{"id":129492,"date":"2013-11-10T08:46:08","date_gmt":"2013-11-10T07:46:08","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=129492"},"modified":"2013-11-10T08:46:08","modified_gmt":"2013-11-10T07:46:08","slug":"politicarima-su-potrebni-nasilni-tinejdzeri","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/11\/10\/politicarima-su-potrebni-nasilni-tinejdzeri\/","title":{"rendered":"Politi\u010darima su potrebni nasilni tinejd\u017eeri"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Du\u0161an Komar\u010devi\u0107<\/strong><\/p>\n

Devedesetih si imao rat, najotvoreniji mogu\u0107i sukob, i koliko god odvratno zvu\u010dalo, pu\u0161ka je daleko iskrenija, sa njom makar zna\u0161 na \u010demu si \u2013 a re\u010di, potpirivanja, usa\u0111ivanja ideja, e to je daleko pokvarenija taktika. Upravo se njima posti\u017ee da pu\u0161ka, kad na nju do\u0111e red, izgleda kao najnormalniji slede\u0107i korak.<\/p>\n

Ime Marka \u0160eli\u0107a Mar\u010dela, mladog repera i pisca iz Para\u0107ina, ovih dana na\u0161lo se na portalima kako beogradskih, tako i pojedinih regionalnih medija. Dva su razloga za to: najpre je na svom zvani\u010dnom YouTube kanalu objavio video snimak incidenta sa nedavno zavr\u0161enog Sajma knjiga u Beogradu. Vulgarna i na momente bizarna rasprava dvojice izlaga\u010da koji su se, “naoru\u017eani” mikrofonima, nadvikivali \u010ditaju\u0107i poeziju, umalo se zavr\u0161ila tu\u010dom, \u0161to je \u0160eli\u0107 snimio kamerom i prokomentarisao u svom video-blogu. Njegov komentar do sada je zabele\u017eio vi\u0161e od 90.000 poseta.<\/p>\n

Samo nekoliko dana kasnije objavio je singl Pegla kojim najavljuje novi, peti studijski album “Napet \u0161ou”. U ne\u0161to manje od tri minuta, koliko pesma traje, Mar\u010delo donosi sna\u017enu pri\u010du o besmislenom tinejd\u017eerskom nasilju koje se de\u0161ava sad i ovde oko nas. Izbor tematike ne bi trebalo da nas \u010dudi, ako znamo da je ovaj 30-godi\u0161nji momak do sada u\u010destvovao u vi\u0161e akcija REX-a, Centra za nenasilje i Centra za ratnu traumu o temi tolerancije me\u0111u narodima ex-Yu i delovanja muzike i knji\u017eevnosti na promenu svesti mladih, a sara\u0111ivao je i sa organizacijom ASTRA u akciji borbe protiv trgovine ljudima.<\/p>\n

No, Mar\u010delo je pre svega pisac \u2013 rima ili proze, svejedno. Osim \u010detiri albuma, objavio je zbirku kolumni i dva romana: Zajedno sami (2008) i prvi deo trilogije Malterego: Rubikova stolica (2012).<\/p>\n

Mnogo je povoda za ovaj razgovor. Po\u010dinjemo od onih najsve\u017eijih, ali s Markom \u0160eli\u0107em razgovaramo, izme\u0111u ostalog, i o posledicama nasilja i kako se nositi s njima, vezi izme\u0111u saose\u0107anja i pisanja, novom romanu te neizbe\u017enoj politi\u010dkoj situaciji u Srbji i regionu.<\/p>\n

KONTRA: Tvoj video-blog sa Sajma knjiga propratili su mediji kako u Srbiji, tako i u susednim zemljama. Naslovi su uglavnom imali poruku \u2013 Mar\u010delo pokazao pravo lice kulturne manifestacije. O\u010dekuje\u0161 li da \u0107e se nakon ovoga ne\u0161to promeniti u koncepciji Sajma knjiga?<\/em><\/p>\n

