{"id":122964,"date":"2013-08-31T07:57:27","date_gmt":"2013-08-31T05:57:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=122964"},"modified":"2013-08-31T08:20:25","modified_gmt":"2013-08-31T06:20:25","slug":"da-li-je-predsednik-jugoslavije-tito-zaista-jugosloven","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/08\/31\/da-li-je-predsednik-jugoslavije-tito-zaista-jugosloven\/","title":{"rendered":"Da li je predsednik Jugoslavije Tito zaista Jugosloven?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Srpska \u0161tampa prethodnih dana kao hit temu dr\u017eala je pitanje je li Josip Broz Tito Poljak ili Rus. Pitanje se rodilo na osnovi jedne analize koja je progla\u0161ena radom ameri\u010dke tajne slu\u017ebe CIA. Danas Nedelja ekskluzivno donosi dokument – bez ikakvih skra\u0107ivanja i interpretacija – koji, da preciziramo, nije uradila CIA nego jedna druga ameri\u010dka agencija, NSA (Nacionalna bezbednosna slu\u017eba), i koji dubinski analizira govor Josipa Broza Tita iz koga proizlazi sumnja u njegov jugoslovenski identitet.<\/p>\n

(b) (3) – P. L. 86-36<\/p>\n

Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito izgleda govori srpskohrvatski, koji mu je navodno maternji jezik, ali ga govori sa stranim akcentom. Ovaj \u010dlanak je posve\u0107en analizi izvesnih fonolo\u0161kih1 i morfolo\u0161kih2 karakteristika u njegovom govoru3 koje navode na odre\u0111en zaklju\u010dak, ali se ne mogu objasniti njegovom dubokom staro\u0161\u0107u i mogu\u0107nim gubitkom govornih sposobnosti.<\/p>\n

Mo\u017eda je pre svega korisno definisati \u0161ta ta\u010dno zna\u010di “strani naglasak”. Iako svako od nas mo\u017ee prepoznati takav fenomen kada se susretne s njim, ve\u0107ina nas obi\u010dno nastoji da po svaku cenu defini\u0161e takvu pojavu ne samo op\u0161tim utiskom i izjavom o tom utisku kao \u0161to je na primer “on sme\u0161no govori”. To pokazuje da ta osoba ne uspeva da zagospodari u potpunosti fonologijom odre\u0111enog jezika.<\/p>\n

Op\u0161te uzev\u0161i, lingvisti tvrde da svaki jezik ima svoju jedinstvenu fonologiju, odre\u0111en broj fonema4 izabranih iz teorijski neodre\u0111enog broja zvukova koje je ljudski glasovni aparat u stanju da proizvede. To zna\u010di da zvuk koji je artikulisan na ta\u010dno isti na\u010din u dva ili vi\u0161e jezika nije zajedni\u010dki kako mo\u017eemo pomisliti. Nekoliko primera bi\u0107e dovoljno da se ilustruje ta konstatacija. U engleskom jeziku bezglasna slova koja se \u010duju posle P, T i H su u stvari izvedena posle zvu\u010dnog daha, ispu\u0161tanja vazduha, u re\u010di u kojima se nalaze na prvom mestu. Ina\u010de, nije takav slu\u010daj. To je naravno alofonska alternacija i kao takva uglavnom prolazi nezapa\u017eeno kod govornika. Me\u0111utim, kad onaj koji govori maternji jezik nema mogu\u0107nost da zapazi ovaj fenomen pri poku\u0161aju da govori engleski, on \u010desto ne\u0107e uspeti da na taj na\u010din izgovori po\u010detna bezglasna slova u svojoj re\u010di. To \u0107e biti jedna od brojnih karakteristika koje ozna\u010davaju da ovaj govornik u stvari ima “strani naglasak”. Sli\u010dna situacija postoji i u slu\u010daju zubnih odnosno alveolarnih glasova5 (koji se ortografski ozna\u010davaju kao T i D). Onaj kome je engleski maternji izgovara ova slova u alveoralnom prostoru6 . Onaj kome je ruski jezik maternji izgovara ove glasove u zadnjem gornjem delu sekuti\u0107a. Iako je razlika mala, ona se ipak opa\u017ea i predstavlja jo\u0161 jednu karakteristiku “stranog naglaska”7. S obzirom na izneto, strani naglasak se mo\u017ee definisati kao poku\u0161aj zamene fonologije maternjeg jezika za drugi jezik ili, da se izrazimo na drugi na\u010din, prisustvo odre\u0111enih karakteristika koje se obi\u010dno ne pojavljuju u izgovoru kod onih \u010diji je jezik o kojem je re\u010d maternji.<\/p>\n

