{"id":124056,"date":"2013-09-11T10:09:43","date_gmt":"2013-09-11T08:09:43","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=124056"},"modified":"2023-09-12T12:05:14","modified_gmt":"2023-09-12T10:05:14","slug":"911-teroristicki-napad-sad-na-demokratiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/09\/11\/911-teroristicki-napad-sad-na-demokratiju\/","title":{"rendered":"9\/11: Teroristi\u010dki napad SAD na demokratiju"},"content":{"rendered":"

Autor: Miljan Jeli\u0107<\/strong><\/p>\n

\u0160ta prvo pomislimo kada nam neko spomene 11. septembar? Ve\u0107ina ljudi se uglavnom seti napada na Svetski trgovinski centar, smrtonosne skokove o\u010dajnika sa ko zna kojeg sprata, kao i usplahirenih telefonskih poziva iz poluuni\u0161tene zgrade.<\/p>\n

Ameri\u010dka vlada je taj doga\u0111aj iskoristila kao povod za imperijalisti\u010dke ratove \u0161irom zemaljske kugle. Danas nad Sirijom lebdi opasnost od nove \u201ehumanitarne” intervencije, ili \u201epravednog” rata, kako Zapad to demago\u0161ki naziva. Ipak, na taj dan dogodio se jo\u0161 jedan teroristi\u010dki napad \u2013 koji su, ni manje ni vi\u0161e, izvele same SAD. U pitanju je dr\u017eavni udar u \u010cileu iz 1973. godine.<\/p>\n

Tada je general Augusto Pino\u010de, uz neposrednu finansijsku pomo\u0107 CIA-e, izveo dr\u017eavni udar protiv demokratski izabrane vlasti i zaveo jednopartijsku strahovladu. Desni\u010darska diktatura traja\u0107e sve do 1990. godine, ostaviv\u0161i za sobom nebrojene ljudske \u017ertve, kao i znatnu materijalnu \u0161tetu.<\/p>\n

Ono \u0161to \u0107emo ovde poku\u0161ati jeste da u\u0111emo u dublju analizu problema, odnosno da ponudimo odgovor na pitanje: \u0161ta vojnu huntu dovelo na vlast?<\/p>\n

Nakon izbora u \u010cileu 1970. godine na vlast dolazi Salvador Aljende kao lider koalicije stranaka reformisti\u010dke levice, po imenu \u201eUnidad popular”. Ona se sastojala od razli\u010ditih stranaka: komunisti\u010dke, socijalisti\u010dke, socijaldemokratske partije, hri\u0161\u0107anske levice, kao i jo\u0161 nekih organizacija.<\/p>\n

Njen program nosio je vrlo ambiciozan naziv \u2013 \u201e\u010cileanski put u socijalizam”. Nova politika obuhvatala je slede\u0107e teme:<\/p>\n

1. Nacionalizacija krupne industrije, pre svega industrije bakra. Prethodna vlada je radila na tom planu, dok je Aljende eksproprisao ostatak bez ikakve kompenzacije ameri\u010dkim kompanijama.<\/p>\n

2. Preraspodela zemlje kroz agrarnu reformu, te reforma obrazovanja i zdravstva.<\/p>\n

Program mo\u017eda zvu\u010di radikalno u teoriji, ali je u praksi dr\u017eanje vlade na kraju i dovelo do krvavog epiloga.<\/p>\n

Naravno, bilo je i nekih suprotnih posledica reforme. Pove\u0107anje produktivnosti trebalo je da dovede do redistribucije dru\u0161tvenog bogatstva odozgo ka siroma\u0161nijim slojevima stanovni\u0161tva. Me\u0111utim, s obzirom na to da je inflacija tokom prethodne decenije uni\u0161tila privredu, dogodilo se upravo suprotno \u2013 profit je oti\u0161ao direktno u d\u017eepove krupnih biznismena putem uvoza, izvoza, kredita itd.<\/p>\n