\u0160eli\u0107: To nije pravo lice, nego jedno od lica. Ne zna\u010di da su ona druga, ona dobra, manje stvarna. Jednostavno, postoji i ovo, i javnost treba da zna. Na\u017ealost, nije re\u010d samo o problemu koncepcije Sajma, ve\u0107 o mentalitetu, \u0161to je daleko te\u017ee ispraviti. Sajam je kriv utoliko \u0161to o\u010digledno ne postavlja ograni\u010denja u vezi s tim na koji se na\u010din smete reklamirati, i tako dobijete ovo \u0161to se vidi u klipu \u2013 pija\u010dnu atmosferu, gde se ko\u010dija\u0161kom galamom mu\u0161terija privla\u010di do tezge. Ako \u017eelite da va\u0161 \u0161tand ima struju, doplatite i dobijete je \u2013 i izgleda da vam niko ne brani da onda naprosto uklju\u010dite mikrofon i terori\u0161ete susedne \u0161tandove osam dana.<\/p>\n

Nema to veze sa umetni\u010dkim dometom poezije koja se odande orila \u2013 bila ona izuzetna ili ni\u0161tavna, na \u0161ta li\u010di da troje-\u010detvoro pesnika jedni drugima, i nikome vi\u0161e, \u010ditaju svoje stihove i \u0161etaju mikrofon iz ruke u ruku, potpuno neumorno i ne mare\u0107i za \u010dinjenicu da ih niko ne slu\u0161a, da niko ne prilazi \u0161tandu. Radili su to sami za sebe, ali ipak u mikrofon. To nije nikakav uzvi\u0161eni prkos neshva\u0107enih, to je sindrom lo\u0161eg demo-benda, koji je suvi\u0161e op\u010dinjen \u010dinjenicom da je na bini, pa ne mari za (ne)reakciju publike. Samo, demo-bend su klinci, pa im nerazumlje treba oprostiti.<\/p>\n

KONTRA: U videu ka\u017ee\u0161 da nije vi\u0161e pitanje ko dolazi na Sajam, ve\u0107 ko tu izla\u017ee knjige. Po\u0161to na Sajmu u\u010destvuje\u0161 ve\u0107 nekoliko godina unazad, a pose\u0107uje\u0161 ga jo\u0161 od detinjstva – da li si traj trend ranije uo\u010dio ili je to po\u010delo kasnije?<\/em><\/p>\n

\u0160eli\u0107: Mogao bih da ka\u017eem kako je to krenulo tek poslednjih godina, ali nisam siguran u taj odgovor. Jedno je posetiti Sajam na svega nekoliko sati, a posve drugo provesti tamo osam dana, po 12 sati dnevno. Mo\u017eda zato nisam prime\u0107ivao ranije.<\/p>\n

KONTRA: Nedavno si objavio novi pesmu Pegla. Lirski subjekt, \u010dlan desni\u010darske grupe, ubija de\u010dka koji izgleda kao homoseksualac, da bi u razre\u0161enju pesme otkrio da je masakrirao jedinog momka koji ga je u detinjstvu za\u0161titio od nasilnika. \u0160ta te je podstaklo da napi\u0161e\u0161 pesmu sa takvom tematikom?<\/em><\/p>\n

\u0160eli\u0107: Podstakla me predstava Klasni neprijatelj, koja se igra u DADOV-u. Pesma je ra\u0111ena i kao song za predstavu, i kao stvar za novi album. U ovoj obimom nevelikoj drami Najd\u017eela Vilijamsa re\u010d je o vr\u0161nja\u010dkom nasilju i nezainteresovano\u0161\u0107u \u0161kolskog sistema za sr\u017e problema. Jedan od junaka je i Pegla, s tim \u0161to se radnja pesme de\u0161ava ili pre radnje predstave, ili posle nje, kako god bilo koji gledalac shvati. Poku\u0161ao sam da ga dodatno do\u010daram, da mu dodam jo\u0161 jednu dimenziju \u2013 a i da ga do kraja u\u010dinim doma\u0107im.<\/p>\n

KONTRA: Nezahvalno je govoriti o statistici, no jedno od najnovijih istra\u017eivanja u srednjim \u0161kolama pokazuje da nemali broj mladih razmi\u0161lja kao Pegla. Kao da kulturno-politi\u010dkom establi\u0161mentu ne smeta \u0161to uzgaja generacije ljudi nabijenih gnevom. \u010cemu to, kome su u dru\u0161tvu potrebni tinejd\u017eeri poput Pegle?<\/em><\/p>\n

