{"id":129747,"date":"2013-11-13T09:25:45","date_gmt":"2013-11-13T08:25:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=129747"},"modified":"2013-11-13T09:25:45","modified_gmt":"2013-11-13T08:25:45","slug":"zudnja-za-svetskom-moci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/11\/13\/zudnja-za-svetskom-moci\/","title":{"rendered":"\u017dudnja za svetskom mo\u0107i"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Gospodine Clark, izgleda da vi\u0161e nikoga ne zanima pitanje o krivici u Prvom svetskom ratu. Da li je zavr\u0161ena ova staromodna debata?<\/strong><\/em><\/p>\n

Staromodna je pogre\u0161na re\u010d. U svojoj knjizi o Prvom svetskom ratu Sleepwalkers sam \u017eeleo da se distanciram od pri\u010da zasnovanih na krivici u kojima se optu\u017euju odgovorni \u2013 naj\u010de\u0161\u0107e Nema\u010dka, a ponekad i Rusija \u2013 i prikupljaju dokazi protiv njih.<\/p>\n

\u017deleo sam da rekonstrui\u0161em dinamiku dono\u0161enja odluka u kojoj su se nalazili svi akteri. Prve knjige koje sam pro\u010ditao o Prvom svetskom ratu govorile su o ljudima u uniformama i sa \u0161lemovima ukra\u0161enim perjem, o neobi\u010dnostima jednog pro\u0161log i veoma, veoma stranog sveta. Ali to je samo privid. Akteri se ni u kom slu\u010daju nisu razlikovali od nas. Suo\u010davali su se sa istim problemima koji i danas postoje. Ljudi koji su se tada, manje ili vi\u0161e slu\u010dajno zadesili na vlasti, doneli su odluke koje su mogle da budu druga\u010dije. Julska kriza koja je dovela do izbijanja rata je po mom mi\u0161ljenju najkompleksniji doga\u0111aj moderne.<\/p>\n

Prvo imamo atentat na austrijskog prestolonaslednika i njegovu \u017eenu krajem juna 1914. u Sarajevu, posle koga Nema\u010dka obe\u0107ava podr\u0161ku Austriji u njenoj nameri da kazni Srbiju, koju smatra odgovornom za atentat. \u010cetrnaest dana kasnije francuska vlada sti\u017ee u posetu Sankt Petersburgu, 23. jula Be\u010d postavlja ultimatum Srbiji, a pet dana kasnije Austrija objavljuje rat Srbiji. Ubrzo se u \u010ditavu pri\u010du uklju\u010duje i Rusija, a 1. avgusta Nema\u010dka objavljuje rat Rusiji.<\/p>\n

Do ovog dramati\u010dnog zao\u0161travanja doga\u0111aja u leto 1914. moglo je do\u0107i samo zato \u0161to smo imali 5 velikih sila koje su delovale nezavisno jedna od druge. Nema\u010dka, Austrougarska, Rusija, Francuska i Velika Britanija. Ako ura\u010dunamo i Italiju, onda ih je bilo \u0161est. Tome treba pridodati i aktere drugog ranga kao \u0161to su Srbija i Osmansko carstvo. Krizu mo\u017eemo shvatiti u potpunosti samo ako posmatramo interakcije izme\u0111u ovih dr\u017eava.<\/p>\n

Zna\u010di nema krivaca? Samo \u201einterakcija\u201c?<\/strong><\/em><\/p>\n

Hambur\u0161ki istori\u010dar Fritz Fischer izneo je tokom 60-ih tezu da su Nemci glavni krivci. Prema njemu, oni su bili odgovorni jer su samo oni \u017eeleli rat. I danas britanski istori\u010dar John C. G. R\u00f6hl tvrdi da su Nemci unapred odredili datum po\u010detka rata. Ako tako razmi\u0161ljate, onda je sarajevski atentat potpuno neva\u017ean za predistoriju ovog rata. Ali ja na stvari gledam druga\u010dije. Kada je re\u010d o julskoj krizi, posebno je zanimljivo to da su se svi ose\u0107ali pozvanima da nekako reaguju. Svi su mislili da deluju pod spoljnim pritiskom i da ih oni drugi guraju u rat. Svi su doneli odluke koje su doprinele eskalaciji krize, tako da svi snose odgovornost, a ne samo Nema\u010dka.<\/p>\n

