{"id":121666,"date":"2013-08-18T08:42:37","date_gmt":"2013-08-18T06:42:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=121666"},"modified":"2013-08-18T08:42:37","modified_gmt":"2013-08-18T06:42:37","slug":"zasto-pcele-umiru","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/08\/18\/zasto-pcele-umiru\/","title":{"rendered":"Za\u0161to p\u010dele umiru?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>D\u017dESIKA DEVERO, PRODUCENTKINJA TRNN: Dobro do\u0161li na Real News Network. Ja sam D\u017eesika Devero (Jessica Desvarieux) u Baltimoru. Evo interesantne \u010dinjenice za vas: od prilike tre\u0107ina na\u0161ih prehrambenih zaliha zavisi od p\u010delinjeg opra\u0161ivanja i ono za ratarsku proizvodnju vredi vi\u0161e od 14 milijardi dolara. Ustvari, mnogi usevi ove zemlje ne bi ni postojali da nema p\u010dela. Sude\u0107i po ministarstvu poljoprivrede SAD, ukupni broj gajenih kolonija p\u010dela pao je sa 5 miliona iz 1940-ih na dana\u0161njih svega 2,5 miliona.<\/p>\n

U razmatranju svega ovoga sada nam se pridru\u017euje profesor Denis van Englesdorp (Dennis van Engelsdorp). Denis je nau\u010dnik istra\u017eiva\u010d na Univerzitetu Merilenda, Koled\u017e Park, i on je ekspert za p\u010dele koji je nedavno objavio novo istra\u017eivanje posve\u0107eno isku\u010divo p\u010delama. Pa, Densie, moje prvo pitanje je: za\u0161to p\u010dele umiru? \u0160ta se desilo?<\/p>\n

DENIS VAN ENGELSDORP, NAU\u010cNIK ISTRA\u017dIVA\u010c, UNIV. MERILENDA: Pa, to je pitanje od milion dolara. I, naravno, ba\u0161 kao \u0161to ste rekli, broj p\u010dela je u padu tokom poslednjih 60 ili vi\u0161e godina. Mi smo ostali bez 50 posto p\u010dela. Ali tokom poslednjih \u0161est godina, postali smo vrlo zabrinuti, zato \u0161to je jedna od tri kolonije umrla svake zime tokom poslednje tri godine. I ovo je, naravno, [\u2026] za p\u010delare i poljoprivrednike koji se oslanjaju na te p\u010delare za opra\u0161ivanje svojih useva. Mi smo se stvarno nadali u po\u010detku da \u0107emo prona\u0107i uzrok tog propadanja, ali prili\u010dno je jasno da se susti\u010du mnogi faktori. I mi sumnjamo na bolesti p\u010dela, posebno na varroa grinje, a to su velike parazitsko vampirske grinje koje sisaju krv p\u010dela i tako\u0111e prenose viruse od p\u010dele do p\u010dele. Mi tako\u0111e sumnjamo na pesticide, i pesticide koje primenjuju p\u010delari na kolonije da bi kontrolisali verroa grinje, ali tako\u0111e i na pesticide koji se prskaju po poljima i koje p\u010dele donose u koloniju. Tre\u0107e je nedostatak dobre ishrane. I sve vi\u0161e smo bili u prilici da vidimo veliku oblast na kojoj su nekada bile livade sa cvetnim biljem koje je p\u010delama obezbe\u0111ivalo dobru ishranu, kako biva preorana radi uzgajanja kukuruza i soje. Dakle, mi mislimo da je to kombinacija ovih faktora.<\/p>\n

DEVERO: Pa, da li izlo\u017eenost pesticidima ostvaruje interakciju sa patogenima koji uzrokuju negativne posledice po p\u010dele? Zapravo, da li postoji na\u010din na koji bismo mogli da imamo bezbedni nivo pesticida kojim ne\u0107emo ubijati p\u010dele?<\/p>\n

VAN ENGELSORP: To je zaista dobro pitanje, zato \u0161to pre 20 godina, lako je bilo videti kako pesticid ubija. Na\u0161li biste mnogo mrtvih p\u010dela ispred kolonije. Me\u0111utim, pesticidi su postali mnogo napredniji. I dakle oni ne ubijaju p\u010dele na direktno uo\u010dljiv na\u010din kao pre. Ipak, vi \u0107ete videti mortalitet koji je o\u010dito posledica pesticida, ali mi mislimo da pesticidi imaju subletalni efekat. Dakle oni slabe imuni sistem p\u010dela ili oni menjaju pona\u0161anje p\u010dela. I sigurno je to bilo jedno od glavnih otkri\u0107a studije o kojoj danas govorimo.<\/p>\n

