{"id":129334,"date":"2013-11-08T09:41:23","date_gmt":"2013-11-08T08:41:23","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=129334"},"modified":"2013-11-08T09:42:14","modified_gmt":"2013-11-08T08:42:14","slug":"nasa-nevidljiva-revolucija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/11\/08\/nasa-nevidljiva-revolucija\/","title":{"rendered":"Na\u0161a nevidljiva revolucija"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Chris Hedges<\/strong><\/p>\n

\u201eDa li ste se ikada zapitali kako to da vlada i kapitalizam i dalje postoje uprkos svom zlu i muci koje prozrokuju na svetu?\u201c, napisao je u svom eseju \u201eThe Idea Is the Thing\u201c anarhista Aleksandar Berkman (Alexander Berkman). \u201eAko jeste, onda je va\u0161 odgovor morao biti da je to zato \u0161to ljudi podr\u017eavaju te institucije, a da ih podr\u017eavaju zato \u0161to u njih veruju.\u201c<\/p>\n

Berkman je bio u pravu. Sve dok ve\u0107ina gra\u0111ana veruje u ideje koje opravdavaju nepobitnost globalnog kapitalizma, privatnih i dr\u017eavnih institucija koje slu\u017ee korporativnim gospodarima. Kad te ideje budu skrhane, institucije koje su potpora vladaju\u0107oj klasi ispumpa\u0107e se i do\u017eive\u0107e slom. Bitka za ideje se odvija ispod povr\u0161ine. To je bitka koju korporativna dr\u017eava stalno gubi. Rastu\u0107i broj Amerikanaca kapira stvari. Oni znaju da su nas li\u0161ili politi\u010dke mo\u0107i. Oni prepoznaju da smo li\u0161eni najosnovnijih i najdragocenijih gra\u0111anskih sloboda, i \u017eive pod lupom najnametljivijeg bezbednosnog i nadzornog aparata u ljudskoj istoriji. Pola zemlje \u017eivi u siroma\u0161tvu. Ukoliko korporativna dr\u017eava ne bude sru\u0161ena, mnogi od nas ostalih \u0107e im se pridru\u017eiti. Ove istine vi\u0161e nisu skrivene.<\/p>\n

\u010cini se kao da nema politi\u010dkih previranja u Sjedinjenim Dr\u017eavama. To nije ta\u010dno. Ideje koje odr\u017eavaju korporativnu dr\u017eavu brzo gube svoju delotvornost \u0161irom politi\u010dkog spektra. Ideje koje dolaze na njihovo mesto su, ipak, u povoju. Desnica se povukla u hri\u0161\u0107anski fa\u0161izam i veli\u010danje kulture oru\u017eja. Levica, izba\u010dena iz ravnote\u017ee decenijama \u017eestoke dr\u017eavne represije u ime antikomunizma, bori se da se obnovi i defini\u0161e. Ipak, odvratnost koju narod ose\u0107a spram vladaju\u0107e elite je skoro univerzalna. Pitanje je koje ideje \u0107e okupirati ma\u0161tu javnosti.<\/p>\n

Revolucija obi\u010dno izbija tokom de\u0161avanja koja bi, u normalnim okolnostima, bila smatrana za besmislena ili minorna \u010dinjenja nepravde od strane dr\u017eave. Ali jednom kada barut revolta bude nagomilan, kao \u0161to to jeste u Sjedinjenim Dr\u017eavama, bezna\u010dajna varnica lako zapali narodnu pobunu. Ni jedna osoba ili pokret ne mo\u017ee da zapali taj barut. Niko ne zna gde i kada \u0107e do\u0107i do erupcije. Niko ne zna koju \u0107e formu poprimiti. Ali sada je izvesno da nam predstoji narodna pobuna. Odbijanje korporativne dr\u017eave da obrati pa\u017enju \u010dak i na najminimalnije \u017ealbe gra\u0111anstva, zajedno sa o\u010dajnim neuspehom da zaustavi rastu\u0107u dr\u017eavnu represiju, hroni\u010dna nezaposlenost i podzaposlenost, masovno du\u017eni\u010dko ropstvo koje sakati vi\u0161e od pola Amerikanaca, i gubitak nade i \u0161iroko rasprostranjeni o\u010daj, zna\u010di da je protivudar neizbe\u017ean.<\/p>\n

\u201eZato \u0161to je revolucija evolucija u svojoj ta\u010dki klju\u010danja vi ne mo\u017eete ‘napraviti’ pravu revoluciju ni\u0161ta vi\u0161e nego \u0161to mo\u017eete ubrzati klju\u010danje \u010dajnika\u201c, napisao je Berkman. \u201eAko je vatra ispod njega ono \u0161to ga tera da klju\u010da: koliko brzo \u0107e do\u0107i do ta\u010dke klju\u010danja zavisi\u0107e od toga koliko je jaka vatra.\u201c<\/em><\/p>\n