Gospodine Krzemi\u0144ski, ako zaista niko nije \u017eeleo rat, kako je onda do njega do\u0161lo?<\/strong><\/em><\/p>\n

Za razliku od gospodina Clarka, ja sam ube\u0111en da rat ne bi spre\u010dilo ni bolje upravljanje krizom. Svet je naglava\u010dke okrenuo jo\u0161 19. vek sa svojim imperijalnim i nacionalnim protivre\u010dnostima i to ne samo u Africi i Aziji, ve\u0107 i ovde u Evropi. Be\u010dki kongres je 1815. stvorio nesre\u0107nu Evropu u kojoj se sva pitanja re\u0161avaju ratom, od italijanskog, preko nema\u010dkog i poljskog, pa do balkanskog. Postrevolucionarni, postnapoleonovski poredak i restauracija bile su prave prakatastrofe, a ne Prvi svetski rat. Ovaj rat je bio neizbe\u017ean i njime je uni\u0161teno ne\u0161to \u0161to je bilo pogre\u0161no koncipirano: sistem Be\u010dkog kongresa.<\/p>\n

Be\u010dka konstrukcija nije predvidela alternative i mirnu reviziju. Zato smo imali Bismarckove ratove za ujedinjenje Nema\u010dke, ratove za ujedinjenje Italije i ustanke u Poljskoj. Poljski pesnik Adam Mickiewicz, posle propale revolucije 1848, pri\u017eeljkuje \u201eop\u0161ti rat me\u0111u narodima\u201c. Sedamdeset godina kasnije dolazi do tog zastra\u0161uju\u0107eg rata, iz koga je Poljska iza\u0161la kao jedna od dobitnica. Tek je kroz ovaj rat Poljska iznova stvorena kao nacionalna dr\u017eava, pri \u010demu je ovo ponovno ro\u0111enje iz nasilja imalo i svoje negativne strane, ba\u0161 kao i ono Gr\u010dke 1830, Srbije 1835, Italije 1861, Bugarske 1878 i Bismarckovog carstva 1871. Takva ratna ro\u0111enja sa sobom iznedre i nadmeni patriotizam koji misli da je otporan na metke.<\/p>\n

Vi gospodine Clark imate potpuno druga\u010dije mi\u0161ljenje. Kako se ovaj rat ipak mogao izbe\u0107i?<\/strong><\/em><\/p>\n

Krizu koja je dovela do rata pokrenuo je teroristi\u010dki napad. Takvi pojedina\u010dni, nepredvidivi akti mogu u velikoj meri da odrede tok istorije. Na to nas je podsetio i napad 11. septembra 2001. U knjigama istorije iz 60-ih i 70-ih godina pro\u0161log veka, koje jo\u0161 uvek oblikuju na\u0161u sliku o doga\u0111ajima iz 1914, njihovi autori se bave strukturama. Me\u0111utim, bilo je i pojedinaca koji su delovali, i to pogre\u0161no. Ovde moramo da ka\u017eemo: mogli su da reaguju druga\u010dije, mogli su to da spre\u010de. Ma kako da su nepovoljni rezultati Be\u010dkog kongresa, 1914. ipak nije posledica 1815.<\/p>\n

