{"id":122763,"date":"2013-08-29T08:14:51","date_gmt":"2013-08-29T06:14:51","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=122763"},"modified":"2013-08-29T08:14:51","modified_gmt":"2013-08-29T06:14:51","slug":"propast-zapada","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/08\/29\/propast-zapada\/","title":{"rendered":"Propast Zapada?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: R\u00e9gis Debray<\/strong><\/p>\n

Amerika tra\u017ei svoj identitet; Evropa je skrenula s puta; Kina ponovo otkriva sebe. Tako melanholi\u010dne \u201ejesenje violine\u201c ponavljaju svoj refren u zemljama zalaze\u0107eg sunca. \u010cudna vremena: \u010dvrsto ukorenjena ideja o \u201eZapadu\u201c razgla\u0161ava se na sve strane u slavu uobi\u010dajenih aktera, SAD, Britanije i Francuske; javne li\u010dnosti veli\u010daju \u201eokcidentalizam\u201c i zahtevaju novi krug zapadnih vojnih intervencija \u2013 pa ipak, \u0160penglerova zloglasna sintagma, Propast Zapada, ponovo kru\u017ei novinskim \u010dlancima. Dosta je Remboa; vratimo se Hamletu. Uzroci bolesti su jasni: demografsko potapanje, deindustrijalizacija, javni dugovi i deficiti, zaga\u0111enost \u017eivotne sredine, pad konkurentnosti, kurs juana, gubitak vere u model rasta itd. Spisak je dobro poznat.<\/p>\n

Deprimiranost je u velikoj meri rezultat uticaja ra\u010dunovo\u0111a, \u0161to je posledica trgova\u010dko-proizvodnog dru\u0161tva koje je potisnulo sopstvene kulturne i istorijske temelje. Imaju\u0107i u vidu diskretno \u0107utanje antropologa, ultra-specijalizaciju istori\u010dara, samootu\u0111enje geografa, akademizam sociologa religije, nije iznena\u0111uju\u0107e da kad ekonomisti diriguju mora da se zasvira ada\u0111o. Kao da je zdrav platni bilans dovoljan da obezbedi snagu i uticaj, umesto da bude samo preduslov; kao da Zapad nikad nije znao za deficite, stagnaciju, recesiju i bankrote. Hegemonski polo\u017eaj ne zavisi samo od kursa ili cene rada. Kad bi BDP odre\u0111ivao status, onda bi zajedljiva ektoplazma od EU bila na ravnoj nozi sa SAD ili Kinom.<\/p>\n

Zapravo, Narodna Republika Kina, kao ve\u0107 sada najve\u0107a trgovinska svetska sila \u2013 i do 2030. verovatno najve\u0107a ekonomija, kao \u0161to je bila pre 200 godina \u2013 mogla bi jednostavno da se popne na Prvo Mesto. Ali ni\u0161ta nije zacrtano. Pored svega ostalog, politi\u010dkoj ekonomiji nedostaju instrumenti da shvati finu razliku izme\u0111u te\u017eine jedne dr\u017eave i njene uloge, izme\u0111u uticaja i nadmo\u0107i, u ekonomskom i politi\u010dkom smislu. Takve se stvari ne u\u010de u poslovnoj \u0161koli. Skrivene iza ili ispod statisti\u010dkih podataka, njih treba da ima u vidu svako ko objavljuje \u2013 nestrpljivo na istoku, tronuto u Evropi \u2013 da je zapadnoj sili odzvonilo. Popis ovih nevidljivih faktora, koliko god kratak bio, mora se sprovesti, kako bismo dobili klini\u010dku sliku, umesto nadrilekarske ili mrtvozorni\u010dke. Prvo \u0107emo navesti adute Zapada, a zatim njegove nedostatke.<\/p>\n

PET ADUTA<\/p>\n

Nezapam\u0107ena kohezija<\/strong><\/p>\n

Kao umnogome mitska izmi\u0161ljotina \u2013 ali mitovi nisu bezna\u010dajni \u2013 \u201eZapad\u201c je u proteklom milenijumu pro\u0161ao kroz mnoge inkarnacije: hri\u0161\u0107anstvo oko 1250; Prosvetiteljska Evropa oko 1750; Berlinski klub oko 1900, za podelu planete; \u201eSlobodni svet\u201c oko 1950, za borbu protiv Staljina. Svaka ljudska zajednica konstitui\u0161e se u odnosu na protivnika, i kristalizacija Zapada oduvek je funkcionisala kroz antagonizam sa nametljivim i zlonamernim Istokom: Saraceni ili Osmanlije, ni\u017ee rase, robovlasnici, nazadnja\u0161tvo, Gulag. Drama sa stotinu \u010dinova gde se sudaraju dobro i zlo, civilizacija i varvarstvo, svetlo i tama. Ali nijedna od ovih istorijskih manifestacija \u201eZapada\u201c nije imala ni pribli\u017ean nivo organizacije i koherentnosti kao dana\u0161nja. Prirodni svet nudi sliku maglovitih, estetizovanih kontura zemlje gde sunce silazi. Geopoliti\u010dki profil evroatlantske zone se, s druge strane, jasno defini\u0161e: jednom re\u010dju NATO, uz \u201eZapad\u201c kao njegov knji\u017eevni pseudonim. Politi\u010dko-vojni sistem trenutno do\u017eivljava ekspanziju: njegova avangarda nalazi se na zapadnom Zapadu, u Sjedinjenim dr\u017eavama, ali sada obuhvata i staru isto\u010dnu Evropu, do balti\u010dkih dr\u017eava. \u201eBezbednosna arhitektura\u201c ima \u010dvrsto upori\u0161te u azijsko-pacifi\u010dkom regionu, sa Japanom, Tajvanom, Ju\u017enom Korejom, Australijom i Novim Zelandom. I ukoliko Sjedinjene dr\u017eave ovde interveni\u0161u iz sopstvenih pobuda, izvan NATO-a, svejedno to rade u ime Zapada, zastupaju\u0107i njegovu bezbednost i vrednosti.<\/p>\n

Zapad je unipolaran: nijedna od njegovih \u010dlanica ne dovodi u pitanje ameri\u010dko predvodni\u0161tvo. Zastranjivanja D\u017eord\u017ea Bu\u0161a nisu uznemirila, nego su ponegde i o\u010darala evropske vo\u0111e: nijedan glas protesta nije se za\u010duo protiv invazije na Irak, osim nakratko u Francuskoj, na u\u017easavanje ve\u0107ine njenih saveznica. Zapad je postao jedini multilateralni blok sposoban za hitnu i koordinisanu upotrebu sile, kao u Jugoslaviji, Avganistanu, Libiji. Organizacija ameri\u010dkih dr\u017eava je podeljena, Merkosur muca, ALBA deklamuje, Severna Afrika je interno fragmentisana, Afri\u010dka unija stoji svakom na raspolaganju. Arapska liga, \u0160angajska organizacija za saradnju i ASEAN su forumi, a ne potpuno opremljena odlu\u010diva\u010dka tela. G20 je postao medijski doga\u0111aj. Samo NATO mo\u017ee da govori jedinstvenim glasom, sa nespornom komandnom linijom i doktrinarnim konsenzusom. \u201eEvropski odbrambeni stub\u201c oslanja se na ve\u0161ta\u010dke organizacije poput biv\u0161e WEU, ili na lepe \u017eelje. Koja druga regionalna sila mo\u017ee da sprovede \u2013 kamoli da poni\u0161ti \u2013 rezoluciju UN?<\/p>\n

