{"id":128012,"date":"2013-10-25T09:25:53","date_gmt":"2013-10-25T07:25:53","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=128012"},"modified":"2013-10-25T09:29:11","modified_gmt":"2013-10-25T07:29:11","slug":"ruzni-marks-i-lepo-trziste","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/10\/25\/ruzni-marks-i-lepo-trziste\/","title":{"rendered":"Ru\u017eni Marks i lepo tr\u017ei\u0161te"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Laslo Vegel<\/strong><\/p>\n

Po\u010detak kampanje<\/span><\/p>\n

Me\u0111unarodni putni\u010dki voz Avala ekspres na pojedinim deonicama grabi prema Budimpe\u0161ti brzinom od 40 kilometara na sat. To vi\u0161e nije ni mu\u010dno, nego komi\u010dno. Jedan od putnika te\u0161i nas ostale da \u0107emo, budemo li imali sre\u0107e, bez ve\u0107ih nezgoda sti\u0107i u Suboticu. \u0160ta to zna\u010di, pitam. Znate, obja\u0161njava saputnik, kradu se \u0161ine. Ne bih voleo da budem u ko\u017ei ma\u0161inovo\u0111e, ako nije dovoljno pa\u017eljiv, kompozicija mo\u017ee lako da mu isko\u010di iz \u0161ina. Ali, imali smo sre\u0107e, voz je stigao, skoro na vreme, pod halu stanice Keleti. Na trgu ispred kolodvora sve je jo\u0161 ispreturano, jo\u0161 se radi i gradi. Nikad ne\u0107e zavr\u0161iti ovaj prokleti metro, negoduje sredove\u010dni \u010dovek \u010dekaju\u0107i autobus. Nastavljam i ja gradskim autobusom prema Trgu Ferencijevih. I tamo se ne\u0161to gradi. Ispreturili, isprekopali su \u010ditav grad, prime\u0107uje jedan poznanik. \u0160to je i bilo o\u010dekivano, na prole\u0107e su na redu redovni izbori. Bi\u0107e govornika koji \u0107e u jarkim bojama predstaviti nove radne uspehe. A dotle \u0107emo da se batrgamo kako znamo i umemo. U raskopanoj Ulici \u0160andora Petefija jedna starija \u017eena se spotakne kro\u010div\u0161i na mosti\u0107 sklepan od dasaka, padne na le\u0111a, vi\u010de, tra\u017ei pomo\u0107, sre\u0107om, uspeva da na svojim nogama ode do obli\u017enje taksi-stanice. Imala je sre\u0107u, obja\u0161njava mi prijatelj, ovde ne mogu da se probiju ni kola hitne pomo\u0107i. Jo\u0161 je ve\u0107a sre\u0107a \u0161to se sve to dogodilo danju, razmi\u0161ljao je naglas drugi prolaznik, \u0161ta bi nesre\u0107nica radila da joj se sve to desilo no\u0107u?<\/p>\n

Centri u krizi!<\/span><\/p>\n

Na nema\u010dko-ma\u0111arskoj konferenciji o budu\u0107nosti Evrope \u2013 u\u010desnici su prete\u017eno pisci \u2013 na\u010dinjem temu centralizma srednje-isto\u010dno-evropskih nacionalnih dr\u017eava. Ne mogu da se slo\u017eim sa onim intelektualcima koji, dodu\u0161e, odbacuju nacionalizam, ali zato nemaju ni\u0161ta protiv centralizma, i time i nehotice navode vodu na vodenicu nacionalizma, \u010dak i kad ga na raznim me\u0111unarodnim skupovima i forumima \u017eestoko kritikuju. Pre promena politi\u010dkog sistema isto\u010dno-srednjo-evropske prestonice bile su lokomotive promena, ali danas nemaju vi\u0161e takav zna\u010daj. U ovom regionu periferija je potla\u010dena, a centri su zapali u duboku krizu.<\/p>\n

Ma\u0111arski London<\/span><\/p>\n

Sve \u010de\u0161\u0107e \u010dujem da je London po veli\u010dini tre\u0107i ma\u0111arski grad. Ve\u0107ina mladih ma\u0111arskih stru\u010dnjaka ima za cilj da se dokopa Londona.<\/p>\n

Novo poverenje<\/span><\/p>\n

Performans opozicije: ru\u0161i se kip Viktora Orbana. To nije samo neukusno, nego i jalovo. Trebalo bi razmi\u0161ljati u drugom pravcu. U postkomunisti\u010dkom svetu mase su se razo\u010darale u elite, no bojim se da na klju\u010dnim ispitima nisu pale samo politi\u010dke elite, ve\u0107 da je lo\u0161e pro\u0161la i intelektualna elita. I u tom pogledu ni Ma\u0111arska nije izuzetak. Politi\u010dka elita je svojim \u010dinjenjem ili ne\u010dinjenjem dovodila narod u zabludu, a intelektualna \u2013 naivnim iluzijama. Op\u0161te nepoverenje raste iz dana u dan. Ne mogu ni da naslutim, kad \u0107e i kako kulminirati. Za sada, ovo nepoverenje ra\u0111a neku vrstu oklevanja, mrtvila. Samo da ne bude gore, \u010dujem sa svih strana. I zbog toga opozicija ne treba da se bavi ru\u0161enjem kipova, nego da radi na promenama i na pridobijanju novog poverenja. Na tome treba da se radi, jer je poverenje u ju\u010dera\u0161nje promene izvetrilo. Niko vi\u0161e ne veruje u obe\u0107anja da \u0107e ovakve ili onakve promene doneti boljitak, jer svako na svojoj ko\u017ei ose\u0107a samo njihovo grubo nali\u010dje i svakodnevno se suo\u010dava s njihovim la\u017eima.<\/p>\n