U kom trenutku se tokom 1914. ukazala \u0161ansa za mir?<\/em><\/strong><\/p>\n

Uzmite, na primer, ugovor izme\u0111u Velike Britanije i Rusije iz 1907. London se jo\u0161 u leto 1914. nosio mi\u0161lju da ga raskine. Razlog njegovog potpisivanja bilo je re\u0161avanje kolonijalnih sporova. Rusi nisu prestajali, barem su to tako Britanci tuma\u010dili, sa kr\u0161enjem ovog ugovora kada je re\u010d o Kini, Persiji i Tibetu. Ovim pokazujem da je predratni sistem, sistem dva ili tri bloka, sa jedne strane Antante koju \u010dine Velika Britanija, Francuska i Rusija i sa druge saveza Centralnih sila Nema\u010dke, Austrougarske i Italije, bio veoma krhak i nestalan. Blokovi su u svakom trenutku mogli da se raspadnu.<\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: Mogli da se raspadnu.<\/p>\n

Christopher Clark: Da, verovatno bi se i raspali. To je bio jedan od razloga za\u0161to je francuski predsednik Poincar\u00e9 u leto 1914. poku\u0161avao da ubedi Ruse da se suprotstave Austrougarskoj. On je smatrao da za godinu ili godinu i po ne\u0107e biti uslova za zajedni\u010dku akciju, a onda bi Francuska ponovo ostala sama, ba\u0161 kao u vreme Bismarcka. Ili uzmimo na primer Austriju. Ona je bila ube\u0111ena da \u0107e je Nema\u010dka ostaviti na cedilu, jer je dobro zapamtila nema\u010dku politiku tokom balkanskih ratova 1912. i 1913, kada su Nemci zajedno sa Velikom Britanijom sara\u0111ivali na re\u0161enju tih sukoba. Zbog toga su u Be\u010du bili besni i pribojavali se da nemaju prave saveznike. Upravo zato \u0161to su sve sile bile blokovski povezane i istovremeno o\u010dekivale da \u0107e se ovi blokovi raspasti, zamisliv je svet u kome nije do\u0161lo do atentata ili u kome jedan atentat nije gurnuo celu Evropu u rat.<\/p>\n

Onda govorimo o alternativnoj istoriji. Kakva bi bila sudbina manjih evropskih nacija? \u0160ta bi bilo sa Poljskom, koja je do Prvog svetskog rata bila podeljena izme\u0111u Rusije, Pruske i Habzbur\u0161ke monarhije? Da li bi nastala kao nacionalna dr\u017eava?<\/strong><\/em><\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: Naravno da mo\u017eemo da razmi\u0161ljamo na temu \u0161ta bi bilo kad bi bilo: da nije bilo Prvog svetskog rata, da su se velike sile razoru\u017eale i da su manjim dr\u017eavama priznale pravo na samoopredeljenje ili suverenost. Me\u0111utim, ako pogledamo samo Nema\u010dku, shvati\u0107emo da je tako ne\u0161to bilo nezamislivo. Nema\u010dko carstvo proiza\u0161lo je iz krvavog rata sa Danskom, Austrijom i Francuskom, ali i iz unutra\u0161njih sukoba kada su 1849. pruske trupe ugu\u0161ile revoluciju u Nema\u010dkoj. Vojska i kult militarizma vodili su glavnu re\u010d, ne samo u Nema\u010dkoj. Promena paradigme u takvim uslovima nije bila mogu\u0107a. Mo\u017eete li uop\u0161te da zamislite da se u Bismarckovom ili Wilhelmovom carstvu, tom skorojevi\u0107u me\u0111u svetskim silama sa svojim nadobudnim patriotizmom i rasisti\u010dkim prezirom prema Slovenima \u2013 pojaviti neki car ili kancelar koji \u0107e odigrati ulogu Gorbacheva i koji \u0107e dobrovoljno predati Alzas i Loren Francuzima i dopustiti da se poljski delovi Pruske ujedine sa ruskim i austrijskim, kao \u0161to se Nema\u010dka ujednila 1990? Ne, \u0161anse za mirnu promenu nisu postojale.<\/p>\n

Christopher Clark: To mi zvu\u010di fatalisti\u010dki. Naravno da smo svesni da je ovaj evropski svet, ova Evropa kakvu danas poznajemo, nastala samo zato \u0161to je do\u017eivela dva svetska rata. Ali da li je do njih moralo da do\u0111e? Da li su nam potrebne takve katastrofe da bismo do\u0161li do mira, kompromisa i ravnote\u017ee? Morate da priznate da je to fatalisti\u010dki argument.<\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: Postoji jedan princip u istoriji prema kome svaka sila \u201e\u010desto \u017eeli dobro, ali \u010dini zlo\u201c.<\/p>\n