Mogu\u0107nost formiranja jo\u0161 jednog \u201esocijalisti\u010dkog” re\u017eima na zapadnoj hemisferi ulila je strah Ri\u010dardu Niksonu, tada\u0161njem predsedniku SAD. SAD su zbog toga uskratile ekonomsku pomo\u0107 \u010cileu, dok je CIA kidnapovala \u010dileanske generale i finansirala akcije kapitalista \u2013 poput tzv. \u201eOktobarskog \u0161trajka”, odnosno \u201e\u0160trajka \u0161efova” iz 1972. godine.<\/p>\n

Vlasnici transportnih preduze\u0107a dobili su dva miliona dolara da parali\u0161u privredu i zapo\u010dnu borbu u transportnom sektoru protiv vlade, ali i protiv radni\u010dke klase.<\/p>\n

Reformisti\u010dke stranke dr\u017eale su se vrlo impotentno \u2013 umesto da pozovu radnice i radnike da okupiraju svoja radna mesta, one su pozivale kapitaliste da prekinu \u0161trajk, apeluju\u0107i na njihov patriotizam. Uop\u0161te nisu prepoznale revolucionarni potencijal radni\u010dke klase koja je iskoristila vakuum na levici i po\u010dela spontano da organizuje nepsredno-demokratske ustanove radni\u010dke vlasti \u2013 radni\u010dke savete (kordone).<\/p>\n

Iako su se \u010dileanske radne mase susrele s problemima poput proizvodnje i distribucije hrane, pokazale su da su sposobne da organizuju privredu bolje od bilo kakvog poslodavca ili birokratizovanog \u201e\u017eutog” sindikata.<\/p>\n

Me\u0111utim, ma koliko su ovi radni\u010dki saveti raskrinkali sav parazitizam vladaju\u0107e klase, ma koliko da su pokazali da radni\u010dka klasa mo\u017ee samostalno i lucidno da upravlja i rukovodi dru\u0161tvom, imali su i izvesne mane \u2013 koje \u0107e, na kraju krajeva, dovesti do desni\u010darske reakcije i propasti revolucije.<\/p>\n

Prvo, radni\u010dke mase svojom nezavisnom akcijom nisu uvi\u0111ale sopstveni raskid od bur\u017eoaske reformisti\u010dke vlade, koju su nastavile da percipiraju kao svoju. S druge strane, reformisti\u010dka vlada se trudila da amortizuje \u201eudare odozdo” kako ideolo\u0161ki, tako i sabotiranjem radnika putem bojkotovanja saveta ili stvaranja paralelnih, poslu\u0161ni\u010dkih kordona.<\/p>\n

Dalje, iako je pokret procvetao maltene du\u017e cele teritorije \u010cilea, iz razloga spontanosti nije formirana nacionalna centrala koja bi uskla\u0111ivala rad me\u0111u kordonama i radni\u010dkim komitetima nadle\u017enim za koordinaciju.<\/p>\n

Na kraju, za vreme \u201e\u0160trajka \u0161efova”, vlada je uvela bitan faktor u igru \u2013 vojsku, promovi\u0161u\u0107i kako ona podr\u017eava narodni interes. To predstavlja problem reformizma \u2013 dr\u017eava i njen represivni aparat shvataju se kao neka neutralna sila koja stoji nad dru\u0161tvom, umesto da se shvataju u duhu marksizma, kao \u201eizvr\u0161ni odbor bur\u017eoazije”, odnosno, organ diktature vladaju\u0107e klase.<\/p>\n

Stalni ustupci Aljendea vojsci i fa\u0161isti\u010dkim grupama racionalizovani su \u017eeljom za smirivanjem uzavrelih strasti u dru\u0161tvu. Ustavni dogovor iz 1970. godine je dr\u017eavne organe u\u010dinio prakti\u010dno nedodirljivima. Takvi \u201etakti\u010dki potezi” su na kraju doveli Pino\u010dea na glavnokomanduju\u0107u funkciju \u010dileanske armije. Od tada nije pro\u0161lo ni mesec dana, da bi 11. septembra 1973. godine njegove trupe opsele predsedni\u010dku palatu La Moneda, u kojoj je Aljende ubijen, ili je izvr\u0161io samoubistvo.<\/p>\n