Simptomati\u010dno je da nijedna \u010dlanica NATO \u2013 dakle, odbrambenog saveza \u2013 nije iza\u0161la iz njega 1989: Ura!, pobedili smo, hajde da proslavimo; a sad dovi\u0111enja. Ali simptomati\u010dno za \u0161ta? Ne samo za umor Evrope, pomirene sa svojim vazalnim polo\u017eajem, koja sanja federalisti\u010dki san o ogromnoj Helvetskoj Konfederaciji \u2013 \u0160vajcarskoj bez planina i vojne obaveze \u2013 dok svoju bezbednost prepu\u0161ta Amerikancima. Vrednosni sudovi na stranu, ovaj strate\u0161ki nesklad sam po sebi je pokazatelj kohezije: \u201ezajedni\u0161tvo vrednosti\u201c i strahova dovoljno je sna\u017eno da potisne opre\u010dne interese na obe strane Atlantskog okeana.<\/p>\n

Navodno uzvi\u0161eni teren ideala i vrednosti \u2013 va\u017enijih za konstituisanje ravnote\u017ee snaga nego \u0161to idealisti misle \u2013 otkriva istu sposobnost za integraciju. Ideja o \u201epravima \u010doveka i gra\u0111anina\u201c \u2013 dodu\u0161e prekrojena kroz hiper-individualizam u \u201eljudska prava\u201c, iz kojih je gra\u0111anin nestao \u2013 uspostavlja osnovu za legitimne gra\u0111anske norme. I dok su te norme daleko od toga da se svuda po\u0161tuju, diktatorska zloupotreba vlasti povla\u010di op\u0161tu osudu. \u201eAzijske vrednosti\u201c \u2013 primat grupe nad pojedincem, disciplina, hijerarhija, sklad, umerenost \u2013 koje su nakratno obele\u017eile i jogunaste (Maleziju i Singapur), nisu izdr\u017eale udar ekonomske krize 1997.<\/p>\n

Islamske vrednosti su iznedrile naj\u010dvr\u0161\u0107e pokrete gra\u0111anske neposlu\u0161nsti u novije vreme; ali isprobane na vlasti, \u010dini se da dugoro\u010dno ne garantuju bolju sudbinu. Ukorenjene u otkrovenju vi\u0161e nego u mudrosti, Prorokove re\u010di su restriktivnije nego Konfu\u010dijeve: unutar muslimanskog sveta, nametanju \u0161erijatskog prava protive se obrazovani mladi ljudi i delovi gradske srednje klase, dok zacementirano \u201eljudsko-prava\u0161tvo\u201c na Zapadu ne pokazuje nikakve znake popu\u0161tanja. \u010cak iako zadocnelo preobra\u0107anje kolonizatora \u2013 dugogodi\u0161njih pristalica napalma, torture i prisilnog rada \u2013 u religiju ljudskih prava, mami osmehe na licima nekada\u0161njih podanika, ovaj stav nailazi na prakti\u010dno op\u0161te odobravanje, iz istog razloga iz kojeg mlada muslimanka u Tunisu ili Iranu nosi farmerke ispod fered\u017ee. Ode\u0107a tako\u0111e predstavlja posve\u0107enost.<\/p>\n

Monopol na univerzalno<\/strong><\/p>\n

Sve dr\u017eave \u0161tite vlastite vitalne interese u inostranstvu. Kina, koja oskudeva u sirovinama neophodnim za razvoj, ljubomorno \u010duva svoje izvore repromaterijala i transportne linije u obe hemisfere, bez preterane takti\u010dnosti; nazovimo to svetim egoizmom, svima nama dobro poznatim. Ali samo Zapad ima tu sposobnost da predstavlja pojedina\u010dne interese kao interese \u010ditavog \u010dove\u010danstva \u2013 poput slobode, emancipacije, napretka. Geografski amblem ove neobi\u010dne podudarnosti: udomljavanje sedi\u0161ta UN u Njujorku. Institucija kojoj se pripisuje univerzalna savest, sme\u0161tena u srcu jedine velesile; prestonica vrhovnog prava ujedno je i metropola najve\u0107e vojne sile. Deset zemalja koje su glasale za rezoluciju 1973 Saveta bezbednosti, o progla\u0161avanju zabrane letova nad Libijom, predstavljaju 10 procenata svetskog stanovni\u0161tva, kao i deset ju\u017enoazijskih \u010dlanica ASEAN. Ali ove druge nikad ne bi sebe opisale kao \u201eme\u0111unarodnu zajednicu\u201c, osim u nekom vicu. Ova prezentacijska prevara nije izum marketin\u0161kih stru\u010dnjaka. To je iskreno uverenje, polu-paternalisti\u010dko, polu-evolucionisti\u010dko; pakovanje tipi\u010dnih dvostrukih standarda \u2013 pravo na otcepljenje za prozapadno Kosovo, ali ne i za Abhaziju i Ju\u017enu Osetiju \u2013 u najlju\u0107i idealizam.<\/p>\n

Aristokratija \u010dove\u010danstva \u2013 konfederacija demokratskih dr\u017eava koja sebe razume kao Ligu za Op\u0161te Dobro, u borbi protiv Svete alijanse despota i razbojnika \u2013 ne mo\u017ee sebe da vidi kao \u0161to je vidi ostatak planete: kao samo jo\u0161 jednu Svetu alijansu. Nesposoban da razume mr\u017enju koju izaziva, Zapadu nedostatak svesti slu\u017ei kao zamena za mirnu savest. Ni Azijci ni Afrikanci ne tvrde da imaju klju\u010d za budu\u0107u sre\u0107u, dok muslimani vi\u0161e ne sanjaju o preoblikovanju ostatka sveta po svojoj slici. Pa\u0161tuni koji se nazivaju talibanima samo \u017eele da se otarase stranaca i uvedu \u0161erijatsko pravo u svojim dolinama. Niko drugi osim SAD ne izdaje mi\u0161ljenje o svemu \u0161to se de\u0161ava u svetu, ne sastavlja i ne name\u0107e spiskove zlikovaca (prepravljene da se uklope u potrebe date situacije), niti odlu\u010duje o sankcijama protiv te i te navodno odmetnute dr\u017eave. Svetski policajac je istovremeno i svetski sudija, jer su Sjedinjene dr\u017eave u situaciji da ili instrumentalizuju Savet bezbednosti ili da ga zaobi\u0111u. Uprkos ruskom i kineskom vetu, koji vi\u0161e odla\u017ee nego \u0161to spre\u010dava, sa deaktviranim agencijama i neizvr\u0161nom Generalnom skup\u0161tinom, Ujedinjene nacije su toliko mala prepreka da \u010dak i biv\u0161i generalni sekretar, Butros-Gali, mo\u017ee da izjavi da su one \u201epod kontrolom Atlantskog saveza\u201c.<\/p>\n

