{"id":126452,"date":"2013-10-09T10:07:29","date_gmt":"2013-10-09T08:07:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=126452"},"modified":"2013-10-09T10:07:29","modified_gmt":"2013-10-09T08:07:29","slug":"kakve-veze-imaju-americki-filmovi-i-indonezanski-odredi-smrti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/10\/09\/kakve-veze-imaju-americki-filmovi-i-indonezanski-odredi-smrti\/","title":{"rendered":"Kakve veze imaju ameri\u010dki filmovi i indone\u017eanski odredi smrti?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>U narednih sat vremena razgovara\u0107emo sa D\u017eo\u0161uom Openhajmerom (Joshua Oppenheimer), re\u017eiserom revolucionarnog filma \u201eThe Act of Killing\u201c. Radnja filma je sme\u0161tena u Indoneziji, gde su, po\u010dev\u0161i od 1965, nakon zbacivanja demokratski izabrane vlade, vojne i paravojne snage pobile do milion Indone\u017eana i Indone\u017eanki. Ta vojska je u\u017eivala podr\u0161ku SAD a na njenom \u010delu je bio general Suharto, koji \u0107e Indonezijom vladati decenijama. Nije bilo komisije za istinu i pomirenje, niti je bilo koji od ubica izveden pred lice pravde. Kao \u0161to film otkriva, Indonezija je zemlja u kojoj su ubice do dana dana\u0161njeg od strane mnogih slavljene kao nacionalni heroji. Openhajmer je proveo vi\u0161e od osam godina intervjui\u0161u\u0107i lidere indone\u017eanskih odreda smrti, i u \u201e\u010cinu ubistva\u201c (The Act of Killing), on sa njima radi na rekonstrukciji pravih ubistava u stilu ameri\u010dkih filmova koje ti ljudi vole da gledaju \u2013 to uklju\u010duje klasi\u010dne holivudske filmove o gangsterima i rasko\u0161ne muzi\u010dke numere. Klju\u010dni lik koji on prati je Anvar Kongo, koji je sopstvenim rukama ubio stotine, ako ne i hiljade ljudi i sada je u\u017eiva duboko po\u0161tovanje kao otac osniva\u010d aktivne desni\u010darske paravojne organizacije. Openhajmer tako\u0111e govori o uticaju filma u Indoneziji, gde ga je prikazao pre\u017eivelima i novinarima koji su pokrenuli nove istrage masakra. Film je kore\u017eirala Kristina Sin (Christine Cynn) i jedan indone\u017eanski kolega koji ostaje anoniman iz straha od odmazde, kao i ve\u0107ina indone\u017eana iz filmske ekipe. Izvr\u0161ni producenti filma su Verner Hercog (Werner Herzog) i Erol Moris (Errol Morris). “\u010cin ubistva” se prikazuje u Njujork Sitiju od 19. jula, a u Los An\u0111eles i Va\u0161ington sti\u017ee 26. jula, odakle potom ide u bioskope \u0161irom zemlje.<\/em><\/p>\n

EJMI GUDMAN: U dana\u0161njoj emisiji razgovaramo sa re\u017eiserom novog revolucionarnog filma, \u201eThe Act of Killing\u201c. Radnja ovog filma je sme\u0161tena u Indoneziji, gde su po\u010dev\u0161i od 1965, nakon ru\u0161enja vlade, vojska i paravojne jedenice pobile do milion Indone\u017eanki i Indone\u017eena. Ta vojska, na \u010delu sa generalom Suhartom, koji je decenijama vladao Indonezijom, u\u017eivala je podr\u0161ku Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Komisija za istinu i pomirenje nije osnovana. Kao \u0161to ka\u017ee ovaj film, Indonezija je zemlja u kojoj su ubice, do dana\u0161njeg dana, slavljene kao heroji. Klju\u010dna li\u010dnost u filmu je Anvar Kongo, koji je svojim dukama ubio stotine, ako ne i hiljade ljudi i sada je u\u017eiva duboko po\u0161tovanje kao otac osniva\u010d aktivne desni\u010darske paravojne organizacije.<\/p>\n

