{"id":124934,"date":"2013-09-21T09:19:29","date_gmt":"2013-09-21T07:19:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=124934"},"modified":"2013-09-21T09:19:29","modified_gmt":"2013-09-21T07:19:29","slug":"vinovnici-i-zrtve-u-srpskim-udzbenicima-istorije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/09\/21\/vinovnici-i-zrtve-u-srpskim-udzbenicima-istorije\/","title":{"rendered":"Vinovnici i \u017ertve u srpskim ud\u017ebenicima istorije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autorica: Dubravka Stojanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Drugi svetski rat je razdoblje koje je u Jugoslaviji i u Srbiji do\u017eivelo najdramati\u010dnije interpretativne promene. To je period koji je slu\u017eio svim re\u017eimima i ideologijama da u njemu prona\u0111u svoje istorijske pretke i da, u nekom od ideolo\u0161kih koncepta iz tog vremena, na\u0111u svoje istorijsko utemeljenje. Mogli bismo re\u0107i da je to istorijsko razdoblje idealni rezervoar iz kojeg se vade po\u017eeljni istorijski mitovi na koje se oslanjaju savremeni re\u017eimi u Srbiji.<\/p>\n

Drugi svetski rat ima posebnu upotrebnu mo\u0107 zbog obilja ideologija koje su se u njemu na\u0161le suprotstavljene, a koje se jo\u0161 uvek nalaze na politi\u010dkom jelovniku. Zbog toga je, u ideolo\u0161kom smislu, taj doga\u0111aj va\u017ean za dana\u0161nje pozicioniranje na politi\u010dkoj sceni, dok pozivanje na ve\u0107 mitske figure vo\u0111a razli\u010ditih pokreta daje potreban istorijski bekgraund onim politi\u010darima \u010diji je dana\u0161nji politi\u010dki potencijal tanak.<\/p>\n

Ali, u memorijskim bitkama, Drugi svetski rat ima jo\u0161 jedan, i to mnogo ve\u0107i zna\u010daj. Ogromne \u017ertve koje je za sobom ostavio na tlu biv\u0161e Jugoslavije veoma su podesne za manipulacije i slanje korisnih i oportunih politi\u010dkih poruka. Samoviktimizacija je najva\u017enija lekcija istorije, jer uloga \u017ertve obezbe\u0111uje moralno privilegovanu poziciju, koja se u sada\u0161njosti mo\u017ee koristiti bilo u me\u0111unarodnim odnosima ili za dru\u0161tvenu koheziju u dr\u017eavi. Kao \u0161to je napisao Amos Oz, prisustvujemo \u201esvetskom \u0161ampionatu \u017ertava\u201c, jer presti\u017eno mesto \u201enajve\u0107e \u017ertve\u201c donosi moralni \u201ebenefit\u201c i ve\u010dno oru\u0111e protiv vinovnika koji se stalno podse\u0107aju da nisu platili svoj stvarni i simboli\u010dki dug. Uz to, sada\u0161nje ili budu\u0107e nasilje koje \u010dine \u201e\u017ertve\u201c mo\u017ee se pravdati u ime nekada\u0161njih patnji. \u017drtva ima indulgenciju za sve sada\u0161nje i budu\u0107e postupke.<\/p>\n

Upravo je zbog toga konkurencija za mesto \u201eglavne \u017ertve\u201c velika, \u0161to je, s promenama politi\u010dkih sistema i dr\u017eava na tlu Jugoslavije, dovelo do \u010destih smena na toj poziciji tokom poslednjih 70 godina. Zbog toga je igra zamene uloga me\u0111u vinovnicima i \u017ertvama posebno zanimljiva tema za analizu i pokazuje svu brutalnost delovanja \u201ese\u0107anja\u201c protiv \u201eistorije\u201c. Drugi svetski rat je posebno podesan period za manipulaciju, jer su \u017ertve bile ogromne i to na svim stranama. Ali istorija se\u0107anja pokazuje da se po\u010dast nikada nije odavala svim \u017ertvama, da je odnos razli\u010ditih re\u017eima prema \u017ertvama uvek bio selektivan i da je \u201ekonkurs za najve\u0107u \u017ertvu\u201c uvek, pa i dalje, otvoren. Menjali su se politi\u010dki konteksti, naglasci, i svaki od re\u017eima je u \u201erezervoaru\u201c Drugog svetskog rata tra\u017eio \u201esvoje idealne \u017ertve\u201c. U toj proizvodnji se\u0107anja, neke su \u017ertve potpuno nestajale, dok su se druge smenjivale na poziciji br. 1. Jedine \u017ertve koje nikada nisu postale br. 1 bile su \u017ertve Holokausta. Ovaj referat bavi se uzrocima tog fenomena.<\/p>\n

