{"id":121027,"date":"2013-08-11T13:07:06","date_gmt":"2013-08-11T11:07:06","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=121027"},"modified":"2013-08-11T13:08:40","modified_gmt":"2013-08-11T11:08:40","slug":"muzikoterapija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/08\/11\/muzikoterapija\/","title":{"rendered":"Muzikoterapija"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Muzikoterapija, koja se kao jedna od novijih metoda le\u010denja koristi u psihijatriji, primenu je na\u0161la i u Srbiji kroz rad Udru\u017eenja muzikoterapeuta Srbije na Institutu za psihijatriju Klini\u010dkog centra Srbije.<\/p>\n

Poznato je da muzika ima sedativno dejstvo, podsti\u010de snagu imaginacije, daje inicijativu, ja\u010da volju, ubla\u017eava bolove, sni\u017eava krvini pritisak, otklanja stres i reguli\u0161e sve aspekte zdravstvenog telesnog funkcionisanja.<\/p>\n

Stru\u010dnjaci ukazuju da zvu\u010dne vibracije deluju na deo mozga koji prima i prera\u0111uje informacije dobijene preko \u010dula, tako da se pod uticajem laganih i prijatnih melodija smanjuje lu\u010denje hormona stres,a a pove\u0107ava se lu\u010denje prirodnih analgetika – endorfina – hormona sre\u0107e.<\/p>\n

Nau\u010dnici su davno utvrdili da muzika deluje na na\u0161a najdublja ose\u0107anja tako \u0161to suptilnim i pozitivnim vibracijama uspostavlja psihi\u010dku ravnote\u017eu i stvara ose\u0107anje zadovoljstva i radosti \u017eivljenja.<\/p>\n

Dovoljno samo sat vremena muzike<\/p>\n

Ameri\u010dki nau\u010dnici su do\u0161li do zaklju\u010dka da slu\u0161anje muzike samo sat vremena dnevno mo\u017ee znatno da smanji tegobe kod bolesnika s hroni\u010dnim bolom u le\u0111ima ili zglobovima, a istra\u017eivanje kanadskih nau\u010dnika ukazuje da mala deca koja poha\u0111aju muzi\u010dko obrazovanje imaju bolje pam\u0107enje i sposobnost u\u010denja.<\/p>\n

Muzikoterapija se, izme\u0111u ostalog, koristi kao pomo\u0107no sredstvo u psihoanalizi, ali i delu medicinske terapije. U skladu s tim, pored dela klasi\u010dne muzike Mocarta, Vivaldija, Betovena, pacijentima se nude snimci zova kitova, \u0161uma morskih talasa, letnje oluje s grmljavinom ili poja ptica peva\u010dica.<\/p>\n

Pored muzikoterapije, stru\u010dnjaci uskla\u0111uju odre\u0111enu vrstu muzike i s le\u010denjem drugih bolesti. Praksa terapije muzikom je uvedena kada su bolnice uo\u010dile emotivno i fizi\u010dko pobolj\u0161anje koje je bilo vezano za slu\u0161anje muzike kod ranjenih ratnih veterana tokom Drugog svetskog rata, a u novije vreme se ta terapija pokazala efikasnom i kod ljudi koji imaju problem da izraze svoja ose\u0107anja.<\/p>\n

Udru\u017eenje muzikoterapeuta Srbije UMTS je osnovano 2001. u Beogradu na Institutu za psihijatriju Klini\u010dkog Centra Srbije na incijativu dr Ranke Radulovi\u0107 i njenih najbli\u017eih saradnika. Udru\u017eenje je osnovano kao nezavisno, nevladino, neprofitno udru\u017eenje gra\u0111ana u cilju ostvarivanja zajedni\u010dkih interesa na polju razvijanja i unapre\u0111enja teorije, prakse, edukacije i istra\u017eivanja iz oblasti muzikoterapije koje se finansira od \u010dlanarina, donacija i sopstvenih aktivnosti u skladu sa zakonom.<\/p>\n

Napravljen prema normativima savremenih muzikoterapijskih \u0161kola, 2001. godine je predstavljen \u010detvorogodi\u0161nji progam edukacije iz muzikoterapije, koji je po\u010deo da se primenjuje 2002. kada je upisana prva generacija budu\u0107ih muzikoterapeuta.<\/p>\n

Ameri\u010dki nau\u010dnici su do\u0161li do zaklju\u010dka da slu\u0161anje muzike samo sat vremena dnevno mo\u017ee znatno da smanji tegobe kod bolesnika s hroni\u010dnim bolom u le\u0111ima ili zglobovima, a istra\u017eivanje kanadskih nau\u010dnika ukazuje da mala deca koja poha\u0111aju muzi\u010dko obrazovanje imaju bolje pam\u0107enje i sposobnost u\u010denja.<\/p>\n

Pozitivno dejstvo muzike potvr\u0111uje i primer Memorijalne bolnice Moristaun, u kojoj harfistkinja svira pacijentima koji se oporavljaju od operacije srca. Svakog dana po dva sata muzike predvi\u0111eno je za pacijente koji su u razli\u010ditim stanjima svesti dok medicinske sestre pomno kontroli\u0161u pacijente koji se bude iz anestezije.<\/p>\n

Muzikoterapeut Klas Hanson kazao je nedavno za Doj\u010de vele da muzika ne le\u010di, ali da “praviti muziku zajedno s nekim i u tome do\u017eiveti samog sebe, ali i me\u0111uljudsku povezanost jeste od neprocenjivog zna\u010daja”.<\/p>\n

Prema njegovim re\u010dima, to poma\u017ee mnogim ljudima koji su u te\u0161kim \u017eivotnim situacijama i psihi\u010dki oboleli, ali prvenstveno deci ometenoj u razvoju da bi im otkrila mogu\u0107nosti sopstvenog tela ili nau\u010dila da govore.<\/p>\n

Doktor Hanson podse\u0107a da muzikoterapija ima pozitivna iskustva s komatoznim pacijentima, koji mogu da se povrate iz takozvanog vegetativnog stanja (budne kome) tako \u0161to u toj “izgubljenosti” u kojoj se nalazi prate odre\u0111eni glas.<\/p>\n

Drevni Egip\u0107ani upotrebljavali su isti hijeroglif i za muziku i za u\u017eivanje, a u 6. veku pre nove ere, gr\u010dki lekar i filozof Pitagora prepisivao je muziku kao lek.<\/p>\n

Poznato je da muzika deluje pozitivno na nesanicu i zato se pacijentima preporu\u010duje da pre leka poku\u0161aju sebi da pomognu muzikom Mocarta, Baha ili Betovena, ambijentalnom muzikom, relaksacijom uz zvuke prirode…<\/p>\n

Tanjug<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Muzikoterapija, koja se kao jedna od novijih metoda le\u010denja koristi u psihijatriji, primenu je na\u0161la i u Srbiji kroz rad Udru\u017eenja muzikoterapeuta Srbije na Institutu za psihijatriju Klini\u010dkog centra Srbije. Poznato je da muzika ima sedativno dejstvo, podsti\u010de snagu imaginacije, daje inicijativu, ja\u010da volju, ubla\u017eava bolove, sni\u017eava krvini pritisak, otklanja stres i reguli\u0161e sve aspekte […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-121027","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/121027","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=121027"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/121027\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=121027"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=121027"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=121027"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}