Pa, re\u017eiser D\u017eo\u0161ua Openhajmer je proveo vi\u0161e od osam godina intervjui\u0161u\u0107i lidere indone\u017eanskih odreda smrti, i u \u201e\u010cinu ubistva\u201c, on sa njima radi na rekonstrukciji \/ ponovnom izvo\u0111enju stvarno po\u010dinjenih ubistava u stilu ameri\u010dkih filmova koje ti ljudi vole da gledaju. To uklju\u010duje klasi\u010dne holivudske filmove o gangsterima i rasko\u0161ne muzi\u010dke numere. Film je izvanredan.<\/p>\n

Pitanje brutalnosti indone\u017eanske vojske nije nepoznanica za gledaoce\/teljke Democracy Now!-a. 1990. i ‘91, ja sam bila u Indoneziji i okupiranom Isto\u010dnom Timoru. Tamo sam oti\u0161la zajedno sa novinarom Alenom Nairnom (Allan Nairn). Tamo smo bili svedoci masakra koji je izvr\u0161ila indone\u017eanska armija, pomognuta od strane SAD. Bila je to indone\u017eanska vojska koja okupira stranu zemlju. Ovaj film se bavi ubistvima sopstvenog stanovni\u0161tva od strane indone\u017eanske armije.<\/p>\n

Pa, ove nedelje, sela sam D\u017eo\u0161uom Openhajmerom da porazgovaramo o filmu The Act of Killing, koji je re\u017eirao zajedno sa Kristinom Sin i indone\u017eanskim kore\u017eiserom koji ostaje anoniman iz straha od odmazde zbog rada na filmu, kao i ve\u0107i deo filmske ekipe iz Indonezije. Njegovi izvr\u0161ni producenti su Verner Hercog i Erol Moris. The Act of Killing po\u010dinje sa prikazivanjem danas u Njujork Sitiju u bioskopu \u201eLandmark Sunshine\u201c i dolazi u Los An\u0111eles i Va\u0161ington 26. jula, a potom i \u0161irom zemlje. Ovo je odlomak iz trejlera za film.<\/p>\n

HERMAN KOTO: [prevod] Rez! Rez! Rez! Odli\u010dno si glumila, ali sada mo\u017ee\u0161 da prestane\u0161 da pla\u010de\u0161.<\/p>\n

ADI ZULKADRI: [prevod] \u201eRatni zlo\u010dine\u201c odre\u0111uju pobednici. Ja sam pobednik.<\/p>\n

NEIDENTIFIKOVANA OSOBA: [prevod] Imajte milosti!<\/p>\n

ANVAR KONGO: [prevod] Iskreno, uop\u0161te nisam o\u010dekivao da \u0107e ovo izgledati tako brutalno.<\/p>\n

Ne mogu to ponovo da radim.<\/p>\n

NEIDENTIFIKOVANA OSOBA: [prevod] Ubij!<\/p>\n

ANVAR KONGO: [prevod] Ja sam ovo uradio tako velikom broju ljudi. Jesam li zgre\u0161io?<\/p>\n

EJMI GUDMAN: To je trejler za \u010cin ubistva, novi film koji je sniman osam godina. Njegov re\u017eiser, D\u017eo\u0161 Openhajmer, koji je sa nama u studiju, dugogodi\u0161nji je autor filmova koji je vi\u0161e od deset godina radio sa milicijama, odredima smrti, njihovim \u017ertvama, da bi istra\u017eio politi\u010dko nasilje i ma\u0161tu javnosti. Kore\u017eiser filma \u010cin ubistva ostaje anoniman. Izvr\u0161ni producenti su Verner Hercog i Erol Moris.<\/p>\n

D\u017eo\u0161ua Openhajmer, dobrodo\u0161ao na Democracy Now!<\/p>\n

D\u017dO\u0160UA OPENHAJMER: Puno vam hvala.<\/p>\n

EJMI GUDMAN: Ovo je zapanjuju\u0107i film. To je remek delo. Razgovara\u0107emo o tome da li se on mo\u017ee nazvati dokumentarcem. Htela sam da vas pitam da li bi ste mogli da nam pribli\u017eite kontekst onoga \u0161to se desilo. Mnogi ljudi koji nas sada gledaju \u2026<\/p>\n

