{"id":127089,"date":"2013-10-16T09:55:14","date_gmt":"2013-10-16T07:55:14","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=127089"},"modified":"2013-10-16T09:55:14","modified_gmt":"2013-10-16T07:55:14","slug":"rat-globalizacija-i-reprodukcija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/10\/16\/rat-globalizacija-i-reprodukcija\/","title":{"rendered":"Rat, globalizacija i reprodukcija"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autorka: Silvija Federi\u010di<\/strong><\/p>\n

Prvo su do\u0161li strani bankari \u017eeljni da pozajmljuju po ucenjiva\u010dkim ratama; zatim finansijski kontrolori da budu sigurni da se platila kamata; potom hiljade stranih savetnika uzima svoj deo. Kona\u010dno, kada je zemlja bankrotirala i postala bespomo\u0107na, bilo je vreme da strane trupe \u2018spa\u0161avaju\u2019 vladara od svog \u2018pobunjenog\u2019 naroda. Poslednji zalogaj i zemlja je gotova. (Pakenham 1991: 126)<\/p>\n

You who hunger who shell feed you?<\/p>\n

Come to us, we too are starving.<\/p>\n

Only hungry ones can feed you.<\/p>\n

B. Brecht, All or Nothing<\/p>\n

Uvod<\/strong><\/p>\n

Kako to pokazuje[1] \u0161irenje sukoba u Africi, Aziji i na Bliskom istoku, te nalet vojnih intervencija SAD kroz 1980-e i 1990-e, rat je u globalu na dnevnom redu.<\/p>\n

U narednim redovima tvrdim da je to zbog toga \u0161to nova faza kapitalisti\u010dkog \u0161irenja kojoj svedo\u010dimo, zahteva uni\u0161tenje svake ekonomske aktivnosti nepodre\u0111ene logici akumulacije, a to je nu\u017eno nasilan proces. Korporativni kapital ne mo\u017ee da pro\u0161iri svoj doseg nad planetarnim resursima \u2013 od mora, preko \u0161uma, ljudskog rada, do samih na\u0161ih genetskih potencijala \u2013 bez stvaranja intenzivnog otpora \u0161irom sveta. \u0160tavi\u0161e, u samoj prirodi trenutne kapitalisti\u010dke krize je da posredovanje nije mogu\u0107e, a da razvojno planiranje u Tre\u0107em svetu podrazumeva ratovanje[2].<\/p>\n

To \u0161to generalno nije prepoznata veza izme\u0111u integracije u globalnu ekonomiju i ratovanja, posledica je \u010dinjenice da dana\u0161nja globalizacija, koja iako su\u0161tinski nastavlja kolonijalni projekt iz kasnog devetnaestog veka, sebe su\u0161tinski predstavlja kao ekonomski program. Njeno prvo i najvidljvije oru\u017eje jesu programi strukturalnog prilago\u0111avanja, trgovinska liberalizacija, privatizacija i prava intelektualnog vlasni\u0161tva. Sve ove smernice su odgovorne za ogromno prebacivanje bogatstva iz Tre\u0107eg sveta u metropole, ali one ne zahtevaju teritorijalno pokoravanje, te navodno deluju \u010disto miroljubivim sredstvima[3].<\/p>\n

Vojne intervencije tako\u0111e uzimaju nove oblike, \u010desto se predstavljaju\u0107i u vidu dobronamernih inicijativa poput \u201epomo\u0107i u hrani\u201c ili \u201ehumanitarne podr\u0161ke\u201c, ili, u Latinskoj Americi \u2013 \u201erata protiv droge\u201c. Dalji razlog za\u0161to brak izme\u0111u rata i globalizacije \u2013 \u0161to je dana\u0161nji oblik imperijalizma \u2013 nije uo\u010dljiviji jeste zato \u0161to je ve\u0107ina novih \u201eratova globalizacije\u201c vo\u0111ena na afri\u010dkom kontinentu, \u010diju noviju istoriju mediji sistemati\u010dno izobli\u010duju, optu\u017euju\u0107i za svaku krizu u njoj navodnu afri\u010dku \u201ezaostalost\u201c, \u201etribalizam\u201c i nesposobnost da se postignu demokratske institucije.<\/p>\n

Afrika, rat i strukturalno prilago\u0111avanje<\/strong><\/p>\n

U stvarnosti, situacija u Africi pokazuje podudarnost izme\u0111u razvijanja stanja konstanog ratovanja i sprovo\u0111enja programa strukturalnog prilago\u0111avnja (PSP) zapo\u010detih u 1980-im od strane Svetske banke i Me\u0111unarodnog monetarnog fonda (MMF), kako bi se u regionu podstaklo \u0161irenje multinacionalnog kapitala. To pokazuje da strukturalno prilago\u0111avanje generi\u0161e rat, a da rat, zauzvrat, dovr\u0161ava rad strukturalnog prilago\u0111avanja, po\u0161to zemlje koje su pod njihovim uticajem \u010dini zavisnim od me\u0111unarodnog kapitala i mo\u0107i koja ga zastupa, po\u010dev\u0161i sa SAD, Evropskom unijom i Ujedinjenim nacijama. Drugim re\u010dima, da citiramo Klauzevica (Clausewitz) \u201estukturalno prilago\u0111avanje je rat drugim sredstvima\u201c.<\/p>\n

