{"id":120523,"date":"2013-08-06T09:55:23","date_gmt":"2013-08-06T07:55:23","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=120523"},"modified":"2013-08-06T09:55:23","modified_gmt":"2013-08-06T07:55:23","slug":"vucidaci-ucenje-i-kraj-srpstva-kakvo-smo-poznavali","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/08\/06\/vucidaci-ucenje-i-kraj-srpstva-kakvo-smo-poznavali\/","title":{"rendered":"Vu\u010dida\u010di u\u010denje i kraj srpstva kakvo smo poznavali"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/p>\n

U uglednim imaginarnim kulturama pro\u0161losti, kao \u0161to su vulkanska, romulanska, klingonska, ili u dru\u0161tvu d\u017eedaja i na planeti majmuna, u nekome dobu krize i odluke da li \u0107e takva kultura i dru\u0161tvo uop\u0161te dalje opstati, do\u0161lo je do promene mi\u0161ljenja, ose\u0107anja i pona\u0161anja: ta je promena oblikovala pomenute i sli\u010dne kulture i dru\u0161tva u ono \u0161to poznajemo. Da je pravde, srpstvo bi moglo biti jedno od takvih uglednih dru\u0161tava, kada bude u potpunosti pro\u0161lo kroz proces koji se odvija pred na\u0161im o\u010dima.<\/p>\n

Prepoznavanje nije nimalo lako, i \u010desto su najve\u0107i napor i najvi\u0161e vremena potrebni upravo tu. U ovome slu\u010daju, doga\u0111aj-pokreta\u010d je ustoli\u010denje inicijatora u\u010denja, T\u2019nikola, koji je neposredno i posredno omogu\u0107io i podr\u017eao vu\u010dida\u010di u\u010denje i prakse. T\u2019nikol je zapo\u010deo svoj put u grobnom kultu, koji je zatim razvio kao aktivizam, rade\u0107i na podstrekivanju i ve\u0107oj efikasnosti ubrzavanja prirodne smrti manje po\u017eeljnih sugra\u0111ana. Kada je, me\u0111utim, pobedio u otvorenoj izbornoj areni, u T\u2019nikolu je ne\u0161to prepuklo, i on je prizvao davno izgubljena na\u010dela saradnje sa \u017eivima \u2013 skoro svim \u017eivima. Na \u0161irokome podru\u010dju svakodnevice i politike su posao preuzela dva u\u010denika najgorih, dok je T\u2019nikol svoje vreme uglavnom posvetio ritualima. Dva u\u010denika su konkretizovala i u \u017eivotnu praksu sprovela u\u010denje, koje nazivamo vu\u010dida\u010di, jer nijedno drugo ime ne mo\u017ee da ga opi\u0161e.<\/p>\n

Mislim ozbiljno: vu\u010dida\u010di je celokupan sistem pona\u0161anja i mi\u0161ljenja koji je politi\u010dke, dru\u0161tvene i kulturne agende u Srbiji doveo na ravan o kojoj ni najdrskiji belolisti\u010dari nisu mogli sanjati. Pokajanje, izvinjenje, pomirenje, saradnja \u2013 sve to dodu\u0161e transparentno nespretno, glupo, bez stila i naro\u010dito iskrenosti, ali nivo pragmati\u010dnog delovanja je neuporedivo vi\u0161i. Nema ipak nikakvog dobrog razloga da se padne u pokorno prihvatanje ovakve realnosti, zbog toga \u0161to se ta\u010dno zna \u010dega su sve nosioci vu\u010dida\u010dija sposobni, i kako kratko ovo razdoblje mo\u017ee trajati \u2013 utoliko vi\u0161e \u0161to se na stabilnost EZ i njeno trajno blagotvorno birokratsko dejstvo ne mo\u017ee vi\u0161e pouzdano ra\u010dunati. Labilna ravnote\u017ea, izvesno, koju sa jedne strane dr\u017ei oslabljeni represivni aparat Srbije, a sa druge strane nema ba\u0161 nikakve ideolo\u0161ke protivte\u017ee. Ho\u0107u li ja da ka\u017eem da je srpski nacionalizam nestao? Naravno da ne, ali pretrpeo je strukturnu (ne kolateralnu) \u0161tetu, mo\u017eda nesvesno izazvanu, ali svakako razumljivu u kontekstu vu\u010dida\u010di u\u010denja. Na epifenomenalnom nivou, jubilarna \u0161ezdeset i tre\u0107a najava oca nacije da se povla\u010di iz javnosti bi ovog puta mogla imati smisla, ako ve\u0107 ne bude imala doslednosti.<\/p>\n