Zapad je jedini blok dr\u017eava spreman i sposoban da sru\u0161i daleke re\u017eime, koji ne predstavljaju nikakvu vidljivu pretnju svetskom miru, uz odobrenje UN ili bez njega; ili da podr\u017ee pobunjene disidente i separatiste, prikrivenim ili polutajnim sredstvima. Imperijalne dr\u017eave su, naravno, oduvek te\u017eile uspostavljanju kontrole nad bliskim susedstvom: Rusija nad svojom evropskom ili kavkaskom glasijom; Kina nad svojim okrugom, Tibetom, severnom Korejom, Mongolijom; Indija nad malim himalajskim dr\u017eavama, \u0160ri Lankom i Banglade\u0161om. Ali jo\u0161 nismo videli da je Srednje kraljevstvo lansiralo krstare\u0107e rakete sa kasetnim bombama 11.000 kilometara od svojih obala, niti da je nudilo poruke podr\u0161ke Baskijcima, Kurdima, Ircima ili Flamancima. Niti da je Iran opkolio SAD vojnim bazama po meksi\u010dkoj i kanadskoj granici, poput onih u Iraku, Azerbejd\u017eanu, Turkmenistanu, Kuvajtu, Kataru i Omanu. Postoji velika razlika izme\u0111u opa\u017eene i stvarne pretnje.<\/p>\n

Budu\u0107i da SAD imaju interese svuda, \u201egarantovanje bezbednosti Sjedinjenih dr\u017eava\u201c \u2013 prva du\u017enost njihovog predsednika, koji je pri tom i vrhovni komandant NATO saveza \u2013 zahteva ni\u0161ta manje globalni kapacitet za oda\u0161iljanje oru\u017eanih snaga, kakav ima jedino Amerika. Sa 700 milijardi dolara godi\u0161nje, vojni bud\u017eet Amerike jednak je zbiru bud\u017eeta svih ostalih zemalja sveta, iako ova dr\u017eava ima idealne prirodne bedeme. Samo NATO ima baze na svih pet kontinenata; u svetu postoji 800 ameri\u010dkih vojnih instalacija. Upravo ova nezabele\u017eena kombinacija pragmatizma i mistike, odlu\u010dnog modernizma i tvrdokornog arhaizma, konstitui\u0161e mo\u0107 novog svetskog poretka.<\/p>\n

Globalna poslovna \u0161kola<\/strong><\/p>\n

Zapad garantuje i oblikuje formiranje me\u0111unarodnih elita kroz svoje univerzitete, poslovne \u0161kole, finansijske institucije, oficirske koled\u017ee, trgovinske organizacije, filantropske fondacije i velike korporacije. Nijedna imperija nikada nije vladala isklju\u010divo silom. Potrebni su joj releji u lokalnim vladaju\u0107im krugovima, pa ovaj centrifugalni inkubator proizvodi globalnu menad\u017eersku klasu koja inkorporira njen jezik, njene reference i averzije, njene organizacijske modele (vladavina prava i \u201edobra uprava\u201c) i ekonomske norme (Va\u0161ingtonski konsenzus). Upravo ovo kalupno izlivanje menad\u017eerskih kadrova iz ionako globalizovane srednje klase pretvara dominaciju u hegemoniju, zavisnost u prihvatanje. Pored sta\u017eiranja za mlade lidere \u2013 3.000 godi\u0161nje, u organizaciji ameri\u010dkih ambasada \u2013 ovaj digitalni odliv mozgova generi\u0161e zajedni\u010dku kolektivnu podsvest. Kineski \u201ecrveni prin\u010devi\u201c \u0161alju svoje sinove na \u0161kolovanje u SAD, odakle se ovi vra\u0107aju spremni da krenu u trku za novcem. U Evropi, mladima nije samo prirodno nego i apsolutno nu\u017eno da obezbede diplomu jednog od ovih \u201ecentara izuzetnosti\u201c.<\/p>\n

Nema te zaba\u010dene zemlje, manjine ili sekte bez sisaljke me\u0111u manje ili vi\u0161e dobro asimilovanim predstavnicima u SAD, sa njihovim vezama u Kongresu i administraciji, \u010diji najbolje pozicionirani elementi mogu, ako po\u017eele, da se vrate u rodnu zemlju koja \u0107e im biti kao druga ku\u0107a. To su Avgano-rikanci, Albano-rikanci, Meksiko-rikanci, Afro-rikanci. Ovo planetarno odeljenje za ljudske resurse mo\u017ee za tren oka da izvu\u010de iz d\u017eepa nekog Karzaja. Palestinac iz Svetske banke, Italijan iz Goldman Sachsa, prera\u0111eni Libijac ili Gruzin: lako\u0107a s kojom Amerika mo\u017ee da instalira kapetana na svakom kormilu nagrada je za njeno srda\u010dno prihvatanje stranaca, otvaranje nacionalnog identiteta na kakvo se Britanska imperija nikad nije usudila, ali koje je njenoj naslednici donelo hiljade usvojene dece svih mogu\u0107ih nacionalnosti \u2013 i mogu\u0107nost da svoja ambasadorska mesta popuni ljudima poreklom iz zemlje doma\u0107ina.<\/p>\n

Kina, Indija, Egipat, \u010dak i male dr\u017eave poput Izraela i Jermenije, koriste lojalne dijaspore kao uticajne kanale. Funkcija 30 miliona kineskih iseljenika u Jugoisto\u010dnoj Aziji dobro je poznata. Amerika, koja nije ni\u0161ta vi\u0161e emigrantska zemlja od nordijskih dr\u017eava, ima bolji rezultat: u njoj \u017eivi 42 miliona imigranata, raseljenika ima sa svakog kontinenta \u2013 Hispanoamerikanci, Azijci, Afrikanci. Samo zapadne dr\u017eave \u2013 pre svega SAD \u2013 imaju toliko kanala ka dalekim zemljama. Mo\u017eemo napraviti slede\u0107u periodizaciju: od 1850. do 1950. Zapad upre\u017ee uro\u0111enike, pelcuje ih, otvara \u0161kole. Od 1950. do 2000. uro\u0111enici koji su pre\u017eiveli i nau\u010dili jezik dolaze kao imigranti na Zapad. Od 2000. do 2050. Zapad obrazuje najtalentovanije me\u0111u njima i \u0161alje ih natrag na vrhunske poslove u zemlje porekla, da propagiraju zapadne ideje i brane zapadne interese. Win-win?<\/p>\n

