{"id":126724,"date":"2013-10-12T10:30:13","date_gmt":"2013-10-12T08:30:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=126724"},"modified":"2013-10-12T10:31:58","modified_gmt":"2013-10-12T08:31:58","slug":"naturalizacija-seksualnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/10\/12\/naturalizacija-seksualnosti\/","title":{"rendered":"Naturalizacija seksualnosti"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e:Stefan Aleksi\u0107<\/p>\n

Parada ponosa odbija da se zavr\u0161i: po starom dobrom obi\u010daju, ona je potegla neko izuzetno va\u017eno pitanje i sada je te\u0161ko staviti ta\u010dku. Za petak u 19 sati je na Filozofskom fakultetu najavljena tribina o paradi, ali ovog puta ne o\u010dekujem jednoglasni eho \u201cdr\u017eavo, radi svoj posao\u201d, jer se pojavila ta\u010dka sporenja koja do sada nije bila vidljiva. U pitanju je rasprava o strategijama neke budu\u0107e parade, to jest da li \u0107e ona i dalje nastaviti da o\u010dekuje dobru volju dr\u017eave ili \u0107e promeniti svoj pristup. U tom smislu, jedno od glavnih pitanja je veza izme\u0111u dr\u017eave i homofobije. Usput, kao komentar na moj pro\u0161li tekst nekoliko \u010ditalaca je zatra\u017eilo dodatno obja\u0161njenje o mojoj implicitnoj tezi da je razvoj moderne dr\u017eave obele\u017een slobodnim tr\u017ei\u0161tem i kapitalizmom u tesnoj vezi sa produkcijom homofobije kakvu danas poznajemo.<\/p>\n

Svakako \u0107emo se slo\u017eiti da se svaka istorijska formacija poku\u0161ava legitimisati tako \u0161to \u0107e samu sebe predstaviti kao bolju no neka pretpostavljena prethodnica. \u201eMra\u010dni srednji vek\u201c je okarakterisan kao mra\u010dan da bi njegova istorijska naslednica sebi mogla da pripi\u0161e epitet prosvetiteljstva. Kako se moderna dr\u017eava poku\u0161ava legitimisati u odnosu na raniju epohu, homofobija se naj\u010de\u0161\u0107e upisuje u korene tradicionalne, patrijarhalne, neke \u201czatucane i nazadne\u201d ne\/pred-urbane kulture. Radikalna razlika u ovom \u201cstepenu patrijarhalnosti\u201d ne mora nu\u017eno biti ta\u010dna, jer iako je ta tradicionalna kultura bila patrijarhalna, za dana\u0161nju se tek nikako ne mo\u017ee tvrditi da nije. U istorijskom smislu, mo\u017ee se samo govoriti o transformaciji patrijarhata[1] u modernoj dr\u017eavi, ali ne i o njegovom nestajanju.<\/p>\n

U prelaznom trenutku, kada nastaju moderna dr\u017eava i kapitalisti\u010dki na\u010din proizvodnje, dr\u017eava preuzima na sebe normativnu ulogu, svoju verovatno glavnu odliku. Sinergizovani (kapital i dr\u017eava) zajedno rade na reprodukciji uslova mogu\u0107nosti materijalne proizvodnje, a u podeli uloga dr\u017eava po\u010dinje da proizvodi populaciju, odnosno radnu snagu, bez koje nema ni reprodukcije materijalne proizvodnje.<\/p>\n

Mo\u0107 kojom dr\u017eava deluje na populaciju postaje suptilnija i mikrokapilarna[2] , da bi dosegla do svakog \u010dlana dru\u0161tva i time ceo proizvodni mehanizam u\u010dinila efikasnijim.<\/p>\n