Postoji mnogo na\u010dina na koji \u201estrukturalno prilago\u0111avanje\u201c promovi\u0161e rat. Ovaj tip programa je od po\u010detka 1980-ih primenjen od strane Svetske banke i MMF-a na ve\u0107inu afri\u010dkih zemalja, navodno kako bi se podstakao ekonomski oporavak i kako bi se pomoglo afri\u010dkim vladama u pla\u0107anju dugova preuzetih tokom prethodne decenije s ciljem finansiranja razvojnih projekata. Me\u0111u reformama koje propisuju su privatizacija zemlje (po\u010dev\u0161i od ukidanja zakupa komunalne zemlje), liberalizacija trgovine (ukidanje carina na uvezenu robu), deregulacija valutnih transakcija, smanjenje javnog sektora, ukidanje finansiranja dru\u0161tvenih slu\u017ebi, te sistem kontrole koji uspe\u0161no prebacuje ekonomsko planiranje od afri\u010dkih vlada ka Svetskoj banci i nevladinim organizacijama (NVO)[4].<\/p>\n

Ovo ekonomsko strukturiranje ja navodno trebalo da podstakne proizvodnju, elimini\u0161e neefikasnot i pove\u0107a afri\u010dku \u201ekompetativnost\u201c na globalnom tr\u017ei\u0161tu. Ali desilo se suprotno. Nakon vi\u0161e od decenije od njenog usvajanja, lokalne ekonomije su kolapsirale, strane investicije se nisu ostvarile, a jedine proizvodne aktivnosti u ve\u0107ini afri\u010dkih zemalja su, ponovo, kao i u kolonijalno doba, kopanje rude i ka izvozu orijentisana poljoprivreda, koja doprinosi bogatstvu globalnog tr\u017ei\u0161ta, dok Afrikanci nemaju dovoljno hrane da jedu.<\/p>\n

U ovom kontekstu op\u0161tog ekonomskog bankrota, svuda su eksplodirala nasilna suparni\u0161tva me\u0111u razli\u010ditim frakcijama afri\u010dke vladaju\u0107e klase, koje, u nemogu\u0107nosti da se obogate iskori\u0161tavanjem rada, sad se bore da pristupe dr\u017eavnoj vlasti kao klju\u010dnom faktoru za sakupljanje bogatstva. Dr\u017eavna vlast, u stvari, jeste klju\u010d za raspodelu i prodaju na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu, bilo nacionalnih vrednosti i bogatstava (zemlja, zlato, dijamanti, ulje, drvo), bilo vrednosti koje poseduju rivalske ili slabije grupe[5]. Tako, rat je postao nu\u017ena osnova nove trgova\u010dke ekonomije, ili (prema nekima) \u201eekonomije plja\u010dke\u201c (Bayert et al. 1999) koja napreduje u\u010de\u0161\u0107em stranih kompanija i me\u0111unarodnih agencija, koje (pored svih njihovih \u017ealbi na \u201ekorupciju\u201c) imaju korist od toga.<\/p>\n

Kao i u Rusiji, insistiranje Svetske banke da se sve privatizuje oslabilo je dr\u017eavu i ubrzalo ovaj proces. Na isti na\u010din, deregulacija bankarskih aktivnosti i transakcija valuta (\u0161to je Svetska banka tako\u0111e tra\u017eila) pomogle su \u0161irenju trgovine drogom, \u0161to je, od 1980-ih, igralo veliku ulogu u afri\u010dkoj politi\u010dkoj ekonomiji, doprinose\u0107i formiranju privatnih armija (Bayert et al. 1999; Wiliams 1998).<\/p>\n

Dalji izvor ratovanja u Africi bilo je brutalno osiroma\u0161enje u koje je strukturalno prilago\u0111avanje gurnulo ve\u0107inu stanovni\u0161tva. Dok je osna\u017eivalo dru\u0161tvene proteste, ovo je, tokom godina, razbilo dru\u0161tvenu fabriku po\u0161to su milioni ljudi bili prisiljeni da napuste svoja sela i odu u inostranstvo kako bi prona\u0161li nove izvore prihoda; borba ze pre\u017eivljavanje napravila je osnovu za podsticanje i manipulisanje lokalnim antagonizmima, te za regrutovanje nezaposlenih (posebno omladine) u zara\u0107ene strane. Mnogi \u201eplemenski\u201c i religijski sukobi u Africi (ni\u0161ta manje od \u201eetni\u010dkih\u201c sukoba u Jugoslaviji) imali su korene u ovim procesima. Od masovnog izbacivanja imigranata i religijskih nereda u Nigeriji tokom prve polovine osamdesetih, preko ratova \u201eklanova\u201c u Somaliji tokom ranih devedesetih (Chossudovsky 1998), pa do krvavih ratova izme\u0111u dr\u017eave i fundamentalista u Al\u017eiru (Stone, 1997), u pozadini najsavremenijih afri\u010dkih konflikata bili su \u201euslovi\u201c Svetske banke i MMF-a, koji su uni\u0161tili ljudske \u017eivote i podrili mogu\u0107nosti za dru\u0161tvenu solidarnost.<\/p>\n

Nema sumnje da mladi koji su se u prethodnim godinama borili u razli\u010ditim afri\u010dkim ratovima jesu isti oni koji su pre dve decenije mogli du budu u \u0161koli nadaju\u0107i se da \u0107e za \u017eivot da zara\u0111uju trguju\u0107i, ili rade\u0107i u javnom sektoru, te su mogli da u budu\u0107nosti o\u010dekuju da \u0107e mo\u0107i da doprinesu dobrobiti svojih porodica. Sli\u010dno, pojava dece ratnika u 1980-im i 1990-im nikada ne bi bilo mogu\u0107e da, u mnogim zemljama, pro\u0161irena porodica nije bila podrivena finanijskim oskudicama, a milioni dece osim ulice nisu imali gde da odu, niti su imali nekoga da brine o njihovim potrebama (Human Rights Watch, 1995).<\/p>\n