Revolucije, kada izbiju, elitama i establi\u0161mentu izgledaju nagle i neo\u010dekivane. To je zato \u0161to dru\u0161tveni mejnstrim ne vidi pravi rad revolucionarnog previranja i svesti, koji bude prime\u0107en tek nakon \u0161to uglavnom bude gotov. Tokom istorije, oni koji su tra\u017eili radikalnu promenu uvek su morali prvo da diskredituju ideje koje su upotrebljene za potporu vladaju\u0107e elite i da konstrui\u0161u alternativne ideje za dru\u0161tvo, ideje koje su \u010desto otelovljene u utopijskom revolucionarnom mitu. Artikulacija odr\u017eivog socijalizma kao alternative korporativnoj tiraniji \u2013 kao \u0161to je poku\u0161ano knjigom \u201eZamisli: \u017divot u socijalisti\u010dkim SAD\u201c i sajtom Narodni otpor \u2014 je, za mene, merodavna. Jednom kada se ideje promene kod velikog dela stanovni\u0161tva, jednom kada vizija novog dru\u0161tva okupira narodnu ma\u0161tu, stari re\u017eim je gotov.<\/p>\n

Ustanak koji je li\u0161en ideja i vizije nikada ne predstavlja pretnju po vladaju\u0107e elite. Nagle dru\u0161tvene promene bez jasne definicije i usmerenja, bez ideja koje stoje iza njih, pa\u0161\u0107e u nihilizam, nasumi\u010dno nasilje i haos. Pro\u017edra\u0107e sam sebe. Zbog toga, u osnovi, ja se ne sla\u017eem sa nekim elementima anarhista crnog bloka. Ja verujem u strategiju. Ba\u0161 kao i mnogi anarhisti, uklju\u010duju\u0107i Berkmana, Emu Goldman, Pjotra Kropotkina i Mihaila Bakunjina.<\/p>\n

Do trenutka kada vladaju\u0107im elitama bude otvoreno prko\u0161eno, ve\u0107 \u0107e do\u0107i do gotovo potpunog gubitka vere u ideje \u2013 u na\u0161em slu\u010daju slobodno tr\u017ei\u0161ni kapitalizam i globalizaciju \u2013 koje podupiru strukture vladaju\u0107ih elita. Jednom kada to shvati dovoljno ljudi, \u0161to je proces koji mo\u017ee potrajati godinama, \u201espora, tiha, i miroljubiva socijalna revolucija postaje brza, militantna i nasilna\u201c, kao \u0161to je pisao Berkman. \u201eEvolucija postaje revolucija.\u201c<\/p>\n

U tom pravcu se kre\u0107emo. Ja ne ka\u017eem to zato \u0161to sam pristalica revolucije. Ja to nisam. Ja preferiram postepene i inkrementalne reforme funkcionalne demokratije. Ja preferiram sistem u kom na\u0161e dru\u0161tvene institucije dozvoljavaju gra\u0111anstvu da nenasilno odbaci one koji su na vlasti. Ja preferiram sistem u kom su institucije nezavisne i nisu zarobljenici korporativne mo\u0107i. Ali mi ne \u017eivimo u takvom sistemu. Revolt je jedina preostala opcija. Vladaju\u0107e elite, jednom kada ideje koje opravdavaju njihovu egzistenciju budu mrtve, pribe\u0107i \u0107e sili. To je njihov poslednji stitak vlasti. Ako nenasilni narodni pokret bude u stanju da ideolo\u0161ki razoru\u017ea birokrate, dr\u017eavne slu\u017ebenike i policiju \u2013 da ih, u su\u0161tini, navedu da dezertiraju \u2013 nenasilna revolucija je mogu\u0107a. Ali ako dr\u017eava mo\u017ee da organizuje efektivno i prolongirano nasilje protiv disidenata, to \u0107e izroditi reaktivno revolucionarno nasilje, ili ono \u0161to dr\u017eava naziva terorizmom. Nasilne revolucije obi\u010dno dovode do pojave revolucionara koji su podjednako nemilosrdni koliko i njihovi protivnici. \u201eOnaj ko se bori protiv \u010dudovi\u0161ta, treba da pazi da i sam ne postane \u010dudovi\u0161te\u201c, napisao je Fridrih Ni\u010de. \u201eAko \u010dovek svakog dana stoji na ivici i gleda u ambis, jednog dana \u0107e i ambis pogledati u njega.\u201c<\/p>\n

Nasilne revolucije su uvek tragi\u010dne. Ja, i mnogi drugi aktivisti, nastojimo da odr\u017eimo na\u0161 ustanak nenasilnim. Mi nastojimo da po\u0161tedimo zemlju divlja\u0161tva doma\u0107eg nasilja kako od strane dr\u017eave tako i od njenih protivnika. Nema garancija da \u0107emo uspeti, posebno sa korporativnom dr\u017eavom koja kontroli\u0161e ogromni aparat unutra\u0161nje bezbednosti i militarizovanu policiju. Ali moramo poku\u0161ati.<\/p>\n

