{"id":125384,"date":"2013-09-26T11:03:48","date_gmt":"2013-09-26T09:03:48","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=125384"},"modified":"2013-09-26T11:03:48","modified_gmt":"2013-09-26T09:03:48","slug":"ljudsko-telo-opisano-brojkama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/09\/26\/ljudsko-telo-opisano-brojkama\/","title":{"rendered":"Ljudsko telo opisano brojkama"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Svi procesi u ljudskom telu mogu da se svedu na govor brojki, od varenja, preko gojenja, zarastanja rana, rasta noktiju… U telu sve funkcioni\u0161e kao u dobrom \u0161vajcarskom \u010dasovniku. Naravno, \u0161to je mehanizam \u010dasovnika lo\u0161ijeg kvaliteta, to su i odstupanja od proseka ve\u0107a. Ali, ovde \u0107emo se zadr\u017eati upravo na proseku.<\/p>\n

* PROCES VARENJA<\/p>\n

Kada je re\u010d o varenju, pri\u010da u brojkama zapo\u010dinje ovako… Od trenutka kada pojedemo hranu, odnosno posle svakog gutanja zalogaja ona se u \u017eelucu zadr\u017eava tri sekunde, ali je zato sam proces varenja dugotrajan. Pojeden obrok vari se naredna 24 \u010dasa.<\/p>\n

Anton Emanuel, iz Univerzitetske bolnice u Londonu, poja\u0161njava taj proces:<\/p>\n

– Ve\u0107i obrok, koji sadr\u017ei mnogo masti, te\u017ee se vari, dok \u0107e ve\u010dera sa\u010dinjena od pe\u010denih namirnica biti u \u017eelucu oko dva do tri sata.<\/p>\n

Kada hrana dospe u \u017eeludac, uz pomo\u0107 \u017eeluda\u010dne kiseline raspada se, a potom nekoliko sati putuje kroz tanko crevo gde se dodatno vari. Istovremeno, hranljive materije se apsorbuju u krvotok i tu ostaju jo\u0161 dva do tri sata pre nego \u0161to u\u0111u u debelo crevo u kojem se iz hrane izvla\u010de voda i so.<\/p>\n

– Narednih 20-ak sati hrana putuje kroz debelo crevo, pa varenje u proseku traje od 16 do 30 sati – ka\u017ee dr Emanuel.<\/p>\n

Vreme za koje se pojedine namirnice vare razli\u010dito je. Ostaci kompleksne hrane (recimo hamburgera) mogu da se na\u0111u u crevima i do tri dana posle jela, dok se vo\u0107e potpuno svari za jedan sat.<\/p>\n

A evo jo\u0161 tri zanimljive \u010dinjenice iskazane u brojkama koje se odnose na proces varenja: mu\u0161karci br\u017ee vare hranu jer \u017eene imaju slabije enzime za varenje, na samu brzinu varenja uti\u010de i raspolo\u017eenje, a kako starimo produ\u017eava se vreme potrebno za varenje.<\/p>\n

* VREME ZARASTANJA RANA<\/p>\n

Da bi se tkivo oporavilo posle duboke rane, na primer one nastale posle operacije, potrebne su dve godine, ali proces zarastanja po\u010dinje odmah posle ranjavanja jer se krvni sudovi su\u017eavaju kako bi smanjili dotok krvi i spre\u010dili da povre\u0111eni iskrvari. Tri sedmice posle povrede, na zatvorenoj rani stvara se o\u017eiljak, a naredne dve godine to tkivo zaceljuje, postaje tvr\u0111e, da bi na kraju imalo oko 80 odsto snage normalne ko\u017ee. Rane te\u017ee zarastaju dijabeti\u010darima, osobama koje piju odre\u0111ene lekove, onima koji u organizmu nemaju dovoljno vitamina C, starijim ljudima, pa onima koji imaju problem sa hrkanjem, jer je u njihovom organizmu ni\u017ei nivo kiseonika.<\/p>\n

* GOJENJE<\/p>\n

Istra\u017eivanje obavljeno na Univerzitetu Oksford pokazalo je da su posle obilnog obroka potrebna tri sata da masno\u0107a stigne do struka. Ako obrok sadr\u017ei oko 30 grama masno\u0107a, ve\u0107 posle tri sata na struk \u0107e se “zalepiti” dve do tri ka\u0161i\u010dice masti. One imaju ulogu privremenih zaliha koje \u0107e telo potro\u0161iti kao izvor energije. Ali, kada neprestano jedete vi\u0161e nego \u0161to je telu potrebno, one se ne\u0107e tro\u0161iti, a prirodan sled toga je vi\u0161ak kilograma.<\/p>\n

* ZAMENA KRVI<\/p>\n

Kada izgubimo ili doniramo pola litre krvi, potrebna su samo 24 \u010dasa da se zameni plazma, ali zato mnogo du\u017ee traje stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Proces zapo\u010dinje u bubrezima. Mu\u0161karci, dobrovoljni davaoci krvi, treba da sa\u010dekaju barem 12, a \u017eene 16 sedmica pre nego \u0161to ponovo budu u stanju da daju krv.<\/p>\n

* RAST NOKTIJU<\/p>\n

Studija Univerziteta Severne Karoline pokazala je da nokti mese\u010dno rastu oko 3,55 mm, znatno br\u017ee nego \u0161to je to bilo nekada, a za to je zaslu\u017ena moderna ishrana koja obiluje proteinima i hranljivim materijama. Na primer, 1938. godine oni su rasli u toku meseca oko 3 mm. Interesantno je i to da nokti na srednjem prstu najbr\u017ee rastu jer su du\u017ei od ostalih prstiju, pa u njih dospeva vi\u0161e hranljivih materija. Shodno tome, nokti na no\u017enim prstima rastu sporije.<\/p>\n

* PRETVARANJE TE\u010cNOSTI U URIN<\/p>\n

Stru\u010dnjaci tvrde da je potrebno oko sat vremena da bi se popijena te\u010dnost izbacila iz tela. Sok ili voda se u organizam upijaju kroz \u017eeludac, sti\u017eu do krvi, filtriraju kroz bubrege i odatle idu u mokra\u0107nu be\u0161iku. Alkohol ima druga\u010diji put. On deluje kao diuretik, a to zna\u010di da podsti\u010de proizvodnju vi\u0161e urina.<\/p>\n

Be\u0161ika mo\u017ee da dr\u017ei oko 300 ml te\u010dnosti, pa ve\u0107ina ljudi treba da je prazni na tri do \u010detiri sata. Zdravim mu\u0161karcima i \u017eenama za to je potrebno oko 20 do 30 sekundi.<\/p>\n

novosti.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mu\u0161karci br\u017ee vare hranu jer \u017eene imaju slabije enzime za varenje. Nokti danas rastu br\u017ee nego ranije, oko 3,55 mm mese\u010dno, a najbr\u017ee raste onaj na srednjem prstu <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-125384","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/125384","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=125384"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/125384\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=125384"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=125384"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=125384"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}