{"id":130931,"date":"2013-11-27T08:51:42","date_gmt":"2013-11-27T07:51:42","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=130931"},"modified":"2013-11-27T08:51:42","modified_gmt":"2013-11-27T07:51:42","slug":"olako-ruzenje-jugoslavije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/11\/27\/olako-ruzenje-jugoslavije\/","title":{"rendered":"Olako ru\u017eenje Jugoslavije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Milutin Mitrovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Kasnim sa reagovanjem jer sam se sve nadao da \u0107e ovo umesto mene napisati neko drugi. A nije. Mo\u017eda je ka\u0161njenje na mestu, zbog pijeteta prema Milunki Savi\u0107, kojom se svi zajedno ne\u010dasno po\u0161tapamo. Istina, Dejan Ili\u0107 je na Pe\u0161\u010daniku 15. novembra dao umestan impuls, ali se na tome i zavr\u0161ilo. Re\u010d je naime o tome kako je \u010detni\u010dki vojvoda Tomislav Nikoli\u0107, u svojstvu predsednika Srbije, iskoristio naknadnu sahranu Milunke u Aleji velikana da ideolo\u0161ki na\u0161minka \u010dasnu pokojnicu. Mislim na ovo \u0161to je rekao: Tako je Milunka Savi\u0107 podelila sudbinu Srbije i bila nevidljiva, neprimetna, bezna\u010dajna \u2013 ne za Srbiju ve\u0107 za komunisti\u010dku Jugoslaviju\u2026 pa dalje: Zato \u0161to je ostala Srpkinja i srpski borac, a nije postala Jugoslovenka i nije bila jugoslovenski partizan\u2026 i jo\u0161: \u2026da je jugoslovenska ideologija, doktrina umanjivanja zna\u010daja svega \u0161to je srpsko, gurnula u mrak Srbiju i njenu tradiciju, a za njom i sve velikane ratova, kulture, privrede\u2026 \u2013 tako je govorio imenovani.<\/p>\n

Da je kojim slu\u010dajem predsednikov \u201egostwriter\u201c pro\u010ditao englesku varijantu biografije heroine na Wikipediji, koja se od srpske prili\u010dno razlikuje, valjda bi poslodavcu govor druga\u010dije koncipirao. Video bi naime da je kraljevina Jugoslavija tek na pritisak Milunkinih saboraca, zaposlila heroinu srpsku, najodlikovaniju ratnicu Velikog rata, kao \u010dista\u010dicu u Hipotekarnoj banci. Saznav\u0161i to, francuska vlada je ponudila Milunki vojnu penziju i preseljenje u Francusku. Jo\u0161 jednom je Milunka pokazala da ima dostojanstva vi\u0161e nego svi oko nje. Zahvalila se i odbila ponudu. \u201eMajka Srbija\u201c Milana Nedi\u0107a, setila se \u010dasne Milunke pa je poku\u0161ala da je iskoristi. Pozvala ju je na neki banket \u0161to je ona odbila, jer nije \u017eelela da se na\u0111e zajedno sa okupatorskim generalima i oficirima. Ista Nedi\u0107eva, prenagla\u0161eno srpska vlast strpala ju je u koncentracioni logor na Banjici i nedu\u017enu dr\u017eala tamo 10 meseci. To je deo njene biografije koji u srpskoj varijanti ne postoji. A onda je od \u201emrske\u201c, poznatije kao Titove Jugoslavije, dobila 1945. godine penziju, verovatno nedovoljnu, kao \u0161to je i sve drugo tada bilo nedovoljno. Zatim je od skup\u0161tine glavnog grada dobila stan. \u201eJednosoban na \u010detvrtom spratu zgrade bez lifta\u201c \u2013 to sa liftom opet ne postoji u engleskoj varijanti biografije. Bez sumnje malo i kasno \u2013 samo godinu dana pred smrt\u2026 Niko se, sem Francuske, nije pretrgao da joj pomogne vi\u0161e i to je trebalo re\u0107i, a ne da \u201enije postala jugoslovenski partizan\u201c. Nije postala partizanka, ali nije postala ni \u010detnik, \u0161to bi vojvoda njihov morao znati. Uostalom kad je izbio rat, Milunka je imala 53 godine i maloletnu k\u0107er. Toliko o Milunki heroini, koja nikako da stekne mir, ni 40 godina posle smrti.<\/p>\n