D\u017dO\u0160UA OPENHAJMER: Da.<\/p>\n

EJMI GUDMAN: \u2026 ili slu\u0161aju nikada nisu \u010duli za Suharta, pa objasnite nam \u0161ta se desilo 1965.<\/p>\n

D\u017dO\u0160UA OPENHAJMER: Pa, 1965, levo orijentisana vlada Sukarna \u2013 bila je to u su\u0161tini socijalisti\u010dka nesvrstana vlada, Sukarno je bio osniva\u010d nezavisne Indonezije \u2013 zba\u010dena je vojnim pu\u010dem koji je doveo do diktature, 32-godi\u0161nje diktature Suharta, i potom do korupcije koja postoji i danas. Kada je sru\u0161en Sukarno, vojska je odmah krenula u lov na sve koji su se protivili novom re\u017eimu i optu\u017eila ih da su komunisti. Naravno, neki od njih su bili komunisti. Indonezija je imala najve\u0107u komunisti\u010dku partiju, koja je bila posve\u0107ena osvajanju politi\u010dke vlasti putem demokratskog procesa. Oni su bili nenaoru\u017eani, u izvesnom smislu, nerevolucionarna komunisti\u010dka partija. Tako da su oni optu\u017eeni, ali tako\u0111e i indone\u017eanski \u017eenski pokret, \u010ditav sindikalni pokret, intelektualci, nastavnici, i etni\u010dki Kinezi, kao i oni koji su se zalagali za zemlji\u0161nu reformu. Pa, za nekih godinu dana, izme\u0111u pola miliona i dva i po miliona ljudi je ubijeno u jednom od najve\u0107ih genocida u na\u0161oj istoriji.<\/p>\n

A u Sjedinjenim Dr\u017eavama o tome je izve\u0161tavano kao o dobrim vestima. U Njujork Tajmsu i magazinu Tajm izve\u0161tavali su pri\u010dino ta\u010dno \u0161to se ti\u010de broja \u017ertava, ali sa naslovima poput \u201eBljesak svetlosti u Aziji\u201c, \u201eVe\u0107 godinama za Zapad nije bilo boljih vesti iz Azije\u201c. Pa, neizbe\u017eno, ti doga\u0111aji su zaboravljeni na Zapadu, zato \u0161to, kako da se se\u0107ate ubijanja stotina hiljada, mo\u017eda miliona ljudi kao dobrih vesti? To kao pri\u010da nema smisla, i zato smo to zaboravili.<\/p>\n

EJMI GUDMAN: Mo\u017eete li da ka\u017eete ne\u0161to o tada\u0161njoj ulozi SAD, ne\u0161to \u0161to je \u2026<\/p>\n

D\u017dO\u0160UA OPENHAJMER: Da.<\/p>\n

EJMI GUDMAN: \u2026 puno \u2013 ako ljudi uop\u0161te znaju \u0161ta se tamo desilo, to je pri\u010da koja nije op\u0161te poznata.<\/p>\n

D\u017dO\u0160UA OPENHAJMER: Da. SAD su bile \u2013 i Zapad, generalno, a posebno UK, verovatno i Australija, jako puno uklju\u010dene u podr\u017eavanje i podsticanje genocida. SAD su obezbedile novac. One su obezbedile ne\u0161to naoru\u017eanja. One su obezbedile radio stanice da bi armija mogla da koordini\u0161e ubijanja \u0161irom ovog ogromnog arhipelaga koji je Indonezija. One su tako\u0111e obezbedile liste za odstrel, liste sa hiljadama imena istaknutih javnih li\u010dnosti, levi\u010dara, sindikalnih vo\u0111a, intelektualaca. Zna\u010di nije se radilo o smislenim obave\u0161tajnim podacima, ve\u0107 je to bio jasan signal: Mi ho\u0107emo da ovi ljudi budu mrtvi.<\/p>\n

EJMI GUDMAN: I radi se o politi\u010dkim predstavnicima u ambasadi SAD koji su predavali imena tih ljudi, i oni su precrtavali imena po\u0161to ih ubiju.<\/p>\n