Bilo bi izvan domena sadr\u017eaja ovog teksta predstavljati potpunu srpsko-hrvatsku fonologiju. Me\u0111utim, kratka rasprava o izvesnim fonolo\u0161kim pravilima ovog jezika i njihovom odnosu sa drugim slovenskim jezicima neophodna je da bi se opravdalo tvr\u0111enje da Tito ne govori srpsko-hrvatski kao maternji.<\/p>\n

Jedan broj slovenskih jezika ima karakteristiku koja se ozna\u010dava kao palatalizacija,8 termin koji se obi\u010dno koristi da se ozna\u010de “meki” konsonanti u jezicima kao \u0161to su ruski i poljski. Kada se takav suglasnik izgovara, deo jezika se podi\u017ee prema \u010dvrstom nepcu da bi proizveo zvuk svog parnjaka sli\u010dno kao \u0161to se \u010duje po\u010detni glas u engleskoj re\u010di “yet”. Istorijski, suglasnici su palatalizovani kada su posle njih dolazili prednji samoglasnici, iako to sinhronizovano nije vi\u0161e slu\u010daj. Kada govornici sa te\u0161ko palatalizovanim jezicima u\u010de strani jezik koji nema nikakvu palatalizaciju, pokazuju te\u017enju da palatalizuju bar neke suglasnike koji se na\u0111u ispred prednjih samoglasnika. \u0160eveljov9 deli slovenske jezike na tri grupe upravo prema stepenu palatalizacije:<\/p>\n

Jezici sa aktivnom palatalizacijom:<\/p>\n

Ruski<\/p>\n

Beloruski<\/p>\n

Poljski<\/p>\n

Donji sorbski (donji lusatijanski)<\/p>\n

Gornji sorbski (gornji lusatijanski)<\/p>\n

Isto\u010dni dijalekti bugarskog<\/p>\n

Jezici koji gube palatalizaciju:10<\/p>\n

Ukrajinski<\/p>\n

\u010ce\u0161ki<\/p>\n

Slova\u010dki<\/p>\n

Bugarski (izuzev isto\u010dnih dijalekata)<\/p>\n

Jezici koji nemaju nikakvu palatalizaciju<\/p>\n

Srpsko-hrvatski<\/p>\n

Slovena\u010dki<\/p>\n

Makedonski<\/p>\n

Mora se imati na umu da su jezici koji imaju palatalizaciju oni koji odr\u017eavaju skoro potpunu suprotnost izme\u0111u palatalizovanih i nepalatalizovanih suglasnika.11 Palatalizovani suglasnici uti\u010du na samoglasnike koji stoje iza njih i koji imaju (su\u017eeni zvuk) radi harmonizacije.12 Dosledno tome, govornik \u010diji je maternji jezik takav automatski palatalizuje konsonante koji se na\u0111u ispred “uskozvu\u010dnih” samoglasnika, to jest visokih i srednjih frontalnih samoglasnika. Kao \u0161to je ranije ve\u0107 spomenuto, ovi govornici te\u017ee da ovakvom sjedinjavanju u jezicima koji nemaju nikakvu palatalizaciju. Drugim re\u010dima, postoji strogo na\u010delo intrasilabi\u010dne harmonije na delu u palatalizaciji jezika. Palatizovani suglasnici uslovljavaju samoglasnike koji su iza njih i stvaraju izvesne vrste samoglasnika koje su uvek glasovno udru\u017eene sa palatizovanim suglasnicima.<\/p>\n

Srpsko-hrvatski jezik spada u kategoriju jezika koji nemaju takvu o\u0161tru suprotnost izme\u0111u palatizovanih i nepalatizovanih suglasnika. Postoje \u010detiri istinska meka palatala 13 koja se ortografski ozna\u010davaju: \u0107, \u0111, nj, lj. Suglasni\u010dke i samoglasni\u010dke foneme su u slobodnom rasporedu jedna prema drugoj i ne postoji nikakvo na\u010delo o intrasilabi\u010dnoj harmoniji. Sa izuzetkom istinskih palatala, nijedan od suglasnika se ne palatalizuje. Dosledno tome, postoji slede\u0107i minimalni par koji bi bio nemogu\u0107 u jeziku kao \u0161to je na primer ruski (govorimo o fonolo\u0161kom, a ne leksi\u010dkom razlikovanju), to su na primer:<\/p>\n