Programiranje ljudske ose\u0107ajnosti<\/strong><\/p>\n

\u010cini se sasvim prirodnim da je dolar rezervna svetska valuta od 1945, \u0161to je omogu\u0107ilo Sjedinjenim dr\u017eavama da se duboko zadu\u017ee bez prevelikih posledica. Nije bilo nikakvog primoravanja; sve je bilo dobrovoljno \u2013 iako nema sumnje da je vojna snaga tome doprinela. Naftnim izvoznicima iz Zaliva garantovana je bezbednost od njihovih iranskih suseda, pa im tako nisu padale na pamet blesave ideje da prodaju naftu u evrima umesto u dolarima. Ali pristanak ne bi usledio toliko prirodno da nije bilo \u201emeke sile\u201c. Deset najve\u0107ih reklamnih agencija su zapadne; Holivud mo\u017ee da uzme polovinu ukupnog novca iz bioskopskih blagajni u Kini sa samo deset filmova \u2013 dok kinesko \u010dudo izgleda ne mo\u017ee da o\u010dara Srednje kraljevstvo. Ratovi zveda, Avatar, Betmen. Mekdonalds, savremena umetnost, d\u017eins, bejzbol: u odnosima ljubavi-mr\u017enje, zavo\u0111enja-odvratnosti koje Zapad gaji sa svojim periferijama, koliko god njihove kulture bile drevne ili stanovni\u0161tvo brojno, igrani film sa slikama neuporedivo bogatijeg \u017eivotnog standarda i \u017eivotnog stila vredi mnogo vi\u0161e od bilo kakve propagande. Americi nisu potrebni me\u0111unarodni kulturni instituti \u2013 Servantes, Gete, Konfu\u010dije \u2013 da bi ostavila svoj trag. U Vijetnamu, koka-kola je dobila rat koji su vojnici izgubili.<\/p>\n

Jedan od rezultata je taj da je Zapad danas barjaktar u bitkama za kulturnu emancipaciju \u2013 gejeva, \u017eena, crnaca, manjina \u2013 \u0161irom istoka i juga. Kao \u0161to su komunisti\u010dki disidenti bili deca rokenrola, disidenti islamizma bi mogli biti potomci Diznija i Madone. I kao \u0161to industrija zabave mo\u017ee da zaradi pare na neprijateljima spektakla, tako i kapitalisti\u010dki mejnstrim upotrebljava talente onih koji se protiv njega bore. Novinski stupci New York Timesa su mo\u017eda zatvoreni za Noama \u010comskog, Roberta Fiska, Edvarda Saida ili Hauarda Zina, ali procvat malih publikacija, radio stanica, recenzija i veb-sajtova omogu\u0107ava ovim disidentskim glasovima da dopru mnogo dalje od kulturnog podzemlja. Majkl Mur i \u010carls Ferguson, reditelj filma Inside Job, savr\u0161eno su ugledni, kao Krugman ili Stiglic u ekonomiji.<\/p>\n

Zakoni profita i slobode mi\u0161ljenja primorali su anglosaksonski svet da razvije sposobnost za apsorbovanje i recikliranje crvenih \u0107elija \u2013 ili \u010dak narand\u017eastih: Dalaj Lama, \u010dija su budisti\u010dka u\u010denja o\u0161tro suprotstavljena zapadnoj svetovnoj praksi, svuda se progla\u0161ava po\u010dasnim gra\u0111aninom. Otuda paradoks enzimskog carstva koje ne zabranjuje svoje doma\u0107e anarhiste ili anti-imperijaliste; gde je kritika nezakonite aneksije Zapadne obale dopu\u0161tena i gde politi\u010dki analiti\u010dar mo\u017ee javno da zastupa iransku bombu kao garanciju mira, a ne smaka sveta. Kao da je gravitaciona sila ove civilizacije radikalizovala Ni\u010deovu formulu: \u0161ta god \u017eeli da me ubije, \u010dini me ja\u010dim. Imunizacija kroz redovnu apsorpciju negativne kritike: u tome se krije veliki talenat Zapada, njegov dinamizam i njegov neprobojni oklop.<\/p>\n

Nau\u010dna inovacija<\/strong><\/p>\n

Ovo je mogla da bude na\u0161a polazna ta\u010dka: izvanredno istra\u017eivanje i razvoj, koje rezultira jasnom vode\u0107om pozicijom u ovom presudnom polju. Nema sumnje da \u0107e se razlika smanjiti: ve\u0107 sada ima vi\u0161e indijskih i kineskih in\u017eenjera nego ameri\u010dkih. Ali spisak nau\u010dnih Nobelovih nagrada i industrijskih patenata trebalo bi da umiri sumnji\u010dave: u nau\u010dnom domenu, klju\u010devi za budu\u0107nost jo\u0161 uvek su u Silicijumskoj dolini i MIT-u. Jedan neobi\u010dan efekat ove koncentracije sive materije: op\u0161te je poznato da info-sfera name\u0107e engleski kao lingua franca na pet kontinenata, i da je jezik komunikacije isto toliko na\u010din razmi\u0161ljanja koliko i oru\u0111e. Nije iznena\u0111uju\u0107e \u0161to je egipatska vojska podru\u017enica Pentagona, imaju\u0107i u vidu da joj on garantuje sredstva, obu\u010dava njene oficire i pre svega, snabdeva je ljubomorno tra\u017eenim oru\u017ejem i softverskim sistemima; sve po starom. Ali \u010dinjenica da je Tahrir organizovan preko interneta, fejsbuka i SMS-a \u2013 slu\u017ee\u0107i se iskustvom kalifornijskih kampusa \u2013 jo\u0161 je neverovatnija. Oru\u0111e anti-zapadnja\u010dkih pobuna je zapadnja\u010dko, dok ameri\u010dke sluge indirektno otpu\u0161ta sama Amerika. Bihevioralno modeliranje \u2013 koje svakako mo\u017ee da se okrene protiv \u010darobnjakovog \u0161egrta \u2013 omogu\u0107ava Americi, kroz korporacije i druge njene produ\u017eetke, da radi na obe strane pulta: tajni policajac i mu\u010deni Muslimanski brat.<\/p>\n