D\u017dO\u0160UA OPENHAJMER: Da. Jedan od njih je bio Bob Martens, biv\u0161i zvani\u010dnik stejt departmenta koji je, kada smo ga upoznali, \u017eiveo u Betesdi, Merilend. I jo\u0161 jedan je bio zamenik \u0161efa stanice CIA, D\u017eo Lazarski (Joe Lazarsky), koji je \u017eiveo u predgra\u0111u Vird\u017einije. Oni su predavali te spiskove imena. Zapravo, se\u0107am se \u2026 zapravo, Bob Martens je u\u0161ao u zapisnik 1990; intervjuisala ga je novinarka Keti Kadejn (Kathy Kadane), i on je rekao: \u201eJa mo\u017eda imam krv na svojim rukama, ali ponekad je to dobra stvar.\u201c<\/p>\n

I, znate, \u010ditava \u2026 pored tog spiska imena, na kom su bili ljudi za koje je indone\u017eanska armija sigurno znala, poruka Sjedinjenih Dr\u017eava je bila: Mi \u017eelimo ne samo da pohvatate \u0161a\u010dicu lidera koji su se protivili novom re\u017eimu, lidera Komunisti\u010dke partije, na primer; mi \u017eelimo da pojurite \u010ditavu grassroots bazu indone\u017eanske levice. To je kao da jednog dana svako ko ima veze sa Demokratskom partijom i svima koji su registrovani kao demokrate budu uhva\u0107eni i ubijeni ili stavljeni u koncentracione logore. To je u su\u0161tini ono \u0161to se desilo u Indoneziji 1965, uz podr\u0161ku Zapada.<\/p>\n

EJMI GUDMAN: Hajde da razgovaramo o va\u0161em filmu. Vi nam dajte politi\u010dku pozadinu. Recite nam kako ste otkrili ljude koji su u va\u0161em filmu. I po\u010dnite sa nazivom filma, po\u0161to nam to mnogo toga ka\u017ee, \u010cin ubistva, i njegova razli\u010dita zna\u010denja.<\/p>\n

D\u017dO\u0160UA OPENHAJMER: Da, \u010cin ubistva je, naravno, naslov filma. On ima nekoliko zna\u010denja. Naravno, on mo\u017ee da se odnosi na izvr\u0161avanje zlo\u010dina ubistva ili izvr\u0161avanje dela ubistva, koje, koje je, to vredi ista\u0107i, su\u0161tinski ljudski \u010din. Mi nemamo druge vrste, izuzev par vi\u0161ih primata, koje se me\u0111usobno ubijaju. Ljudska bi\u0107a se me\u0111usobno ubijaju, i mi ubijamo jedni druge en masse i tokom istorije smo to radili ponovo i ponovo i ponovo. Tako da u izvesnom smislu film gleda na to \u0161ta za ljudska bi\u0107a zna\u010di ubiti. Koje su posledice ubijanja? Za\u0161to ubijamo? Koje su posledice neka\u017enjivosti ubijanja po na\u0161a dru\u0161tva? Kako da opravdamo ubijanje kroz pri\u010de koje pri\u010damo?<\/p>\n

I onda, u Medanu, glavnom gradu Severne Sumatre, najve\u0107em gradu na Sumatri, tre\u0107em po veli\u010dini u Indoneziji, gradu koji je veli\u010dine mo\u017eda poput \u010cikaga, vojska je 1965. regrutovala pripadnike svojih civilnih odreda smrti iz redova bioskopskih gangstera, preman bioskop na indone\u017eanskom. Ti ljudi su bili gangsteri. Oni su bili deo mafije koja je dr\u017eala svakakve kriminalne rekete, za\u0161titno reketiranje, \u0161vercovanje, ilegalnu se\u010du \u0161uma, krugove prostitucije, i tako dalje, ali oni su koristili bioskope kao svoju bazu za operacije. I oni su prodavali bioskopske karte na crnom tr\u017ei\u0161tu kao neka vrsta malog sporednog izvora prihoda. I oni su voleli filmove. I zato \u0161to su visili po bioskopima, razvili su \u010ditavu kulturu oko filmova, \u010ditavu neku vrstu omladinske gangsterske kulture oko filmova.<\/p>\n