Mene tvrdnja da je Jugoslavija gurnula u mrak Srbiju opseda mnogo vi\u0161e nego ko je bio na kojoj strani u ratu. Ve\u0107i deo \u017eivota pro\u017eiveo sam u toj Jugoslaviji i ne stidim se. Oni koji se stide uglavnom su kukavice spremne da se razra\u010dunaju sa uzrocima stida tek kada to vi\u0161e ne nosi nikakav rizik. Koncentrisao bih se na ekonomski polo\u017eaj Srbije u Jugoslaviji i \u017eeleo bih da iznesem podatke koji mi daju za pravo da se ne stidim toga \u0161to sam ve\u0107i deo \u017eivota proveo u toj zemlji. Verujem da \u0107e upu\u0107eniji od mene kad-tad govoriti o ostalom: kulturi i umetnosti, nauci, arhitekturi, obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj sigurnosti Jugoslavije\u2026 Po\u010deo bih od onoga \u0161to bi drugi ostavili za poentu. Na ekonomskom samitu 12. oktobra ove godine predsednik srpske vlade Ivica Da\u010di\u0107 je rekao da: \u201epodaci govore o sunovratu Srbije, koja ima 65 odsto BDP u odnosu na 1989. godinu (kada je jo\u0161 postojala nekakva traljava Jugoslavija \u2013 primedba M.M.). Stopa zadu\u017eenosti iznosila je 60 odsto BDP uz drasti\u010dan porast nezaposlenosti\u201c. E sad, da li to \u201epartizan\u201c Da\u010di\u0107 tera uz nos svom pretpostavljenom \u201e\u010detniku\u201c kad pokazuje gde smo se zaglibili, uz njihov zajedni\u010dki napor kao politi\u010dke elite Srbije?<\/p>\n

Prva Jugoslavija<\/strong><\/p>\n

Nije lo\u0161 povod da malo pro\u010de\u0161ljamo podatke. Lako zaboravljamo \u010dinjenice pa nam je kao naciji svojedobno, ne bez razloga, lucidni filistar A. Tijani\u0107 prikrpio \u201ekoko\u0161ije se\u0107anje u trajanju od samo osam sati\u201c. Evo malo hronologije: \u201eProsje\u010dna stopa rasta narodnog dohotka od 1926. do 1939. godine (dakle kraljevina Jugoslavija) iznosila je samo 2,1 odsto[1] \u2026 uz nacionalni dohodak po stanovniku od 116 dolara\u2026 Jugoslavija se nalazila me\u0111u poslednjim zemljama razvijenosti u Evropi. Tada je Jugoslavija imala 15.543.000 stanovnika i samo 1.032.334 zaposlena u industriji i administraciji. Industrija je zapo\u0161ljavala 7,1 odsto stanovni\u0161tva, dok je sve ostalo ra\u010dunato kao poljoprivredno. Od 10.000 \u017eivoro\u0111ene odoj\u010dadi umiralo je u proseku 1.323 u prvoj godini \u017eivota.\u201c<\/p>\n