DEVERO: Postoje li na\u010dini da se utvrdi da li postoje bezbedni nivoi upotrebe pesticida? \u0160ta mi prikupljamo iz svih tih informacija? \u0160ta bi trebalo da radimo?<\/p>\n

VAN ENGELSDORP: Dobro. Pa pre nego \u0161to u ovoj zemlji hemijska kompanija upotrebi hemikaliju, ona mora da se postara da je ona bezbedna za opra\u0161iva\u010de, zato \u0161to svi znamo da su opra\u0161iva\u010di su\u0161tinski va\u017eni za na\u0161e snabdevanje hranom. I to se zove koli\u010dina LD-50. A to zna\u010di da je to smrtonosna doza za 50 posto populacije. I obi\u010dno kada se dobije dozvola za upotrebu pesticida, oni moraju da se postaraju da ne\u0107e biti primenjena u smrtonosnim dozama [u vreme] kada o\u010dekujete da \u0107e se p\u010dele hraniti na usevima. I dakle ima mnogo propisa. Ipak, ovi propisi pretpostavljaju da \u0107e p\u010dele biti isprskane tim pesticidom. Zna\u010di jasno je da neki od tih pesticida na razli\u010dite na\u010dine dolaze u ko\u0161nicu, na polen, i oni imaju ovaj subletalni efekat. I ja misilm da se poveo ozbiljan razgovor o preispitivanju na\u010dina na koji dajemo dozvole za pesticide da bismo se postarali da oni stvarno budu bezbedni za p\u010dele.<\/p>\n

DEVERO: Da li je va\u0161a studija konkluzivna? Mo\u017eete li da objasnite na\u0161im gledaocima va\u0161u metodologiju i va\u0161 proces?<\/p>\n

VAN ENGELSDORP: Pa ono \u0161to smo mi \u017eeleli da uradimo je pre svega da saznamo kakava je izlo\u017eenost p\u010dela pesticidima u realnim situacijama. I mi smo pratili kolonije koje su opra\u0161ivale sedam razli\u010ditih useva na selu, i imali smo devet kolonija za svaki usev, i prikupljali smo polen. Pa kad su p\u010dele letele, one bi zapravo stvarale stati\u010dki elektricitet, i kada bi sletele na cvet, polen bi sko\u010dio na njih, i onda bi one bile u stanju da ponesu deo tog polena na drugi cvet, da ga opra\u0161e. Ali one su uzimale vi\u0161e polena nego \u0161to im je potrebno da opra\u0161e te razne cvetove, pa su bile u stanju da ponesu ku\u0107i ostatak tog polena, i to postaje njihov jedini izvor proteina. Dakle p\u010dele su pravi vegetarijanci zbog \u010dinjenice da jedini protein koji dobijaju dolazi od boljnog materijala. Dakle, one to nose na svojim nogama. I mi smo uzeli taj polen sa nogu p\u010dela, i onda smo analizirali da li taj polen ima pesticida. I, ustvari, mi smo prona\u0161li prose\u010dno devet razli\u010ditih pesticida na svakom tovaru polena, \u0161to je ogromna koli\u010dina. U nekim slu\u010dajevima, pesticidi su bili iznad koli\u010dine LD-50 o kojoj smo ranije govorili, pa \u010dak i 21 razli\u010diti pesticid u nekim uzorcima polena. Dakle postojala je velika izlo\u017eenost pesticidima. Onda smo uzeli isti taj polen i njime nahranili mlade p\u010dele, i te p\u010dele smo izlo\u017eili uobi\u010dajenoj bolesti p\u010dela koja se zove nosema, i ustanovili smo da za fungicide \u2013 a to je bilo veliko iznena\u0111enje \u2013 za odre\u0111ene fungicide, p\u010dele koje su jele polen koji je imao fungicide postojala je dva ili vi\u0161e puta ve\u0107a verovatno\u0107a da \u0107e se razboleti od onih koje ga nisu jele. I to je bilo pravo iznena\u0111enje, zato \u0161to fungicidi, naravno, nisu projektovani da ubijaju p\u010dele.<\/p>\n

DEVERO: Kada ste dobili sve ove razultate, kakva je bila va\u0161a prva reakcija?<\/p>\n