Al Kaida je poznata po prihvatanju poslovnog modela Mekdonaldsa: holding kompanija, koja licencira svoj brend lokalnim ispostavama. Ali internet, izum iz samog srca novih \u201eMade in USA\u201c tehnologija, propagira i oja\u010dava su\u0161tinu modernosti: primat pojedinca nad grupom. Isprepletenost interneta ne samo da podi\u017ee horizontalnost dru\u0161tvenih odnosa, oslobo\u0111enih hijerarhije i kontrole odozgo; ona daje pojedincu nezapam\u0107en prostor za inicijativu. IT revolucija, skrojena na Zapadu, mo\u017ee se tuma\u010diti kao \u201eusluga odr\u017eavanja\u201c internalizovanog protestantskog kapitalizma.<\/p>\n

PET HENDIKEPA<\/p>\n

Arogancija globalnog<\/strong><\/p>\n

Ta\u0161tina, neumerenost, pad; tragi\u010dni junak mora pre ili kasnije da plati ceh. Gubljenje ose\u0107aja za meru, ta stara imperijalna boljka, sada funkcioni\u0161e na mnogo \u0161iroj ravni. \u0160panski, holandski, francuski i engleski prethodnici bili su relativisti i znali su da su ranjivi; iako megalomani, oni nisu te\u017eili preobra\u017eaju, nadgledanju i inspirisanju \u010ditave planete. \u010cetvrtina zemljine povr\u0161ine bila je dovoljna kraljici Viktoriji; samo su malobrojni kratkove\u010dni \u201eAleksandrovi sinovi\u201c \u2013 Napoleon 1808, hiljadugodi\u0161nji rajh 1941 \u2013 po\u017eeleli vi\u0161e od toga. Ali od sovjetskog poraza 1989, Zapadna alijansa je postala \u017ertva manije veli\u010dine. Busala se uvo\u0111enjem \u201enovog svetskog poretka od Vankuvera do Vladivostoka\u201c. Mno\u017eila je svoja \u201epartnerstva\u201c po \u010ditavom svetu, od Bliskog istoka (Izrael, Jordan), do Kavkaza, Centralne Azije i isto\u010dne Evrope, ma\u0161tala da bi \u010dak mogla da uvu\u010de i Moskvu u svoju orbitu, \u0161alju\u0107i pariske intelektualce da recikliraju totalitarnu slovensku du\u0161u u skladu sa novim katihizisom.<\/p>\n

Ono \u0161to nije bilo mogu\u0107e ju\u010de, danas je mogu\u0107e jo\u0161 manje, sa procvatom pod- i nad-dr\u017eavnih aktera. Nikakav Pax Americana \u2013 ili Sinica \u2013 ne mo\u017ee da odr\u017ei red i mir kada su same Ujednjene nacije samo kap u okeanu. Nijedna velesila, sa ili bez antiraketnih \u0161titova, nije bezbedna od gasa sarina ili kamiona-bombi, kamoli od posledica epidemija ili uragana. Te\u017enja za stabilizacijom sveta koji se hrani nestabilno\u0161\u0107u \u2013 i koji bi bio jo\u0161 nasilniji i zara\u0107eniji bez nuklearnog oru\u017eja, jer bi konvencionalno naoru\u017eanje dalo obema stranama odre\u0161ene ruke \u2013 predstavlja zabludu dostojnu jednog Panglosa ili doktora Strejnd\u017elava. Neokonzervativci iz devedesetih nisu bili daleko od toga.<\/p>\n

Termin \u201eprekomerno imperijalno rastezanje\u201c nekada je opisivao trenutak kada ambicija centra nadma\u0161uje njegove fizi\u010dke kapacitete na periferiji. Uz elektronske i digitalne tehnologije, ovaj kapacitet je zastra\u0161uju\u0107e pro\u0161iren u protekle tri decenije. Sve videti, sve \u010duti, sve de\u0161ifrovati, \u010dak i na drugoj strani sveta, nije vi\u0161e tehni\u010dki neizvodljivo. Kao \u0161to nije ni ubijanje osumnji\u010denog preko monitora, sa razdaljine od 16.000 kilometara, projektilom \u201ehellfire\u201c iz bespilotnog bombaredera \u201epredator\u201c. Kao ni paralisanje suparni\u010dkog kontrolnog sistema kompjuterskim virusom Stuxnet. Od bombardovanja Hiro\u0161ime i Nagasakija, preobra\u017eeni Zapad mo\u017ee sebi da dozvoli kolateralnu \u0161tetu mnogo ve\u0107u od one koja je ostajala iza rimskih ili napoleonskih legija. Njegova vazdu\u0161na i prostorna superiornost izla\u017ee ga mnogo ve\u0107im prestupima od britanskih u vreme njihove kontrole nad morima. \u201ePreventivno bombardovanje\u201c, izvan svakog definisanog pravnog okvira, potvr\u0111uje prognozu Karla \u0160mita o deteritorijalizaciji rata i njegovoj mutaciji u vojno-policijsko delovanje. Ali \u201elokalno\u201c ostaje prednost slabih, pred kojim \u201eglobalno\u201c postaje slabost jakih.<\/p>\n

Kompleks vi\u0161e vrednosti<\/strong><\/p>\n

Samopouzdanje koje proizlazi iz vode\u0107e pozicije \u010dini vas indiferentnim na surovu stvarnost ispod vas. Sletanje je uvek kobno po nadzorni avion, ukoliko se ne izvede unutar imperijalne \u201ezelene zone\u201c.<\/p>\n

Div Antej je crpeo snagu dodiruju\u0107i zemlju; ovde je obrnuto. Civilizacija koja je izmislila etnologiju, civilizacija Montenja i Levi-\u0160trosa, sada pokazuje me\u0161avinu arogancije i neznanja u svojim postupcima u drugim zemljama, koji bi zgrozili jednog Strabona ili Polibija. Kao zato\u010denici svog apstraktnog univerzalizma i svoje televizijske opreme, o\u010darani svojim vatrometom, ovim mesijanskim misionarima treba nekoliko godina da shvate da su, u o\u010dima lokalnog stanovni\u0161tva, oni invazijska i okupatorska sila. Oni preplavljuju ratno podru\u010dje o kome ne znaju ni\u0161ta, ni njegovu pro\u0161lost, ni jezik, ni hranu, ni religiju, ni porodi\u010dnu strukturu, ni osnovne reflekse. Oni mogu mirno da spale Kuran ili da zapi\u0161aju neprijateljski le\u0161. Svetski policajac uglavnom nema pojma o svetu i ne \u017eeli da zna ni za jedan vrednosni sistem osim svog. Za to postoji cena.<\/p>\n