Druga Jugoslavija<\/strong><\/p>\n

Prvi statisti\u010dki podaci iz 1952. godine govore da je dru\u0161tveni proizvod (BDP) po stanovniku u Jugoslaviji iznosio 212 dolara. Porast je, uprkos ratnim razaranjima i sankcijama SSSR od 1948. godine, nastao na osnovu nevi\u0111enog elana u gradnji infrastrukturnih objekata, \u201edobrovoljnog\u201c \u2013 dakle besplatnog rada, ameri\u010dkoj pomo\u0107i[2] i razlikama vrednosti dolara izme\u0111u one od pre i posle rata. Tek je statistika u Drugoj Jugoslaviji po\u010dela da razvrstava podatke po republikama (ranije su bile banovine) pa se tako mo\u017ee lak\u0161e videti trend i pozicija Srbije u toj zajednici. Godine 1950. Jugoslavija donosi Zakon o preduze\u0107ima kojim se uvodi radni\u010dko samoupravljanje. O tom modelu upravljanja italijanski istori\u010dar slovena\u010dkog porekla Jo\u017ee Pirjevec tvrdi da je nastao ne samo kao negacija sovjetskog modela dirigovane privrede, nego i pod zna\u010danjim uticajem skandinavskih socijalista sa kojima je Kardelj bio u tesnom kontaktu. Posve\u0107ujem tome prostor jer sam pratio inostrane skupove o Jugoslaviji na kojima su isticane tri njene bitne karakteristike: 1. raskid sa SSSR i tim modelom dru\u0161tva, 2. samoupravljanje u privredi i 3. nesvrstanost na me\u0111unarodnom planu \u2013 kao \u010dinjenice koje su Jugoslaviju podigle u vrh interesovanja u svetu.<\/p>\n

Amerikanac Majkl Lebovic (Michael Lebowitz), pravnik, novinar, levi\u010dar, u tekstu \u201eSedam te\u0161kih pitanja\u201c pi\u0161e pored ostalog: \u201eKarakteristika jugoslovenskog samoupravljanja je bila solidarnost me\u0111u radnicima pojedinih preduze\u0107a, ali ne i izme\u0111u radnika u suparni\u010dkim preduze\u0107ima. \u010ce Gevara je 1959. nakon posete Jugoslaviji rekao da radnici zaista dele profit u svom preduze\u0107u, ali je svaka firma uklju\u010dena u agresivnu konkurentsku borbu oko cena i kvaliteta\u201c. \u010ce Gevara tvrdi ono \u0161to se ina\u010de osporava, a to je borba za konkurentne cene i kvalitet u samoupravnim preduze\u0107ima. Rezultat toga vidljiv je iz podataka da je od 1952. godine kada se sistem uhodao do\u0161lo do naglog rasta BDP \u010dija je stopa u razdoblju 1955\/60. iznosila \u010dak 11,3 odsto i bila najvi\u0161a u Evropi, a verovatno i u svetu. U tom periodu zaposlenost je u Srbiji rasla po stopi od 7,4 odsto[3] a produktivnost za 1,6 odsto. Na samom svom kraju Jugoslavija je 1989. godine imala dug od 19 milijardi dolara \u0161to je 24 odsto BDP. Danas samo Srbija duguje 38,8 miljardi dolara \u0161to je 83 odsto njenog BDP. Sve zajedno, dr\u017eavice koje su nastale od Jugoslavije duguju 14,7 puta vi\u0161e nego njihova nekada\u0161nja zajedni\u010dka dr\u017eava.<\/p>\n