Francuski istori\u010dar-filozof Mi\u0161el Fuko je, na primer, opisao kako je jedna izmi\u0161ljena opasnost (ne\u0161to kasnije transformisana u jo\u0161 jednu sramotu) formirala klju\u010dnu \u0107eliju bur\u017eoaskog dru\u0161tva: gra\u0111ansku nuklearnu porodicu. Sve se desilo oko masturbacije. Medicinski pamfleti, lekari i institucije su kreirali histeriju anti-masturbacije, u kojoj su masturbaciju optu\u017eili kao uzro\u010dnika svakakvih bolesti (tuberkuloze na primer). U ovom krsta\u0161kom pohodu, kao glavni borci regrutovani su roditelji koji je trebalo da paze na decu, da spavaju sa njima, da im stavljaju naprave za spre\u010davanje masturbacije, da ih proveravaju, da bdiju nad njima i \u010duvaju ih od ostatka familije, starijih ro\u0111aka, slu\u017eavki, dadilja, svih koji su im mogli pokazati kako se to radi. Gra\u0111anska porodica je nastala tako \u0161to se \u201ezgusnula\u201c oko brige za de\u010diju seksualnost. Efekat ovog anti-masturbatorskog rata je bila nuklearna porodica: mama, tata, dete; daleko efikasnija u klasnoj reprodukciji.[3]<\/p>\n

(Savremeni primer za koji sam spreman da se kladim da \u0107e se ispostaviti kao upotreba medikalizacije u cilju suptilne dru\u0161tvene segregacije je eksploatacija straha od kancera kod \u017eena koje nisu ra\u0111ale decu u \u201cpravim godinama\u201d (nego su, recimo, jurile karijeru). Suptilna poruka ove medikalizacije je da je \u201cprirodni\u201d oblik \u017eenskog bivstvovanja reprodukcija dece i maj\u010dinstvo, te da \u0107e ih sti\u0107i kazna, dodu\u0161e ne boga ve\u0107 prirode).<\/p>\n

Normativizacija bivanja odre\u0111enim polom tako\u0111e je posledica biopolitika, u kojima su uspostavljeni medicinski normativni modeli bivanja mu\u0161karcem ili \u017eenom. Bivanje mu\u0161karcem je bilo definisano seksualnom \u017eeljom prema \u017eenama i obrnuto. To je heteronormativnost u svom destilovanom obliku.<\/p>\n

Medikalizacija dru\u0161tva koja po\u010dinje sa modernom nacionalnom dr\u017eavom svakako je prisutna i danas i mnoge stvari koje nam izgledaju neverovatno normalne i prirodne zapravo su njen produkt.[4] Ono \u0161to do\u017eivljavamo kao \u201cprirodnu\u201d pojavu (bivanje mu\u0161karcem ili \u017eenom ili imanjem seksualnih preferencija prema mu\u0161karcima ili \u017eenama) zapravo je posledica normativnih politika, \u010diji su agensi u prvom redu bile dr\u017eavne institucije: medicinske institucije, \u0161kolske (sa polnom segregacijom), socijalne, zdravstveni sistem, kazneni sistem, policija, vojska, sportska dru\u0161tva i sli\u010dno. Vremenom, modeli definisani delovanjem tih institucija (dakle u krajnju ruku delovanjem dr\u017eave)[5] stvorili su iluziju o sopstvenoj prirodnosti. Heteronormativnost je,[6] dakle, jedan hegemonski projekat jer on sebe legitimi\u0161e svojom navodnom prirodno\u0161\u0107u i sakrivanjem svojih maltene tehnokratskih korena. Ali je on i moderni, jer nastaje sa potrebom moderne dr\u017eave i kapitalizma za reprodukcijom radne snage.[7] (Reprodukcija radne snage najdirektnije ovisi od jednog fenomena: sposobnosti \u017eena da ra\u0111aju i reprodukuju. Zbog toga su \u017eene meta od posebnog zna\u010daja za modernu dr\u017eavu i kapitalizam, pa se u naturalizaciju njenog podre\u0111enog polo\u017eaja ulagalo posebno mnogo energije i resursa, \u0161to \u010dini i osnov savezni\u0161tva \u017eenskog i gej pokreta.)<\/p>\n