Novo iseljavanje<\/span><\/p>\n

Evo, ve\u0107 i ma\u0111arska \u0161tampa pi\u0161e o mogu\u0107nosti \u201ekupovine\u201d ma\u0111arskog dr\u017eavljanstva. U Budimpe\u0161ti me mnogi pitaju, da li se mo\u017ee verovati tim vestima. Ne znam ni\u0161ta pouzdano da ka\u017eem, i ja sam samo u novinama \u010ditao o tome. Ali, ne verujem da je re\u010d o ve\u0107em broju takvih slu\u010dajeva, jer vidim da je u Novom Sadu sve vi\u0161e kurseva pod nazivom \u201elako i brzo ma\u0111arski\u201d, sa ciljem da se polaznici pripreme za proveru znanja ma\u0111arskog jezika \u2013 \u0161to je uslov za odobravanje ma\u0111arskog dr\u017eavljanstva. Ako je neko od predaka doti\u010dnog gra\u0111anina ikad bio ma\u0111arski dr\u017eavljanin, na primer, u periodu izme\u0111u 1941. i 1944. godine, i ako poka\u017ee dovoljno poznavanje ma\u0111arskog jezika, onda je taj gra\u0111anin stekao dr\u017eavljanstvo Ma\u0111arske na zakonit na\u010din. Oni imu\u0107ni gra\u0111ani srpske nacionalnosti koji bi eventualno i mogli da korumpiraju ma\u0111arske \u010dinovnike, koliko je meni poznato, jo\u0161 su u devedesetim godinama do\u0161li do ma\u0111arskog paso\u0161a, tako \u0161to su u Budimpe\u0161ti kupili ku\u0107u ili stan, a ostali, ljudi koji, u posedu univerzitetske diplome, s ma\u0111arskim paso\u0161em, misle da \u0107e lak\u0161e na\u0107i posao na Zapadu. Sli\u010dni su motivi i mladih vojvo\u0111anskih Ma\u0111ara. Sad ve\u0107 \u010dak i vojvo\u0111anski ma\u0111arski politi\u010dari prime\u0107uju da se sve vi\u0161e mladih iseljava, ali jo\u0161 ne govore o tome \u0161ta je uzrok tog egzodusa. Toliko su zauzeti izbornom kampanjom u Ma\u0111arskoj, da i ne prime\u0107uju kako seku granu na kojoj sede. Jednom \u0107e morati da prime k znanju da je po\u010deo novi talas iseljavanja, ovoga puta ne u mati\u010dnu zemlju, nego u zapadnoevropske zemlje. Dono\u0161enjem zakona o dvojnom dr\u017eavljanstvu, na\u017ealost, nije paralelno formulisanana i nova politika opstajavanja.<\/p>\n

\u0160oro\u0161 i Fides<\/span><\/p>\n

U novom broju knji\u017eevnog nedeljnika Elet e\u0161 irodalom, Marija Va\u0161arhelji, na osnovu dokumentacije \u0160oro\u0161 Fondacije navodi imena onih i sada aktivnih funkcionera Fidesa, koji su krajem osamdesetih godina u\u017eivali materijalnu podr\u0161ku Fondacije. Osim Viktora Orbana, me\u0111u \u0160oro\u0161evim stipendistima bili su jo\u0161 Jano\u0161 Ader, Laslo Kever, Jo\u017eef Sajer\u2026 Ne vidim u tome ni\u0161ta sporno. Jedino se \u010dudim koliko slaba\u0161no poznaju biografije vlastitih ideala i uzora oni koji, skoro svakodnevno, proklinju \u0110er\u0111a \u0160oro\u0161a.<\/p>\n

Tr\u017ei\u0161te se ne ulep\u0161ava<\/span><\/p>\n

Pre sedam godina je umro I\u0161tvan Er\u0161i. \u201eMarks mi postaje sve ru\u017eniji, ali se tr\u017ei\u0161te nekako ne ulep\u0161ava\u201d \u2013 \u010ditam stih iz jedne njegove pesme. Po\u0161lo je dobrih deset godina od kako je ova pesma nastala, a pristalice divljeg kapitalizma uzalud ru\u017ee Marksa, tr\u017ei\u0161te jo\u0161 uvek nije dobilo ni\u0161ta na lepoti.<\/p>\n