Izlo\u017eio bih subjektivnu ocenu propadanja samoupravnog modela. S jedne strane su unutra\u0161nji razlozi koje \u010dini mi se najbolje odslikava jedna anegdota. Na jednom od brionskih savetovanja o problemima zastoja samoupravljanja, potkraj \u0161esdesetih, tada\u0161nji glavni urednik nedeljnika Ekonomska politika Ljuba Veljkovi\u0107 ustvrdio je da bi se napredak mogao posti\u0107i identifikovanjem udela vlasni\u0161tva svakog pojedinca u preduze\u0107u. Kardelj, koji je vodio sastanak, upitao je: \u201eMisli\u0161 li ti na emitovanje akcija?\u201c Veljkovi\u0107: \u201eA \u0161to da ne?\u201c Kardelj: \u201eA gde smo tu onda mi, Partija?\u201c Rigidan politi\u010dki re\u017eim uo\u010dio je da samoupravljanjem gubi vlast ne samo nad ekonomijom i imao je sve razloge da po\u010dne sa ru\u0161enjem sistema iznutra. Spoljni razlozi su \u0161to je jugoslovensko samoupravljanje postalo prili\u010dna svetska zaraza u Latinskoj Americi osvajanjem bankrotiranih fabrika, u Evropi kao sistem participacije i u SAD kao ESOP sistem, suvlasni\u0161tvo zaposlenih. Ekonomska demokratija dobijala je obli\u010dje. Ta stvar je postala neprijatna za svetski ekonomski poredak.<\/p>\n

SCG i Srbija<\/strong><\/p>\n

Druga Jugoslavija se raspala i ostao je samo neki Milo\u0161evi\u0107ev krpe\u017e sa Milom i Momom. Ekonomske reperkusije tog \u010dina po Srbiju su slede\u0107e: u razdoblju 1991 \u2013 2000. BDP pada po stopi od 6,3 a zaposlenost po stopi od 1,1 odsto. Slede\u0107e decenije dolazi do postepenog oporavljanja BDP, ali zaposlenost i dalje i jo\u0161 ubrzanije pada \u2013 za 1,6 odsto. Vrhunac ostajanja bez posla postignut je 1993. godine \u2013 1,5 miliona radnika. \u201eZa razliku od drugih tranzicionih ekonomija koje su u proseku iza\u0161le iz tranzicije 2004. godine i otpo\u010dele proces dostizanja razvijenih privreda Evrope, Srbija je jo\u0161 u tranzicionoj recesiji. Biv\u0161e tranzicione privrede danas imaju BDP u proseku za preko 40 odsto ve\u0107i u odnosu na 1989. godinu\u201c (Dragan \u0110uri\u010din). Srbija, vra\u0107am se na Da\u010di\u0107evu tvrdnju, ima jo\u0161 uvek za 35 odsto manji BDP nego pre dve i po decenije. Zvani\u010dno, Srbija ima 24,1 odsto ili 794 hiljade nezaposlenih, od kojih 64 odsto \u010deka na posao du\u017ee od godinu dana. Me\u0111utim, Laslo Andor, evropski komesar za zaposlenost, raspola\u017ee druga\u010dijim podacima: oko milion nezaposlenih, 20 odsto stanovni\u0161tva na ivici siroma\u0161tva, 51 odsto je stopa nezaposlenosti mladih. \u0160ta je od to dvoje bli\u017ee istini znamo iz iskustva nas i nama bliskih.<\/p>\n

Kako je napisao filozof Bo\u017eidar Jak\u0161i\u0107[4] \u201ei prva i druga Jugoslavija bile su izrazito nedemokratskog karaktera\u201c, a onda je \u201ekolektivisti\u010dki identitet socijalizma zamenjen kolektivisti\u010dkim nacionalnim identitetom\u201c. Ne sporim ni\u0161ta od toga, samo mi se \u010dini da je potrebno imati u vidu bar dve faze u nedemokratskom karakteru Druge Jugoslavije. Prva, okrutnog i neobuzdanog nasilja koje se od rata i revolucije prenelo na posleratno razdoblje podjednakim intenzitetom progona \u201eklasnih neprijatelja\u201c i nastavilo 1948. godine ne manje surovim metodama progona \u201eklasnih prijatelja\u201c \u2013 komunista\/staljinista. To golooto\u010dko razdoblje na\u0161lo je opisa u obimnoj literaturi. Dunja Badnjevi\u0107[5] na primer, pi\u0161u\u0107i o svom ocu \u0161to je robijao na Golom Otoku, ka\u017ee kako je na njeno pitanje kako bi oni postupili da su pobedii odgovorio: \u201ejo\u0161 surovije\u201c. Nije to tra\u017eenje alibija za Kapi\u010di\u0107a i Udbu, nego poku\u0161aj razumevanja vremena i ljudi. Tek negde pred reformu 1964. godine[6] dolazi do tendencija demokratizacije zemlje koja se ve\u0107 umorila od besomu\u010dnog proganjanja. Karakteristi\u010dno je da Druga Jugoslavija, uprkos humanisti\u010dkim deklarisanjima, nikada nije ukinula smrtnu kaznu. Od 1959. godine kad je ukinuta smrtna kazna, ali samo za materijalna krivi\u010dna dela, broj izre\u010denih smrtnih kazni je naglo smanjen od 29 na 2-3 godi\u0161nje, s tim \u0161to su u ve\u0107ini slu\u010dajeva smrtne kazne zamenjivane do\u017eivotnom robijom. Od broja izre\u010denih smrtnih kazni 55 do 70 odsto otpada na Srbiju.<\/p>\n