Mani (zapovedni na\u010din od glagola manuti)<\/p>\n

Manji (drugi stepen od prideva mali)<\/p>\n

Ovde samoglasnik “i” ta\u010dno se isto izgovara posle palatalnih i nepalatalnih suglasnika. Na drugoj strani, oni \u010diji je maternji jezik ruski (ili poljski) verovatno bi izgovorio obe re\u010di sa palatalizovanim “n”, jer bi automatski povezao palatalizovani suglasnik sa visokim prednjim samoglasnikom. To je upravo Titov izgovor srpsko-hrvatskog jezika i on se najbolje opisuje kao “strani akcenat”.<\/p>\n

Titovi modeli palatalizacije su slede\u0107i:14<\/p>\n

A. Ispred slova “i”<\/p>\n

1. “L” se konzistentno palatalizuje kako kada se na\u0111e na po\u010detku tako i kada se na\u0111e u sredini re\u010di:<\/p>\n

L'i\u010dnost15<\/p>\n

U “Repub'ici”<\/p>\n

2. “N” se \u010desto palatalizuje kada se na\u0111e u sredini re\u010di:<\/p>\n

O mnogim aktueln'im pitanjima<\/p>\n

Gra\u0111an'ima<\/p>\n

3.Drugi suglasnici se palatalizuju sporadi\u010dno kada se na\u0111u u sredini re\u010di:<\/p>\n

(a) najv'i\u0161im rukovodiocima<\/p>\n

(b) Pro\u0161le god'ine<\/p>\n

B. Ispred “e”<\/p>\n

1. “L” je palatalizovano \u010desto u re\u010di ako se nalazi na po\u010detku, a stalno ako se nalazi u sredini re\u010di:<\/p>\n

(a) Gl'edi\u0161ta<\/p>\n

(b) Da svoje pogl'ede<\/p>\n

2. “N” se \u010desto palatalizuje na po\u010detku i u sredini re\u010di:<\/p>\n

(a) Na\u0161e nesvrstane pol'itike<\/p>\n

(b) pedesetpete godin'e<\/p>\n

3. Drugi suglasnici se sporadi\u010dno palatalizuju ako se na\u0111u u sredini re\u010di:<\/p>\n

(a) sm'etnja<\/p>\n

(b) kr'etanje<\/p>\n

Kako je gore istaknuto, ova vrsta palatalizacije je potpuno strana srpsko-hrvatskom jeziku, ali je sasvim uobi\u010dajena kod onih koji govore ruski i poljski a u\u010de srpsko-hrvatski kao strani jezik. U vezi s tim interesantno je ista\u0107i da je Dragoljub (Dra\u017ea) Mihailovi\u0107, srpski gerilski vo\u0111a u Drugom svetskom ratu, bio ube\u0111en da je Tito Rus posle sastanka sa njim 19. septembra 1941.16<\/p>\n

Pored ove idiosinkarizije u izgovoru u odnosu na maternji, Tito je sklon da isto tako pravi morfolo\u0161ke gre\u0161ke. Za vreme govora prime\u0107uju se slede\u0107e gre\u0161ke:<\/p>\n

A. Inflekcija (promena, modulacija)<\/p>\n

1. Deklensija (Imeni\u010dka promena)<\/p>\n

(a) Sa doma\u0107inama umesto sa<\/p>\n

doma\u0107inima<\/p>\n

(b) Izme\u0111u dvije zemalja umesto<\/p>\n

izme\u0111u dvije zemlje<\/p>\n

(c) U razgovorim umesto<\/p>\n

u razgovorima<\/p>\n

2. Konjugacija<\/p>\n

(a) Do\u0161lo su do izra\u017eaja podudarna gledi\u0161ta umesto do\u0161la su do izra\u017eaja podudarna gledi\u0161ta<\/p>\n