Ve\u0107 je u svojim govorima dr\u017eanim tokom rata Tito odredio da \u0107e osniva\u010dki mit novih, socijalisti\u010dkih vlasti biti utemeljen upravo u Drugom svetskom ratu i u epopeji jugoslovenskih partizana. Ubrzo po\u0161to se rat zavr\u0161io, \u010ditavo dru\u0161tvo po\u010delo je da se oblikuje u okviru te paradigme, a glavni sadr\u017eaj nastave istorije postalo je 7 neprijateljskih ofanziva, koje su se izu\u010davale do najsitnijih detalja. Partizani su postali simboli \u201egolorukog\u201c naroda koji brani slobodu od mo\u0107nih nacisti\u010dkih okupatora, koji su suvereno, dodu\u0161e uz pomo\u0107 kolaboranata, bili na mestu br. 1 me\u0111u vinovnicima. U tako postavljenom narativu, mesta za \u017ertve Holokausta nije bilo, pa zlo\u010din nad jugoslovenskim Jevrejima gotovo i nije bio tema nastave istorije. Partizanske \u017ertve nisu smele imati konkurenciju. Bila je to prva faza.<\/p>\n

Druga faza nastupila je kada je socijalisti\u010dki poredak po\u010deo da slabi, \u0161to je dovelo do nove konstrukcije istorije Drugog svetskog rata. Izme\u0111u ostalog, sa ja\u010danjem nacionalizma, do\u0161lo je i do smene na mestu \u017ertve br. 1. Tako se u Srbiji od sredine osamdesetih, umesto do tada neprikosnovenih partizana, na tom mestu na\u0161ao \u201esrpski narod\u201c, shva\u0107en kao organska celina. Me\u0111utim, ta faza donela je jednu zanimljivu inovaciju. Naime, jedino su u to vreme bile priznate \u017ertve Holokausta, ali ponovo ne same po sebi, ve\u0107 potpuno izjedna\u010dene sa srpskim. Od dizanja zajedni\u010dkih spomenika do osnivanja Dru\u0161tva srpsko-jevrejskog prijateljstva, insistiralo se na istovetnosti sudbina ta dva naroda-mu\u010denika. Izjedna\u010davanjem sa \u017ertvama Holokausta, srpske \u017ertve su, u toj borbi za mesto u se\u0107anju, postale ve\u0107e i neupitne, a bila je to i prilika da dobiju me\u0111unarodnu prepoznatljivost i priznanje.<\/p>\n