Rat nije bio samo posledica ekonomske promene; on je bio i sredstvo da se takva promena proizvede. Dve stvari se isti\u010du kada razmatramo preovla\u0111uju\u0107e matrice ratova u Africi, te na\u010din na koji se ratovanje ukr\u0161ta sa globalizacijom. Prvo, rat prisiljava ljude da napu\u0161taju zemlju, tj. on razdvaja proizvo\u0111a\u010de od sredstava za proizvodnju, \u0161to je preduslov za \u0161irenje globalnog tr\u017ei\u0161ta rada. Rat tako\u0111e preuzima zemlju za kapitalisti\u010dku upotrebu, pove\u0107avaju\u0107i stvaranje unosnih \u017eetvi i poljoprivrede orijentisane na izvoz. Posebno je u Africi, u kojoj je i dalje ra\u0161ireno komunalno iznajmljivanje zemlje, ovo bio glavni cilj Svetske banke, \u010diji osnovni razlog postojanja kao institucije upravo i jeste profitiranje na poljoprivredi[6]. Tako, te\u0161ko je danas da se gledaju milioni izbeglica ili \u017ertava gladi kako napu\u0161taju svoja mesta stanovanja, a da se ne razmi\u0161lja o zadovoljstvu koje mora da ose\u0107aju zvani\u010dnici Svetske banke, kao i poljoprivredne kompanije, \u0161to zasigurno u svemu tome vide kretanje ka progresu.<\/p>\n

Tako\u0111e, rat naru\u0161ava suprotstavljenost naroda \u201etr\u017ei\u0161nim reformama\u201c putem ponovnog oblikovanja teritorija i ometanjem dru\u0161tvenih mre\u017ea koje nude bazu za otpor. Ovde je zna\u010dajna povezanost \u2013 \u010desta u savremenoj Africi \u2013 izme\u0111u protesta protiv MMF-a i ratnih sukoba (Federici 1992). Ovo je mo\u017eda najuo\u010dljivije u Al\u017eiru, u kome uspon antivladinog islamskog fundamentalizma datira iz vremena ustanka protiv MMF-a iz 1988, kada je hiljade mladih ljudi nekoliko dana preuzelo ulice glavnog grada u najsna\u017enijem i najra\u0161irenijem protestu jo\u0161 od vrhunca antikolonijalne borbe[7].<\/p>\n

Intervencija spolja \u2013 koja \u010desto preuzima lokalne borbe i pretvara ih u globalne konflikte \u2013 odigrala je veliku ulogu u ovakvom okru\u017eenju. Ovo mo\u017ee da se vidi \u010dak i u slu\u010daju vojnih intervencija SAD-a koje se obi\u010dno \u010ditaju kroz prizmu \u201egeopolitike\u201c i Hladnog rata, poput podr\u0161ke koju je Reganova administracija dala vladama Sudana i Somalije, kao i Nacionalnoj uniji za potpunu nezavisnost Angole (UNITA) u Angoli. I u Sudanu i u Somaliji su programi strukturalno prilago\u0111avanja po\u010deli od ranih 1980-ih, kada su obe zemlje bile me\u0111u glavnim primaocima vojne pomo\u0107i SAD. U Sudanu, vojna pomo\u0107 SAD je oja\u010dala Numejrijev re\u017eim protiv koalicije snage \u0161to su se suprotstavljale rezovima koje je tra\u017eio MMF; \u010dak iako, na kraju, nije mogla da suzbije ustanak u Somaliji koji ga je zbacio 1985, vojna pomo\u0107 SAD je pomogla Sijad Bareovom napadu na Isake[8], \u0161to je bila samo jedna epizoda u traju\u0107em ratu koji su nacionalne i internacionalne agencije tokom zadnje decenije vodile protiv pastirskih klanova (Africa Watch, 1990)[9].<\/p>\n

Tako\u0111e u Angoli, vojna pomo\u0107 SAD UNITA-i poslu\u017eila je u prisiljavanju vlade ne samo na odbacivanje socijalizma i pomo\u0107i kubanskih trupa, ve\u0107 i na pregovaranje sa MMF-om, te je ona nesumnjivo oja\u010dala pregovara\u010dku mo\u0107 naftnih kompanija koje su delovale u zemlji (Sogge 1994:15).<\/p>\n

Pomo\u0107 u hrani i prikriveno ratovanje<\/strong><\/p>\n

U mnogim slu\u010dajevima, ono \u0161to oru\u017eje nije moglo da dovr\u0161i postignuto je kroz \u201epomo\u0107 u hrani\u201c obezbe\u0111enoj od SAD, UN-a i razli\u010ditih NVO-a, izbeglicama i \u017ertvama oskudice koje su doneli ratovi. Isporu\u010duju\u0107i ih \u010desto obema stranama u konfliktu (kao \u0161to je to bilo u Sudanu, Etiopiji i Angoli) pomo\u0107 u hrani je postala glavna komponenta savremene neokolonijalne ratne ma\u0161ine, te ratne ekonomije koja je od nje nastala. Prvo, ona je ovlastila druge me\u0111unarodne organizacije pored Crvenog krsta da mogu da interveni\u0161u u zonama konflikta u ime obezbe\u0111ivanja pomo\u0107i (1988. UN je doneo rezoluciju kojom potvr\u0111uje pravo davaocima da isporu\u010duju pomo\u0107) (Macrae i Zwi 1994a: 11-12)[10]. Na ovakvim osnovama je opravdana vojna intervencija SAD\/UN u Somaliji 1992-1993 (\u201eOperacija obnavljanja nade\u201c).<\/p>\n