Uprkos opstrukcijama konzervativnih politi\u010dkih struktura proces demokratizacije se nastavljao. Rastu mogu\u0107nosti ekonomskog, intelektualnog, umetni\u010dkog i politi\u010dkog izra\u017eavanja li\u010dnih stavova. Kor\u010dulanska letnja \u0161kola filozofije bila je maksimalni domet slobode misli u svetu. Vlast joj nije bila naklonjena pa je i zabranila, ali tek nakon 11 godina. A bila je ta vlast toliko jaka da je mogla da je zabrani i pohapsi osniva\u010de iste no\u0107i kada su se sakupili. Uostalom da joj je vlast bila naklonjena ona nikada ne bi dostigla nivo koji je imala \u2013 bila bi filistarska. Najliberalnije politi\u010dko rukovodstvo Srbije sa Markom Nikezi\u0107em, Latinkom Perovi\u0107\u2026 biva prinu\u0111eno da izbaci sa fakulteta grupu filozofa koji su direktno i nestrpljivo napadali politiku SKJ, \u0161to iako je ve\u0107ina njih dobila mesto po institutima, ostavlja ru\u017enu mrlju na tom progresivnom razdoblju. Prava su\u0111enja i zatvorske kazne izri\u010du se zastupnicima nacionalisti\u010dkih tendencija razbijanja Jugoslavije. Me\u0111u su\u0111enima su Alija Izetbegovi\u0107, Vojislav \u0160e\u0161elj, Franjo Tu\u0111man i sli\u010dni politi\u010dari kojima se kasnije ukazala prilika da svoja politi\u010dka ma\u0161tanja pretvore u makabri\u010dnu stvarnost. Imajmo na umu da su zemlje ve\u0107e demokratske tradicije u sli\u010dnim situacijama postupale \u010dak mnogo okrutnije. Mislim na na\u010din na koji su likvidirani Crni panteri u Americi i grupa Bader-Majnhof u Zapadnoj Nema\u010dkoj. Bo\u017eidar Jak\u0161i\u0107 navodi da je Aleksandar Rankovi\u0107 u govoru u skup\u0161tini rekao kako je skoro 40 odsto zatvorenika na Golom Otoku bilo nevino. Kolateralna \u0161teta. Pretpostavka je da su opresivne mere neposredno posle rata, u duhu \u201eklasne borbe\u201c, pogodile jo\u0161 ve\u0107i broj nevinih. Te\u0161ko je, me\u0111utim, isti ponder primeniti na kasnije ipak liberalnije razdoblje kada su hap\u0161eni nacionalisti.<\/p>\n