\u0160eli\u0107: \u010cemu statistika, dovoljno je pro\u0161etati gradom. Ali uprkos izlizanosti pokli\u010da \u201ekriva je dr\u017eava\u201c \u2013 o da, kriva je. Nego \u0161ta nego je kriva. \u010cesto na knji\u017eevnim ve\u010derima i tribinama neko od sagovornika potegne nedovoljnu informisanost, manjak programa koji bi edukovali i klince i one starije o nasilju, ljudskim pravima i sli\u010dnim temama, pa se onda pre\u0111e na to kako svako treba da radi na sebi i blabla. Naravno da treba, potpuno se sla\u017eem, ALI. Dva procesa moraju se odigravati uporedo: edukacija sa jedne i sprovo\u0111enje zakona sa druge strane. Za\u0161to? Zato \u0161to je, na\u017ealost, nemogu\u0107e objasniti svakome.<\/p>\n

Pija\u017ee je govorio o tome da mla\u0111a deca, kada \u017eele da se uklju\u010de u igru, isprva uop\u0161te ne razumeju \u010demu pravila slu\u017ee \u2013 poku\u0161avaju da ih po\u0161tuju samo zato da ih stariji ne bi isklju\u010dili iz igre; tek kasnije, dete uvi\u0111a da pravila \u010dine igru smislenom \u2013 da su, dakle, dobra i potrebna. Na\u017ealost, neki ljudi nikad ne stignu na taj drugi nivo i jedino ih strah od kazne autoriteta dr\u017ei pod kontrolom. \u0160ta ho\u0107u da ka\u017eem: edukacije su potpuno uzaludne u zemlji koja te uverava da nepo\u017eeljno pona\u0161anje ba\u0161 i nije tako nepo\u017eeljno, a nije ba\u0161 ni ka\u017enjivo. Pritom, Pija\u017ee je bio optimista \u2013 u Platonovoj Dr\u017eavi postoji podu\u017ea polemika o tome da su ne neki, nego svi ljudi su\u0161tinski skloni bezakonju i da se svako dr\u017ei pravila samo zato \u0161to strahuje od kazne.<\/p>\n

Da se vratim na tvoje pitanje \u2013 kome su u dru\u0161tvu potrebni tinejd\u017eeri poput Pegle? Politi\u010darima, naravno. Svaka dr\u017eava mo\u017ee da se obra\u010duna s tim problemom, samo ako ho\u0107e. Na\u0161a ne\u0107e.<\/p>\n

KONTRA: Slike nasilja \u2013 u \u0161koli, na stadionu, na ulici, evo sad i na Sajmu knjiga \u2013 pojavljuju se gotovo svakodnevno u medijima. \u0160ta je, po tvom mi\u0161ljenju, ono \u0161to stvara to nasilje?<\/em><\/p>\n

\u0160eli\u0107: Ne bih davao neki uop\u0161teni, pa samim tim i jalovi odgovor. Svakako se sti\u010de utisak da natalo\u017eeno nezadovoljstvo igra va\u017enu ulogu, to mi prvo pada na pamet kao nekakav kolektivni razlog. Avaj, mene oduvek vi\u0161e zanimaju pojedina\u010dne sudbine.<\/p>\n

KONTRA: Slu\u0161aju\u0107i novu pesmu, setio sam se lika iz Malterega. Svetozar je tako\u0111e pripadnik huliganske grupe, koji sa sobom vu\u010de traumu nasilja iz mladosti. Kao da u oba slu\u010daja poru\u010duje\u0161 da je krug zatvoren nasiljem?<\/em><\/p>\n