Christopher Clark: Ali i najbolja namera mo\u017ee da se izrodi u zlo. Setimo se samo ameri\u010dkog predsednika Woodrowa Wilsona i Versajskog ugovora. Naravno, ponovno ro\u0111enje Poljske bila je istorijska nu\u017enost, mada i dalje smatram da ovaj rat ostaje prava katastrofa.<\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: Ne mogu lo\u0161e da govorim o \u201epoljskoj babici\u201c! O Versajskom ugovoru razgovara\u0107emo verovatno za \u0161est godina. \u0160to se broja \u017ertava ti\u010de, razaranja ve\u0107eg dela Evrope i totalitarizama koji su usledili \u2013 ovaj rat je bio monstruozna katastrofa. Ali ne smemo da ostanemo zakovani za 1914, jer to stvara pogre\u0161nu percepciju. Zapadnoevropljani su skloni da se na 19. vek osvr\u0107u sa nostalgijom i da \u017eale \u0161to su zbog sopstvene gluposti izgubili onu divnu Evropu.<\/p>\n

Ta Evropa nije bila divna. Njom je vladalo pet velikih sila. Samoopredeljenje naroda nije postojalo. Timothy Snyder gre\u0161i kada Habsbur\u0161ku monarhiju opisuje kao prete\u010du EU. Mnogi Ma\u0111ari i danas ne razumeju da njihova Velika Ma\u0111arska nije bila samo Ma\u0111arska. Kada se ka\u017ee da su se 1914. pogasila svetla u Evropi, moramo da shvatimo kako je i pre 1914. u mnogim delovima Evrope bilo veoma mra\u010dno.<\/p>\n

Christopher Clark: Sa tim se sla\u017eem. Evropa je u predve\u010derje rata bila opasno mesto. Sve strane su vodile lakomislenu, riskantnu, izuzetno militaristi\u010dku, veoma agresivnu i brutalnu politiku sa poznatim rezultatima.<\/p>\n

Gospodine Clark, da li vam je kao Australijancu lak\u0161e da sudite o Evropi nego jednom Poljaku, Nemcu, Britancu ili Francuzu?<\/strong><\/em><\/p>\n

Christopher Clark: Verovatno. Prvi svetski rat je i za Australiju bio \u201eosniva\u010dki doga\u0111aj\u201c, jer je to bio prvi rat u koji je federalna australijska dr\u017eava dobrovoljno stupila nakon svog osnivanja 1901. Se\u0107anja na to su jo\u0161 uvek \u017eiva. Ali isto tako smatram da se danas u Nema\u010dkoj nepristrasnije gleda na po\u010detak rata, nego \u0161to je to bio slu\u010daj neposredno posle zavr\u0161etka Drugog svetskog rata.<\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: Nisam \u017eeleo da \u010ditam va\u0161u knjigu.<\/p>\n

Christopher Clark: Za\u0161to?<\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: Jer sam se pribojavao da biste mogli da se nadove\u017eete na Fischerovu tezu o nema\u010dkoj \u201e\u017eudnji za svetskom mo\u0107i\u201c. Sre\u0107om knjiga ne govori o tome, ukoliko sam vas ispravno razumeo. Vi na izvestan na\u010din pro\u0161irujete Fischerovu tezu: Nema\u010dka nije jedini krivac za po\u010detak rata, ali \u017eudnja za svetskom mo\u0107i je postojala, kao i u Engleskoj, Francuskoj i Rusiji.<\/p>\n

Za\u0161to Rusiji?<\/strong><\/em><\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: \u0160ta je onda moj pradeda kao pukovnik ruske armije tra\u017eio u Mand\u017euriji 1905, kada su ga u Port Arthuru ubili Japanci?<\/p>\n

