{"id":127506,"date":"2013-10-20T07:46:31","date_gmt":"2013-10-20T05:46:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=127506"},"modified":"2013-10-20T07:50:57","modified_gmt":"2013-10-20T05:50:57","slug":"buducnost-su-ljudi-koji-se-bave-organskom-poljoprivredom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/10\/20\/buducnost-su-ljudi-koji-se-bave-organskom-poljoprivredom\/","title":{"rendered":"Budu\u0107nost su ljudi koji se bave organskom poljoprivredom"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: \u017daklina \u017divkovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Po obrazovanju sam kvantna fizi\u010darka, i fizi\u010dari dobro znaju da, kada uzmete deo iz celine ili ga izmenite, da to vi\u0161e nije ista celina i da se posledice te\u0161ko mogu sagledati. To bi trebalo da znaju i biolozi. Ve\u0161ta\u010dki izmenjeni gen jednog semena jednom pu\u0161ten u prirodni ekosistem mo\u017ee da uti\u010de na milion na\u010dina na okolinu, i te efekte niko nije u stanju da sagleda.<\/p>\n

Ovim re\u010dima po\u010dela je svoje predavanje u Beogradu svetska ekolo\u0161ka aktivistkinja, jedna od vode\u0107ih boraca za o\u010duvanje semena, protiv genetski modifikovane hrane \u2013 Vandana \u0160iva. Gostuju\u0107i na konferenciji koja je pro\u0161la prili\u010dno nezapa\u017eeno u medijima za razliku od onih koje su organizovale dr\u017eavne institucije u korist GMO, Vandana \u0160iva je beogradskoj publici pojasnila u \u010demu je problem sa genetski modifikovanim organizmima.<\/p>\n

\u201e\u0160ta je poenta kod GMO semena? Poenta je patentiranje, a ne ishrana gladnog stanovni\u0161tva, kao \u0161to oni to \u017eele da predstave. Kada kompanije imaju autorsko pravo na seme, zato \u0161to su izmenili jedan deo, cena je ogromna. Tehnologija je izgovor, poenta je da vam naplate za autorska prava. Godine 1995. Monsanto je sve svoje napore usmerio na Zakon o autorskim pravima, i imao je direktnu podr\u0161ku administracije SAD. U filmu \u2019Svet po Monsantu\u2019 Bu\u0161 otvoreno ka\u017ee da \u0107e se uva\u017eiti interesi te kompanije pri pisanju Zakona o autorskim pravima. Zna\u010di ne radi se samo o genetski modifikovanom semenu, ve\u0107 i o genetski modifikovanoj demokratiji. Kao \u0161to se ra\u0111amo sa pravom na slobodu, tako se ra\u0111amo i sa pravom na ono \u0161to nam je priroda podarila. Seme nam je od prirode poklonjeno, na\u0161e bake i majke su ga razmenjivale i gajile i niko nema prava da nam naplati pravo na njegovo kori\u0161\u0107enje. To je cela poenta obaveze registracije semena i vrsta \u2013 ko ima pravo da sutra zabrani va\u0161oj baki da koristi neko seme u ba\u0161ti, samo zato \u0161to nije registrovano? \u010cemu regulacija u toj oblasti osim ako ne \u017eele da vam naplate autorska prava? Zato ja ka\u017eem \u2013 \u010duvanje semena je ekolo\u0161ka i demokratska du\u017enost svih nas. Seme nije stvoreno u laboratoriji, iako su mu oni dodali neka svojstva \u2013 ono nam je poklon od prirode. Oko 90 odsto GM proizvodnje je u pet dr\u017eava sveta: SAD, Kanada, Brazil, Argentina i Indija (samo pamuk, ne hrana). Sve ostale dr\u017eave ga imaju samo u tragovima ili eksperimentalno\u201c, kazala je \u0160iva.<\/p>\n