Svestan sam da je ovo \u0161krt osvrt na temu, jer valja samo napisati na internetu, i to na srpskom: \u201eKnjige o raspadu Jugoslavije\u201c i dobi\u0107ete 88.600 jedinica; napi\u0161ete li: \u201eBreakup of Yugoslavia Books\u201c dobi\u0107ete 19.300.000 jedinica. Neka je 18 miliona onih koje su nerelevantne ili pogre\u0161ne, ostaje bar milion knjiga i studija autora kao \u0161to su Mi\u0161a Gleni, Lora Silber, Endrju Vahtel\u2026 Pi\u0161u se takve knjige i dalje. Nedavno sam sa Predragom Matvejevi\u0107em[7] uz pr\u0161ut i crno vino pri\u010dao, pa mi je rekao da pi\u0161e knjigu o Jugoslaviji. Mo\u017ee lako biti da to bude ona knjiga o Jugi koju i\u0161\u010dekujemo uprkos mno\u0161tvu drugih. On je nepopravljivi jugofil, ali je izuzetno po\u0161ten i kriti\u010dan u politi\u010dkom prezentiranju \u010dinjenica. Znam za jo\u0161 osoba. Mnogi bi \u017eeleli da pred sobom i drugima razjasne u kakvoj su to zemlji \u017eiveli, za\u0161to se raspala.<\/p>\n

Ovo \u0161to pi\u0161em nije jugonostalgija. Taj termin ne volim iz dva razloga. Zato \u0161to ga je navodno izmislio Tu\u0111man i zato \u0161to je pasivan, mlak. Jugoslavija je bila jedna ozbiljna, sna\u017ena i aktivna zemlja sa mno\u0161tvom dobrih i lo\u0161ih karakteristika. Te\u0161ko da \u0107e ijedna od njenih \u201enaslednica\u201c dosti\u0107i ikada respekt koji je ona imala. Evo kako Tarik Ali i to u Politici ceni dana\u0161nju situaciju u Srbiji: \u201eBogata\u0161ima, korumpiranim politi\u010darima i bankarima je dobro, jer imaju mnogo novaca. Za ogroman deo populacije stvari su gore nego \u0161to su bile u vreme Tita i to po pitanju zdravstva, obrazovanja, \u017eivotnih uslova. Uslovi su mnogo gori i ljudima je te\u0161ko da stvore alternativu\u201c. Tako se o Jugoslaviji nije govorilo.<\/p>\n

Ne mo\u017ee se graditi uspe\u0161no dru\u0161tvo ako se prethodno ne ustanovi istina o polaznoj ta\u010dki. Pogledajmo Slovence koji su uvek bili za koji korak ispred nas ostalih. Oni nikada nisu masovno pljuvali na svoju pro\u0161lost, na svoje antifa\u0161isti\u010dko opredeljenje. Nisu \u017eeleli da ostanu u Milo\u0161evi\u0107evoj Jugoslaviji. I tu su bili u pravu. Ko god je mogao pobegao je iz nje. Vojvodina je odocnela za taj voz. Danas kad je ekonomski zagustilo i Slovencima, rado se se\u0107aju one prave Jugoslavije. Evo primera: Revija \u201eDelo \u2013 De facto\u201c svakom novom pretplatniku poklanja dve ulaznice za izlo\u017ebu \u201eTito \u2013 lik Jugoslavije\u201c koja traje do 28. februara. Deset evra za dve ulaznice nije neki preveliki poklon \u2013 privla\u010dna snaga je u ne\u010dem drugom: U Titu i Jugoslaviji. Nikom normalnom ne pada na pamet da obnavlja Jugoslaviju. Mo\u017eda nas samo sve vi\u0161e jede to \u0161to smo se prema njoj, dok je umirala, poneli kao prema nesre\u0107noj Milunki sa po\u010detka ovog teksta.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jugoslavija je bila jedna ozbiljna, sna\u017ena i aktivna zemlja sa mno\u0161tvom dobrih i lo\u0161ih karakteristika. Te\u0161ko da \u0107e ijedna od njenih \u201enaslednica\u201c dosti\u0107i ikada respekt koji je ona imala.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-130931","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/130931","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=130931"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/130931\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=130931"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=130931"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=130931"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}