Demokratija kao apsolutnost samo je trn u oku. Ostavimo po strani intelektualne probleme upotrebe nedu\u017enog velikog \u201eD\u201c za brisanje svih konkretnh distinkcija izme\u0111u ovog i onog oblika demokratije \u2013 \u201ekonsocijacionalne\u201c demokratije (Liban, sa svojm komunalisti\u010dkim dodacima), etni\u010dka demokratija (Bugarska, Izrael, Turska, sa gra\u0111anima prvog i drugog reda, u zavisnosti od etni\u010dkog porekla), parlamentarna (Velika Britanija), sekularna (Francuska), religijska (Egipat, Tunis), fideisti\u010dka i plutokratska (SAD: Dan zahvalnosti i pla\u0107eni politi\u010dki marketing) itd. Ozbiljnije su prakti\u010dne posledice zaboravljanja da svet ne \u010dine pojedinci (jedan \u010dovek, jedan glas) nego zajednice \u2013 nacionalne, verske ili plemenske \u2013 koje odre\u0111uju lojalnosti i pona\u0161anje pojedinca.<\/p>\n

Nezvani gosti, uz pomo\u0107 vojnih helikpoptera, sve\u017enjeva dolara i NGO-ova, jedva dodirnu tlo okupiranih zemalja pre nego \u0161to se vrate u svoje utvr\u0111ene baze. Gubitnici rata u Avganistanu trebalo bi da se prisete kako je Francuska, sa svojim elektro-\u0161ok ure\u0111ajima i svojim teoreti\u010darima, izgubila Al\u017eir. Bolje bi im bilo da su pro\u010ditali Metamorfoze srodstva Morisa Godelijea, gde bi saznali da pleme \u2013 kolektivna formacija pred kojom je svetla budu\u0107nost \u2013 predstavlja osnovnu jedinicu za vi\u0161e od pola sveta, od beduinskih kraljevstava do predkolonijalnih Amerika, preko Srednje Azije, Afrike i ju\u017ene Evrope (albanska i sicilijanska krvna osveta). I da se ova hemisfera ne rukovodi ni ljudskim pravima ni pojedina\u010dnim interesom.<\/p>\n

Nijedna grupa ljudi ne voli da vidi kako im stranci kontroli\u0161u zemlju. Ovaj \u010disto \u017eivotinjski refleks nosi \u010dasno ime: suverenost. U Evropi, ideja \u2013 zapravo ose\u0107anje \u2013 nacionalne \u010dasti izazva\u0107e kod dvoje-troje ljudi mla\u0111ih od 50 godina sa\u017ealjivo ili zbunjeno sme\u0161kanje. U SAD, etnocentrizam je takav da ljudi ne mogu da zamisle da ovakva plemenita ose\u0107anja mogu da iskuse i zaostali narodi. Emancipovanom post-dr\u017eavljaninu, stanovniku neke postmoderne Leve obale, za koga je nacionalna dr\u017eava muzejski eksponat ili vic, ideja da je oko pedesetak naroda spremno da se za nju bori izgleda kao tu\u017ena infantilnost. Za ultra-hri\u0161\u0107anske Tea partyjevce, svako ko ma\u0161e ne\u010dim \u0161to nije ameri\u010dka zastava sigurno je pripadnik Osovine zla. Ako je pa\u017enje premalo ili previ\u0161e, rezultat je seizmi\u010dka zona senke.<\/p>\n

Budu\u0107i ro\u0111en na Havajima, odrastao u Indoneziji, kao majstor marketinga, Obama je kulturniji od zatucanog D\u017eord\u017ea Bu\u0161a, koji je toliko o\u010darao evropske vladare od Blera do Sarkozija. On zna da postoje i drugi svetovi, otud i uljudnije pona\u0161anje. Ali pomisliti da ova korekcija stila predstavlja prelazak na multilateralizam zna\u010dilo bi me\u0161anje \u017eelja i realnosti. I zaborav da Amerikanac-autsajder mo\u017ee biti jo\u0161 ube\u0111eniji u najve\u0107e mitove svoje zemlje nego neko ko poti\u010de iz stare bela\u010dko-anglosaksonsko-protestantske fele; ube\u0111eniji da mora da se bori za odbranu ontolo\u0161ke privilegije svoje Obe\u0107ane zemlje svim raspolo\u017eivim sredstvima, uklju\u010duju\u0107i i nedopu\u0161tena. I tako elektronska sabota\u017ea i letelice-ubice napadaju suverene zemlje.<\/p>\n

Prema ameri\u010dkim izvorima, Obama je za 40 meseci izdao pet puta vi\u0161e odobrenja za ciljane likvidacije samo u Pakistanu nego \u0161to je Bu\u0161 uspeo za osam godina \u2013 262 prema 49 \u2013 uz bezbrojne civilne \u017ertve, prave\u0107i od pre\u017eivelih idealne regrute za Al Kaidu. Komanda za specijalne operacije (SOCOM), sa bud\u017eetom koji je za deset godina narastao sa 4,2 milijarde na 10,5 milijardi, sada navodno ima 60.000 zaposlenih, uklju\u010duju\u0107i operativce u preko 70 zemalja. \u201ePredsednikova vojska\u201c sve vi\u0161e se oslanja na \u201eobave\u0161tajnu zajednicu\u201c nego na Pentagon, kako bi izbegla pravne komplikacije.<\/p>\n

Beo, crn, me\u0161an ili \u017eut, ameri\u010dki predsednik je oduvek bio, jeste, i uvek \u0107e biti \u201eeksepcionalista\u201c i nadahnut ose\u0107anjem vi\u0161e misije; jedine varijable koje zavre\u0111uju pa\u017enju jesu na koji na\u010din i do koje mere. Samo su dr\u017eave sa sna\u017enom mistikom ili nacionalnom mitologijom sposobne za mi\u0161i\u0107avu spoljnu politiku, sa svime \u0161to je prati u smislu okrutnosti i nezakonitosti u inostranstvu, ali i za unutra\u0161nje poricanje i \u017ertvovanje. Manifest sudbine i pakt sa Jahveom: Sjedinjene dr\u017eave i Izrael, dve zemlje koje ne sumnjaju u svoje natprirodno poreklo, ose\u0107aju ovakav vid dr\u017eavne izuzetnosti. Oni koji su ube\u0111eni da u sebi nose ne\u0161to nespojivo sa normom ne ose\u0107aju obavezu da po\u0161tuju iste sporazume ili konvencije. Godine 1998, \u0161a\u010dica zemalja, uklju\u010duju\u0107i SAD, Kinu, Izrael i Katar, formalno se usprotivila osnivanju Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda. Jo\u0161 bolje: prete\u0107i diplomatskim posledicama ili obustavljanjem dostave hrane, SAD su obezbedile pristanak od \u0161ezdeset zemalja koje \u0107e pismeno garantovati budu\u0107u neka\u017enjivost ameri\u010dkih vojnika, \u0161to je sporozum MKS li\u0161ilo su\u0161tine. Podvrgavanje ameri\u010dkog vojnika istim pravnim ograni\u010denjima koja va\u017ee za prose\u010dnog vojnika sada mo\u017ee da dovede do ameri\u010dkih sankcija.<\/p>\n