Korporacije, oslobo\u0111ene svih zakona, vladinih propisa i internih ograni\u010denja, kradu koliko god mogu, \u0161to br\u017ee mogu, na putu u propast. Menad\u017eere korporacija vi\u0161e nije briga za posledice njihovog grabe\u017ea. Mnogi o\u010dekuju da \u0107e se raspasti sistem koji plja\u010dkaju. Oni su zaslepljeni li\u010dnom pohlepom i oholo\u0161\u0107u. Oni veruju da im njihovo bestidno bogatstvo mo\u017ee kupiti bezbednost i za\u0161titu. Trebalo je provedu malo vi\u0161e vremena izu\u010davaju\u0107i menad\u017ement u poslovnoj \u0161koli i malo vi\u0161e vremena izu\u010davaju\u0107i ljudsku prirodu i ljudsku istoriju. Oni kopaju sopstvene grobove.<\/p>\n

Na\u0161 prelazak na korporativni totalitarizam, poput prelaska na sve oblike totalitarizma, je postepen. Totalitarni sistemi imaju plime i oseke, ponekad idu korak nazad pre nego \u0161to krenu dva koraka napred, dok nagrizaju demokratski liberalizam. Ovaj proces je sada potpun. \u201eSaglasnost onih kojima se vlada\u201c je surova \u0161ala. Barak Obama ne mo\u017ee da prkosi korporativnoj mo\u0107i ni\u0161ta vi\u0161e nego \u0161to su to mogli D\u017eor\u017e V. Bu\u0161 ili Bil Klinton. Za razliku od svoja dva neposredna prethodnika, Bu\u0161, koji je intelekturalno i verovatno emocionalno defektan, nije razumeo totalitarni proces koji je potpomognut od strane predsednika. Zato \u0161to Klinton i Obama, i njihova Demokratska patrtija, razumeju destruktivne uloge koje su igrali i igraju, oni moraju da budu daleko vi\u0161e cini\u010dni i daleko vi\u0161e sau\u010destvuju u svom upropa\u0161\u0107avanju zemlje. Demokratski politi\u010dari govore poznatim \u201eja ose\u0107am va\u0161 bol\u201c jezikom liberalne klase dok dopu\u0161taju korporacijama da nas li\u0161avaju li\u010dnog bogatstva i mo\u0107i. Oni su stvarna maska korporativne mo\u0107i. Korporativna dr\u017eava nastoji da odr\u017ei fikciju na\u0161eg li\u010dnog u\u010de\u0161\u0107a u politi\u010dkom i ekonomskom procesu. Sve dok verujemo da smo u\u010desnici, \u0161to je la\u017e odr\u017eavana ogromnim propagandnim kampanjama, beskrajni i apsurdni izborni ciklusi i rasko\u0161 praznog politi\u010dkog teatra, na\u0161i korporativni oligarsi se ba\u0161kare u svojim privatnim avionima, bordrumovima, penthausima i palatama.<\/p>\n

Dok se razotkriva bankrot korporativnog kapitalizma i globalizacije, vladaju\u0107a elita je sve nervoznija. Oni znaju da ukoliko umru ideje koje opravdavaju njihovu mo\u0107, oni su gotovi. Zbog toga glasovi druga\u010dijih mi\u0161ljenja \u2013 kao i spontani ustanci poput pokreta Occupy \u2013 su nemilosrdno ugu\u0161eni od strane korporativne dr\u017eave.<\/p>\n

\u201e… [M]noge ideje, koje su nekada smatrane istinitim, sada se smatraju pogre\u0161nim i zlim\u201c, napisao je Berkman u svom eseju. \u201eDakle ideje bo\u017eanskog prava kraljeva, ropstva i kmetsva. Nekada je \u010ditav svet verovao da su te institucije ispravne, pravedne i nepromenjive. U meri u kojoj su se tim sujeverjima i la\u017enim verovanjima suprotstavljali napredni mislioci, ona su postala diskreditovana i izgubila svoju kontrolu nad narodom, i kona\u010dno su ukinute institucije koje su inkorporirale te ideje. Intelektualci \u0107e vam re\u0107i da su one \u201enad\u017eivele\u201c svoju \u201ekorisnost\u201c i da su stoga \u201eumrle\u201c. Ali kako su one \u201enad\u017eivele\u201c svoju \u201ekorisnost\u201c? Kome su bile korisne, i kako su \u201eumrle\u201c? Mi ve\u0107 znamo da su one bile korisne jedino vladaju\u0107oj klasi, i da su iskorenjene narodnim ustancima i revolucijama\u201c.<\/em><\/p>\n

Kontrapunkt<\/a>\/Truth-out<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sve dok ve\u0107ina gra\u0111ana veruje u ideje koje opravdavaju nepobitnost globalnog kapitalizma, privatnih i dr\u017eavnih institucija koje slu\u017ee korporativnim gospodarima, dr\u017eava i kapitalizam \u0107e opstati uprkos svom zlu koje stvaraju. Kad te ideje budu skrhane, institucije koje su potpora vladaju\u0107oj klasi \u0107e se ispumpti i do\u017eive\u0107e slom.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-129334","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/129334","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=129334"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/129334\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=129334"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=129334"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=129334"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}