{"id":124149,"date":"2013-09-12T10:25:02","date_gmt":"2013-09-12T08:25:02","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=124149"},"modified":"2013-09-12T10:25:28","modified_gmt":"2013-09-12T08:25:28","slug":"americka-spijunaza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/09\/12\/americka-spijunaza\/","title":{"rendered":"Ameri\u010dka \u0161pijuna\u017ea"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Imanuel Volerstin<\/strong><\/p>\n

\u0160pijuna\u017ea je ve\u010dna. Nekada su dr\u017eave \u0161pijunirale druge dr\u017eave. Danas one \u0161pijuniraju svakog, i ja doista mislim, svakog. Svi smo, nedavno, saznali, zahvaljuju\u0107i uzbunjiva\u010dima, Vikiliksu i britanskom Gardijanu, koliko je obiman postao domet SAD, koje, o\u010digledno, imaju najobimniji \u0161pijunski sistem me\u0111u dr\u017eavama u svetu, posebno zahvaljuju\u0107i Agenciji za nacionalnu bezbednost (NSA). \u010cudno je da su i \u0161pijuni, kao i mnogi obi\u010dni ljudi koji niti \u0161pijuniraju niti se bave bilo kakvom opakom aktivno\u0161\u0107u, dakle i jedni i drugi su bili iznena\u0111eni kada su saznali da je njihova privatnost masivno napadnuta.<\/p>\n

Ono \u0161to je NSA radila zove se rudarenje, iskopavanje metapodataka. To jest, ona organizuje servise za prenos elektronske po\u0161te i telefonskih poziva da bi preuzimala podatke koje \u0107e analizirati prema \u201emodelima\u201d koji, pretpostavlja se, otkrivaju stvarne ili mogu\u0107e \u201eteroristi\u010dke\u201d aktivnosti. Po svoj prilici, po\u010detni element koji izaziva sumnju je komunikacija izme\u0111u nekog izvan SAD i nekoga unutar SAD. Me\u0111utim, to se zatim pro\u0161irilo na sve komunikacije osoba unutar SAD i svih drugih. A zatim, uklju\u010dilo i sve komunikacije izme\u0111u ovih \u201edrugih\u201d i drugih sa kojima komuniciraju. U ovom trenutku govorimo o mre\u017ei koja obuhvata gotovo celokupnu populaciju SAD.<\/p>\n

Pravni osnov ove aktivnosti je \u010dlan 215 Patriotskog zakona, koji omogu\u0107ava FBI da zatra\u017ei izdavanje naloga za postupanje sa \u201eo\u010diglednim, konkretnim stvarima\u201d radi za\u0161tite od \u201eme\u0111unarodnog terorizma\u201d. Takav nalog izdavao je (skoro uvek) Sud za nadzor obave\u0161tajnih slu\u017ebi (FISA). Kriterijum za izdavanje naloga i vladini argumenti ovom sudu ostaju tajna. Ova sada\u0161nja, vrlo obimna aktivnost, ima za cilj da otkrije \u0161ta je obelodanio Edvard Snouden i \u0161ta je izazvalo toliku buku i mete\u017e. Za neke ljude, ova otkri\u0107a predstavljaju potpuno iznena\u0111enje. Za druge, ona su samo potvrdila ono u \u0161ta se dugo sumnja. Za vladu, ona su velika neprilika. Otkri\u0107a su izazvala tri glavne reakcije. Prva, od vlade SAD. Iako je Predsednik Obama izjavio da je rasprava o ovim pitanjima po\u017eeljna i obe\u0107ao ve\u0107u \u201etransparentnost\u201d u procesu dono\u0161enja odgovaraju\u0107ih odluka, istovremeno se obru\u0161io na Snoudena na najbe\u0161nji mogu\u0107i na\u010din, zahtevaju\u0107i njegovo dovo\u0111enje pred ameri\u010dki sud.<\/p>\n