VAN ENGELSDORP: Pa, ja mislim da ideja da fungicidi imaju subletalni efekat potvr\u0111uje ono \u0161to govore mnogi p\u010delari. Oni su govorili da fungicidi mo\u017eda negativno uti\u010du na p\u010dele. I dakle to je potvrdilo ono u \u0161ta su p\u010delari verovali. I ja mislim da nam to stvarno daje sredstvo koje p\u010delari mogu da uporetbe da bi pomogli u spasavanju ili spre\u010davanju gubitaka, zato \u0161to oni sada mogu da rade sa famerima i da ka\u017eu, hej, kada su moje ko\u0161nice ovde, izbegavaj da koristi\u0161 ove fungicide na tim cvetnim usevima. U me\u0111uvremenu, mislim da moramo ponovo da razmotrimo na\u010din na koji obele\u017eavamo fungicide koji se primenjuju na cvetno bilje.<\/p>\n

DEVERO: Kad ve\u0107 spominjete obele\u017eavanje, vi ste zapravo sara\u0111ivali sa ministarstvom poljoprivrede, iako oni nisu odgovorni za obele\u017eavanje. Da li mislite da \u0107e ova studija uticati na obele\u017eavanje bilo kojih budu\u0107ih proizvoda?<\/p>\n

VAN ENGELSDORP: Pa ministarstvo koje je odgovorno za zakon o etiketiranju je EPA, Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine. I ja mislim da \u0107e oni sigurno pogledati ovo istra\u017eivanje i da \u0107e pogledati druga istra\u017eivanja koja se bave fungicidima da bi smislili kako da se postaraju da to bude sigurno za p\u010dele.<\/p>\n

DEVERO: Okej. I kako mo\u017ee obi\u010dan \u010dovek da pomogne oko podmla\u0111ivanja p\u010delinje populacije? \u0160ta mo\u017eemo da uradimo?<\/p>\n

VAN ENGELSDORP: Ja mislim da ima mnogo toga \u0161to ljudi mogu da urade, bilo da \u017eivite u gradu ili na selu. Prva stvar koju mo\u017eete da uradite je da razmislite o tome da postanete p\u010delar. P\u010delarstvo je najugodniji hobi koji mo\u017eete da imate.<\/p>\n

DEVERO? Najugodniji?<\/p>\n

VAN ENGELSDORP: On to stvarno jeste, zato \u0161to morate da za\u0111ete u taj zen p\u010delarstva. Vi morate da \u2026 vi ste povezani sa tom grupom od 40.000 sestara koje ne\u0107e biti agresivne ako radite prave stvari. I one prave to te\u010dno zlato. Tako da je to stvarno smiruju\u0107e, neverovatno iskustvo, i svako bi trebalo da ga iskusi barem jednom. Druga stvar koju mo\u017eete da uradite jeste da zasadite opra\u0161iva\u010dku ba\u0161tu, dakle da imate u svom dvori\u0161tu cve\u0107e koje cveta u razli\u010dito doba godine i koje p\u010delama daje hranu. I postarajte se da ne primenjujete pesticide u tim ba\u0161tama. Neverovatna je \u010dinjenica da po jutru ba\u0161tovani u svojim dvori\u0161tima koriste mnogo puta ve\u0107u koli\u010dinu pesticida u pore\u0111enju sa farmerima. I dakle nemojte da koristite pesticide u svom dvori\u0161tu. Tako\u0111e razmislite o gajenju livade umesto travnjaka. Za\u0161to imamo te savr\u0161eno zelene travnjake koji su sterilni? Oni su zelene pustinje. Dakle kad imate razli\u010dito cvetno bilje na tim travnjacima to poma\u017ee p\u010delama i poma\u017ee \u017eivotnoj sredini uop\u0161te. I tre\u0107a stvar koju mo\u017eete da uradite jeste da kupite lokalni med i podr\u017eite lokalnu industriju meda.<\/p>\n

DEVERO: Okej. Sve sami dobri saveti. Denise, hvala \u0161to si bio sa nama.<\/p>\n

VAN ENGELSDORP: Hvala na pozivu.<\/p>\n

DEVERO: I hvala vama \u0161to ste nam se pridru\u017eili na Real News Networku.<\/p>\n

Kontrapres<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tre\u0107ina proizvodnje hrane zavisi od p\u010dela. Nova studija otkriva razloge za o\u0161tar pad njihove populacije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-121666","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/121666","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=121666"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/121666\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=121666"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=121666"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=121666"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}