Gospodine Clark, va\u0161u knjigu \u0107e sigurno relativizovati mnogi u Nema\u010dkoj. I dalje \u0107e se govoriti da su \u201esvi skliznuli u rat\u201c.<\/strong><\/em><\/p>\n

Christopher Clark: Lloyd Georgova glupa re\u010denica o \u201eskliznu\u0107u u rat\u201c! Kakva budala\u0161tina. Nema\u010dka nije slu\u010dajno u\u0161la u ovaj rat. Nema\u010dka je bila va\u017ean akter ba\u0161 kao i druge velike sile i snosi svoj deo krivice. Ona je kao i druge sile doprinela izbijanju rata.<\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: Svesno i \u0161irom otvorenih o\u010diju.<\/p>\n

Christopher Clark: Da. Samo je do sada izostavljana uloga drugih velikih sila, time \u0161to se pokazivalo da su i drugi bili lo\u0161i, ali da su samo Nemci \u017eeleli rat. To se lako mo\u017ee osporiti. U Sankt Petersburgu je bilo va\u017enih ljudi koji su tako\u0111e insistirali na ratnoj opciji, poput ruskog ministra rata, generala Vladimira Suchomlinova. U novinama koje je izdavalo ovo ministarstvo pojavio se \u010duveni naslov \u201eMi smo spremni\u201c. I Francuska se tako\u0111e pripremala za rat.<\/p>\n

To je za vas va\u017enije od sli\u010dnih izjava koje su stizale iz Nema\u010dke?<\/em><\/strong><\/p>\n

Christopher Clark: Za mene je va\u017eno pitanje da li je ovaj argument bio odlu\u010duju\u0107i za politiku. Koju se ulogu igrali argumenti preventivnog rata u razmi\u0161ljanjima i potezima ministara? Nema\u010dki kancelar Bethmann Hollweg nije nameravao da zapo\u010dne rat, ali nije hteo ni da ga izbegne, ukoliko ga Rusi \u017eele. On je prihvatao rat, pod uslovom da ga drugi pokrenu. Za Bethmanna je tek na ovom drugom nivou argument o preventivnom ratu bio od presudnog zna\u010daja: \u201eAko Rusi \u017eele rat, ima\u0107e ga, jer sada mo\u017eemo da pobedimo\u201c. Fischer je bio strog. Vi ste veoma blagi prema Nemcima. Zloglasnu Kr\u00fcger depe\u0161u, kojom Wilhelm II \u010destita predsedniku Burske republike pobedu nad Britancima, smatrate \u201eoprezno formulisanom\u201c, iako je posle nje klima izme\u0111u Britanije i Nema\u010dke dodatno zatrovana.<\/p>\n

Christopher Clark: Ali zaista je bila oprezno formulisana! Kako biste to druga\u010dije objasnili?<\/p>\n

\u0160ta je bila njena namena?<\/strong><\/em><\/p>\n

Christopher Clark: Verovatno je to bio nesmotren potez. Wilhelm i nije bio ba\u0161 najpametniji. To nije bila tolika provokacija kakvom su je Englezi smatrali. Ali u pravu ste. \u017delim da dovedem u pitanje popularnu tvrdnju. Jo\u0161 u \u0161koli sam nau\u010dio da su Nemci krivi za rat, a i tada sam bio nepoverljiv prema tome. Danas studenti, koji dolaze na Kembrid\u017e imaju jasnu sliku o tome ko je pouzrokovao Prvi svetski rat \u2013 Nemci. Zato moramo da promenimo plo\u010du. Ne tako \u0161to \u0107emo re\u0107i da je sve \u0161to je do sada bilo belo, od sada crno, ve\u0107 tako \u0161to \u0107emo, kao \u0161to to ja radim, Kr\u00fcger telegram uporediti sa upozorenjem koje je Groover Cleveland 1895. uputio Britancima: \u201eIli \u0107ete prestati sa \u0161irenjem po Venecueli ili \u0107e do\u0107i do rata\u201c. Nema \u0161ta, vrlo jasna poruka. Kada nju uporedimo sa Kr\u00fcger depe\u0161om u kojoj stoji \u201e\u010destitamo vam \u0161to ste se bez pomo\u0107i drugih odbranili od napada britanskih brodova\u201c, onda vidimo da je ona oprezno formulisana. Poku\u0161avam samo da pru\u017eim odre\u0111ene argumente protiv uvre\u017eenog mi\u0161ljenja.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan primer iz predistorije ovog rata. Kada su Francuzi 1911. zauzeli Fes i Rabat u Maroku, nema\u010dki Rajh je poslao vojni brod Panter ka marokanskoj obali, kako bi njime demonstrirao svoje pretenzije na tu oblast. U va\u0161oj knjizi nagla\u0161avate da je Panter bio brod spreman za staro gvo\u017e\u0111e, kao da to pravi zna\u010dajnu razliku.<\/p>\n

