{"id":129103,"date":"2013-11-06T08:28:48","date_gmt":"2013-11-06T07:28:48","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=129103"},"modified":"2013-11-06T08:29:27","modified_gmt":"2013-11-06T07:29:27","slug":"kako-je-ekonomski-rast-postao-protivan-zivotu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/11\/06\/kako-je-ekonomski-rast-postao-protivan-zivotu\/","title":{"rendered":"Kako je ekonomski rast postao protivan \u017eivotu"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Vandana Shiva<\/strong><\/p>\n

Opsesija privrednim rastom je potpuno bacila u zasenak na\u0161u brigu za odr\u017eivo\u0161\u0107u, pravdom i ljudskim dostojanstvom. Me\u0111utim, ljudi nisu za jednokratnu upotrebu \u2013 vrednost \u017eivota se krije van ekonomske razvijenosti.<\/p>\n

Ograni\u010deni rast je fantazija ekonomista, biznismena i politi\u010dara. Vi\u0111en je kao mera progresa. Kao njegov rezultat BDP, koji bi trebalo da meri bogatstvo nacije, postao je i najmo\u0107niji broj i donimamtni koncept na\u0161eg vremena. Me\u0111utim, ekonomski rast prikriva siroma\u0161tvo koje proizvodi kroz uni\u0161tavanje prirode, \u0161to na kraju dovodi do zajednica koje nemaju kapacitet da proizvode za sebe.<\/p>\n

Koncept rasta je primarno prihva\u0107en kao mera mobilizacije resursa tokom Drugog svetskog rata. BDP je je baziran na stvaranju ve\u0161ta\u010dkih i fiktivnih granica, koje podrazumevaju da ako proizvodi\u0161 ono \u0161to konzumira\u0161, zapravo ne proizvodi\u0161. U stvari, \u201crast\u201d meri pretvaranje prirode u gotovinu i javnih dobara u robu.<\/p>\n

Neverovatni prirodni ciklusi obnavljanja vode i hranljivih materija se vode kao ne-proizvodnja. Seljaci sveta, koji obezbe\u0111uju 72 odsto hrane, ne proizvode; \u017eene koje rade na farmi ili obavljaju ve\u0107inu ku\u0107anskih poslova ne uklapaju se u ovu paradigmu rasta tako\u0111e. \u0160uma tako\u0111e ne doprinosi rastu, ali kad se pose\u010de drve\u0107e i proda kao gra\u0111a \u2013 imamo rast. Zdrave zajednice i dru\u0161tva ne doprinose rastu, ali bolesti stvaraju rast kroz, na primer, prodaju patentiranih lekova.<\/p>\n

Voda, kada je slobodno dostupna kao zajedni\u010dko dobro koje \u0161tite svi zajedno, opskrbljuje sve. Me\u0111utim, to ne proizvodi rast. Ali kad Kokakola otvori fabriku, kupi vodu i njome napuni plasti\u010dne fla\u0161e, to jeste ekonomski rast. Me\u0111utim, taj rast je zasnovan na stvaranju siroma\u0161tva \u2013 kako u prirodi tako i u lokalnim zajednicama. Ukoliko se koristi vi\u0161e vode nego \u0161to je priroda u stanju da nadoknadi, to stvara glad i oskudicu. \u017dene su prinu\u0111ene da du\u017ee pe\u0161a\u010de u potrazi za pija\u0107om vodom. U selu Plachimada u Kerali, kada se do\u0161lo dotle da se zbog vode moralo pe\u0161a\u010diti \u010dak 10 kilometara, \u017eena iz lokalnog plemena je rekla \u2013 dosta je. Ne mo\u017eemo hodati dalje, fabrika Kokakole mora prestati sa radom. Pokret koji je osnovala i vodila ta \u017eena uspeo je da zatvori Kokakolinu fabriku.<\/p>\n

U istom duhu, evolucija nam je poklonila seme. Seljaci su ga odabrali, uzgajali i pove\u0107ali raznolikost \u2013 to je osnova proizvodnje hrane. Seme koje se obnavlja, umno\u017eava sopstvenu proizvodnju za slede\u0107u sezonu i proizvodi hranu. Me\u0111utim, uzgoj i \u010duvano seme seljaka nije vi\u0111eno kao doprinos rastu. Stvara i obnavlja \u017eivot, ali ne donosi profit. Rast po\u010dinje onda kada je seme modifikovano, panetirano ili genetski zaklju\u010dano, teraju\u0107i farmere da ga kupuju sve vi\u0161e svake sezone.<\/p>\n

