{"id":125157,"date":"2013-09-24T10:03:02","date_gmt":"2013-09-24T08:03:02","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=125157"},"modified":"2013-09-24T10:03:02","modified_gmt":"2013-09-24T08:03:02","slug":"upotreba-oruzja-u-americi-se-otrga-kontroli-zar-svet-ne-bi-trebalo-da-intervenise","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/09\/24\/upotreba-oruzja-u-americi-se-otrga-kontroli-zar-svet-ne-bi-trebalo-da-intervenise\/","title":{"rendered":"Upotreba oru\u017eja u Americi se otrga kontroli. Zar svet ne bi trebalo da interveni\u0161e?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: John O'Brennan<\/strong><\/p>\n

Starbucks je pro\u0161le sedmice zamolio svoje mu\u0161terije da ne unose oru\u017eje u kafeteriju. Ovo je deo kompanijine brige za bezbednost mu\u0161terija i nastavak je letnje zabrane pu\u0161enja u pre\u010dniku od 25 stopa od ulaza radnje i ranije odredbe koja se ti\u010de toplote kafe. Nakon poznatog slu\u010daja \u201cLiebeck v McDonald's\u201d iz 1994. godine, u koji je bila uklju\u010dena \u017eena koja je pretrpela opekotine tre\u0107eg stepena na podru\u010dju butina, Starbucks je po\u010deo da sprovodi preporuku Ameri\u010dke asocijacije trgovaca specijalne kafe (SCAA) da bi pi\u0107a trebalo servirati na temperaturi ne ve\u0107oj od 82 stepena Celzijusa.<\/p>\n

Iako je bilo hrabro od Howarda Schultza, izvr\u0161nog direktora kompanije, da ode \u010dak ovoliko daleko u zemlji gde su ljudi bolje naoru\u017eani i samo malo manje bezobzirni od pobunjenika u Siriji, moramo primetiti da je bavljenje rizikom toplote kafe i pasivnog pu\u0161enja do\u0161lo mnogo pre nego \u0161to se po\u010deo baviti ljudima koji naoru\u017eani odlaze da kupe late. Ne mo\u017ee biti \u010dudnije postavljen red prioriteta.<\/p>\n

To je Amerika, ka\u017eemo, dok idu vesti o najnovijem masakru \u2013 pro\u0161le nedelje je u pokolju koji je po\u010dinio Aaron Alexis u va\u0161ingtonskom dvori\u0161tu mornarice ubijeno 12 ljudi. Ali \u0161ta ako ovo vi\u0161e ne bismo posmatrali kao problem Amerike, ve\u0107 kao me\u0111unarodnu humanitarnu krizu \u2013 kvazigra\u0111anski rat, ako vam je tako lep\u0161e, koji zahteva spoljnu interenciju? Kao gra\u0111ani sveta, mo\u017eda bi trebalo da zahtevamo kraj ove nezamislive patnje \u017ertava i njihovih porodica \u2013 saka\u0107enje i ubijanje dece \u2013 kao \u0161to Amerika \u010dini u svakom gra\u0111anskom konfliktu \u0161irom sveta.<\/p>\n

U Sjedinjenim Dr\u017eavama godi\u0161nje od upotrebe vatrenog oru\u017eja opogine 32.000 ljudi i taj broj raste, uprkos tome \u0161to je stopa kriminala u opadanju (za 40 odsto je manja u odnosu na 1980. godinu). Ako ovaj kontinuirani pokolj nije dovoljan za intervenciju UN i svih va\u017enijih nevladinih organizacija, onda je te\u0161ko znati \u0161ta jeste. Kako bismo sebi pribli\u017eili razmere pokolja, vredi poku\u0161ati da zamislimo broj \u017ertava u svim ratovima ameri\u010dke istorije, od Rata za nezavisnost koji je po\u010deo 1775. i pratiti to tako \u0161to \u0107emo predstaviti sebi broj ubijenih vatrenim oru\u017ejem u SAD od dana kad je Robert F. Kennedy 1968. ubijen iz pi\u0161tolja \u201cIver-Johnson\u201d kojim je rukovao Sirhan Sirhan. Podaci Kongresnog istra\u017eiva\u010dkog servisa, zajedno sa nedavno objavljenom statistikom na sajtu icasualties.org, pokazuju da od prvih gubitaka u bici kod Leksingtona, do nedavnih operacija u Avganistanu broj ubijenih iznosi 1.171.177 Pore\u0111enja radi, broj ubijenih od vatrenog oru\u017eja od 1968. naovamo, uklju\u010duju\u0107i i samoubistva, iznosi 1.384.171 prema podacima FBI i Centra za kontrolu bolesti i prevenciju.<\/p>\n

To da je u poslednjih 45 godina 212.994 Amerikanaca vi\u0161e koji su izgubili \u017eivot zbog vatrenog oru\u017eja nego u svim ratovima u koje su SAD uklju\u010dene, je zapanjuju\u0107 podatak, naro\u010dito kada ga stavite u kontekst mera predostro\u017enosti, poput opsesije o \u201cpasivnom pu\u0161enju\u201d, koja toliko karakteri\u0161e ameri\u010dki \u017eivot.<\/p>\n

Gde god se u Americi okrenete vidite ljude koji se trude da \u017eivot u\u010dine bezbednijim. Na primer, na putevima u poslednjih 50 godina postoji sna\u017ena te\u017enja da se primeni ograni\u010denje brzine, suzbije vo\u017enja u pijanom ili drogiranom stanju i izgrade bezbednosne alatke kako na autoputevima, tako i u vozilima. Rezultat toga je konstano popravljanje rezultata; prognozira se da \u0107e 2015. godine po prvi put broj poginulih na putevima biti manji od broja ubijenih vatrenim oru\u017ejem (32.036 nasuprot 32.929).<\/p>\n