Christopher Clark: Prvo, brod je zaista bio za staro gvro\u017e\u0111e, i drugo, do marokanske krize nije do\u0161lo zbog toga \u0161to su Nemci poslali svoj brod, ve\u0107 zato \u0161to je jedna grupa politi\u010dkih jastrebova, koja je u tom trenutku odnela prevagu u francuskom ministarstvu spoljnih poslova, odlu\u010dila da preduzme takav korak kao da Nema\u010dka ne postoji. A kada po\u010dne pri\u010da o \u201epanterovom skoku\u201c, pre\u0107utkuje se da je ne\u0161to ranije i \u0160panija poslala svoje trupe u zapadni Maroko. E onda je to zaista jednostrani pogled na stvari.<\/p>\n

Ali to ipak ostaje provokacija?<\/strong><\/em><\/p>\n

Christopher Clark: Da, naravno.Ona je bila namenjena i Engleskoj. Ali kada se svi me\u0111usobno provociraju, dolazimo u situaciju u kojoj moramo da postavimo pitanje: da li je neka provokacija gora od drugih? Onda ovo pitanje povla\u010di slede\u0107e: za\u0161to je sistem funkcionisao na ovako nakaradni na\u010din?<\/p>\n

Da li to va\u017ei i za prekomerne nema\u010dke programe naoru\u017eavanja?<\/em><\/strong><\/p>\n

Christopher Clark: Isto va\u017ei i za programe naoru\u017eavanja svih zemalja. \u010citav evropski poredak, bilo da to pripisujemo Be\u010dkom kongresu ili ne, imao je\u2026<\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski:\u2026 gre\u0161ku u konstrukciji.<\/p>\n

Christopher Clark: Da. Sistem je bio bolestan.<\/p>\n

Gospodine Krzemi\u0144ski, da li biste o knjizi sudili druga\u010dije, da ju je napisao neki nema\u010dki autor?<\/strong><\/em><\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: Da, sigurno. Zanimalo bi me za\u0161to ova tema i ovakav na\u010din njenog predstavljanja interesuje tog autora. Uprkos tome, ne verujem da bi neki nema\u010dki autor takvom knjigom pokrenuo raspravu kakvu je izazvala Fischerova knjiga. Vremena ovih resantimanima pro\u017eetih rasprava su za nama. Ali \u017eeleo bih da postavim jedno pitanje vama kao britanskom istori\u010daru.<\/p>\n

Christopher Clark:\u2026 Australijskom.<\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski:\u2026 Da, australijskom istori\u010daru koji predaje u Britaniji. Da li je va\u0161a knjiga ima antiengleska obele\u017eja, jer izgleda da imate nekih problema sa imperijama? Ili ja gre\u0161im?<\/p>\n