Priroda je osiroma\u0161ena, biodiverzitet je potkopan, a slobodan resurs je pretvoren u patentiranu robu. Kupovanje semenja svake godine je recept za zadu\u017eenja siroma\u0161nih indijskih seljaka. Otkad je uspostavljen monopol nad semenjem, dug seljaka raste. Preko 270.000 indijskih seljaka uhva\u0107enih u du\u017eni\u010dku zamku izvr\u0161ilo je samoubistvo od 1995. godine.<\/p>\n

Siroma\u0161tvo je ra\u0161irenije ukoliko su javni sistemi privatizovani. Privatizacija vode, struje, zdravstva i obrazovanja generi\u0161e rast kroz profit. Me\u0111utim, ona tako\u0111e generi\u0161e bedu primoravaju\u0107i ljude da tro\u0161e vi\u0161e na ono \u0161to je bilo dostupno po prihvatljivim cenama kao zajedni\u010dko dobro. Kada je svaki deo \u017eivota komercijalizovan i pretvoren u robu, \u017eivot je skuplji, a stanovi\u0161tvo siroma\u0161nije.<\/p>\n

Ekolozi i ekonomisti su potekli od istog \u201ckorena\u201d – “oikos”, gr\u010dke re\u010di za doma\u0107instvo. Dok je ekonomija bila fokusirana na doma\u0107instvo, prepoznavala je i po\u0161tovala njegove osnove prirodnih resursa i granice ekolo\u0161ke obnove. Bila je fokusirana na obezbe\u0111ivanje osnovnih ljudskih potreba u okviru tih granica. Ekonomija bazirana na doma\u0107instvu u centru je imala \u017eenu. Danas, ekonomija je odvojena i potpuno suprotna i ekolo\u0161kim procesima i osnovnim potrebama. Dok se uni\u0161tavanje prirode pravdalo stvaranjem rasta, siroma\u0161tvo i razlike su rasle. Dok je neodr\u017eivo, tako\u0111e je i ekonomski neopravdano.<\/p>\n

Dominantni model ekonomskog razvoja je zapravo postao protivan \u017eivotu. Dok je ekonomija merena samo protokom novca, bogati postaju bogatijii, a siroma\u0161ni jo\u0161 siroma\u0161niji. Bogati mogu biti imu\u0107ni u nov\u010danom smislu, ali su tako\u0111e siroma\u0161ni u \u0161irem kontekstu definicije zna\u010denja ljudskog bi\u0107a.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, zahtevi aktuelnog ekonomskog modela vode u ratove za naftu, vodu i hranu. Tri su nivoa nasilja koje je uklju\u010deno u neodr\u017eivi razvoj. Prvo je nasilje prema Zemlji, koje se prepoznaje po ekolo\u0161koj krizi. Drugo je nasilje prema ljudima, koje se manifestuje kroz siroma\u0161tvo, nema\u0161tinu i raseljavanje. Tre\u0107e je nasilje rata i sukoba, kao mo\u0107an na\u010din dolaska do resursa koji se nalaze u drugim zajednicama i dr\u017eavama.<\/p>\n

Pove\u0107anje protoka novca kroz BDP postalo je odvojeno od prave vrednosti, ali oni koji akumuliraju finansijske resurse mogu tada da zalo\u017ee prave ljudske resurse \u2013 njihovu zemlju i vodu, njihove \u0161ume i semenje. Ova \u017ee\u0111 vodi ih u predatorstvo za poslednjom kapi vode i poslednjim pedljem zemlje na planeti. To nije kraj siroma\u0161tva. To je kraj ljudskih prava i pravde.<\/p>\n

Ekonomisti nagra\u0111eni Nobelovom nagradom, Joseph Stiglitz i Amartya Sen, priznali su da BDP ne obuhvata ljudsko stanje i urgitali za stvaranje druga\u010dijeg alata za merenje blagostanja gra\u0111ana. Zbog toga dr\u017eave poput Butana nemaju bruto nacionalni dohodak, nego bruto nacionalnom sre\u0107om mere napredak. Moramo stvoriti mere mimo BDP-a, ekonomiju mimo globalnih supermarketa, kako bi obnovili pravo bogatstvo. Moramo zapamtiti da je prava vrednost \u017eivota \u017eivot sam po sebi.<\/p>\n

Kontrapress<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Opsesija privrednim rastom je potpuno bacila u zasenak na\u0161u brigu za odr\u017eivo\u0161\u0107u, pravdom i ljudskim dostojanstvom.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":129105,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-129103","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/129103","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=129103"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/129103\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/129105"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=129103"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=129103"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=129103"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}