Ali \u010dak i kada nije udru\u017eena sa vojnim trupama, isporuka pomo\u0107i u hrani u situacijama konflikta uvek je oblik politi\u010dke i vojne intervencije po\u0161to prolongira rat hrane\u0107i zara\u0107ene vojske (\u010desto vi\u0161e nego samo civilno stanovni\u0161tvo), oblikuje vojnu strategiju i poma\u017ee ja\u010doj strani \u2013 onoj najbolje opremljenoj da iskoristi distribuciju hrane \u2013 da pobedi (Duffield 1994: 60-63). Upravo to se dogodilo u Sudanu i Etiopiji u 1980-im, gde su SAD, UN i NVO-e poput CARE, obezbe\u0111uju\u0107i hranu, postale glavni u\u010desnici u ratovima \u0161to su se vodili u ovim zemljama[11].<\/p>\n

Kao dodatak, pomo\u0107 u hrani doprinosi razme\u0161tanju i pomeranju seoskih zajednica, postavljaju\u0107i centre za hranjenje organizovane oko potreba NVO-a; to podriva lokalnu poljoprivredu prouzrokovanjem pada cena na lokalnim tr\u017ei\u0161tima; uvodi nove izvore ratovanja, po\u0161to o\u010dekivanje prisvajanja velikih zaliha hrane i njene lokalne ili me\u0111unarodne prodaje, obezbe\u0111uje novi motiv za sukobe, naravno, stvaranje ratne ekonomije, posebno u zemljama koje su dramati\u010dno osiroma\u0161ene (Duffield 1994).<\/p>\n

Koliko je pomo\u0107 u hrani bila upitna po svojim efektima, toliko je sumnjiva njena sposobnost da garantuje ljudsko izdr\u017eavanje (koje bi bilo bolje obezbe\u0111eno distribucijom poljoprivrednog oru\u0111a i semena i, pre svega, prekidom neprijateljstava), te moramo da se zapitamo da li prava svrha ove inicijative le\u017ei u prekidu odr\u017eive poljoprivrede i stvaranju dugotrajne zavisnosti od uvozne hrane \u2013 \u0161to su centralne ta\u010dke reformi Svetske banke, kao i preduslovi za integraciju afri\u010dkih zemalja u globalnu ekonomiju. Ovakvo pitanje je jo\u0161 legitimnije kada se uzmu u obzir negativni efekti pomo\u0107i u hrani koji su dobro poznati jo\u0161 od 1960-ih, kada su oni postali predmet raznih protesta i istra\u017eivanja \u0161irom Tre\u0107eg sveta. Od tada, gotovo da je postao aksiom da \u201ene poma\u017ee\u0161 ljudima daju\u0107i im hranu, ve\u0107 daju\u0107i im oru\u0111e da sebe nahrane\u201c i da \u010dak i u uslovima gladi, ono \u0161to je ljudima najpotrebnije da pre\u017eive jeste o\u010duvanje njihove sposobnosti da uzgajaju hranu. To kako su UN i Svetska banka mogli da zaborave ovu lekciju je naravno neobja\u0161njivo, osim ukoliko ne pretpostavimo da je pojava pomo\u0107i u hrani u savremenim sa ratom povezanim operacijama u Africi imala kao jedan od svojih glavnih ciljeva komercijalizaciju zemlje i poljoprivrede i preuzimanje tr\u017ei\u0161ta hrane od strane me\u0111unarodnog agrobiznisa.<\/p>\n

Mora da se doda da su \u201eoperacije pomo\u0107i\u201c, koje su se oslanjale na intervenciju stranih NVO-a i organizacija za pomo\u0107, dalje marginalizovale \u017ertve konflikta i oskudice, kojima je odbijeno pravo da kontroli\u0161u aktivnosti pomo\u0107i, dok su svuda po me\u0111unarodnim medijima od istih tih NVO-a prikazane kao bespomo\u0107na bi\u0107a koja ne mogu da se brinu o sebi. Naravno, kao \u0161to to Makre i Zvi (Macrae i Zwi) nagla\u0161avaju, jedino pravo koje jeste priznato bilo je pravo \u201edavaoca\u201c da isporu\u010duju pomo\u0107, koja je, kao \u0161to smo videli, kori\u0161tena (u Somaliji 1992-3) kao poziv na vojnu intervenciju (Macrae i Zwi (a), 1994).<\/p>\n

Mozambik: paradigmati\u010dan primer modernog ratovanja<\/strong><\/p>\n

Kako prvo to da rat, a potom humanitarna pomo\u0107, mogu da budu iskori\u0161teni u ponovnoj kolonizaciji zemlje, njenom izno\u0161enju na tr\u017ei\u0161te i slomu njenog otpora ekonomskoj i politi\u010dkoj zavisnosti, najbolje je moglo da se vidi u slu\u010daju Mozambika (Hanlon 1991, 1996). Naravno, rat koji je Nacionalni otpor Mozambika, odnosno Renamo[12] (opunomo\u0107enik aparthejda Ju\u017ene Afrike i SAD) vodio protiv ove zemlje skoro tokom cele decenije (1981-1990) sadr\u017ei sve klju\u010dne elemente dana\u0161njih ratova globalizacije:<\/p>\n