Poznata filozofkinja, ekofeministkinja i autorka nekoliko knjiga bori se za promene praksi i paradigmi u poljoprivredi i hrani, a pisala je o pravima intelektualnog vlasni\u0161tva, bioraznolikosti, biotehnologije, bioetike, geneti\u010dkog in\u017eenjeringa, vode. Osniva\u010dica je Research Foundation for Science, Technology and Ecology, koja je dovela do osnivanja Navdanye, mre\u017ee \u010duvara semenja i organskih poljoprivrednika. Navdanya je dosad pomogla u osnivanju 54 banke semenja u lokalnim zajednicama, edukovala vi\u0161e od 500.000 farmera o suverenosti hrane i odr\u017eivoj poljoprivredi te pomogla u uspostavljanju \u201efair trade” organske mre\u017ee.<\/p>\n

Ponovila je Gandijevo zave\u0161tanje o istini i predlo\u017eila GMO Satyagraha kao \u0161to je nekada Gandi organizovao Salt Satyagraha (Salt march), prvi nenasilni gra\u0111anski otpor, mar\u0161 u Indiji protiv britanskog monopola nad proizvodnjom i distribucijom soli, organizovan 1930. godine . \u201cNarod ima du\u017enost da ne po\u0161tuje nepravedan zakon i to mo\u017ee da iska\u017ee nenasilnim otporom\u201d, kazala je.<\/p>\n

Vandana \u0160iva je gostovala u Beogradu u jeku kampanje za odobravanje uvoza genetski modifikovane hrane. Ministri u Vladi Srbije, Rasim Ljaji\u0107 i Dragan Glamo\u010di\u0107 su u \u010detvrtak i petak izjavili da Srbija mora da prihvati GMO na svom tr\u017ei\u0161tu ako \u017eeli u Svetsku trgovinsku organizaciju, ali da \u0107e ona biti vidno ozna\u010dena te da je ne\u0107e proizvoditi. Me\u0111utim, Vandana \u0160iva podse\u0107a da u EU postoji osam dr\u017eava i 50 regionalnih vlada koje su zabranile GMO i pita \u201cko ima prava da od vas tra\u017ei ne\u0161to kao uslov ako to nije bilo pravilo za ostale?\u201d<\/p>\n

Vandana \u0160iva je uspela da pred Me\u0111unarodnim sudom u Strazburu dobije tu\u017ebu protiv ameri\u010dke biotehnolo\u0161ke korporacije Monsanto koja je planirala da patentira jedno svojstvo tradicionalnog indijskog drveta Neem.<\/p>\n

Njena osnovna teza je da sve dublja poljoprivredna kriza i kriza hrane ima temelje u sistemu nabavke semenja kao i u sve manjoj raznolikosti semenja i suverenosti nad njim.<\/p>\n

Mapa samoubistava u Indiji je identi\u010dna mestima na kojima se gajio GM pamuk, a \u010dak 17.000 samoubistava desilo se samo od 2002 do 2007. godine<\/p>\n

Suverenost nad semenjem uklju\u010duje pravo seljaka da \u010duvaju, uzgajaju i me\u0111usobno izmenjuju seme, zatim pravo na slobodan pristup semenju koje mo\u017ee biti sa\u010duvano, kao i pravo na nepatentirano geneti\u010dki neizmenjeno semenje, koje nema vlasnika i koje ne kontroli\u0161u korporacije. Suverenost nad semenom zasniva se na bioraznolikosti i na ponovnoj afirmaciji semenja kao op\u0161teg i javnog dobra.<\/p>\n

Poslednjih dvadesetak godina doga\u0111a se ubrzano smanjenje raznolikosti semenja, dok se kontrola nad njim svodi na nekoliko velikih korporacija. \u0160irom sveta uvode se obavezne registracije semenja, \u0161to onemogu\u0107ava malim farmerima da uzgajaju vlastito seme i prisiljava ih na zavisnost o velikim kompanijama koje ujedno patentiraju i semenje otporno na klimu koje su razvili ti isti farmeri. Time korporacije potkradaju seljake prisvajaju\u0107i njihovo znanje o semenu i njihovo seme.<\/p>\n