Istorija novog srpskog nacionalizma nije sistematizovana, a vrhunski je izazovna, isto toliko sociolozima i antropolozima koliko istori\u010darima. Ako poku\u0161amo samo napraviti neku metodolo\u0161ku mapu, suo\u010davamo se sa protivre\u010dnim fenomenima. Primera radi, nisu dovoljno istra\u017eene diksurzivne strategije socijalisti\u010dke jugoslovenske nomenklature kada je re\u010d o etni\u010dkom i nacionalnom. Kada bi one bile hronolo\u0161ki, terminolo\u0161ki i konceptualno istra\u017eene, moglo bi se pouzdanije odrediti kakve oblike komoditetnog prilago\u0111avanja su izvodili rubovi te nomenklature, pre svega u krugovima inteligencije \u2013 akademskim i kulturnim. Da bi taj proces bio relativno lako razumljen, vidimo iz primera kako su se pipci tih krugova lako prilepili na disidenciju, \u010dim je, pre ta\u010dno trideset godina, postalo mogu\u0107no suprotstaviti se \u201cnepostoje\u0107oj\u201d cenzuri mi\u0161ljenja i izraza, i kada se egzemplarno su\u0111enje pesniku raspalo na sudu, pred brojnom i samopouzdanom, potpuno novom publikom. Stari disidenti su do\u017eiveli kratki period (dve godine, po mome ra\u010dunanju) la\u017enog uverenja da su prihva\u0107eni u javnosti, i da su \u010dak \u201ctrendi\u201d \u2013 bar oni koji su poverovali. U me\u0111uvremenu su komoditetne prido\u0161lice ukrale diskurs disidencije, i zamenile slobodu izra\u017eavanja i ljudska prava kolektivnim i istorijskim pravom. \u010cim su prvi Srbi sredinom osamdesetih stigli sa Kosova u Beograd da se po\u017eale, ovaj diskurs je ozna\u010dio politi\u010dko delovanje koje najpreciznije mo\u017eemo nazvati preventivnom osvetom \u2013 \u010diji se objekt dakako mo\u017ee menjati sa dinamikom politi\u010dkih i strate\u0161kih ciljeva. Savr\u0161eno nebulozan u svom ideolo\u0161kom tekstu, Milo\u0161evi\u0107 i njegova grupa nisu bili sposobni da okupe elitu oko ovog uistinu lakog narativnog jezgra, a elite nisu bile sposobne da same stvore svoje vo\u0111stvo: savr\u0161enu nesposobnost mogu\u0107nog kandidata za politi\u010dko diskurzivno organizovanje dobro ilustruje slu\u010daj Mihajla Markovi\u0107a. Razloge nacionalisti\u010dkog okupljanja moramo pre svega videti u tranzicijskim modalitetima snala\u017eenja: obele\u017eeni su strahom i sa njim povezanim cinizmom nasle\u0111enim iz socijalizma, njegovom poznom ekonomskom i potro\u0161a\u010dkom permisivno\u0161\u0107u, i predvi\u0111anjem upotrebljivih-unosnih diskurzivnih modela. Tako se jedino mo\u017ee objasniti ekcentri\u010dno \u017eanrovsko \u010dvori\u0161te u kojem su usplahireni i pohlepni neonacionalisti i neonacionalistkinje tra\u017eili izraz prvih godina \u2013 od deseterca za postmoderne pesnike i pesnikinje, do igrokaza, plitke harange, pseudo-ratne reporta\u017ee, do socijalisti\u010dke \u201cpriredbe\u201d, u bilo kojem mediju. Pojava \u201cvelikih\u201d \u017eanrova \u2013 romana, recimo \u2013 kona\u010dno je pokazala svu strahotu i primitivnost ovog tematskog valjanja po blatu. Jo\u0161 je najjednostavnije bilo sa\u010duvati \u201cstrukturni\u201d idiotizam nau\u010dnog diskursa\u2026 Ponekad je to bilo prosto ukra\u0161avanje nau\u010dnog diskursa metaforama krvi, nacije i sl. Ko je to uop\u0161te \u010ditao! Ali za hroniku sramote, neophodan podatak\u2026<\/p>\n