I Uni\u0161tenje fizi\u010dke i dru\u0161tvene (re)produktivne infrastrukture zemlje kako bi se izazvala kriza reprodukcije i nametnula ekonomska i politi\u010dka pot\u010dinjenost.<\/p>\n

Ovo je Renamo postigao putem (a) kori\u0161tenja sistemati\u010dnog terora protiv stanovni\u0161tva (masakri, porobljavanje, nametanje u\u017easnih saka\u0107enja) koje je prisililo ljude da napu\u0161taju svoja zemlji\u0161ta i pretvaralo ih je u izbeglice (vi\u0161e od milion ljudi je ubijeno u ovom ratu); (b) uni\u0161tavanjem puteva, mostova, bolnica, \u0161kola, a pre svega uni\u0161tenje svih poljoprivrednih aktivnosti i imanja \u2013 osnovnih sredstava pre\u017eivljavanja za populaciju poljoprivrednika. (Slu\u010daj Mozambika pokazuje strate\u0161ku zna\u010dajnost \u201eratovanja malog intenziteta\u201c, zapo\u010dinju\u0107i sa kori\u0161tenjem miniranja zemlji\u0161ta, kao sredstva spre\u010davanja ljudi da odlaze na poljoprivredni posed, te tako stvaraju\u0107i situaciju gladi koja tra\u017ei spolja\u0161nju pomo\u0107.<\/p>\n

II Kori\u0161tenje \u201epomo\u0107i u hrani\u201c isporu\u010denoj izbeglim ljudima i \u017ertvama gladi kako bi se obezbedilo povinovanje ekonomskim uslovljavanjima, stvara dugoro\u010dnu prehrambenu zavisnost i slabi sposobnost zemlje da kontroli\u0161e svoju ekonomsku i politi\u010dku budu\u0107nost. NE sme da se zaboravi da je pomo\u0107 u hrani veliki podsticaj poljoprivredi SAD, koja od toga dvostruko profitira, prvo osloba\u0111aju\u0107i se svojih golemih vi\u0161kova, te potom, zara\u0111uju\u0107i na tome \u0161to je zemlja kojoj se poma\u017ee postala zavisna od uvozne hrane. III Prebacivanje dono\u0161enja odluka sa dr\u017eave na me\u0111unarodne organizacije i NVO-e. Tako potpun je bio napad na nezavisnost Mozambika da, jednom kada je prisiljen da tra\u017ei pomo\u0107, Mozambik je morao da prihvati da se NVO-ima da zeleno svetlo u upravljanju operacijama pomo\u0107i, uklju\u010duju\u0107i pravo da u\u0111u na bilo koji deo njegove teritorije i da se hrana stanovni\u0161tvu distribui\u0161e direktno, na mestima po njihovom izboru. Kao \u0161to je to Jozef Hanlon (Joseph Hanlon) pokazao u Mozambique: Who calls the shots?, vladi je bilo te\u0161ko da protestvuje protiv NVO politike, \u010dak i u slu\u010dajevima desni\u010darskih NVO-a, poput World Vision, koji su koristili distribuciju hrane za politi\u010dku i religijsku propagandu; ili NVO-a poput CARE za koje se sumnjalo da sara\u0111uju sa CIA.<\/p>\n

IV Nalaganje nemogu\u0107ih uslova mira, poput \u201epomirenja\u201c i deljenja vlasti sa Renamom (nepomirljivim neprijateljom vlade Mozambika i stanovni\u0161tva Mozambika, odgovornim za mnoge \u017ertve i masakr vi\u0161e od jednog miliona ljudi) \u0161to je stvorilo potencijal za trajnu nestabilnost. Ova politika \u201epomirenja\u201c, danas cini\u010dno i \u0161iroko primenjivana, od Haitija do Ju\u017ene Afrike, kao \u201emirovni uslov\u201c \u2013 politi\u010dki ekvivalent prakse hranjenja obe strane u konfliktnom okru\u017eenju \u2013 jeste najuo\u010dljiviji izra\u017eaj trenutnog pokreta ponovne kolonizacije, po\u0161to ona tvrdi da ljudi u Tre\u0107em svetu nikada ne treba da imaju pravo na mir, niti da se za\u0161tite od dokazanog neprijatelja. Ona tako\u0111e tvrdi da nemaju sve zemlje ista prava, po\u0161to SAD, ili bilo koja zemlja iz EU, nikada ne bi ni pomislili da prihvate tako besmislene predloge.<\/p>\n

Zaklju\u010dak: od Afrike do Jugoslavije i dalje<\/strong><\/p>\n

Slu\u010daj Mozambika nije jedinstven. I ne samo da ve\u0107inom afri\u010dkih zemalja prakti\u010dno rukovode agencije podr\u017eane od SAD i NVO-e: posledice \u2013 uni\u0161tenje infrastrukture, nametanje tr\u017ei\u0161nih reformi, nametnuto pomirenje sa ubila\u010dkim, \u201enepomiriljivim\u201c neprijateljima, destabilizacija \u2013 mogu danas da se prona\u0111u, u razli\u010ditim stepenima i kombinacijama, svuda u Africi, do te mere da je nekoliko zemalja, poput Angole i Sudana, u stanju stalne uzbune, u kome je njihova mogu\u0107nost pre\u017eivljavanja kao politi\u010dkih entiteta dovedena u pitanje.<\/p>\n