Christopher Clark: Te\u0161ko pitanje, ali ste se ipak dotakli ne\u010dega va\u017enog. Jo\u0161 dok sam bio u\u010denik, postojao je jedan australijski istori\u010dar, Leonard Turner, koji je napisao \u010dlanak o ruskoj mobilizaciji 1914, a u kome se zastupa potpuno suprotan stav Fischerovom. Vrlo rano sam nau\u010dio da postoji i australijski glas koji odstupa od vladaju\u0107eg mi\u0161ljenja. Ina\u010de nemam ni\u0161ta protiv Velike Britanije, \u017eivim u toj zemlji i volim je. Ali ne prihvatam ovaj za\u010du\u0111uju\u0107i na\u010din razmi\u0161ljanja prema kome su Britanci uvek u pravu.<\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: Zato \u0161to su Britanci.<\/p>\n

Christopher Clark: Da. Kada Britanci negde umar\u0161iraju onda se to zove \u201eo\u010duvanje svetskog carstva\u201c, a kada Nemci ka\u017eu da i on \u017eele deo Samoe \u201eonda to Huni provociraju i mi to ne\u0107emo da trpimo\u201c. Kada Nema\u010dka po\u0161alje telegram Transvaalu onda je to neoprostiva uvreda, a onda Britanci samo par godina kasnije pokrenu jedan u\u017easni rat kako bi ponovo osvojili Transvaal.<\/p>\n

Taj rat ne mo\u017ee da se poredi sa onim Nema\u010dke protiv plemena Herero u Namibiji.<\/strong><\/em><\/p>\n

Christopher Clark: Nemci su u jugozapadnoj Africi vodili rat koji je u stvari bio genocid. To se ne dovodi u pitanje. Me\u0111utim, da li su Nemci bili zaista brutalniji kolonijalni gospodari od Britanaca, Belgijanaca ili Francuza? Te\u0161ko.<\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: Dakle, vi ste britanski Fritz Fischer, ili mo\u017eda \u017eelite da Englezima nametnete ovu istorijsku raspravu?<\/p>\n

Christopher Clark: Ne, nikako. Ne \u017eelim da okrivim Britance za ovaj rat.<\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: Mo\u017eda samo malo.<\/p>\n

Christopher Clark: Samo da razjasnim par stvari o britanskom ministru spoljnih poslova, Edward Grayu. On je bio opskurna, paradoksalna figura. On je logiku budu\u0107eg rata, koji bi svoj povod imao na Balkanu, internalizovao, ba\u0161 kao \u0161to su to u\u010dinili Francuzi i Rusi. Zato nije bio spreman da priko\u010di kada je kriza kona\u010dno izbila. On ju je samo dodatno raspirivao. Britanska spoljna politika je reagovala tek kada je rat bio neizbe\u017ean. Nisam jedini koji ovo posmatra kriti\u010dki. Previ\u0161e pojednostavljujemo stvari kada tvrdimo da su Britanci nastojali da o\u010duvaju mir, a da su Nemci uvek provocirali.<\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: Da smo popustili Nemcima, pi\u0161e Niall Ferguson, onda bismo ve\u0107 1920. imali Evropsku uniju pod zastavom Rajha. Pitam se kako neko mo\u017ee da bude do te mere slep i ne razume da Wilhelmova Nema\u010dka nije bila sposobna za saradnju sa slabijim partnerima. Smatram da je u ovom slu\u010daju Ferguson bio vo\u0111en slede\u0107om logikom: da su Britanci prepustili Evropu Nema\u010dkoj, onda bi sa\u010duvali svoje carstvo netaknutim tokom \u010ditavog 20. veka.<\/p>\n

Christopher Clark: Centralna tema Fergusona nije imperijalna nostalgija. Njegova razmi\u0161ljanja su zanimljiva za dana\u0161nju situaciju. On se poigrava sa paradoksima i pita \u2013 ako smo na kraju dobili nema\u010dku dominaciju u Evropi, za\u0161to smo uop\u0161te vodili rat?<\/p>\n

Va\u0161a knjiga je objavljena upravo u trenutku kada Nema\u010dka ponovo izaziva nepoverenje zbog svog pona\u0161anja u evrokrizi. Poljski ministar spoljnih poslova sa druge strane zahteva da Nema\u010dka preuzme vo\u0111stvo u Evropi. Da li nam 1914. govori ne\u0161to i o 2013?<\/strong><\/em><\/p>\n