Za uzvrat, mase neobrazovanih su prihvatile i prenosile mucanje i riganje neonacionalisti\u010dkih elita, i stvar je za\u017eivela u svakodnevici. Skoro idealna situacija za oblikovanje antiratnih elita, \u0161to se i desilo, \u010dak je i nekoliko institucija na kra\u0107e ili du\u017ee za\u017eivelo u tome dobro definisanom i diskurzivno uspe\u0161nom prostoru. Dru\u0161tvena izolovanost je, uz sve ozbiljne rizike, dovela do pune samosvesti o diskurzivnoj (intelektualnoj, stvarala\u010dkoj) superiornosti, koja je bila opravdana, i \u010desto nedovoljno jasna i razumljiva u me\u0111unarodnim okvirima. Ova dragocena \u0161kola, koja je objedinjavala teorijsku misao, politi\u010dku i dru\u0161tvenu senzibilnost, kulturnu inovativnost i ve\u0161tine medijskog i drugog komuniciranja i koja je, ukratko, izvesno osiguravala \u201codli\u010dnost\u201d, raspala se na prvome suo\u010davanju sa mogu\u0107nim politi\u010dkim delovanjem, i to na strani mogu\u0107nog pobednika. Kako su ga izdali oni koji su morali biti njegova najve\u0107a snaga, \u0110in\u0111i\u0107 je pao kao \u017ertva ka\u0161njenja lustracije. Odgovornost za njegovu smrt i posledi\u010dnu civilnu kalvariju snose ne samo pravi, jo\u0161 neotkriveni organizatori ubistva, ve\u0107 i antiratni sloj koji nije umeo da defini\u0161e ni odgovornost, niti da spase svoje ranije humanisti\u010dke ciljeve. Antiratni junaci koji su tra\u017eili da budu ispla\u0107eni posle oktobra 2000. i koji su izjavljivali da im je dosta napora i krivica, zapravo su samo ponovili trku za komoditetima od pre petnaestak godina. Prave razlike izme\u0111u njih i onih koji su izmislili identitet \u201cumerenog nacionaliste\u201d , \u010doveka koji ne mo\u017ee druga\u010dije od svog naroda i druge po\u0161tapalice za strah od lustracije, i nema.<\/p>\n

U politi\u010dkom \u017eivotu stvaranom na ovakvim osnovama nije nimalo neobi\u010dno \u0161to su za samo koju deceniju bili prihvatljivi u me\u0111uvremenu porasli najgori \u0161egrti. Elite su se raspale u svetu bez izrazitih ideolo\u0161kih favorita, ali \u0161tale u me\u0111uvremenu godinama niko nije \u010distio: tako \u010ditavo dru\u0161tvo obele\u017eava te\u0161ki i zarazni smrad nacionalizma, \u0161to nije nepoznato ni na Balkanu ni u EZ. Nacionalizam bez diskursa, komoditet bez obaveznog teksta, klupko meritorne, partijske, finansijske i pija\u010dne mafije: to bi bila osnova vu\u010dida\u010dija. U krajnjoj liniji, za\u0161to bi Srbija izbegla ovu stranu globalizacije? Srpstvo je u toj perpsektivi savr\u0161eno nepotrebno \u2013 jedan od artikala. Ni\u0161ta vi\u0161e. Prodaje \u017eednije pisce, naro\u010dito retardirane politi\u010dare, i posebno otromboljene peva\u010dice. Jugoslovenstvo se prodaje mnogo \u0161ire i bolje.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu je izvedena masivna generacijska promena u podru\u010dju bez mnogo i stalnog novca i mo\u0107i. Margina danas predstavlja izvesno najkreativniji deo dru\u0161tva: opet globalni fenomen. U kulturnoj i intelektualnoj margini su pokrenuta, donekle i mestimi\u010dno ra\u0161\u010di\u0161\u0107ena pitanja odgovornosti, obavljena su neka klju\u010dna istra\u017eivanja, izvedena sjajna umetni\u010dka dela, a da istovremeno ta zna\u010dajno mnogobrojna populacija nije uspela da iznervira vu\u010dida\u010di, ni koliko da je primeti i malo sikne. Ovo nije zamerka, ve\u0107 mogu\u0107ni po\u010detak istra\u017eivanja.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Istorija novog srpskog nacionalizma nije sistematizovana, a vrhunski je izazovna, isto toliko sociolozima i antropolozima koliko istori\u010darima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-120523","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/120523","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=120523"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/120523\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=120523"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=120523"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=120523"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}