Ovako je, me\u0111utim, dovedena u pitanje i prirodnost homoseksualnosti. Iako je od strate\u0161ke va\u017enosti za gej pokret da ima legitimacijsku osnovu (danas je to \u201cprirodno je biti gej kao \u0161to je prirodno da neko ima zelene o\u010di\u201d), ona ne sme koristiti mehanizme i strategije naturalizacije, jer se ta naturalizacija isto tako lako mo\u017ee iskoristiti za legitimaciju njihove marginalizacije.[8] Ne smemo zaboraviti da se naturalizacija koristila i za eksploataciju, segregaciju i marginalizaciju jo\u0161 jedne \u201cprirodne\u201d kategorije: rase. Sa druge strane, naturalizacija socijalnog i klasnog polo\u017eaja se danas koristi da bi se legitimisale radikalne klasne i socijalne razlike savremenog dru\u0161tva, prvenstveno koriste\u0107i se savremenim bussines-varijacijama kvazi-nauke socijaldarvinizma, savremenim varijantama frenologije (one pop-kvazigenetike koja tvrdi da je prona\u0161la gen uspeha), upisivanjem \u201ckompeticije\u201d u \u201cprirodu\u201d i time opravdavaju\u0107i kapitalisti\u010dki na\u010din prizvodnje. Jer, ukoliko je ja\u010di-tla\u010di prirodni red, onda je on zaista neizbe\u017ean i u dru\u0161tvu. Me\u0111utim, niti je priroda sa\u010dinjena samo od ja\u010dih koji tla\u010de, niti dru\u0161tvo mora biti osu\u0111eno na tla\u010denje kao svoj jedini oblik. Strate\u0161ki cilj budu\u0107e parade ponosa mora biti borba protiv sveta u kojem je ja\u010di-tla\u010di jedina vizija budu\u0107nosti.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n

\u2014\u2014\u2014\u2013<\/p>\n

    \n
  1. Ili ne\u010deg drugog, ne cepajmo sada feministi\u010dku dlaku. \u2191<\/a><\/li>\n
  2. U tom smislu mo\u0107 se proizvodi kroz znatno suptilnije strategije. Vidi: Mi\u0161el Fuko, Ra\u0111anje biopolitike<\/em>, Novi Sad: Svetovi, 2005. Celokupni Fukoov opus je koristan kada je u pitanju ova tema. \u2191<\/a><\/li>\n
  3. Mi\u0161el Fuko, Nenormalni<\/em>, Novi Sad: Svetovi, 2002.<\/li>\n
  4. Fizi\u010dku komponentu ove prirodnosti danas proizvode lepotni ideali, sportovi koji druga\u010dije oblikuju \u017eenska i mu\u0161ka tela, hormonske terapije, depilacije, razli\u010diti standardi pona\u0161anja i kretanja (tzv \u201cgovor tela\u201d), pa i hirurgija koja u slu\u010dajevima u kojima je to mogu\u0107e \u201cuskla\u0111uje\u201d nejasne fizi\u010dke pojave kod beba. Prirodno.<\/li>\n
  5. Fuko koristi pojam dispozitiv<\/em>. Najokvirnije ali zaista najokvirnije, to bi bio skup institucija koje proizvode znanja. Ta znanja ne moraju biti sinhronizovana i ove se institucije neprekidno bore za \u201evlasni\u0161tvo\u201c nad istinom.<\/li>\n
  6. I njegovo nali\u010dje homofobija<\/em>.<\/li>\n
  7. Homofobija tako postaje nusprodukt normativnih modela. Ukoliko se neki modeli proglase \u201cpravim\u201d, ostali po logici postaju nekako ne-pravi (moje mi\u0161ljenje je da i \u201cnacija\u201d nastaje na isti na\u010din).<\/li>\n
  8. U nacisti\u010dkoj Nema\u010dkoj \u201cpriroda\u201d je bila vrhunski argument i kada su ubijani rasno druga\u010diji i homoseksualci: i jedni i drugi su smatrani za prirodni \u201c\u0161kart\u201d i kao takvi predodre\u0111eni za prirodno nestajanje kroz, recimo, nemogu\u0107nost reprodukcije. Logori i nema\u010dka dr\u017eava tog vremena su preuzeli ulogu agensa ove prirodne sile i taj \u201cprirodni proces nestajanja\u201d samo ubrzali.<\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Normativizacija bivanja odre\u0111enim polom je posledica biopolitika, u kojima su uspostavljeni medicinski normativni modeli bivanja mu\u0161karcem ili \u017eenom. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-126724","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/126724","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=126724"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/126724\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=126724"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=126724"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=126724"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}