B. Skretanje<\/p>\n

1. Mogu\u0107no umesto mogu\u0107e<\/p>\n

2. Nebezbednost umesto bezbednost<\/p>\n

Ako, kako njegov izgovor sugeri\u0161e, Tito zaista nije Jugosloven, ko je onda on? Prema zvani\u010dnoj biografiji,17 Josip Broz (Tito je njegovo partijsko ime) ro\u0111en je u Kumrovcu, blizu glavnog grada Hrvatske Zagreba, 25. maja 1892. godine. Zavr\u0161io je bravarski zanat i radio kao metalski radnik u Zagrebu, zatim u Sloveniji, \u010cehoslova\u010dkoj, Austriji i Nema\u010dkoj. Za vreme Prvog svetskog rata borio se u redovima austrougarske vojske na frontu na Karpatima, gde je ranjen i zarobljen od Rusa u prole\u0107e 1915. godine. Godine 1917. ruski revolucionari su ga oslobodili iz logora za ratne zarobljenike i posle toga se priklju\u010duje redovima revolucionara i bori se sa crvenogardejcima. Vra\u0107a se u Jugoslaviju 1920. i odmah u\u010dlanjuje u komunisti\u010dku partiju. Nastavlja da obavlja svoj zanat kao mehani\u010dar, ali ga revolucionarna aktivnost ubrzo dovodi u \u010deste sukobe sa organima vlasti i nekoliko puta je osu\u0111ivan na zatvorske kazne. Godine 1928. osu\u0111en je na petogodi\u0161nju zatvorsku kaznu koju je slu\u017eio u Mariboru i Lepoglavi. Godine 1934. ubrzo posle osloba\u0111anja Broz odlazi u ilegalu i u to vreme po\u010dinje da koristi pseudonim Tito. Postaje veoma aktivan u redovima komunisti\u010dke partije i 1935. godine prisustvuje kongresu Kominterne kao \u010dlanu jugoslovenske delegacije. Vra\u0107a se u Jugoslaviju ilegalno 1936, a 1937. je postavljen za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije Jugoslavije (kasnije Saveza komunista Jugoslavije). Pod njegovim rukovodstvom Komunisti\u010dka partija Jugoslavije u\u010dvr\u0161\u0107uje svoje redove toliko da je osposobljena da vodi borbu protiv okupatorskih snaga za vreme Drugog svetskog rata. \u010cetvrtog jula 1941. doneta je odluka da se pokrene ustanak u zemlji. Tito je predvodio borbu a 29. novembra 1943. izabran je za predsednika Narodnog ve\u0107a oslobo\u0111enja Jugoslavije i progla\u0161en za Mar\u0161ala Jugoslavije. Posle rata Tito nastavlja da predvodi zemlju kao predsednik Jugoslavije i SKJ; i ove funkcije dr\u017ei sve do danas.<\/p>\n

U svetlosti gore iznetog, logi\u010dno bi bilo pretpostaviti na osnovu analize Titovog na\u010dina govora da on nije Jugosloven, da je mo\u017eda Rus ili Poljak, dakle, identitet Josipa Broza se samo pretpostavlja. Zamena bi mogla biti izvr\u0161ena pre Drugog svetskog rata, jer je Dra\u017ea Mihailovi\u0107 ve\u0107 1941. primetio Titov izgovor. Najverovatniji period u kome je izvr\u0161ena ova zamena mogao bi biti kraj tridesetih godina kada je Tito vodio tajni \u017eivot i jo\u0161 bio relativno nepoznat. \u010cak i ako sada\u0161nji Tito nije originalni Josip Broz, to ne zna\u010di mnogo. Sva velika Titova ostvarenja, od uspe\u0161ne borbe protiv Nemaca do njegovog uspona na svetskoj sceni kao istaknute li\u010dnosti i vo\u0111e pokreta nesvrstanih, odigrali su se posle 1941. godine. Dakle, opravdana je sumnja da bi bilo kakvo dalje istra\u017eivanje stvarnog i pravog Titovog identiteta slu\u017eilo bilo \u010demu vi\u0161e do \u010disto u akademske svrhe, jer svi su znaci da \u0107e on, kao \u0161to i sam namerava, u\u0107i u istoriju kao Jugosloven Josip Broz.<\/p>\n

S druge strane, jednostavna \u010dinjenica da Tito verovatno nije stvarni Josip Broz koji je ro\u0111en 1892. godine, mo\u017ee imati bilo kakav zna\u010daj. Najpre, Tito je mo\u017eda znatno mla\u0111i \u010dovek, zatim mo\u017eda je jo\u0161 va\u017enija \u010dinjenica da Titovo nejugoslovensko poreklo mo\u017ee da objasni njegovu nepristrasnost i dosledno tome uspeh u razre\u0161avanju raznih problema i sukoba etni\u010dkih grupa u Jugoslaviji. Ostaje da se vidi da li \u0107e oni koji ga budu nasledili imati isti uspeh.<\/p>\n

FUSNOTE<\/p>\n

1 Fonologija je nauka o zvukovima koje proizvodi ljudski glasovni aparat, hronolo\u0161ka istra\u017eivanja obavljaju se u lingvisti\u010dke svrhe; dakle, ukupan zbir govornih zvukova (fonema) u odre\u0111enom jeziku u odre\u0111enom vremenskom periodu. Fonetika (od gr\u010dke re\u010di \u03c6\u03c9\u03bd\u03ae, phone = zvuk\/glas) je nauka o (glasovima). Izu\u010dava osobine govornih glasova (fona) ali i negovornih glasova, njihov nastanak, fizi\u010dke osobine i percepciju. Razlikuje se od fonologija, koja izu\u010dava nivoe glasovnog sistema i apstraktne glasovne jedinice (kao \u0161to su foneme i razlikovna). Fonetika kao nauka vi\u0161e izu\u010dava same glasove nego kontekst u kojem se koriste u jeziku.<\/em><\/p>\n

