{"id":128655,"date":"2013-11-01T09:12:47","date_gmt":"2013-11-01T08:12:47","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=128655"},"modified":"2013-11-01T09:26:43","modified_gmt":"2013-11-01T08:26:43","slug":"eu-podrzava-energetske-projekte-stetne-za-zivotnu-sredinu-na-balkanu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/11\/01\/eu-podrzava-energetske-projekte-stetne-za-zivotnu-sredinu-na-balkanu\/","title":{"rendered":"EU podr\u017eava energetske projekte \u0161tetne za \u017eivotnu sredinu na Balkanu"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Nevladine organizacije iz celog regiona izrazile su ozbiljnu zabrinutost oko liste 35 prioritetnih energetskih projekata Energetske zajednice usvojene pro\u0161log \u010detvrtka na sastanku u Beogradu. Odluka EU da podr\u017ei projekte koji su u sukobu sa ciljevima EU u oblasti za\u0161tite prirode i klime, ozbiljan je udarac verodostojnosti EU kao pozitivne snage za za\u0161titu \u017eivotne sredine i zdravlja ljudi u zemljama zapadnog Balkana, ka\u017eu nevladine organizacije.<\/p>\n

Ve\u0107ina odobrenih projekata su ekolo\u0161ki i dru\u0161tveno \u0161tetni projekti elektrana na ugalj i velikih hidroelektrana. Nevladine organizacije isti\u010du da je EU odobrila izbor projekata, koji su u sukobu sa ciljevima Evropske unije u oblasti za\u0161tite biodiverziteta i smanjenja emisija CO2.<\/p>\n

\u201eU trenutku kada se dr\u017eave u regionu nalaze u prelomnom trenutku svog budu\u0107eg energetskog razvoja koji treba da omogu\u0107i ve\u0107u energetsku sigurnost i stane na kraj energetskom siroma\u0161tvu, EU \u0161alje pogre\u0161ne i \u010dak \u0161tetne signale. Time \u0161to je prihvatila projekte koji \u0107e imati velike negativne posledice na \u017eivotnu sredinu i biodiverzitet, ali i na ekonomiju u vidu neizdr\u017eivih dugova, u velikoj meri onemogu\u0107ila je odr\u017eivi razvoj ovih dr\u017eava\u201c, rekao je Zvezdan Kalmar iz CEKORa.<\/p>\n

\u201eVrlo je razo\u010daravaju\u0107e da je telo koje podr\u017eava EU kao prioritetne projekte odabralo one koji su u direktnom sukobu sa dugoro\u010dnim klimatskim ciljevima Evropske unije i koji ugro\u017eavaju zdravlje lokalnog stanovni\u0161tva, uklju\u010duju\u0107i tri elektrane na lignit \u2013 Kolubara B i Nikola Tesla B3 u Srbiji te Kosova e Re na Kosovu*\u201c, dodala je Pippa Gallop iz CEE Bankwatch Network.<\/p>\n

Razvoj i implementacija odabranih projekata Energetske zajednice bi\u0107e prioritet tokom narednih godina, a finansiranje i bi trebalo da bude obezbe\u0111eno od strane EBRD-a i EIB-a. Problemati\u010dno je da su neki od projekata usmereni isklju\u010divo na izvoz elektri\u010dne energije umesto zadovoljavanja doma\u0107ih potreba, dok \u0107e drugi produ\u017eiti zavisnost regiona od uglja.<\/p>\n

\u201eEU komesar Oettinger podupire projekte koji preusmeravaju \u010distu energiju iz Balkanu na EU tr\u017ei\u0161ta, ostavljaju\u0107i na\u0161e gra\u0111ane sa posledicama prljavog uglja. Iskreno se nadamo da ovo nije po\u010detak nove energetske strategije EU, koja koristi lokalne resurse dr\u017eava kandidata za ispunjavanje vlastitih ciljeva u oblasti obnovljivih izvora energije\u201c, rekao je Garret Tankosi\u0107 Kelly iz SEE Change Net.<\/p>\n

Nevladine organizacije pozivaju EU i posebno komesara Oettingera da obezbedi da se pitanja \u017eivotne sredine i zdravlja ljudi uzmu ozbiljno u odlukama oko razvoja energetske infrastrukture u regionu. \u201ePredstavnici Energetske zajednice izjavili su da \u0107e projekti koji ne ispunjavaju standarde EU biti izbrisani s liste prioritetnih projekata, i dr\u017ea\u0107emo za rije\u010d komesara Oettingera i predsednika Barrosa da se to obe\u0107anje i ostvari\u201c, zaklju\u010duju nevladine organizacije.<\/p>\n