O\u010dito je da ne postoji ekvivalentna te\u017enja kada je re\u010d o vatrenom oru\u017eju u privatnom posedu. Zapravo, najve\u0107i broj politi\u010dara \u010dini sve \u0161to je u njihovoj mo\u0107i kako bi zemlju u\u010dinili manje bezbednom. Nedavno je senator demokrata iz Arkanzasa Mark Pryor u\u010destvovao u TV reklami protiv kampanje za kontrolu oru\u017eja koju je pokrenuo gradona\u010delnik Njujorka Michael Bloomberg \u2013 jedan od malobrojnih politi\u010dara koji je ustao protiv lobija Nacionalne asocijacije oru\u017eja (NRA) \u2013 obja\u0161njavaju\u0107i za\u0161to se protivi poo\u0161travanju provera istorije vlasnika oru\u017eja, istovremeno isti\u010du\u0107i svoju posve\u0107enost \u201cpronala\u017eenju stvarnih re\u0161enja za nasilje\u201d.<\/p>\n

Kada je re\u010d o njihovoj sopstvenoj bezbednosti, Amerikanci \u010desto imaju neobi\u010dnu sposobnost da istovremeno imaju dve krajnje suprotstavljene ideje u glavi. To se mo\u017ee objasniti samo pro\u0161lom decenijom u kojoj je strah od terora ko\u0161ta dr\u017eavu stotine milijardi dolara potro\u0161enih za ratove, nadzor, obave\u0161tajne programe i bezbednost domovine. Deset godina od 11. septembra tro\u0161kovi za bezbednost dr\u017eave udvostru\u010dili su se na 69 milijardi dolara. Od ovih teroristi\u010dkih napada krajnji ra\u010dun iznosi 649 milijardi dolara.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan podatak. Na ameri\u010dkom tlu je od 11. septembra do danas bilo manje od 20 smrti povezanih sa terorizmom i oko 364.000 ubistava privatnim vatrenim oru\u017ejem.Ako bi bilo koja evropska dr\u017eava imala takvu statistiku i bila uporna u tome da apostrofira samo prvu brojku, ignori\u0161u\u0107i drugu, mo\u017eete se kladiti u poslednju paru da bi State Department izdao upozorenje protiv putovanja u tu zemlju i nijedan Amerikanac tamo ne bi kro\u010dio bez pancir prsluka.<\/p>\n

Ali nijedan narod ne vidi sebe onako kako ih vide oni sa strane. Polovina zemlje je ura\u010dunljiva i racionalna, dok druga polovina ne shvata nedoslednosti i istorijsko ludilo svoje pozicije koja proisti\u010de iz drugog amandmana koji daje pravo da se poseduje i nosi oru\u017eje, \u0161to poti\u010de od engleskog obi\u010dajnog prava i Povelje prava iz 1689. Odavno smo se oprostili od tih prava, ali ameri\u010dki vlasnici oru\u017eja ih se dr\u017ee istom onom istrajno\u0161\u0107u kojom su se ranije generacije borile da o\u010duvaju ropstvo. Zaprepa\u0161\u0107uju\u0107e, onda kad dr\u017eanje oru\u017eja ne predstavlja vid smehotresne ma\u010do fantazije, smatra se pitanjem li\u010dne bezbednosti, poput vazdu\u0161nog jastuka u novom modelu \u201cforda\u201d ili izbegavanjem pasivnog pu\u0161enja, uprkos ubedljivim dokazima da ljudi, dok raste broj vlasnika oru\u017eja, postaju sve manje bezbedni.<\/p>\n

Zatekao sam se u Njujorku na obele\u017eavanju godi\u0161njice 11. septembra: \u010dini mi se da grad koji je pretrpeo najstra\u0161nije patnje u napadu i ima najvi\u0161e razloga za nervozu, spada u mesta gde \u0107ete na\u0107i najvi\u0161e ose\u0107aja za probleme oru\u017eja u Americi. Njujor\u010dani razumeju da strah \u0161iri opasnost i da \u0107e \u2013 bez obzira na tragedije kao \u0161to su Sandy Hook i doga\u0111aj u dvori\u0161tu mornarice u Va\u0161ingtonu \u2013 NRA, fabrike oru\u017eja, konzervativni politi\u010dari i deo medija nastaviti da brane jedno pravo koje je u su\u0161tini arhai\u010dno poput procesuiranja ve\u0161tica.<\/p>\n

U razgovoru sa prijateljima iz Amerike uvek bih osetio neki o\u010daj zbog toga \u0161to je oru\u017eani lobi previ\u0161e mo\u0107an i \u0161to se ni\u0161ta ne menja. Ista vrsta rezignacije je bila o\u010dita u mlakoj reakciji predsednika Obame nakon pro\u0161lonedeljne pucnjave u Va\u0161ingtonu. On tu apsolutno ni\u0161ta ne mo\u017ee da uradi, \u0161to samo nagla\u0161ava \u010dinjenicu da se Amerika nalazi u \u0161kripcu i da je me\u0111unarodni pritisak mo\u017eda na\u010din da se u narednoj generaciji smanje pokolji. Do\u0161li smo do ta\u010dke kada je ovo prestao da bude unutra\u0161nji problem. Svet ne mo\u017ee mirno da stoji sa strane.<\/p>\n

KontraPress<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Broj \u017ertava nastradalih zbog vatrenog oru\u017eja ukazuje na to da je zemlja zahva\u0107ena gra\u0111anskim ratom.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-125157","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/125157","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=125157"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/125157\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=125157"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=125157"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=125157"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}