\u0160eli\u0107: To je samo jedna od mogu\u0107nosti. \u010cinjenica da joj se u vi\u0161e navrata vra\u0107am ne zna\u010di da negiram druge, ve\u0107 samo da najvi\u0161e verujem u ovu. Zapravo, u tom prvom delu trilogije Malterego postavlja se pitanje \u0161ta uop\u0161te raditi kad te nasilje jednom takne: Leo, glavni junak, iz petnih \u017eila poku\u0161ava da ostane dobrica i da ostane iznad, ali \u010dinjenica da se jedan nasilnik lako provukao sa svojim nasiljem izjeda ga sve vi\u0161e \u2013 i otud ne spava mirno; Ne\u0161a Zen, njegov prijatelj, uprkos svom nadimku potpuno ispada iz \u0161ina pred nasiljem i predla\u017ee da se na to odgovori nasilno \u2013 i otud ne spava mirno.<\/p>\n

Roman, dakle, polemi\u0161e sa \u010ditaocem o tome ima li uop\u0161te izlaza iz za\u010daranog kruga kada niko od ove dvojice, gledaju\u0107i razli\u010dito na problem, nije u miru sa sobom. Nasilje u tebi instalira jedan prekida\u010d, i tvoja borba sa sobom i dalji rad na sebi ne\u0107e u\u010diniti da on ikada nestane; najbolje \u0161to mo\u017ee\u0161 jeste da nau\u010di\u0161 da \u017eivi\u0161 s prekida\u010dem, a da ga ne pipa\u0161.<\/p>\n

KONTRA: Jo\u0161 malo o Malteregu. Roman, izme\u0111u ostalog, tematizuje odnos Dobra i Zla kroz pri\u010du o protagonisti Leu i antagonisti Jasminu. Taj odnos, me\u0111utim, nije crno-beo, jer \u0107e Leo, ma koliko se trudio da u \u017eivotu dr\u017ei moralno ispravnu poziciju, pre\u0107i neke dru\u0161tvene norme ne bi li se suprotstavio Jasminu. Da li je u kona\u010dnici Leo po\u0161ao putem na kojem nema nazad?<\/em><\/p>\n

\u0160eli\u0107: Rubikova stolica, prvi deo trilogije Malterego, nije epska pri\u010da o velikom okr\u0161aju kona\u010dnog Dobra i su\u0161tinskog Zla, ve\u0107 o jednom svakodnevnom sudaru bezveznog, malog zla i dobrote koja nema \u010dime da mu dosko\u010di osim banalnim \u201epametniji popu\u0161ta\u201c, \u0161to se pokazuje slabim antidepresivom. Sve \u0161to \u0107e se u \u201eserijalu\u201c dalje de\u0161avati uglavnom pokazuje da ni sa jednog puta nema nazad, \u017eivotni saobra\u0107aj retko kad i retko kome dopu\u0161ta neki stvarni rikverc. Ali putevi se uvek ra\u010dvaju i svaka raskrsnica je nova odluka; problem je u tome \u0161to ljudi do njih dospevaju u poluslupanim kolima ili na izranjavanim nogama. Re\u010dju, Leo poku\u0161ava da skrene, a da pritom \u201ene skrene\u201c.<\/p>\n

KONTRA: Osim strahova i preispitivanja, glavni junak romana kao rok muzi\u010dar nosi i breme popularnosti. \u010citaju\u0107i roman, stekao sam utisak da je Leo komotno mogao da odsvira rok verziju pesme Kostim sa tvog albuma Deca i Sunce. Koliko ti je u radu \u2013 ma koju formu on imao \u2013 va\u017ean onaj ki\u0161ovski \u201egorki talog iskustva\u201c?<\/em><\/p>\n

\u0160eli\u0107: Uvek je va\u017ean. Kao klinca, fascinirali su me glumci \u2013 \u010dinilo mi se zabavnim i privla\u010dno opasnim to \u0161to oni na odre\u0111eno vreme postaju neko drugi. Ali pisci, pisci su ne\u0161to jo\u0161 uvrnutije \u2013 da bi bili uverljivi, oni moraju da postanu bezbroj drugih osoba, svaki junak. Verujem da je pisanje, u stvari, ve\u017ebanje sposobnosti saose\u0107anja, i sa drugima i sa sobom. Ovo drugo nije ni\u0161ta lak\u0161i zadatak, jer kad bolje pogleda\u0161, malo ko uspeva da saose\u0107a sa sobom na zdrav na\u010din, onaj koji nije ni narcisoidan ni samosa\u017ealjevaju\u0107i. Uspeva\u0161 da pi\u0161e\u0161 dobro ako uspeva\u0161 da napreduje\u0161 u sposobnosti saose\u0107anja i u sposobnosti artikulisanja, pakovanja u re\u010di onoga \u0161to oseti\u0161. Kada je o Leu re\u010d, volim da mislim da je on radikalna verzija mene. Iako su paralele vidljive, on zapravo nikad nije ja \u2013 on je u svakom momentu ili mnogo bolja, ili mnogo gora osoba od mene.<\/p>\n