Christopher Clark: Istorija ne mo\u017ee da nam pru\u017ei modele. Ona u najboljem slu\u010daju mo\u017ee da nam postavi neka pitanja. Kada sam knjigu privodio kraju, bili smo duboko u evrokrizi i primetio sam mnoge sli\u010dnosti sa 1914. Svi su bili svesni da mo\u017ee da do\u0111e do katastrofalnog ishoda, to jest do propasti evra. Ali zajedni\u010dka svest o ne\u010demu nije dovoljna da se ukroti sebi\u010dnost pojedinih aktera. Potpuno suprotno je slu\u010daj, jer svako poku\u0161ava da iz ove opasnosti izvu\u010de korist samo za sebe. Trenutno, pozicija Nema\u010dke izgleda prete\u0107e mo\u0107no samo zato \u0161to je op\u0161ta situacija do te mere haoti\u010dna. To zaista podse\u0107a na krizu iz 1914. Potpuna nesposobnost za konsenzus bila je tada kobna, a nisam siguran ni da su dana\u0161nji evropski politi\u010dari i\u0161ta pametniji. Trebalo bi da potiskujemo ose\u0107aj superiornosti nad politi\u010darima iz pro\u0161losti \u2013 ipak su sve to bili mu\u0161karci!<\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: Carica Katharina, carica Maria Theresia i Bloody Mary sigurno ne bi rizikovale izbijanje rata! Me\u0111utim, ono \u0161to me u pore\u0111enju sa 1914. zabrinjava je ne\u0161to drugo. Spremnost na rat je bila prisutna, ali ne kod ve\u0107ine stanovni\u0161tva, ve\u0107 kod jedne sna\u017ene manjine \u2013 mladih. Oni su \u017eudeli za generacijskim iskustvom, li\u010dnim dokazivanjem i mo\u017eda \u010dak izbavljenjem kroz rat. Oni nisu ose\u0107ali obavezu prema poretku koji su njihovi preci stvorili na kongresima u 19. veku. Vi u va\u0161oj knjizi potcenjujete ovu kulturolo\u0161ku motivaciju.<\/p>\n

Danas tako\u0111e ose\u0107am ne\u0161to sli\u010dno. Mladi ne ose\u0107aju onakvu povezanost sa Evropskom unijom kakvu je ose\u0107ala na\u0161a generacija. Danas imamo nacionalizam, nacionalizam light, ne samo u isto\u010dnoj i srednjoj Evropi. Upravo danas mi je u Berlinu neko gurnuo u ruke letak na kome pi\u0161e: \u201ePostoji \u017eivot i posle evra\u201c. Ve\u0107 mogu da zamislim kako se ka\u017ee da \u201etreba da se otarasimo ove evropske zbrke, jer nam je nacionalna ko\u0161ulja bli\u017ea od evropske suknje\u201c.<\/p>\n

Christopher Clark: Nadajmo se samo da nam nije potrebna nova katastrofa, pa bila ona i samo \u201eekonomska\u201c, da bi se re\u0161ilo pitanje evropskog ujedinjenja. U nekom trenutku moramo nastaviti sa ovom Evropom. Ali za to je potrebno da se u potpunosti otarasimo nacionalisti\u010dkog na\u010dina razmi\u0161ljanja.<\/p>\n

Adam Krzemi\u0144ski: U svakom slu\u010daju ne\u0107e biti novog rata u Evropi. I to je ne\u0161to.<\/p>\n

Christopher Clark je profesor istorije na Cambridgeu; Adam Krzemi\u0144ski je novinar specijalizovan za nema\u010dko-poljsku istoriju i pi\u0161e za nedeljnik Polityka iz Var\u0161ave.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/ Die Zeit<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Razgovor sa istori\u010darem Christopherom Clarkom i novinarem Adamom Krzemi\u0144skim vodili Gunter Hofmann i Judith Scholter<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-129747","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/129747","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=129747"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/129747\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=129747"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=129747"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=129747"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}