Sli\u010dna situacija dogodila se i tokom \u0160panske revolucije. Dr\u017eavni aparat se pobunio protiv reformisti\u010dke vlade i izveo fa\u0161isti\u010dki dr\u017eavni udar. Posledica toga bio je trogodi\u0161nji gra\u0111anski rat.<\/p>\n

Na samom po\u010detku rata, 1936. godine, radni\u010dka milicija je prakti\u010dno imala monopol nad fizi\u010dkom silom u dru\u0161tvu. Me\u0111utim, u septembru iste godine, izvr\u0161na vlast prelazi u ruke \u201esocijaliste” Lagra Kabaljera, koji do sredine 1937. godine uspeva da rekonstrui\u0161e dr\u017eavnu organizaciju. Na kraju ga je, kada vi\u0161e nije bio potreban, birokratska aparatura koju je sam stvorio izbacila iz igre.<\/p>\n

U to vreme je i revolucionarna levica patila od desnog, odnosno reformisti\u010dkog diskursa. POUM, kao disidentska (\u201etrockisti\u010dka”) partija koja se otcepila od PCE, u\u0161la je zajedno s bur\u017eoaskim strankama u regionalnu katalonsku vladu koja je gu\u0161ila radni\u010dku borbu koja je tinjala \u201eodozdo”. Sli\u010dna stvar se dogodila i s anarhistima koji su delegirali ministre u republikansku vladu.<\/p>\n

Umesto da su reformisti pozvali narod na ustanak i dali mu oru\u017eje, kitili su se cve\u0107em legalizma. Oni su vi\u0161e verovali generalima i birokratiji, nego \u0161to su verovali samom narodu. Na kraju ih je dr\u017eava progutala, kao \u0161to je progutala i sam narod.<\/p>\n

Za\u0161to su lekcije iz pro\u0161losti bitne za nas danas?<\/p>\n

Za Balkan, iskustvo \u010cilea je izuzetno va\u017eno. Gr\u010dka je iznedrila fantasti\u010dan radni\u010dki pokret, \u010dije se politi\u010dko krilo iskristalisalo u vidu Sirize, radikalno leve koalicije reformisit\u010dkog opredeljenja, koja je na poslednjim izborima zauzela drugo mesto. Njeni demokratski zahtevi, poput raskidanja Memoranduma sa Trojkom i nacionalizacije banaka, predstavljaju inspiraciju eksploatisanima i potla\u010denima \u0161irom Evrope.<\/p>\n

Me\u0111utim, kao potencijalni nosilac funkcije vlade, sigurno \u0107e se susresti sa sli\u010dnim problemima, ba\u0161 kao Aljende u \u010cileu ili Narodni front u \u0160paniji. Ozbiljnost situacije jasno osvetljava \u010dinjenica da veliki broj pripadnika policije podr\u017eava neonacisti\u010dku Zlatnu zoru, koja je na poslednjim izborima osvojila \u010dak sedam odsto glasova, da bi joj u me\u0111uvremenu popularnosti sko\u010dila na 13%.<\/p>\n

Dr\u017eava, kao i kapitalizam \u010diji je ona deo, ne mogu se reformisati. Vojska, policija, sudstvo, kao i ostale nedemokratske strukture moraju se zameniti organima nove narodne vlasti \u2013 lokalnim institucijama, radni\u010dkim savetima i radni\u010dkom milicijom. Na taj na\u010din mo\u017eemo potpuno razoriti bur\u017eoasku dr\u017eavu i time kastrirati reakcionarne uzurpatore jer, tek tada, oni gube instrument za tla\u010denje naroda.<\/p>\n

Marks21.info<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan je general Augusto Pino\u010de, uz neposrednu finansijsku pomo\u0107 CIA-e, izveo dr\u017eavni udar protiv demokratski izabrane vlasti u \u010cileu i zaveo jednopartijsku strahovladu. Desni\u010darska diktatura traja\u0107e sve do 1990. godine, ostaviv\u0161i za sobom nebrojene ljudske \u017ertve, kao i znatnu materijalnu \u0161tetu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-124056","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/124056","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=124056"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/124056\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":379342,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/124056\/revisions\/379342"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=124056"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=124056"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=124056"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}