2 Morfologija je istra\u017eivanje i opis stvaranja re\u010di u jeziku uklju\u010duju\u0107i inflekciju, derivaciju i formiranje slo\u017eenica. Morfologija (od gr\u010dke \u03bc\u03bf\u03c1\u03c6\u03ae, morph\u00e9 = oblik i \u03bb\u03cc\u03b3\u03bf\u03c2, l\u00f3gos = re\u010d) prou\u010dava strukturu jezi\u010dkih oblika, na\u010dina na koji se re\u010di u nekom jeziku oblikuju i menjaju,. izu\u010dava postupke i zna\u010denje kako se glasovno-semanti\u010dki elementi, nosioci osnovnog (koren) zna\u010denja dogra\u0111uju i pregra\u0111uju putem morfema (afiksa, glasovne alternacije, aglutinacije, preakcitunacije i sli\u010dno) da bi se izgradile razne vrste re\u010di).<\/em><\/p>\n

3 Svi podaci poti\u010du sa snimljenog javnog izlaganja koje je Tito odr\u017eao u jesen 1977.<\/em><\/p>\n

4 Najmanja govorna jedinica nosi razliku u zna\u010denju: na pr. engl re\u010di POT i TOT imaju razli\u010dite po\u010detne foneme.<\/em><\/p>\n

5 Foneme se razlikuju prema mestu i na\u010dinu artikulacije. Zastoj predstavlja potpunu okluziju (za\u010depljenost) vokalnog trakta koji se mo\u017ee odigrati na usnama (labialni zastoj), na zubima (dentalni zastoj), na kostnom grebenu iza gornjih sekuti\u0107a (alveolarni zastoj) ili \u010dak u zadnjem delu usta gde se tvore meki palatali (velarni zastoj). Labialni zastoj se proizvodi pritiskom usana jedne na druge dok se drugi proizvode pritiskom jezika na odgovaraju\u0107e oblasti.<\/em><\/p>\n

6 Kostna duplja iza gornjih nepca.<\/em><\/p>\n

7 Kratko\u0107e i jasno\u0107e radi, u \u010dlanku je re\u010d samo o segmentalnim fonemama. Rasprava o srpsko-hrvatskim suprasegmentima bile bi daleko slo\u017eenije.<\/em><\/p>\n

8 Palatalizacija je izgovor zvu\u010dnog jota kada se na\u0111e pored drugog konsonanta, \u0161to ima efekatprenosa “yod” kvaliteta na konsonant a da ne uni\u0161ti osnovni kvalitet. U slovenskim jezicima , palatizovani konsonanti su fonemski razli\u010diti od konsonanata koji nisu palatizovani. Palatizovani konsonanti se tako\u0111e nazivaju “meki” konsonanti.<\/em><\/p>\n

9 \u0160eveljov: “Predistorija slovenskih jezika (Njujork, Kolumbija univerzitet Pres, 1965, str.489-497.<\/em><\/p>\n

10 \u0160eveljov tako\u0111e uklju\u010duje polabijski koji je mrtav zapadnoslovenski jezik, u ovu grupu. Za na\u0161e svrhe, mrtvi jezici su irelevantni.<\/em><\/p>\n

11 Suprotnost nije potpuna zbog prisustva zajedni\u010dkih slovenskih palatala (ponekad se zovu biv\u0161i palatali).<\/em><\/p>\n

12 R.G.A. De Bray, Guide To The Slavonic Languages, London i Njujork: Dent And Dutton, 1969. (vodi\u010d za slovenske jezike) str.29<\/em><\/p>\n

13 Pravi palatali imaju vi\u0161e palatalni izgovor nego palatizovani suglasnici<\/em><\/p>\n

14 Radi kratko\u0107e, dati primer govori vi\u0161e nego transkipt celog govora.<\/em><\/p>\n

15 Apostrof ozna\u010dava da je prethodni suglasnik palatalizovan.<\/em><\/p>\n

16 Phyllis Auty, Tito (Njujork: Ballantine Books, 1972), str. 75<\/em><\/p>\n

17 Jugoslovenski savremenici: Ko je ko u Jugoslaviji (Beograd, Hromonetar, 1970), str. 126-128<\/em><\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako, kako njegov izgovor sugeri\u0161e, Tito zaista nije Jugosloven, ko je onda on?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-122964","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/122964","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=122964"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/122964\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=122964"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=122964"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=122964"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}