{"id":131525,"date":"2013-12-04T08:46:58","date_gmt":"2013-12-04T07:46:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=131525"},"modified":"2013-12-04T08:46:59","modified_gmt":"2013-12-04T07:46:59","slug":"gde-i-sta-su-danas-68-asi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/12\/04\/gde-i-sta-su-danas-68-asi\/","title":{"rendered":"Gde i \u0161ta su danas 68-a\u0161i?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Ivan Ergi\u0107<\/strong><\/p>\n

Truizam da politika kvari ljude deluje ofucano, ali to je jedna od lako dokazivih istina sa istorijskim kontinuitetom. Makijaveli je to samo eksplicitnije postavio i istovremeno isproklamovao kao ne\u0161to \u0161to ne bi trebalo biti eti\u010dki sporno, jer politika kao takva treba da bude van pitanja morala. Biv\u0161i \u017eestoki levi\u010dari i antiratni aktivisti su stali na stranu rata i imperijalnog intervencionizma: to jest, upravo oni koji su iznikli iz pobune protiv ameri\u010dkog genocida u Vijetnamu ili francuskih zlo\u010dina u Al\u017eiru. Bili su radikalni pacifisti, oni koji su izbegavali poziv u vojsku tzv. \u201edraftdogers\u201c, da bi vremenom postali suptilni imperijalisti sakriveni iza socijaldemokratske retorike i praznih pri\u010da o neophodnosti intervenisanja zarad o\u010duvanja ljudskih prava. \u0160ezdesetosma je bila poslednja romanti\u010darska pobuna na zapadu, protest idealisti\u010dki nastrojene mladosti, ustanak protiv dr\u017eavnog i porodi\u010dnog paternalizma, birokratije, malogra\u0111anskog konformizma i nadasve neokolonijalizma.<\/p>\n

Dani Bendit-Koen<\/strong>, ili kako su ga zvali \u201ecrveni Dani\u201c, prete\u010da kasnijih narcisoidnih frankofonih filozofa i kvaziaktivista tipa Anri-Levija, Ku\u0161nera, Finkelkrota, javno se odrekao svog anga\u017emana a samim tim i \u010ditavog nasle\u0111a \u0161ezdesetosme, koji je u su\u0161tini bio jedan veliki pokret otpora za ljudska prava i protiv imperijalizma. Njegove re\u010di da su \u201ebili zaljubljeni u revoluciju\u201cukazuju na to da je pobuna za njega, ali i pomenute francuske filozofe, vi\u0161e estetski i ludi\u010dki, nego politi\u010dki fenomen. Tako dana\u0161nji intelektualci kao \u0161to je recimo Slavoj \u017di\u017eek, nastavlja tradiciju pravljenja spektakla od pobune ili revolucionarnih te\u017enji, jer prave\u0107i od nje burlesku depolitizuje je i oduzima joj od ozbiljnosti i radikalnosti.Tada\u0161nji situacionisti su pogodili su\u0161tinu kad su rekli Benditu: \u201einteligencija \u0161oumena je glupost revolucionara\u201c. Kakva razlika u odnosu na ljude kao \u0161to su Rudi Du\u010dke ili turski 68-a\u0161 Deniz Gezmi\u0161, koji su dali svoje \u017eivote za \u0161ezdesetosmu, da bi za razliku od Bendita i drugih ostali zaboravljeni ili upam\u0107eni kao teroristi.<\/p>\n

Jo\u0161ka Fi\u0161er<\/strong>, jo\u0161 jedan poznati 68a\u0161 i prijatelj \u201ecrvenog Danija\u201c, kao ministar \u201eZelenih\u201c na mestu ministra spoljnjeg, umesto anga\u017eovanja za za\u0161titu \u017eivotne sredine i poku\u0161aja mobilizacije me\u0111unarodne zajednice za pitanja klimatske katastrofe, bavio se zagovaranjem i agitacijom za rat na Kosovu. Nakon sistematskog obmanjivanja evropske i nema\u010dke javnosti o situaciji na Kosovu on i njegove kolege Rudolf \u0160arping i Gerhard \u0160reder, koji su i\u0161li toliko daleko da su situaciju na terenu poredili sa onom u Holokaustu, nisu na\u0161li za shodno \u010dak ni da se izvinu za sistematsko laganje evropskih gra\u0111ana, kako se to obi\u010dno radi po ugla\u0111enom diplomatskom bontonu. Jedno je obi\u010dna la\u017e, a drugo je la\u017e koja dovodi do obmanjivanja javnosti koja na osnovu nje podr\u017eava intervencije i rat. Ako \u010dak pretpostavimo da je rat bio neizbe\u017ean i da su Srbi sistematski ugro\u017eavali kosovske Albance, najmanje \u0161to je mogao da uradi kao \u201ezeleni\u201cjeste da se zauzme da se u bombardovanju ne koriste bombe sa osiroma\u0161enim uranijom koji truje ekosistem i od \u010dijih posledica oboljevaju, kako Srbi i Albanci, tako i Nato piloti i vojnici koji su u\u010destvovali u operacijama.<\/p>\n