Me\u0111u najkontroverznijim projektima su:<\/p>\n

* Hidroelektrane Dabar i Dubrovnik II, BiH i Hrvatska<\/strong><\/p>\n

Izgradnja novih hidroelektrana u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (HE Dabar i HE Dubrovnik II) je vrlo slo\u017een prekograni\u010dni projekat koji prikuplja vodu iz sliva Neretve i Trebi\u0161njice te ih preusmerava na obalu, zaobilaze\u0107i podru\u010dja koja obi\u010dno dobijaju te vode preko podzemnih veza. Ako budu realizovani u trenutnom obliku, ovi projekti \u0107e pove\u0107ati zaslanjivanje na podru\u010dju delte Neretve i ugroziti poljoprivrednu proizvodnju u regiji, te izazvati presu\u0161ivanje Parka prirode Hutovo Blato, mo\u010dvare za\u0161ti\u0107ene Ramsarskom konvencijom i jednog od najve\u0107ih stani\u0161ta ptica selica na Balkanu.<\/p>\n

* Termoelektrana na lignit Kolubara B, Srbija<\/strong><\/p>\n

Izgradnja nove termoelektrane na lignit sa snagom 750 MW planirana je u zapadnoj Srbiji kako bi se iskoristile rezerve uglja u basenu Kolubare. Termoelektrana \u0107e godi\u0161nje prouzrokovati million tona dodatnih emisija CO2, dok \u0107e ukupne godi\u0161nje emisije tog postrojenja prema\u0161iti 8 miliona tona, koli\u010dina koja predstavlja otprilike 25 % ukupnih emisija CO2 trenutne proizvodnje energije u Srbiji.<\/p>\n

* Vetropark Dajc – Velipoj\u00eb, Albanija<\/strong><\/p>\n

Albansko Ministarstvo za za\u0161titu \u017eivotne sredine u vi\u0161e je navrata odbilo dati dozvolu za projekat jer se vetropark nalazi u Ramsarskom podru\u010dju u blizini Skadarskog jezera. Vetropark ne doprinosi razvoju obnovljivih izvora energije u Albaniji ili unutar elektroenergetskog sistema Energetske zajednice, i nije namenjen zadovoljavanju doma\u0107ih potreba po odr\u017eivoj energiji nego za izvoz energije u Italiju.<\/p>\n

* Hidroenergetski sistem na Drini, BiH\/Srbija\/Crna Gora<\/strong><\/p>\n

Hidroenergetski sistemi Gornja i Srednja Drina koje \u010dini ukupno 7 hidroelektrana ozbiljno \u0107e ugroziti hidrologiju predivne reke Drine, uklju\u010duju\u0107i i neke od najvrednijih podru\u010dja biolo\u0161ke raznolikosti poput reke Tare i njenog kanjona. U isto vreme, ovi projekti \u0107e imati nepopravljive negativne uticaje na lokalne zajednice koje \u017eive pokraj rijeke. Lokalna i nacionalna ekonomija ne\u0107e imati velike koristi od energije proizvedene u tim hidroelektranama jer \u0107e se ve\u0107ina energije izvoziti u Italiju, jo\u0161 posebno u slu\u010daju hidroelektrana na Srednjoj Drini.<\/p>\n

* Dalekovod Pljevlja – Lastva, Crna Gora i Italija<\/strong><\/p>\n

Ovaj dalekovod treba da se priklju\u010di na podvodni energetski kabel izme\u0111u Italije i Crne Gore, i ima\u0107e zna\u010dajne uticaje na \u017eivotnu sredinu, a neki delovi zemlje \u0107e se zauvek promeniti. Sa gotovo sigurnim ste\u010dajem fabrike aluminijuma KAP kao najve\u0107eg potro\u0161a\u010da elektri\u010dne energije u zemlji, Crna Gora mo\u017ee zadovoljiti sve doma\u0107e potrebe, pa su svi novi projekti isklju\u010divo orijentisani na izvoz, \u0161to otvara pitanje kakve \u0107e koristi od ovih projekata imati stanovnici Crne Gore.<\/p>\n

Kontrapress<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Odluka EU da podr\u017ei projekte koji su u sukobu sa ciljevima EU u oblasti za\u0161tite prirode i klime, ozbiljan je udarac verodostojnosti EU kao pozitivne snage za za\u0161titu \u017eivotne sredine i zdravlja ljudi u zemljama zapadnog Balkana, ka\u017eu nevladine organizacije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-128655","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/128655","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=128655"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/128655\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=128655"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=128655"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=128655"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}