Upravo je kroz ovakvu kombinaciju finansijskog i vojnog ratovanja do sada zadr\u017eavan afri\u010dki narodni otpor protiv globalizacije, na isti na\u010din kao \u0161to je to bio slu\u010daj u Centralnoj Americi (El Salvador, Nikaragva, Gvatemala, Panama) u kojoj je tokom 1980-ih otvorena vojna intervencija SAD bila pravilo.<\/p>\n

Razlika je bila u tome \u0161to je u Africi, pravo SAD\/UN-a da po\u0161alju trupe generalno bilo opravdavano u ime \u201eodr\u017eanja mira\u201c, \u201eostvarenja mira\u201c i \u201ehumanitarne intervencije\u201c, verovatno i zato \u0161to, pod bilo kojim drugim uslovima iskrcavanje marinaca (kao ono \u0161to smo videli u Panami i Grenadi) ne bi bilo me\u0111unarodno prihva\u0107eno. Ove intervencije, ipak, nova su lica kolonijalizma, ne samo u Africi. Ovo je kolonijalizam koji cilja na kontrolisanje politika i resursa pre nego na osvajanje teritorijalnih poseda, a u politi\u010dkim terminima to je, \u201efilantropski\u201c,\u201chumanitarni\u201c,\u201cbezgrani\u010dni\u201c kolonijalizam koji cilja na \u201eusmeravanje\u201c pre nego na \u201evladanje\u201c, po\u0161to ovo poslednje podrazumeva posve\u0107enost specifi\u010dnim institucionalnim i ekonomskim oblicima, tamo gde moderni imperijalizam slobodne trgovine \u017eeli da odr\u017ei svoju slobodu da izabere institucije, ekonomski oblik i lokacije koje se najbolje uklapaju u njegove potrebe[13]. Ipak, kao i u starom kolonijalizma, vojnici i trgovci nisu razdvojeni, kao \u0161to to pokazuje dana\u0161nji brak izme\u0111u distribucije pomo\u0107i u hrani i vojne intervencije.<\/p>\n

Od kakvog je zna\u010daja ovakav scenario za antiratni pokret, kao i za tvrdnju ovog \u010dlanka da je rat i dalje na globalnom planu?<\/p>\n

Prvo, mo\u017eemo da o\u010dekujemo da se situacija koja se razvila u Africi posle prilago\u0111avanja \u2013 sa svojom me\u0161avinom ekonomskog i vojnog ratovanja i razvijanjem strukturalnog prilago\u0111avanja kao intervencije u konflikt \u2013 u dolaze\u0107im godinama ponovo i ponovo reprodukuje \u0161irom Tre\u0107eg sveta. Tako\u0111e mo\u017eemo da o\u010dekujemo da \u0107e da dolazi do ratova u biv\u0161im socijalisti\u010dkim zemljama, po\u0161to \u0107e institucije i sile koje guraju proces globalizacije zaklju\u010diti da su industrija u posedu dr\u017eave, kao i drugi zaostaci socijalizma, prepreka \u201cslobodnoj trgovini\u201d isto kao \u0161to je to bio i afri\u010dki komunalizam.<\/p>\n

U tom kontekstu rat NATO-a protiv Jugoslavije je verovatno prvi primer (nakon Bosne) onoga \u0161to dolazi, kako se dr\u017eavni socijalizam zamenjuje liberalizacijom i slobodnim tr\u017ei\u0161tem, a \u0161irenje NATO-a na istok obezbe\u0111uje \u201csigurnosni okvir\u201d. Odnos izme\u0111u \u201chumanitarne intervencije\u201d NATO-a u Jugoslaviji i \u201chumanitarne intervencije\u201d u Africi je toliko blizak da su humanitarni radnici \u2013 to jest vojne snage savremene ratne ma\u0161ine \u2013 preba\u010deni iz Afrike ka Kosovu, gde su ponovo imali priliku da procene relativnu vrednost afri\u010dkih i evropskih \u017eivota u o\u010dima me\u0111unarodnih organizacija, mereno kvalitetom i koli\u010dinom sredstava ponu\u0111enih izbeglicama.<\/p>\n

Tako\u0111e treba da shvatimo da je situacija sa kojom se suo\u010davamo mnogo druga\u010dija od imperijalizma kasnog devetnaestog i ranog dvadesetog veka. Zato \u0161to su tada\u0161nje imperijalisti\u010dke sile bile vezane i odgovorne za specifi\u010dne i teritorijalno definisane dru\u0161tvene, politi\u010dke i infrastrukturne aran\u017emane. Tako, u imperijalisti\u010dkim vremenima topovnja\u010da i mitraljeza, koji su mogli iz daljine da ubiju hiljade ljudi, uvek je mogla da se utvrdi odgovornost za masakre, zaraze i druge oblike masovnog ubijanja. Znamo, na primer, da je belgijski kralj Leopold bio li\u010dno odgovoran za ubijanje miliona ljudi u Kongu (Hochschild 1998). Nasuprot tome, danas, zbog posledica strukturalnog prilago\u0111avanja, svake godine umiru milioni Afrikanaca, ali za to niko nije odgovoran. \u0160tavi\u0161e, dru\u0161tveni uzorci umiranja u Africi sve vi\u0161e postaju nevidljivi, kao \u0161to je nevidiljiva ruka kapitalisti\u010dkog tr\u017ei\u0161ta (Walton i Seddon, 1994).<\/p>\n