Politi\u010dka licemernost Havijera Solane<\/strong> \u0107e se izu\u010davati kao paradigma u nekim budu\u0107im, druga\u010dijim dru\u0161tvima, iako je licemerje tako\u0111e politi\u010dka konstanta istorije. Solana, koji je bio radikalni socijalista, jedan od naj\u017eustrijih protivnika NATO kasnije \u0107e postati njegov generalni sekretar! Pretpostavimo kao opravdanje, da se za vreme hladnog rata zbog animoziteta prema SSSR mogla kod jednog levi\u010dara sa zapada i razumeti pre\u0107utna naklonost zapadnja\u010dkoj vojnoj organizaciji, me\u0111utim, posle pada \u201ezavese\u201c kad je postala neoimperijalisti\u010dka institucija par ekselans, kako jedan levi\u010dar mo\u017ee da postane njen lider i da ima gotovo diskreciono pravo pokretanja vojnih intervencija? On je danas glavni kreator evropske bezbednosne politike koja je u svojoj osnovi poluimperijalisti\u010dka. Hoze Manuel Baroso, predsednik Evropske Komisije i jedna od perjanica pretvaranja Evrope u neoliberalni eldorado je bio \u010dlan maositi\u010dke partije u Portugalu.<\/p>\n

D\u017eek Strou<\/strong>, tako\u0111e \u201eintervencionista\u201c i Blerov prvi asistent u pohodu na Irak, u mladosti je bio \u010dlan marksisti\u010dke organizacije NUS koja je okupljala radikalne studente. O Bilu Klintonu, ameri\u010dkom 68-a\u0161u je bespotrebno pisati, o njemu \u0107e u budu\u0107nosti kad bude pisana druga\u010dija istorija pisati narodi Haitija, Jugoslavije, Isto\u010dnog Timora, Ruande, Somalije.. Na\u017ealost, ameri\u010dka i svetska javnost je postala najosetljivija povodom \u201eslu\u010daja Luinski\u201c, dok je za vreme trajanja afere dobio ovacije od strane generalne skup\u0161tine UN kao znak podr\u0161ke zbog navodno nepravedne hajke. To \u0161to \u0107e u svetskoj javnosti ostati upam\u0107en po aferi Luinski, monstruozna je banalizacija njegove politike i njegovih zlo\u010dina. D\u017eord\u017e Robertson, koji je bio generalni sekretar NATO, i za vreme intervencije na Kosovu plasirao nevi\u0111ene la\u017ei, u maldosti je bio radikalan student koji se borio protiv Aparthejda. To je \u010dovek koji je u svom iskazu pred parlamentom, pre intervencije na Kosovu koja je trebala da za\u0161titi Albance, priznao je da je vi\u0161e ljudi ubijeno od strane albanske OVK nego od srpske policije.<\/p>\n

Mo\u017ee biti zanimljiva teza jednog od biografa Jo\u0161ke Fi\u0161era, da postoji kontinuitet nasilja me\u0111u biv\u0161im 68-a\u0161ima i njihovog zalaganja za vojne intervencije. Me\u0111utim, apstrahovati nasilje kao osnovni element bilo bi prikazati ga kao njihovu karakternu osobinu a ne kao deo njihove politi\u010dke li\u010dnosti ili ube\u0111enja, jer ciljevi onda\u0161nje borbe i dana\u0161njeg militarizma su dijametralno suprotni. Za Jo\u0161ku Fi\u0161era, jedan novinar je ironi\u010dno zaklju\u010dio da je on jedini od svoje generacije, koja je htela da izvr\u0161i \u201emar\u0161 kroz intitucije\u201ci koji se odnosio na doktrinu Rudija Du\u010dkea preuzimanja institucija dr\u017eave od strane studenata i vanparlamentarne opozicije, to na kraju uspeo.<\/p>\n