KONTRA: U malobrojnim recenzijama romana na koje sam nai\u0161ao, autori neizostavno pominju dijaloge koji \u010dine ve\u0107i deo knjige. Planira\u0161 li da u drugom delu trilogije zadr\u017ei\u0161 taj postupak?<\/em><\/p>\n

\u0160eli\u0107: Taj je postupak negde funkcionisao dobro, a negde, ovako sa distance, ba\u0161 i ne. Poku\u0161avam da zadr\u017eim to \u0161to je dobro, a da drugim postupcima izbegnem ono \u0161to nije. Drugi deo bi\u0107e u tom smislu daleko prohodniji, uprkos radnji i junacima, koji postaju sve kompleksniji. Malterego je pri\u010da koja od po\u010detka ima glavu i rep, zacrtan kraj ka kome ide. No, do njega se mo\u017ee sti\u0107i na bezbroj na\u010dina, i sve vreme je zadatak odabrati najbolji.<\/p>\n

KONTRA: Ve\u0107 celu deceniju ima\u0161 nastupe i u susednim zemljama \u2013 \u0161to sa bendom, \u0161to kao pisac. Tvoju publiku uglavnom \u010dine mla\u0111i ljudi. Vidi\u0161 li njihovu spremnost da se izdignu iznad etni\u010dkih i kulturnih podela koje se, \u010dini mi se, u nekom perfidnijem obliku nego devedesetih i dalje neguju u javnom prostoru?<\/em><\/p>\n

\u0160eli\u0107: Zapa\u017eanje ti je odli\u010dno, potpuno se sla\u017eem. Devedesetih si imao rat, najotvoreniji mogu\u0107i sukob, i koliko god odvratno zvu\u010dalo, pu\u0161ka je daleko iskrenija, sa njom makar zna\u0161 na \u010demu si \u2013 a re\u010di, potpirivanja, usa\u0111ivanja ideja, e to je daleko pokvarenija taktika. Upravo se njima posti\u017ee da pu\u0161ka, kad na nju do\u0111e red, izgleda kao najnormalniji slede\u0107i korak. To su opasne stvari, i oni koji to raspiruju ili nisu svesni \u0161ta rade, ili \u017eele svojoj zemlji ono najgore, pritom misle\u0107i da joj \u010dine dobro. Sre\u0107om, ima mnogo ljudi koji ne razmi\u0161ljaju tako. Onih dana kad sam optimisti\u010dan, \u010dak mislim da ih ima sve vi\u0161e.<\/p>\n

KONTRA: Na novom Frenkijevom albumu, sa Edom Maajkom, snimili ste zajdni\u010dku pesmu. Creme de la creme begins je tre\u0107i deo onoga \u0161to je u prva dva nastavka bio hip-hop reprezent. Iako je Begins pre svega retrospektiva ne\u010dega \u0161to se dogodilo pre 10 god, njeni stihovi su zapravo poruka ljudima danas. Je li vas na to podstakla \u201edru\u0161tvena klima\u201c u regionu?<\/em><\/p>\n

\u0160eli\u0107: Ima i toga, ali re\u010d je, pre svega, o drugarskoj pesmi, i to je njena glavna snaga i energija. Uostalom, upravo na to oslanja se i njena glavna poruka.<\/p>\n

KONTRA: Dolazimo do onoga \u0161to novinari vole da zovu dru\u0161tenim anga\u017emanom umetnika. Kakav je tvoj odnos kao pisaca i muzi\u010dkog izvo\u0111a\u010da prema \u201epoliti\u010dkoj tvr\u0111avi\u201c?<\/em><\/p>\n