Odbijanje \u017ertvovanja<\/strong><\/p>\n

Dvadeset \u010detvrtog avgusta 1914, 26.000 francuskih vojnika poginulo je na frontu. Poenkare nije podneo ostavku: sutra \u0107e biti bolje. U stvari, od 1914. do 1918. u proseku je dnevno ginulo 1.000 vojnika. Osamnaestog jula 2011, sedam francuskih vojnika je ubijeno iz zasede u Avganistanu. Nacija je odala po\u010dast: posmrtni govor je odr\u017eao predsednik, koji \u0107e ubrzo posetiti mesto zasede; medijski cirkus. Porodica jedne \u017ertve pokrenula je postupak za obe\u0161te\u0107enje, zbog \u201ekr\u0161enja ugovora\u201c. U Indokini i Al\u017eiru, \u0161to su bli\u017ei primeri, gubitak ljudskih \u017eivota, iako u potpuno drugom obimu, nije izazvao tolike fanfare ili osude.<\/p>\n

Promena na\u0161eg individualnog i dru\u0161tvenog odnosa prema smrti, za tako kratko vreme, predstavlja zaprepa\u0161\u0107uju\u0107i fenomen koji nosi svoje posledice. Intimno, Zapad vi\u0161e nema ube\u0111enje svog morala, smelost svojih vrednosti. Ili ih, u najmanju ruku, ima manje nego \u0161to tvrdi. Oru\u017eje se pove\u0107alo a srce smanjilo. Fobija od fizi\u010dke konfrontacije; nadrealni ideal rata sa nula mrtvih; zamenjivanje kulta heroja kultom \u017ertve; kraj vojne obaveze; slanje gra\u0111anina-vojnika u muzej da ga zameni profesionalna vojska, sastavljena \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e od helota i stranaca. Golijat je omek\u0161ao. Nema sumnje da je to cena vi\u0161eg \u017eivotnog standarda, trijumfa prava nad du\u017enostima, imperativa sre\u0107e, kao i psiholo\u0161kih posledica tehnolo\u0161ke hiper-opremljenosti. Kuknjava novih delilaca pravde \u2013 \u201e\u0160ta \u010dekamo, za\u0161to ne \u0161aljemo avione?\u201c na Beograd, Kabul, Tripoli, Damask, Timbuktu \u2013 optimizira mirnu kontrolu vazdu\u0161nog prostora, po\u0161tuju\u0107i neprikosnoveni princip sopstvene bezbednosti. Sutra\u0161nji pustolov ne\u0107e biti u avionu, nego za tastaturom.<\/p>\n

Ovo je medijsko prihvatljivi trijumf napada\u010da koji utakmicu provodi na klupi. Raspolo\u017eenje je intervencionisti\u010dko, dok je klima pacifisti\u010dka: kontradikcija. Zapad sada mora da bombarduje kao za\u0161titnik humanosti, kako bi neutralisao opoziciju. Strah od realnosti ide do zabranjivanja re\u010di \u201erat\u201c i njene zamene \u201emirovnom operacijom\u201c ili \u201eza\u0161titom civilnog stanovni\u0161tva\u201c. Upotreba sile naj\u010de\u0161\u0107e se krije pod maskom humanitarne akcije. Vojnicima se savetuje da se predstavljaju kao socijalni radnici. Razboriti farbaju \u0161lemove u plavo: \u010dvrsta praksa, meki ideali. Njihovi fanati\u010dni neprijatelji ne znaju za ovaj raskorak: bez sli\u010dnog arsenala terora, oni razmi\u0161ljaju \u010dvrsto i pona\u0161aju se \u010dvrsto. Drugim re\u010dima: ako je Istok zadr\u017eao ose\u0107aj za sveto, Zapad ga se otarasio. Sve je vi\u0161e onih kojima je \u201enova ideja o Evropi\u201c, kako bi rekao Sen-\u017dist, bezna\u010dajna i zastarela. Ali njeno odsustvo izaziva strepnju zbog \u201eza\u0161tite osoblja\u201c, i s druge stane izvrdavanje, kli\u0161eje i pravdanje la\u017eima. O\u010duvanje slatke ve\u010deri ne uklapa se sa krsta\u0161kim duhom \u2013 koji je vi\u0161e jutarnje raspolo\u017eenje.<\/p>\n

Tamnica kratkoro\u010dnosti<\/strong><\/p>\n

Vekovni nedostatak demokratskih dru\u0161tava, koja \u201esamo re\u0161avaju spoljne probleme iz unutra\u0161njih razloga\u201c, kako prime\u0107uje Tokvil, pogor\u0161an je pojavom zavodni\u010dke dr\u017eave i vladavine mi\u0161ljenja. Napeta zbog reizbora, izvr\u0161na vlast mora da sledi diktat kongresmena ili klju\u010dnih interesnih grupa, po cenu antagonizovanja milijarde muslimana kako bi se udovoljilo jednoj uticajnoj zajednici. Potrebni su brzi rezultati, stoga pre\u010dice i hitrina. Kao posledica, skra\u0107ivanje mandata (sa sedam na pet godina za francuskog predsednika, na primer), valcer osoblja, kra\u0107a koncentracija i opsesivno menjanje kanala. Sve to u trenutku kada se ponovo javlja epohalna temporalnost etni\u010dkog pam\u0107enja i verskog mesijanstva: povratak Inka, Zulua, Berbera, lame, rabina, ajatolaha, arhimandrita. Nesre\u0107ni chass\u00e9-crois\u00e9.<\/p>\n

Kratkoro\u010dnost severnih indignadosa u raskoraku je sa indignadosima s juga. Ovde vlada veliko uzbu\u0111enje zbog nepodno\u0161ljivih slika pokolja, gladi i nasilja, ali mehur medijatizovanih emocija ne\u0107e potrajati ni \u010ditav mesec; optimum je tri do petnaest dana. Tamo ne samo \u0161to su slike mo\u017eda druga\u010dije \u2013 operacija Liveno olovo, koje nema na zapadnja\u010dkim ekranima, emitovana je u\u017eivo sa reporterima na terenu \u2013 ve\u0107 je i ogor\u010denost stara i skrivena, ali samo \u010deka opravdanje da eksplodira. Zapad sanja o munjevitom ratu; me\u0111utim jugu, koji iz daleka vidi \u0161ta se sprema, dra\u017ea je taktika iscrpljivanja. Ovde se govori o napadima; tamo o otporu. Napada\u010d grmi i upada, u trenutku; otpor izmara neprijatelja, infiltrira se i iznuruje ga. Drugim re\u010dima, vreme radi protiv Zapada, gospodara prostora i taoca trenutka.<\/p>\n