Isto tako, interesantno je da je Oskar Negt ovaj fenomen odricanja od ideala pro\u0161losti i oportunizam opisao kao \u201ementalnu bolest intelektualaca\u201c. Postoji stav da se sa godinama prose\u010dan \u010dovek, pa tako i intelektualac pasivizuje i prihvata konzervativnije stavove i \u017eivotnu filozofiju, po onoj klemensoovoj da \u201eonaj ko nije bio socijalista u dvadesetoj nema srca, a ako nije konzervativan u tridesetoj nema pameti\u201c. Me\u0111utim, zanimljivo je da njihovo odbacivanje pro\u0161losti i naro\u010dito politi\u010dki oportunizam koincidiraju sa transformacijom visoke politilke i dr\u017eavnika u puke agente krupnog kapitala i imperijalizma. Ve\u0107ina njih su po zavr\u0161etku politi\u010dke karijere postali konsultanti i lobisti globalnih korporacija, \u0161to samo pokazuje istobitnost njihovog poziva politi\u010dara i poziva privatnih savetnika i agenata. \u0160reder kao konsultant ruskih firmi i Fi\u0161er kao ameri\u010dki lobista su samo najistaknutiji primeri.<\/p>\n

Tako\u0111e ostaje upe\u010datljivo da su intelektualci sa one strane Gvozdene zavese, npr. Adam Mihnjik, Vaclav Havel, \u0110er\u0111 Konrad<\/strong> bili na svoj na\u010din 68-a\u0161i i disidenti, koji su tra\u017eili socijalizam sa ljudskim licem, da bi na kraju zavr\u0161ili kao veliki zaljubljenici u liberalizam, kapitalizam i Ameriku, \u0161to se posebno odnosi na Havela koji je u zapadnom pop-politi\u010dkom narativu dobio status ikone. Zajedno sa svojim zapadnim kolegama oni su bili me\u0111u prvim zagovornicima intervencionizma za koji dobro znaju da nije borba za ljudska prava ve\u0107 imperijalisti\u010dka doktrina. Tarik Ali, britanski \u0161ezdesetosma\u0161 pakistanskog porekla, jedan od retkih koji je ostao dosledan idealima 68\u2019, i sam je primetio to nekriti\u010dko udvorni\u0161tvo Americi, naro\u010dito od strane nekada\u0161njih disidenata, \u0161to njihov celokupan anga\u017eman kompromituje do neprepoznatljivosti.<\/p>\n

Ono \u0161to je karakteristi\u010dno za 68-a\u0161e nije samo njihov oportunizam i strast za sinekurama ve\u0107 to \u0161to su mahom pripadali ili pripadaju tzv \u201etre\u0107em putu\u201c, jednoj vrsti socijaldemokratije, laburizma, pa i socijalizma. To je jedna od najve\u0107ih sramota tzv. Socijalisti\u010dke internacionale i \u010ditavog pokreta u kojem su stranke predvodnice imperijalisti\u010dkih pohoda. Ostaje \u010dinjenica da je kvazilevica pred kraj dvadesetog veka u\u010dinila daleko vi\u0161e zla svetu, nego najokorelija desnica, izme\u0111u ostalog i zato \u0161to su sru\u0161ili taj najosnovniji simboli\u010dki i ideolo\u0161ki poredak. Biv\u0161i levi\u010dari i antiratni aktivisti su postali lideri vojnog i ekonomskog neokolonijalizma, \u0161to je zaista svojevrsna perverzija.<\/p>\n

Niko ne mo\u017ee ovim ljudima da zameri post\u0161ezdesetosma\u0161ko povla\u010danje u normalne tokove gra\u0111anske politike i dr\u017eave, pa i rezigniranost i skepticizam prema idealima revolucije. Me\u0111utim, toliki oportunizam i polti\u010dka beskrupuloznost je ne\u0161to sasvim drugo. Ne samo da su okrenuli le\u0111a onome za \u0161ta su se borili ve\u0107 su postali predvodnici onoga protiv \u010dega su se borili. Molotovljev koktel su zamenili politi\u010dkim koktelima. Od zaljubljenika u revoluciju postali su zaljubljenici u mo\u0107 i njihova pri\u010da zaista mo\u017ee da se izu\u010dava kao paradigmati\u010dna unutar teorija politi\u010dke transformacije, a u moralistici kao najbolji primer politi\u010dke hipokrizije.<\/p>\n

Dvogled<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dani Bendit-Koen, ili kako su ga zvali \u201ecrveni Dani\u201c, prete\u010da kasnijih narcisoidnih frankofonih filozofa i kvaziaktivista tipa Anri-Levija, Ku\u0161nera, Finkelkrota, javno se odrekao svog anga\u017emana a samim tim i \u010ditavog nasle\u0111a \u0161ezdesetosme, koji je u su\u0161tini bio jedan veliki pokret otpora za ljudska prava i protiv imperijalizma<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":131526,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-131525","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/131525","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=131525"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/131525\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/131526"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=131525"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=131525"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=131525"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}