Kona\u010dno, moramo da razumemo da ne mo\u017eemo da se mobili\u0161emo samo protiv bombardovanja, niti samo da tra\u017eimo da se zaustavi bombardovanje i da zahtevamo \u201cmir\u201d. Od postratnog scenarija u Iraku smo nau\u010dili da uni\u0161tenje infrastrukture jedne zemlje proizvodi vi\u0161e umiranja od samih bombi. Moramo da nau\u010dimo da su smrt, glad, bolesti i uni\u0161tavanje dnevna realnost za ve\u0107inu ljudi \u0161irom planete. Vi\u0161e od toga, strukturalno prilago\u0111avanje \u2013 najuniverzalniji program u dana\u0161njem Tre\u0107em svetu, koji u svim svojim oblicima (uklju\u010duju\u0107i Dokument o afri\u010dkom razvoju i mogu\u0107nostima) predstavlja savremeno lice kapitalizma i kolonijalizma \u2013 jeste rat. Tako, program antiratnog pokreta mora da uklju\u010duje eliminaciju strukturalnog prilago\u0111avanja u svim njegovim mnogobrojim oblicima, ukoliko \u017eelimo da kona\u010dno okon\u010damo imperijalisti\u010dki projekat koji ga nosi u sebi.<\/p>\n

Fusnote:<\/em><\/p>\n

[1] U skora\u0161njem ra\u010dunanju, u 1999-oj je 75 zemalja do\u017eivelo neki vid rata; 33 od njih pripadaju afri\u010dkim nacijama. Ovo je \u201c\u010cetvrti svetski rat\u201d protiv siroma\u0161nih \u0161irom sveta, o kome je \u010desto pisao subkomandant Markos. <\/em><\/p>\n

[2] Za opis ove nove faze kapitalizma koja nagla\u0161ava nestajanje me\u0111uklasnih posredovanja videti Federici (1999) i Midnight Notes (1992). Fraza \u201cnova ogra\u0111ivanja\u201d koristi se u ovim \u010dlancima kako bi ukazala da napad savremenog kapitalizma te\u017ei uni\u0161tenju svih garantovanih sredstava za \u017eivot koja su postojala u socijalisti\u010dkim, postkolonijalnim ili kejnzijanskim dr\u017eavama u 1950-im i 1960-im. Ovakav proces mora da bude nasilan, kako bi bio uspe\u0161an.<\/em><\/p>\n

[3] Ogromna postoje\u0107a literatura o strukturalnom prilago\u0111avanju, globalizaciji i neoliberalizmu je op\u0161irno opisala ovaj transfer bogatstva. Videti: (Brecher i Costello 1994), (Bello 1994), (Barnet i Cavanagh 1994) i (Federici 1999)<\/em><\/p>\n

[4] Literatura o strukturalnim prilago\u0111avanjima u Africi tako\u0111e je ogromna. Od sredine 1980-ih, NVO (i me\u0111unarodne i lokalne) postale su su\u0161tinske za implementaciju programa strukturalnog prilago\u0111avanja, po\u0161to su preuzele oblasti dru\u0161tvene reprodukcije za koje je dr\u017eava prisiljena da obustavi finasiranje, kada je strukturalno prilago\u0111ena. Kao \u0161to Aleks de Val pi\u0161e: \u201c\u2026kombinacija neoliberalizma i zalaganje za \u201cljudsko lice\u201d stvorili su na \u0161iroj skali novu ulogu za me\u0111unarodne NVO kao podizvo\u0111a\u010de u isporuci takvih osnovnih usluga poput zdravstva, \u0161irenja poljoprivede i obroka hrane\u2026 \u010cesto, NVO koje se bave uslugama isporuke na \u0161iroj skali (CARE, Catholic Releif Services, Save the Children fon) uvu\u010dene su tamo gde su bile krize poput bolesti ili institucionalnog kolapsa, a ostale su i nakon toga. U drugim slu\u010dajevima, NVO su postavljale savetnike u ministarstva (posebno u oblasti zdravstva) i povremeno su preuzimale odgovornost za celu oblast. Osnovna nabavka lekova za klinike u glavnom gradu Sudana, osnovna zdravstvena za\u0161tita u seoskoj Ugandi i gotovo svi programi za TB i gubu u Tanzaniji su samo tri me\u0111u ostalim \u201cnacionalnim\u201d zdravstvenim programima kojima su u velikoj meri upravljale NVO koriste\u0107i fondove evroameri\u010dkih institucionalnih donora\u201d (de Waa 1997: 53)<\/em><\/p>\n

[5] Dobar primer plja\u010dkanja slabijih grupa mo\u017ee da se na\u0111e u Sudanu, u kome je tokom kasnih 1980-ih, sudanska vlada dala pravo Murahalinskoj miliciji, nastaloj od bagarskih Arapa, da krade stoku Dinka. \u201cNapadi su bili \u010desti, ra\u0161ireni i razorni. Napada\u010di su krali \u017eivu stoku, uni\u0161tavali sela, trovali izvore i ubijali bez razlike. Tako\u0111e su bili uklju\u010deni u masakriranje zarobljenih. Izbegli pre\u017eiveli pobegli su u vojna naselja, u kojima su bili primorani da jeftino prodaju svoju stoku i druge stvari.\u201d (de Waal 1997:94). Za vi\u0161e o ovom procesu videti (Duffield 1994:54-57).<\/em><\/p>\n