Druga velika reakcija do\u0161la je od drugih vlada \u0161irom sveta, koje su otkrile da su bile predmet aktivne \u0161pijuna\u017ee SAD (ne\u0161to \u0161to su one, naravno, ve\u0107 znale). Istovremeno zajedni\u010dka otkri\u0107a Bredlija Meninga i Edvarda Snoudena pokazala su stepen kooperativnosti izme\u0111u zapadnoevropskih vlada i Japana sa operacijama NSA. Ali, najinteresantnija reakcija dogodila se u Kongresu SAD. Do sada, suprotstavljanje takvim aktivnostima \u010dlanova ameri\u010dkog Kongresa bilo je sasvim marginalno. O\u0111ednom je postalo ogromno. Dva \u010dlana Predstavni\u010dkog doma, D\u017eastin Emi\u0161 i D\u017eon Koners udru\u017eili su snage da predlo\u017ee mere koje bi ograni\u010dile \u201eneselektivnu kolekciju\u201d takvih podataka.<\/p>\n

Dve stvari treba primetiti u vezi sa Emi\u0161-Koners amandmanom. D\u017eastin Emi\u0161 je tvrdo desni\u010darski republikanac, tzv. libertarijanski republikanac. D\u017eon Koners je istaknuti stariji \u010dlan \u201eprogresivnog\u201d (ili \u201elevog\u201d) krila Demokratske stranke. Drugo \u0161to treba primetiti je da ih je napadao opet jedan neuobi\u010dajeni par – Predsednik Obama i Predsedavaju\u0107i Predstavni\u010dkog doma D\u017eon Boner. Bio je to \u201eestabli\u0161ment\u201d protiv \u201eekstrema\u201d. Glasanje je pokazalo 205 glasova za (94 republikanca i 111 demokrata) prema 217 protiv (134 republikanca i 83 demokrata), sa 12 uzdr\u017eanih. Poraz amandmana bio je osiguran jedino zahvaljuju\u0107i najintenzivnijem lobiranju Obame i Bonera. Osim toga, i \u0161to je najupadljivije, autor \u010dlana 215, republikanac D\u017eejms Sensinbrener (republikanac iz Vinskonsina) ljutito je optu\u017eio vladu da ne vodi ra\u010duna o onome \u0161ta je on napisao. Rekao je da je re\u010d u vezi sa \u201erelevantnim\u201d podacima zna\u010dila ograni\u010davanje autoriteta vlade, a ne njegovo uve\u0107avanje. On je, tako\u0111e, podsetio \u201eestabli\u0161ment\u201d da klauzula prestaje da va\u017ei 2015. i dodao: \u201eSve dok ne shvatite da imate problem, ona i ne\u0107e biti obnovljena\u201d.<\/p>\n

Pa gde smo mi? Vlada (svejedno da li demokratska ili republikanska) poku\u0161a\u0107e da umiri verbalno one koji protestuju, a za to vreme \u0107e nastaviti da ulazi u privatnost svima. Koristi\u0107e (ili \u0107e proizvoditi) teroristi\u010dke zavere da to opravda. Ali, uzbunjiva\u010di su naru\u0161ili njen legitimitet, i to je ono \u0161to boli i zbog \u010dega je vlada toliko osvetoljubiva. Da li \u0107e ne\u0161to kao Emi\u0161-Koners amandman pro\u0107i sledeci put? Te\u0161ko je re\u0107i, ali je sasvim mogu\u0107e. A ako se to desi, \u0161ta onda? Pa, to malo zavisi i od toga ko je na vlasti. Ono \u0161to mo\u017eemo re\u0107i ipak jeste da su legitimnost i autoritet vlade SAD na unutra\u0161njem planu, ozbiljno naru\u0161eni. Kada ovo dodate ozbiljnom i kontinuiranom padu u geopoliti\u010dkoj legitimnosti i autoritetu, SAD po\u010dinju da izgledaju kao jedna od manje stabilnih zemalja u svetskom sistemu, a ne kao jedan od njegovih stubova.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

SAD po\u010dinju da izgledaju kao jedna od manje stabilnih zemalja u svetskom sistemu, a ne kao jedan od njegovih stubova.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-124149","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/124149","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=124149"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/124149\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=124149"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=124149"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=124149"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}