Glavni cilj vezivanja srpskih i jevrejskih \u017ertava bila je promena na mestu vode\u0107eg vinovnika zlo\u010dina. Naime, cilj je bio da se za najve\u0107i zlo\u010din na tlu Jugoslavije proglasi onaj izvr\u0161en tokom Drugog svetskog rata na tlu Nezavisne dr\u017eave Hrvatske, u \u010dijim su logorima zajedno stradali Srbi i Jevreji. Tako je, u skladu sa potrebama srpske propagande pred izbijanje jugoslovenskog rata 1991, mesto glavnog krivca od ranije neupitnih nacista, dobila Nezavisna dr\u017eava Hrvatska. U po\u010detku se govorilo i pisalo da je taj genocid bio delo usta\u0161a, ali je, s vremenom, krivica preba\u010dena na \u010ditav hrvatski narod. Tako su dotada\u0161nje uloge \u017ertve i krivca od partizana i Nemaca, sada preuzeli \u2013 Srbi i Jevreji kao \u017ertve, a Hrvati kao izvr\u0161ioci. I naravno, u tako kreiranom se\u0107anju nije bilo mesta za istorijske \u010dinjenice, u prvom redu za onu koja govori o tome da su upravo srpske kolaboracionisti\u010dke jedinice igrale klju\u010dnu ulogu u sprovo\u0111enju Holokausta u Srbiji i da su bitno doprinele tome da je Srbija ve\u0107 posle samo 6 meseci nacisti\u010dke okupacije, a me\u0111u prvim zemljama Evrope, bila progla\u0161ena Juden frei. Se\u0107anje trpi samo jednostavne i jednozna\u010dne uloge. \u017drtva ne mo\u017ee biti i vinovnik. Taj balast joj se odmah skida. Taj podatak bi u potpunosti poni\u0161tio mogu\u0107nost poistove\u0107ivanja srpske i jevrejske sudbine, \u010dime bi se sru\u0161ila u tom trenutku potrebna slika pro\u0161losti.<\/p>\n

Me\u0111utim, ubrzo je nastupila tre\u0107a faza. Pripreme za po\u010detak jugoslovenskog rata, dovele su do novih izmena. Naime, sada su Jevreji ponovo zaboravljeni, a kao jedina prava \u017ertva ostali su sami Srbi. Glavna istorijska tema, od televizijskih emisija, preko spomenika, do ud\u017ebenika istorije postao je genocid nad njima izvr\u0161en u NDH, \u0161to je imalo nekoliko politi\u010dkih ciljeva. Genocid je postao re\u010d koja se neprekidno tro\u0161ila, bila u celodnevnoj i svakodnevnoj upotrebi i postepeno je postajala neka vrsta mantre, ispra\u017enjena od smisla i zna\u010denja. O tome najbolje govori ud\u017ebenik za III razred osnovne \u0161kole, namenjen devetogodi\u0161njacima, u kome je posebno grafi\u010dki izdvojena i podvu\u010dena preporuka u kojoj se ka\u017ee: \u201e1. \u010citaj tekstove o genocidu nad Srbima i drugim narodima; 2. Postoje filmovi o tome, treba ih gledati i razgovarati\u201c. Masovnom upotrebom re\u010d genocid bila je banalizovana, a javno mnjenje je bilo pripremljeno za nove genocide.<\/p>\n

U javnosti su se razvijali strah i anksioznost, a rat koji je tek trebalo da po\u010dne unapred je ozna\u010den kao odbrambeni ili, kako se \u010dak govorilo, prevencija budu\u0107eg genocida Hrvata nad Srbima. Naime, uz napravljenu kovanicu o Hrvatima kao genocidnom narodu pronosila se ideja da je to, kako je rekao jedan istori\u010dar, genetsko svojstvo tog naroda, koje \u0107e ga neminovno naterati na novi genocid protiv Srba \u010dim se za to uka\u017ee prilika. Ta propaganda formula bila je izuzetno uspe\u0161na, posebno me\u0111u Srbima u Hrvatskoj, pa se preko zloupotrebe istorije stalno proizvodila panika me\u0111u stanovni\u0161tvom i utisak da je potrebno u\u010diniti sve da bi se za\u0161titili od svojih suseda. Bilo je to va\u017eno za moralnu i psiholo\u0161ku pripremu razbijanja Jugoslavije i za stvaranje situacije u kojoj \u0107e novi zlo\u010dini me\u0111u kom\u0161ijama ponovo postati mogu\u0107i.<\/p>\n