Prezentizam, koji se hrani blicevima i insertima, predstavlja strate\u0161ki ne-realizam, budu\u0107i da bri\u0161e pro\u0161lost i budu\u0107nost. Gledaju\u0107i unapred, ne postoji procena srednjoro\u010dnih i dugoro\u010dnih posledica momentalnih odluka, koje obi\u010dno na kraju donesu suprotan rezultat \u2013 kao kada sunitski Irak padne u ruke proiranskih \u0161iita. Emocionalni prezentizam podriva strate\u0161ku inteligenciju. Gledaju\u0107i unazad, dok tapka u zbunjenom i vulkanskom moralizmu, prezentisti\u010dki Zapad se ne obazire na se\u0107anja drugih i poni\u017eenja koja im je priredio. Pobe\u0111eni uvek imaju du\u017ee pam\u0107enje od pobednika. Trgovina robljem nije mrtvo slovo na papiru za potomke robova; kao \u0161to nije ni name\u0161teno glasanje na francuskim izborima za Al\u017eirce; kao \u0161to nisu ni table \u201eZabranjeno za pse i Kineze\u201c u francuskoj \u010detvrti u \u0160angaju za praunuke \u201ekosookih\u201c. Poni\u017eenje, kao dugo potcenjivani \u201emotor istorije\u201c, iako eksplozivnije od ekonomske eksploatacije zbog ogor\u010denosti koju izaziva, nije bele\u017eeno na radarima zapadnih politi\u010dara od 1945. Postoji cena za takav prezir. (Moglo bi se re\u0107i da bi druga\u010dija reakcija bila protivna ljudskoj prirodi. Svi pamtimo primljene udarce hiljadu puta bolje nego one koje smo zadali.)<\/p>\n

Rasejanje galamd\u017eija<\/strong><\/p>\n

Nuspojava zatiranja nacionalnih dr\u017eava pod udarom zapadnog intervencionizma bilo je rasejanje podstreka\u010da na pobunu, koji sve \u010de\u0161\u0107e uspevaju da nadmudre budni centar. \u010cinjenicu da je druga strana tehno-ekonomske globalizacije planetarna politi\u010dko-kulturna balkanizacija, ne mo\u017eemo pripisati nekom odre\u0111enom propustu: rastu\u0107i zna\u010daj pripadnosti, koji je pratio tehnolo\u0161ku standardizaciju, jeste termo-mehani\u010dka pojava sa sopstvenom logikom, poput ventila ili plime. Ali zaboraviti da dr\u017eava ima monopol na legitimno nasilje \u2013 i da se njenim uni\u0161tenjem ra\u0111aju paravojske sa kala\u0161njikovima, koje je te\u0161ko ako ne i nemogu\u0107e privoleti na razgovor \u2013 u potpunosti je ljudska gre\u0161ka. Ako se pomo\u0107u raketnih napada i komandosa odstrani osigura\u010d politi\u010dke suverenosti, prizivaju se etni\u010dke i misti\u010dne sile sa kojima je te\u017ee razgovarati, jer one govore drugim jezikom.<\/p>\n

Nema nikakve sumnje da bi Izrael radije pregovarao sa regularnim dr\u017eavnim vlastima, kao u pograni\u010dnim ratovima 1956, 1967. i 1973, nego sa naoru\u017eanim nevladinim organizacijama i nomadima koji ne nose telefon. Bolje palestinska uprava na Zapadnoj obali nego Al Kaida; bolje Hamas u Gazi nego Darmu\u0161 klan, \u010diji je glavni posao prodaja talaca; bolje zvani\u010dni ali lokalizovani tiranin u Siriji \u2013 \u201elav u Libanu i rabin na Golanu\u201c \u2013 nego stotine verskih fanatika sa raketama zemlja-vazduh svuda po selima. Ideja da se elimini\u0161e Arafat i u o\u010dima obi\u010dnih Palestinaca izvrgne ruglu Uprava \u2013 mo\u017eda i nije bila tako sjajna; ili da se ignori\u0161e Hamas \u2013 koji je strogo zauzdavao Darmu\u0161 klan, i koji dr\u017ei svoje ekstremiste pod \u010dvrstom kontrolom u gradu Gazi.<\/p>\n

Linija fronta globalnog d\u017eihada napreduje kroz oblasti gde se centralna dr\u017eava ru\u0161i, naro\u010dito u podsaharskoj Africi, i Zapad nije bez zasluge za ovo raspadanje. Po\u0161to je sklopio savez sa vehabizmom i saudijskim kapitalom da ugu\u0161i manje-vi\u0161e sekularne, marksisti\u010dke arapske nacionalisti\u010dke pokrete, Zapad sada zapoma\u017ee jer ima posla sa neostvarenim teokratima. Zajedljivi kriti\u010dar mogao bi da vidi ponovo ujedinjeni Umet, bez granica ili narodnosti, kakav sanja Palestinac Abul Ala Maududi, kao oniri\u010dko-teolo\u0161ki odgovor na snove Francuza Paskala Lamija o globalnoj vladavini Svetske trgovinske organizacije nad jedinstvenim tr\u017ei\u0161tem. Ali privatizacija nasilja o\u010digledno ne brine mnogo samozvane \u010duvare svetskog mira \u2013 ni na unutra\u0161njem, sa transnacionalnim kriminalnim mre\u017eama, niti na spoljnom planu, sa \u0161irenjem hemijskih, biolo\u0161kih i nuklearnih arsenala u nepouzdanim rukama. Franken\u0161tajn bi se s pravom upla\u0161io.<\/p>\n

Da zaklju\u010dimo: da li se pore\u0111enjem \u201eveli\u010danstvenosti\u201c i \u201esmetnji\u201c Zapada \u2013 ne onoga \u0161to ima, nego onoga \u0161to on jeste \u2013 na kraju dobija ravnote\u017ea? U smislu dinamike, verovatno ne. Ali kratkoro\u010dno \u2013 da, sa rezervom. To ne zna\u010di da je lu\u010dono\u0161a modernosti na pravom putu, daleko od toga. \u201eDobro\u201c, \u010diji je Zapad po sopstvenom ube\u0111enju otelotvorenje, predstavlja opti\u010dku varku, sve manje ubedljivu. Ali, svidelo se to nama ili ne, za sada je ona na vode\u0107oj poziciji; grli konopac, \u0161to bi rekli Francuzi. I ne mo\u017ee da prona\u0111e drugi kojim bi se obesila, kako je Lenjin nekad veselo prognozirao.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/New Left Review<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Propast Zapada, ponovo kru\u017ei novinskim \u010dlancima. Dosta je Remboa; vratimo se Hamletu. Uzroci bolesti su jasni: demografsko potapanje, deindustrijalizacija, javni dugovi i deficiti, zaga\u0111enost \u017eivotne sredine, pad konkurentnosti, kurs juana, gubitak vere u model rasta itd. Spisak je dobro poznat.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-122763","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/122763","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=122763"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/122763\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=122763"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=122763"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=122763"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}