on ponovo biti u punoj snazi. Tim pre ako taj proces bude pra\u0107en (\u0161to se nikako ne da isklju\u010diti) kampanjom sistematskog uni\u0161tavanja opozicije. Recimo, po Putinovim receptima. Mada, strogo govore\u0107i, Janukovi\u010d je ve\u0107 pokazao da se na tom poslu i bez Putina vrlo dobro snalazi. Za poslednje tri godine, to jest od kada se nalazi na mestu predsednika, Janukovi\u010d je na poslu uni\u0161tavanja slobodnog dru\u0161tva ostvario zaista upe\u010datljive rezultate. Za samo tri godine, indeks politi\u010dkih sloboda u Ukrajini je pao za \u010ditavih 16 poena \u2013 sa 73 na 57. Da bi dostigao taj isti rezultat, dodu\u0161e s pokazateljima na znatno ni\u017eem nivou, Putinu je trebalo celih deset godina \u201epoliti\u010dkog rada\u201c \u2013 sa 42 poena 2003, na 26 indeksnih poena 2013.<\/p>\n

7. Budu\u0107i da je \u201eevrokriza\u201c pru\u017eila ogromne koli\u010dine dokumentarnog materijala o metodama koje radi za\u0161tite svoje vlasti autoritarni re\u017eim koristi u borbi protiv opozicije i gra\u0111anskog dru\u0161tva uop\u0161te, poslednja ukrajinska iskustva imaju posebnu vrednost za takozvanu rusku gra\u0111ansku javnost. Meki (zasada relativno \u201emeki\u201c) autoritarni re\u017eim Janukovi\u010da nam je dao izuzetnu mogu\u0107nost da se detaljno upoznamo sa sveobuhvatnom primenom takvih instrumenata primenjenih od strane specijalnih slu\u017ebi \u201ebezbednosti\u201c, kao \u0161to su npr. nezakonito formirani odredi najamnih provokatora (tzv. \u0442\u0438\u0442\u0443\u0448\u043a\u0438), pripadnici unutra\u0161nje armije (\u0432\u043d\u0443\u0442\u0440\u0435\u043d\u043d\u0438\u0435 \u0432\u043e\u0439\u0441\u043a\u0430) preoubu\u010deni u civilna odela, provokativni napadi na policiju s poku\u0161ajima ru\u0161enja spomenika i zauzimanja zgrada dr\u017eavne administracije. Pod svetlom pru\u017eenih informacija, primena ovih i ostalih omiljenih instrumenata kojima se sistematski koriste specijalne slu\u017ebe u Moskvi, Minsku i na drugim mestima, postala je mnogo jasnija.<\/p>\n

8. Imaju\u0107i u vidu razliku izme\u0111u mekog autoritarnog re\u017eima Janukovi\u010da i tvrdog autoritarnog re\u017eima Putina, ne sme se zaboravljati da je arsenal sredstava za sistematsko gu\u0161enje opozicije i gra\u0111anskog dru\u0161tva u savremenoj Rusiji mnogo \u0161iri i istan\u010daniji od onog koji se danas primenjuje u Ukrajini. Donekle jasniju sliku o dvadesetogodi\u0161njem iskustvu vladaju\u0107ih re\u017eima u primeni raznih oblika nasilja nad gra\u0111anima (od snajperista iz redova specijalaca, preko pla\u0107enih ubistava politi\u010dkih protivnika i gra\u0111anskih aktivista, pa do masovne primene te\u0161ke vojne tehnike), pru\u017eaju nam mnogobrojni primeri minulih doga\u0111aja na teritoriji biv\u0161eg SSSR-a i dana\u0161nje Rusije: Tbilisi 1989, Vilnus 1991, Prigradski reon 1992, Moskva 1993, Severni Kavkaz 1994-2013, Gruzija 2002-2012.<\/p>\n

9. Ukrajiska \u201eevrokriza\u201c je samo najsve\u017eiji primer, a arsenal instrumenata nasilja koje autoritarni re\u017eimi primenjuju radi gu\u0161enja politi\u010dke opozicije i uni\u0161tavanja gra\u0111anskog dru\u0161tva je ne\u0161to \u0161to treba redovno napominjati. I to ne zato da bi se pla\u0161ili gra\u0111ani. To je gra\u0111anskom dru\u0161tvu neophodno radi ta\u010dnijeg razumevanja same prirode autoritarnih re\u017eima i radi razrade metoda suprotstavljanja s kojima bi se istovremeno obezbedili i najve\u0107a efikasnost i najmanji rizici.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Radio Eho Moskve<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zainteresovani ruski posmatra\u010d bi prate\u0107i dramu ove neuspele ukrajinske evrorevolucije, odmah mogao da formuli\u0161e nekoliko zaklju\u010daka.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-132491","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/132491","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=132491"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/132491\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=132491"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=132491"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=132491"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}