Da bi se sve to postiglo, u potpunosti je preuzeta retorika Holokausta, samo su \u017ertve zamenjene, a Jevreji su, kao mogu\u0107a konkurencija, ponovo zaboravljeni. Ud\u017ebenici su bili potpuno posve\u0107eni tome da se i najmla\u0111im u\u010denicima utisne sna\u017ean ose\u0107aj pripadanja narodu-najve\u0107oj \u017ertvi. Sredstva se nisu birala, od brutalnih fotografija masovnih grobnica do upotrebe surovih i detaljnih opisa zlo\u010dina, bez ikakve prethodne pripreme \u0111aka. Na primer, u ud\u017ebeniku iz 1993. godine, namenjenom trinaestogodi\u0161njacima je pisalo: \u201eJasenova\u010dki logora\u0161i su klani no\u017eevima, ubijani bradvama, sekirama, \u010deki\u0107ima, maljevima i gvozdenim polugama, streljani i spaljivani u krematorijumu, \u017eivi kuvani u kotlovima, ve\u0161ani i satirani gla\u0111u, \u017ee\u0111u i hladno\u0107om.\u201c<\/p>\n

\u010cetvrta faza u zameni uloga nastupila je posle zavr\u0161etka jugoslovenskih ratova i posle Milo\u0161evi\u0107evog odlaska s vlasti 2000. godine. Nove vlasti konstruisale su \u201esvoj\u201c Drugi svetski rat. Naime, cilj novih antikomunisti\u010dkih vlasti bio je da naprave o\u0161tar diskontinuitet u odnosu na istorijske o\u010deve prethodnog poretka i da stari re\u017eim pobede i na terenu se\u0107anja. Kao da se verovalo da \u0107e izvla\u010denjem ba\u0161 te memorijske cigle \u010ditava zgrada re\u017eima koja se oslanjala na partizanski mit biti kona\u010dno sru\u0161ena. Dakle, trebalo je sada, skoro 70 godina po zavr\u0161etku rata, poraziti Titove partizane, na\u0107i potpuno novi narativ, a samim tim i nove vinovnike i nove \u017ertve. Zato nije bilo dovoljno partizanima oduzeti mesto najve\u0107e \u017ertve, ve\u0107 ba\u0161 njih staviti na mesto vrhovnih krivaca.<\/p>\n

Promena na mestu glavnog vinovnika donela je promenu i na mestu najve\u0107e \u017ertve. I dalje je, u nacionalisti\u010dkom klju\u010du, to mesto zadr\u017eao \u201esrpski narod\u201c, ali je fokus pomeren. Sada to vi\u0161e nisu Srbi iz Hrvatske, ve\u0107 oni iz Srbije, jer se posle zavr\u0161etka jugoslovenskih ratova klju\u010dna politi\u010dka poruka vi\u0161e nije slala susednim narodima. Drugi svetski rat ponovo je postao klju\u010dni argument u unutarsrpskom ideolo\u0161kom obra\u010dunu. Zato je bilo potrebno da se na mestu vrhovne \u017ertve sada na\u0111u antikomunisti, odnosno pripadnici raznih formacija koje su se borile na strani suprotnoj od partizanske, posebno \u010detnici Dra\u017ee Mihajlovi\u0107a. Promena je bila potpuna. Oni koji su ranije, uz nacisti\u010dke okupatore, bili glavni krivci, postali su sada \u017ertve, i obrnuto. To je dovelo do izvrtanja ne samo ukupne interpretacije rata i promene nau\u010dnim metodama utvr\u0111enih \u010dinjenica, ve\u0107 i do identifikacije dana\u0161nje Srbije sa snagama i idejama koje su pora\u017eene u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n

