{"id":129413,"date":"2013-11-09T08:20:53","date_gmt":"2013-11-09T07:20:53","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=129413"},"modified":"2013-11-08T23:28:32","modified_gmt":"2013-11-08T22:28:32","slug":"transatlantski-blef","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/11\/09\/transatlantski-blef\/","title":{"rendered":"Transatlantski blef"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Harald Schumann<\/strong><\/p>\n

Obe\u0107anja su fantasti\u010dna. \u201eOko 400.000 novih radnih mesta\u201c, obe\u0107ao je jo\u0161 u junu ministar ekonomije R\u00f6sler. Kancelarka smatra da bi to bio \u201eogroman korak napred\u201c. Ameri\u010dki predsednik Barack Obama o\u010dekuje dodatnih \u201estotine hiljada novih poslova na obe strane Atlantika.\u201c \u201eZato je ovaj projekat prioritetan za moju vladu\u201c, uverava britanski premijer David Cameron, \u201ei done\u0107e oko 100 milijardi funti godi\u0161nje ekonomiji Evropske unije.\u201c<\/p>\n

Vau! Izgleda da je evropsko-ameri\u010dka politi\u010dka elita prona\u0161la kamen ekonomske mudrosti. \u201eTransatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo\u201c, ili engleskim akronimom nazvano TTIP, trebalo bi da iznedri \u010dudo, neku vrstu super trgovinske zone od Pacifika pa isto\u010dno, do Crnog mora. \u201eKada sve bude dogovoreno\u201c, najavljuje evropski komesar za trgovinu Karel De Gucht, \u201emo\u0107i \u0107emo da stimuli\u0161emo na\u0161e ekonomije sa 119 milijardi evra godi\u0161nje, \u0161to odgovara dodatnom godi\u0161njem porodi\u010dnom dohotku od 500 evra. Re\u010d je o ekonomskom programu za koji nije potreban novac poreskih obveznika.\u201c<\/p>\n

Ovo zvu\u010di dobro. Ali kako ekonomski stratezi nameravaju to da izvedu? Transatlantska trgovina je ve\u0107 prili\u010dno razvijena. Tu gotovo da ne postoje carine. Svakoga dana preko velike bare se trguje dobrima i uslugama u vrednosti od 1,8 milijardi dolara, \u0161to je 30% svetske trgovine.<\/p>\n

Moglo bi da bude jo\u0161 vi\u0161e, tvrdi transatlantski savez ekonomskih lobista, sastavljen od \u010dlanova ameri\u010dke privredne komore i mo\u0107nog evropskog ekonomskog udru\u017eenja \u201eBusiness Europe\u201c. Oni smatraju da su zakonodavstva u Evropi i SAD jo\u0161 uvek nedovoljno usagla\u0161ena i da ima previ\u0161e razli\u010ditih propisa. \u0160ta god kompanije kupuju, od automobila do hartija od vrednosti, moraju da pribave dve ili vi\u0161e dozvola. A to ko\u0161ta. Uz to, postoje brojni propisi koji gra\u0111ane \u0161tite od \u0161pijuniranja, prevare ili \u0161tete po zdravlje. Osim toga, mnoge zemlje EU su zadr\u017eale mogu\u0107nost da u\u010de\u0161\u0107e na tenderima za projekte koje finansira dr\u017eava uslove po\u0161tovanjem kolektivnih ugovora. I na kraju, dr\u017eave tako\u0111e pru\u017eaju razne usluge, od obrazovanja do zdravstvene za\u0161tite, umesto da ih prepuste tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Evropska komisija i ameri\u010dka vlada nameravaju da uklone sve ove \u201enecarinske barijere\u201c. Samo se postavlja pitanje kako \u0107e time stvoriti nova radna mesta. Karel De Gucht se poziva na specijalnu studiju me\u0111unarodnih ekonomista. Me\u0111utim, ova lektira je dospela u javnost. Njeni autori o\u010dekuju da \u0107e posle zaklju\u010divanja ovog mega ugovora, u najboljem slu\u010daju do\u0107i do porasta BDP-a Evropske unije za oko 0,5 odsto. To su tih 119 milijardi evra, koje komesar obe\u0107ava. \u0160teta \u0161to je re\u010d o periodu od deset godina, \u0161to zna\u010di da \u0107e godi\u0161nji porast BDP-a iznositi 0,05 odsto. Sme\u0161na cifra, koju i statisti\u010dari jedva mere.<\/p>\n

Propaganda za ovaj projekat obrnuto je proporcionalna koristima od njega. To nas navodi na sumnju da su u igri sasvim drugi interesi. Velike prihode obe\u0107ava privatizacija usluga koje je do sada pru\u017eala dr\u017eava. Ve\u0107ina gra\u0111ana to ne \u017eeli. Ali ako bi to bilo obavezno po me\u0111unarodnom sporazumu, gra\u0111ani se vi\u0161e ni\u0161ta ne bi pitali. Istoj svrsi slu\u017ei i predvi\u0111eno uvo\u0111enje \u201eprocedure za re\u0161avanje sporova\u201c izme\u0111u me\u0111unarodnih kompanija. One vi\u0161e ne bi morale da izlaze pred regularne sudove. Umesto toga, ukoliko bi inostrani investitori smatrali da su im zakonima neke dr\u017eave ugro\u017eeni prihodi, bilo bi im dozvoljeno da spor iznesu pred tajni tribunal u kome bi kao sudije sedeli privatni advokati. To je savr\u0161eni recept da se od\u0161tetnim zahtevima od nekoliko milijardi evra anuliraju ekolo\u0161ki ili socijalni propisi.<\/p>\n

\u201eDodatni dohodak od 500 evra\u201c za porodice u Evropi je PR mehur. U stvari, preti nam dalje razvla\u0161\u0107ivanje demokratski izabranih parlamenata u korist transnacionalnih koncerna i njihove armije advokata. To mora biti spre\u010deno. Parlamentarci svih zemalja, budite na oprezu!<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Der Tagesspiegel<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Evropska komisija i ameri\u010dka vlada nameravaju da uklone sve ove \u201enecarinske barijere\u201c. Samo se postavlja pitanje kako \u0107e time stvoriti nova radna mesta.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":129414,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-129413","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/129413","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=129413"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/129413\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/129414"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=129413"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=129413"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=129413"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}