Jedna od pretnji suverenosti semenja je i geneti\u010dka kontaminacija. Indija je izgubila prirodni pamuk kontaminacijom Bt pamukom – vrsta pamuka koja sadr\u017ei pesticidnu bakteriju Bacillus thuringiensis. Kanada je izgubila seme kanole koje je kontaminirano GMO Roundup Ready kanolom. Meksiko je izgubio prirodni kukuruz zbog kontaminacije Bt kukuruzom. Nakon kontaminacije, biotehnolo\u0161ke korporacije tu\u017ee farmere zbog kr\u0161enja patentnih prava.Da bi to spre\u010dili, vi\u0161e od 80 skupina udru\u017eilo se kako bi spre\u010dili Monsanto da tu\u017ei farmere \u010dije je semenje kontaminirano.<\/p>\n

Nakon kontaminacije prirodnog semenja i ovisnosti farmera o kontaminiranom GM semenju koje moraju pla\u0107ati korporacijama, nastaju dugovi zbog kojih su mnogi izvr\u0161ili samoubistva. Indija, zemlja pamuka izgubila je raznolikost pamukovog semenja i suverenost nad semenom pamuka. Vi\u0161e od 95 pamuka te velike zemlje kontroli\u0161e Monsanto, a du\u017eni\u010dke stope koje su tom prilikom nastale naterale su desetine hiljada indijskih seljaka na samoubistvo. Prema podacima Nacionalnog ureda za podatke o kriminalu iz 2012. godine – u Indiji se svakih 12 sati ubije jedan seljak.<\/p>\n

\u201cBake i \u017eene znaju \u0161ta je pravo i prirodno seme. Sve dok je proizvodnja bila u \u017eenskim rukama, proizvodilo se prirodno. Majka priroda je \u017eena. Mu\u0161karci odlaze u kafane, i pripite ih sale\u0107u trgovci GM semenom koji im na kredit daju GM seme uz obe\u0107anje da \u0107e imati ve\u0107e prinose i br\u017ee se obogatiti. Oni dolaze ku\u0107i i ne govore \u017eenama \u0161ta su u\u010dinili. Tek nakon samoubistava njihovih mu\u017eeva \u017eene saznaju da su im imanje i ku\u0107a oduzeti od banke. Mapa samoubistava u Indiji je identi\u010dna mestima na kojima se gajio GM pamuk. \u010cak 17.000 samoubistava desilo se samo od 2002 do 2007. godine\u201d, kazala je Vandana \u0160iva.<\/p>\n

Zato je pokrenula akciju \u201c\u010cuvari semena\u201d – ide od sela do sela, od ku\u0107e do ku\u0107e i skuplja semena, povezuje \u017eene, u\u010di. Njena misija je da svaka \u0161kola ima ba\u0161tu, da se deca povezuju sa prirodom, da se \u0161ire \u017eenske ba\u0161te, zajedni\u010dke ba\u0161te, itd. Godine 2003. SAD je poku\u0161ala da tu\u017ei EU zbog zabrane GMO. Me\u0111utim, od toga na kraju nije bilo ni\u0161ta.<\/p>\n

\u201cZnate onu pri\u010du \u2018Carevo novo odelo\u2019? GMO je upravo to. Mi svi treba da budemo to dete koje \u0107e re\u0107i da je car go. GM seme nam nije ponudilo ni\u0161ta za \u0161ta nemamo alternativu u prirodi. Moramo identifikovati heroje \u2013 dr\u017eave, institucije, novinare, pojedince koji su hrabri da ka\u017eu da je car go. Budu\u0107nost su ljudi koji se bave organskom poljoprivredom, koji \u017eive u skladu sa prirodom, koji priznaju prava prirodi isto kao \u0161to priznaju prava ljudima\u201d, zaklju\u010dila je Vandana \u0160iva i najavila osnivanje fondacije \u201c\u010cuvari semena\u201d i u Srbiji.<\/p>\n

Kontrapress<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Znate onu pri\u010du \u2018Carevo novo odelo\u2019? GMO je upravo to. Mi svi treba da budemo to dete koje \u0107e re\u0107i da je car go. Budu\u0107nost su ljudi koji se bave organskom poljoprivredom, koji \u017eive u skladu sa prirodom, koji priznaju prava prirodi isto kao \u0161to priznaju prava ljudima, kazala je aktivistkinja Vandana \u0160iva.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-127506","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/127506","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=127506"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/127506\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=127506"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=127506"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=127506"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}