\u0160eli\u0107: Bavim se ljudima i pri\u010dama o ljudima. Gledam da ne komentari\u0161em konkretne doga\u0111aje iz sfere politike, ve\u0107 njihov odraz na sudbinu nekog konkretnog \u010doveka. Verujem da je to i smislenije i po\u0161tenije. Recimo, pesma Pegla ne komentari\u0161e, ili to \u010dini tek indirektno, ulogu dr\u017eave, jer za dr\u017eavu je to set mera koje budu ili ne budu preduzete kao odgovor na nabujali problem, dok je za glavnog junaka pesme to trenutak koji mu menja \u017eivot. Dru\u0161tvo je, u njegovom slu\u010daju, zakasnilo s reakcijom i \u0161ta god ono sad uradilo, taj de\u010dak Pegla je, na\u017ealost, ve\u0107 sa druge strane te crte. Za dr\u017eavu, on je statisti\u010dki podatak i ni\u0161ta vi\u0161e \u2013 i nema ni\u010dega neprirodnog u tome, da se razumemo.<\/p>\n

Nije problem dr\u017eave \u0161to ne mo\u017ee da bude sva\u010diji privatni psiholog, nego \u0161to ne re\u0161ava kolektivni uzrok problema. Pre deset godina, mislio sam da ima smisla \u201eisprozivati\u201c konkretnog politi\u010dara; danas ih mahom ne sekira ni Insajder, kamoli pesma ili kolumna. Stoga mi je lupa uvek na ljudima, osobama, a ne na politi\u010dkim entitetima, \u010dije je delovanje samo jednim delom vidljivo i uhvatljivo nama, obi\u010dnim gra\u0111anima.<\/p>\n

KONTRA: Pro\u0161lo je vi\u0161e od godinu dana od politi\u010dkih promena u Srbiji. \u0160ta je novo donela sada\u0161nja vlast? Da li su vladaju\u0107i politi\u010dari uspeli da te uvere da to nisu oni isti ljudi od pre 15-ak godina?<\/em><\/p>\n

\u0160eli\u0107: Ako bi trebalo da poverujem kako se nekolicini ljudi dogodio potpuni ideolo\u0161ki zaokret, to bih mo\u017eda i mogao \u2013 ali da se hiljadama ljudi to dogodilo… bila bi sjajna vest, ali zvu\u010di bajkovito. A zvu\u010di i suludo: ako tako golem broj ljudi kao \u0161to se videlo u Areni i ispred nje mo\u017ee da se pohvali promenom mi\u0161ljenja, to onda obesmi\u0161ljava sve prethodne godine politi\u010dkog \u017eivota u Srbiji. \u010cemu onda onoliko glo\u017eenja i zakrvavljenih o\u010diju ako je na kraju ispalo da se ba\u0161 oko glavne ta\u010dke spora \u2013 Evrope i Kosova – ipak sla\u017eu svi veliki igra\u010di?<\/p>\n

Izgleda, ipak, kao da je narodu, nakon dugo vremena, ubrizgana injekcija nade, i to je sigurno dobro; lo\u0161e je \u0161to verovatno jo\u0161 ne postoji gra\u0111anin koji zaista \u017eivi bolje. Kao gra\u0111anin ove zemlje, svakoj vladi \u017eelim da uspe i pozdravljam sve \u0161to je dobro, bez obzira iz koje stranke do\u0161lo, ali isto tako mislim da svaka vlada mora da zna: nada je stvar koja uvek stoji u gornjem delu pe\u0161\u010danog sata \u2013 svako zrno koje pre\u0111e dole vi\u0161e nije zrno nade, nego zrno besa.<\/p>\n

Kontrapress<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Marko \u0160eli\u0107 Mar\u010delo, reper i pisac:Nasilje u tebi instalira jedan prekida\u010d, i tvoja borba sa sobom i dalji rad na sebi ne\u0107e u\u010diniti da on ikada nestane; najbolje \u0161to mo\u017ee\u0161 jeste da nau\u010di\u0161 da \u017eivi\u0161 s prekida\u010dem, a da ga ne pipa\u0161<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-129492","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/129492","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=129492"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/129492\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=129492"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=129492"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=129492"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}