Tako se u dana\u0161njim ud\u017ebenicima insistira na tome da su samo partizani vr\u0161ili zlo\u010dine, da su oni \u201ehapsili, maltretirali i streljali\u201c, za sobom ostavljali \u201epasja groblja\u201c, odnosno neobele\u017eene masovne grobnice svojih protivnika, i da su \u201ena prekim sudovima i ne trepnuv\u0161i osu\u0111ivali ljude na smrt. Tajna i javna ubistva uglednih ljudi i obi\u010dnih seljaka, ubistva iz osvete, kao i onih \u010dlanova KPJ koji su se tome suprotstavljali, bili su skoro svakodnevna pojava\u201c. S druge strane se ne pominju masovni zlo\u010dini koje su \u010detnici vr\u0161ili nad Hrvatima, Bo\u0161njacima i Srbima, ve\u0107 se ka\u017ee da je kod \u010detnika \u201ejedna od najprimenjivanijih mera zastra\u0161ivanja bilo batinanje\u201c. Za predstavnike kolaboracionisti\u010dke vlade Milana Nedi\u0107a, koji je odgovoran za sprovo\u0111enje Holokausta na tlu Srbije, ka\u017ee se da je \u201espasavao biolo\u0161ku supstancu srpskog naroda\u201c, dok je njegova kolaboracija ovako obja\u0161njena: \u201eon je smatrao da je Nema\u010dka trenutno suvi\u0161e mo\u0107na i da se sa okupatorom, kako bi se spre\u010dilo stradanje srpskog naroda mora sara\u0111ivati\u201c. Pripadnici Dobrovolja\u010dkog korpusa Dimitrija Ljoti\u0107a, koji su bili glavni pomaga\u010di SS jedinicama i Gestapou u teroru koji su sprovodili u Srbiji, pominju se samo na jednom mestu, i to u slede\u0107oj polure\u010denici: \u201enjihov ideolo\u0161ki fanatizam bio je ve\u0107i i od komunisti\u010dkog\u201c.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, nove vlasti u Srbiji su svoje istorijske pretke na\u0161le me\u0111u kolaboracionisti\u010dkim snagama, pa ih je tako antikomunizam doveo do fenomena koji se sada u Srbiji naziva anti antifa\u0161izam. Time je ponovo isklju\u010dena mogu\u0107nost pominjanja Holokausta, jer su u njegovom sprovo\u0111enju upravo u\u010destvovali novi idoli. Tako su prvi ud\u017ebenici koji su iza\u0161li posle Milo\u0161evi\u0107evog pada, 2003, ostali potpuno bez lekcije ili pominjanja Holokausta. Posle velikog uznemirenja javnosti zbog toga, u slede\u0107im izdanjima dodata je ta tema, ali joj je posve\u0107eno svega nekoliko pasusa. Jevrejske \u017ertve ponovo nisu smele ugroziti nove nosioce titule najve\u0107e \u017ertve. Retorika o naciji \u017ertvi ostala je ista, a figure koje se koriste za opis Holokausta i dalje se odnose na srpske \u017ertve. Ovaj kratki prikaz politike se\u0107anja u Jugoslaviji i u Srbiji predstavio je dinamiku konstrukcije i dekonstrukcije odnosa izme\u0111u vinovnika i \u017ertava. Dokazao je i tezu da \u201eheroji\u201c igraju glavnu ulogu u istoriji, ali su \u201e\u017ertve\u201c glavni junaci se\u0107anja. Pokazao je i da je, za poslednjih skoro 70 godina, svega bilo: i stalnog govora o \u017ertvama, i smena na mestu vrhovne \u017ertve, i dramati\u010dnih promena na mestu glavnog vinovnika. Dodu\u0161e, nije bilo \u017ertava \u201edrugih\u201c, pa i onda kad je taj drugi, na\u0161 \u201eunutra\u0161nji drugi\u201c, kao \u0161to je to slu\u010daj sa \u017ertvama Holokausta, koje nisu potisnute samo zbog i dalje sna\u017enog antisemitizma i nespremnosti na suo\u010davanje sa sopstvenom odgovorno\u0161\u0107u, ve\u0107 i zbog toga \u0161to bi ugrozile ekskluzivnu poziciju \u201ena\u0161e \u017ertve\u201c, koja je klju\u010dna osnova svih re\u017eima. Ono \u010dega, izgleda, jedino nije bilo jesu empatija i \u017ealjenje.<\/p>\n

Sa konferencije \u201cSocijalna konstrukcija i dekonstrukcija uloga krivaca i \u017ertava\u201d, odr\u017eane u Krakovu, 16-18 septembra 2013, u okviru evropskog projekta COST, U potrazi za transkulturalnim se\u0107anjem u Evropi.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U javnosti su se razvijali strah i anksioznost, a rat koji je tek trebalo da po\u010dne unapred je ozna\u010den kao odbrambeni ili, kako se \u010dak govorilo, prevencija budu\u0107eg genocida Hrvata nad Srbima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-124934","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/124934","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=124934"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/124934\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=124934"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=124934"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=124934"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}