[6] Za analizu politike Svetske banke u promovisanju iskori\u0161tavanja poljoprivrede u Africi videti (Caffentzis, 1995)<\/em><\/p>\n

[7] Trenutni rat izme\u0111u vlade i islamskih fundamentalista po\u010deo je odbijanjem vlade da prizna izborne rezultate koje su fundamentalisti ostvarili po\u010detkom 1992. Ali koreni konflikta se nalaze u vladinom o\u0161trom odgovoru na nerede protiv MMF-a iz 1988. Videti (Stone 1997)<\/em><\/p>\n

[8] http:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Isaaq \u2013 prim.prev<\/em><\/p>\n

[9] U 1987, Oksfam (Oxfam) je izvestio da je Evropska komisija zvani\u010dno odgovorila sa samoispunjavaju\u0107im proro\u010danstvom na njegov zahtev za ubacivanje pastira u ju\u017eni Sudan: \u201cPo njenom mi\u0161ljenju, pastirstvo je, u svakom slu\u010daju, neostavarljivo i u povla\u010denju u celoj regiji\u201d. Oksfam je to komentarisao: \u201cVa\u017eno je primetiti da USAID, UNICEF i EEC su svi skoro izrazili sli\u010dne poglede u vezi sa paristvom na Jugu; da se gasi i da \u0107e ionako da za dvadeset godina da nestane\u201d (Keen i Wilson 1994:214)<\/em><\/p>\n

[10] Kao \u0161to pi\u0161e De Val: \u201c\u2026prvi dogovoreni sporazum o pristupu ratnoj zoni (bila) je Operacija Lajflajn u Sudanu u aprilu 1989\u2026 (ovo je) u 1991-92 pra\u0107eno sa konceptom operacija \u201espojenih ovla\u0161tenja\u201c, na primer u isto\u010dnoj Etiopiji, gde su UNHCR, UNICEF i WFP pomagali izbeglicama, razme\u0161tenim ljudima i osiroma\u0161enim stanovnicima, bez diskriminacije. Pristup \u201espojenih ovla\u0161tenja\u201c dalje je razvijen u biv\u0161oj Jugoslaviji. (de Waal 1997: 69)<\/em><\/p>\n

[11]Jedan od najistaknutijih primera ovakve transformacije donosilaca pomo\u0107i u vojne u\u010desnike jeste podr\u0161ka koju su SAD i UN pru\u017eile etiopskoj vladi u ratu protiv Eritrejskog narodnooslobodila\u010dkog fronta (ENOF) i Tigrajskog narodnooslobodila\u010dkog fronta (TNOF) u 1980-im. Poznata \u201cWe are the Children\u201d oskudica iz 1984-5 nije prouzrokovana su\u0161om, prevelikom populacijom ili neodgovaraju\u0107om upotrebom zemlji\u0161ta, kao \u0161to se tada tvrdilo. Njen pravi razlog bile su brojne ofanzive etiopske vlade protiv ENOF-a i TNOF-a, kao i njen program raseljavanja koji je nasilno izmestio stotine hiljada ljudi sa severa na jug zemlje (tokom \u010dega je 50 000 ljudi umrlo). Pomo\u0107 u hrani koju su obezbedile SAD, UN i razli\u010dite NVO (u vrednosti od gotovo tri milijarde dolara izme\u0111u 1985. i 1988) bila je od su\u0161tinskog zna\u010daja za nastavak ratnih napora etiopske vlade, kao i za raseljavanje. (Tako potpuna je bila saradnja i sau\u010desni\u0161tvo SAD, UN i NVO osoblja sa etiopskom vladom da su sakrili uzroke oskudice; sakrili su davanje hrane vojsci (civilima je oti\u0161lo maksimalno 15% pomo\u0107i, ostatak je i\u0161ao vojsci), sakrili su cenu ljudskih \u017ertava kao posledice programa raseljavanja, pridru\u017eili su se etiopskoj vojsci \u201ckako bi pristupili oblastima gladovanja\u201d i, povrh svega toga, glasno su se \u017ealili kako su spre\u010deni njihovi humanitarni napori nakon \u0161to su ENOF i TNOF ponovo zauzeli oblast! Aleks de Val, kodirektor Afrikan Rajtsa (African Rights), obezbedio nam je dubinsku, prosvetljuju\u0107u analizu ove lakrdije (de Waal 1997:115-127) koje je posebno zna\u010dajna po\u0161to je on sam bio uklju\u010den u de\u0161avanja o kojima izve\u0161tava.<\/em><\/p>\n

[12] http:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/RENAMO \u2013 prim.prev<\/em><\/p>\n

[13] Ovo je sli\u010dno \u201cnovom ropstvu\u201d o kome je diskutovao Bales (1999) u kome suvremeni vlasnici robova u Tajlandu i Brazilu izbegavaju odgovornost za svoje robove, tako da su \u201cjednokratni\u201d nakon \u0161to postanu neprofitabilni.<\/em><\/p>\n

Komuna X<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prvo su do\u0161li strani bankari \u017eeljni da pozajmljuju po ucenjiva\u010dkim ratama; zatim finansijski kontrolori da budu sigurni da se platila kamata; potom hiljade stranih savetnika uzima svoj deo. Kona\u010dno, kada je zemlja bankrotirala i postala bespomo\u0107na, bilo je vreme da strane trupe \u2018spa\u0161avaju\u2019 vladara od svog \u2018pobunjenog\u2019 naroda<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-127089","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/127089","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=127089"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/127089\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=127089"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=127089"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=127089"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}