{"id":123973,"date":"2013-09-10T12:21:43","date_gmt":"2013-09-10T10:21:43","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=123973"},"modified":"2013-09-10T12:21:43","modified_gmt":"2013-09-10T10:21:43","slug":"koji-su-vitamini-i-minerali-neophodni-zenama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/09\/10\/koji-su-vitamini-i-minerali-neophodni-zenama\/","title":{"rendered":"Koji su vitamini i minerali neophodni \u017eenama"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Da bi funkcionisalo bez ikakvih problema i zastoja, \u017eenskom telu su neophodni odre\u0111eni vitamini i minerali. Oni su va\u017eni kako za zdravlje, tako i za izgled svake \u017eene.<\/p>\n

GVO\u017d\u0110E: Kada u organizmu nema dovoljno gvo\u017e\u0111a, javlja se op\u0161ta slabost organizma koja je kod \u017eena triput \u010de\u0161\u0107a nego kod mu\u0161karaca. Ovaj mineral ima glavnu ulogu u snabdevanju \u0107elija kiseonikom i veoma je va\u017ean za odr\u017eanje energije. Do menopauze telu je dnevno potrebno 18, posle toga 8, a trudnicama 27 miligrama.<\/p>\n

Gvo\u017e\u0111e se nalazi u mesu, ribi, spana\u0107u, mahunarkama, d\u017eigerici, plodovima mora. Da biste ga \u0161to bolje iskoristili iz hrane, istovremeno konzumirajte vitamin C (ima ga u paradajzu, paprici, agrumima).<\/p>\n

MAGNEZIJUM: Va\u017ean je za o\u010duvanje imuniteta, zdravlje kostiju, mi\u0161i\u0107a i nerava, a i odli\u010dna je za\u0161tita od stresa.<\/p>\n

Ima ga u celim zrnima \u017eitarica, semenkama, spana\u0107u, ora\u0161astim plodovima.<\/p>\n

KALCIJUM: Va\u017ean je za izgradnju kostiju i mi\u0161i\u0107a i odr\u017eavanje zdravog krvnog pritiska. Ako ga nemate dovoljno u organizmu, oseti\u0107ete nervnu osetljivost, pati\u0107ete od nesanice, srce \u0107e ubrzano kucati, a mi\u0161i\u0107i se gr\u010diti. U slu\u010daju ve\u0107eg nedostatka kalcijuma oseti\u0107ete i uko\u010denost, trnjenje u rukama i nogama, bolove u mi\u0161i\u0107ima. Neodostatak kalcijuma se odra\u017eava i na lepotu kose i noktiju.<\/p>\n

Do menopauze \u017eeni je potrebno 1.000 mg kalcijuma, a kasnije 1.200 mg. Ali kako toliku koli\u010dinu organizam ne mo\u017ee da iskoristi odjednom, pojedina\u010dna doza ne treba da bude ve\u0107a od 500 mg.<\/p>\n

Kalcijuma ima u mleku i mle\u010dnim proizvodima (najvi\u0161e u siru), algama, su\u0161enom vo\u0107u, sardinama, zelenom povr\u0107u (brokoli, kupus) i ora\u0161astim plodovima, a naro\u010dito u bademima.<\/p>\n

FOLNA KISELINA Folna kiselina je va\u017ena za izgradnju novih \u0107elija, funkcionisanje mozga, mentalno i emocionalno zdravlje, jer spre\u010dava razdra\u017eljivost, \u0161titi srce i krvotok. Naro\u010dito se preporu\u010duje trudnicama, jer nedostatak ovog vitamina mo\u017ee da dovede do uro\u0111enog neurolo\u0161kog defekta kod deteta. Folna kiselina je neophodna za izgradnju novih \u0107elija u organizmu, pa ako je nema dovoljno, to mo\u017ee negativno da se odrazi na lepotu kose, ko\u017ee i noktiju. Tako\u0111e, ovaj vitamin iz B grupe smanjuje rizik za nastanak raka grli\u0107a materice, a i spre\u010dava formiranje homocistina, kiseline koja preti mo\u017edanim i sr\u010danim udarom, dijabetesom, demencijom.<\/p>\n

Veruje se da je redovnim unosom folne kiseline mogu\u0107e spre\u010diti depresiju, pa i postporo\u0111ajnu. Preporu\u010deni dnevni unos folne kiseline je 400 mikrograma. Ona se primenjuje posebno, u kompleksu B vitamina ili u multivitaminskim preparatima. Folne kiseline ima u \u017eitaricama, integralnom hlebu i testeninama, tamnozelenom lisnatom povr\u0107u, orasima, mahunarkama, soji, \u0161argarepi, pomorand\u017eama, avokadu, d\u017eigerici, pivskom kvascu.<\/p>\n

VITAMIN D: Re\u010d je u stvari o hormonu zadu\u017eenom za upijanje kalcijuma, \u010dime spre\u010dava osteoporozu (koja \u010de\u0161\u0107e poga\u0111a \u017eene nego mu\u0161karce), za\u0161titu ko\u017ee od o\u0161te\u0107enja i infekcija, odr\u017eavanje imunolo\u0161kog sistema, rad \u0161titne \u017elezde, koji pritom \u0161titi od najte\u017eih bolesti kao \u0161to su rak dojke, materice i creva.<\/p>\n

Na veliki nedostatak vitamina D ukazuju slabe kosti, a na manji – bol u \u010ditavom telu, slabost i umor. Pokazatelj su i u\u010destali bolovi u stopalima, kukovima, le\u0111ima i kolenima.<\/p>\n

Da bi imale ja\u010de kosti \u017eene bi od najranijeg detinjstva trebalo da unose vi\u0161e kalcijuma, a naro\u010dito posle menopauze, kada ubrzano gube ko\u0161tanu masu.<\/p>\n

Dnevna preporu\u010dena doza je 2,5 mikrograma, a za trudnice do 10. Ve\u0107e doze su potrebne i zimi.<\/p>\n

Vitamin D nalazi se u mesu, mleku, ribljem ulju, lososu, sardinama. Ipak, najbolji izvor je sunce. Dnevno se treba izlagati suncu oko 20 minuta.<\/p>\n

VITAMIN B7 (biotin): Zadu\u017een je za pretvaranje \u0161e\u0107era u energiju, metabolizam i zdravlje ko\u017ee.<\/p>\n

Ima ga u \u0161argarepi, karfiolu, \u017eumancetu, bananama, pe\u010durkama, piletini, ribi.<\/p>\n

VITAMIN B12: \u010cuva mozak, va\u017ean je za zdravlje nerava i krvnih \u0107elija, poma\u017ee u izgradnji DNK i spre\u010dava anemiju.<\/p>\n

Ima ga u jajima, mleku i mle\u010dnim proizvodima.<\/p>\n

novosti.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da bi funkcionisalo bez ikakvih problema i zastoja, \u017eenskom telu su neophodni odre\u0111eni vitamini i minerali. Oni su va\u017eni kako za zdravlje, tako i za izgled svake \u017eene. GVO\u017d\u0110E: Kada u organizmu nema dovoljno gvo\u017e\u0111a, javlja se op\u0161ta slabost organizma koja je kod \u017eena triput \u010de\u0161\u0107a nego kod mu\u0161karaca. Ovaj mineral ima glavnu ulogu u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-123973","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/123973","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=123973"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/123973\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=123973"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=123973"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=123973"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}