I u to vreme, \u010delnik Ameri\u010dkog fimskog udru\u017eenja Indonezije, \u010dovek koji se zvao Bil Palmer (Bill Palmer), obi\u010dni Indone\u017eani su verovali da je bio uklju\u010den \u2026 da je pripremao pu\u010d za zbacivanje predsednika Indonezije, Sukarna. On je bio \u2026 on je imao vilu izvan \u2026 \u010delnik ameri\u010dkog \u2026 distributer ameri\u010dkih filmova u Indoneziji imao je vilu izvan D\u017eakarte u kojoj su prona\u0161li memorandum \u2013 koji je mo\u017eda bio falsifikat, to ne znamo \u2013 koji je potpisao britanski ambasador, Gilhrist (Gilchrist) \u2013 opet, mo\u017eda se radi o falsifikatu \u2013 ali to je otkriveno, i bio je to poku\u0161aj pu\u010da protiv predsednika Sukarna. Tako da je svako ima razlog da misli da je u tada\u0161njoj Indoneziji \u010delnik bio… tip koji je donosio ameri\u010dke filmove u Indoneziju, holivudske filmove, ustvari oficir CIA i da planira da zbaci njihovog oca osniva\u010da, ako tako mogu da ga nazovem. I tako bio je bojkot, \u0161irokih razmera, znate, op\u0161ti bojkot ameri\u010dkih filmova 1964, ‘65.<\/p>\n

I bioskopski gangsteri su to mrzeli. Onda ih je regrutovala vojska za\u0161to \u0161to su znali da oni imaju dokazani kapacitet za nasilje, zato \u0161to su bili kriminalci, gangsteri, i oni su znali da su oni ve\u0107 mrzeli indone\u017eansku levicu i da bi lako mogli biti mobilisani da obave svoj prljavi posao napadanjem levice po\u0161to se po\u010dne sa ubijanjem. Tako su bioskopski gangsteri regrutovani za formiranje tih odreda smrti.<\/p>\n

I dok se to de\u0161avallo, oni su voleli – zbog svoje ljubavi prema filmovima, i zato \u0161to je vojska postavila svoje prostorije u kojima su ubijali ljude direktno preko puta bioskopa, tako da im je bilo lako da iza\u0111u iz bioskopa, pre\u0111u preko ulice i mu\u010de i ubijaju ljude, oni bi mu\u010dili i ubijali ljude na na\u010dine na koje su ih inspirisali ameri\u010dki filmovi, na primer – odplesao bi preko ulice i radosno ubijao. Dakle, gluma je uvek bila deo \u010dina ubistva za ljude koji se pojavljuju u filmu. Bio je to na\u010din da se distanciraju od u\u017easnih stvari koje su radili.<\/p>\n

I, naravno, onda, u mom filmu, sam ih – ili, ja sam im dopustio da ponovo odglume sve \u0161to su uradili, da dramatizuju ono \u0161to su uradili kako god im to odgovara. Vredi, mo\u017eda, na trenutak, osvrnuti se na to kako sam do\u0161ao do tog metoda. Dakle, “\u010cin ubistva” ima to dvostruko pa \u010dak i trostruko zna\u010denje, kako je gluma uvek bila deo \u010dina ubistva, kako u filmu oni igraju svoja se\u0107anja na ubijanje. I na kraju, vredi se setiti da \u010din ubistva ne treba da bude – ne treba prosto da referi\u0161e na \u010din ubijanja ljudskih bi\u0107a. On mo\u017ee – kao \u0161to to u ovom slu\u010daju \u010dini – kao \u0161to “\u010cin ubistva” pokazuje, nadam se, kao \u0161to film pokazuje, on tako\u0111e referi\u0161e na \u010din ubijanja ideja, nade, zajednice, solidarnosti, i na neki na\u010din na\u0161e zajedni\u010dke ljudskosti.<\/p>\n

Kontrapunkt<\/a>\/Democracy Now<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

“\u010cin ubistva”: Novi film prikazuje vo\u0111e indone\u017eanskih odreda smrti koje su podr\u017eavale SAD kako, glume\u0107i sami sebe, po drugi put prolaze kroz masakre koje su po\u010dinili.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-126452","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/126452","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=126452"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/126452\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=126452"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=126452"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=126452"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}