Nostalgija<\/span><\/p>\n

Ta\u010dno pre 13 godina, 5. oktobra 2000. godine, pao je Slobodan Milo\u0161evi\u0107. I od tada skoro svi u glas govore da smo potom pro\u0107erdali 13 godina. Najglasniji su, dakako, oni politi\u010dari koji su bili u\u010desnici tih obe\u0107avaju\u0107ih doga\u0111aja, a pri tome ne pominju ni u naznakama vlastitu odgovornost. Ne ka\u017eu gde su proma\u0161ili put. Uzimam sa police svoje dnevni\u010dke bele\u0161ke iz tog vremena. Te no\u0107i, izme\u0111u 5. i 6. oktobra 2000. godine svojoj bele\u0161ci sam dao ovaj naslov: \u201eNacionalizam je ponovo pobedio\u201d. Sad bih tome jo\u0161 dodao samo toliko: jeste, pobedio je, ali ne samo u Srbiji. Posle izgubljenih iluzija ve\u0107ina gra\u0111ana je imala ose\u0107aj da je to bila poslednja slamka. Oktobar 2000. godine ostaje, me\u0111utim, ili samo jedna lepa nostalgija, ili zna\u010dka nekolicine politi\u010dara.<\/p>\n

I\u0161tvan Betlen<\/span><\/p>\n

U ovim dnevni\u010dkim bele\u0161kama sam vi\u0161e puta pominjao I\u0161tvana Betlena i \u0110ulu Sekfija da bih podsetio i na onu tradiciju ma\u0111arske desnice koja se i te kako \u017eestoko suprotstavljala ekstremizmu, populizmu, mitomaniji. Sad su se u jednoj od sve\u010danih dvorana zdanja ma\u0111arskog parlamenta okupili istori\u010dari da se osvrnu na \u017eivotno delo I\u0161tvana Betlena. Uvodnu re\u010d imao je predsednik ma\u0111arskog parlamenta, Laslo Kever i, posle ovoga, nadam se, ne treba nikog da podse\u0107am na Betlena. Ponekad i od autokratije ima neke koristi. Studije istori\u010dara nisu bile apologetske, one su osvetljavale Betlenove i vrline, i gre\u0161ke. Jedno je, me\u0111utim, posve izvesno: u dvadesetim godinama, dakle, posle Trijanona, uspe\u0161no je konsolidovao ma\u0111arsku privredu, suprotstavio se antisemitizmu i ekstremnoj desnici. U tridesetim godinama je, me\u0111utim, pora\u017een na izborima, pre\u0161ao je u opoziciju i sve se vi\u0161e otvarao prema levici. Bio je izri\u010dito protiv toga da sklopi bilo kakav pakt sa Hitlerom, pa je bio prinu\u0111en da se povu\u010de u ilegalu. Ni diktatori\u010dna levica, pod odre\u0111uju\u0107im sovjetskim uticajem nije imala milosti za njega, umro je u Moskvi, u jednoj zatvorskoj bolnici.<\/p>\n

Vunene deke i politika<\/span><\/p>\n

Vratio sam se najzad u Novi Sad. U gradskim autobusima do\u010dekuju me \u010ditavi koncerti ka\u0161lja raznih \u017eanrova. Samo da nas ne zaka\u010di neka epidemija gripa, pomi\u0161ljam zabrinuto. U hladnoj sobi se pokrijem dekom i gledam na televiziji intervju sa prvim potpredsednikom vlade, Aleksandrom Vu\u010di\u0107em. Da vidim, i \u010dujem iz prve ruke, \u0161ta se desilo za vreme mog izbivanja iz zemlje. Klimam odobravaju\u0107i glavom. Ko bi imao i\u0161ta da zameri borbi protiv korupcije? Ko se ne bi obradovao po\u0161tenoj demokratskoj politici? Na politi\u010dkom vrhu sve same lepe re\u010di, ali ovde, ne\u0161to ni\u017ee, nove po\u0161tene partije su isto tako podelile plen nakon izbora, kao \u0161to su to radile partije pre njih, a koje sad ove nove nazivaju nepo\u0161tenima. Da li je po sredi samo igra re\u010di? Ili se radi o tome da predsednik stranke nije u stanju ni unutar vlastite partije da obezbedi verodostojnost svojim re\u010dima? Hladno je, moram da se pokrijem s jo\u0161 jednom dekom.<\/p>\n

Autonomija<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre sedam godina je umro I\u0161tvan Er\u0161i. \u201eMarks mi postaje sve ru\u017eniji, ali se tr\u017ei\u0161te nekako ne ulep\u0161ava\u201d \u2013 \u010ditam stih iz jedne njegove pesme. Po\u0161lo je dobrih deset godina od kako je ova pesma nastala, a pristalice divljeg kapitalizma uzalud ru\u017ee Marksa, tr\u017ei\u0161te jo\u0161 uvek nije dobilo ni\u0161ta na lepoti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-128012","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/128012","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=128012"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/128012\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=128012"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=128012"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=128012"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}