{"id":118613,"date":"2013-07-14T08:50:27","date_gmt":"2013-07-14T06:50:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=118613"},"modified":"2013-07-13T22:57:51","modified_gmt":"2013-07-13T20:57:51","slug":"anarhisti-u-turskom-ustanku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/07\/14\/anarhisti-u-turskom-ustanku\/","title":{"rendered":"Anarhisti u turskom ustanku"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Brian Traven<\/strong><\/p>\n

U sklopu daljeg izve\u0161tavanja o ustanku u Turskoj koja je zapo\u010dela na trgu Taksim, CrimethInc. je intervjuisao anarhiste iz Istanbula. Oni govore o pozadini pobune, odnosu izme\u0111u ovog i drugih ustanaka \u0161irom sveta, te o njegovim implikacijama za budu\u0107nost Turske.<\/p>\n

Koje ve\u0107 postoje\u0107e organizacije su igrale ulogu u ovoj novoj eksploziji dru\u0161tvene borbe?<\/em><\/p>\n

Va\u017ena stvar u vezi sa ovom pobunom je da nije bilo politi\u010dke organizacije koja predvodi pokret. Ni lidera, ni partije. Eksplozija se desila tre\u0107eg dana protesta zbog parka i drve\u0107a. Ljudi su iza\u0161li na ulice zbog nasilja i brutalnosti policije \u2013 to jest, nasilja dr\u017eave. Bilo je i drugih motiva koji su izveli ljude na ulice, ali ni jedan od njih nema veze sa bilo kojom politi\u010dkom organizacijom. To je autonomni pokret.<\/p>\n

Koje taktike su bile najva\u017enije u sukobima? Gde su te taktike originalno razvijene? Kako su se pro\u0161irile?<\/em><\/p>\n

Iako nije bilo politi\u010dkih organizacija koje bi upravljale ljudima, bilo je anarhista, levi\u010dara i drugih ljudi koji su ve\u0107 bili organizovani. Va\u017eno je imati iskustvo u sukobima; pojedinci iz tih politi\u010dkih grupa su pri\u010dali sa ostalima o tome kako da postupaju na ulicama, a svako odlu\u010duje o tome \u0161ta \u0107e da radi. Bilo je nekih va\u017enih inicijativa \u2013 poput izgradnje barikada, iza kojih su ljudi koji su podr\u017eavali ta nastojanja pru\u017eanjem prve pomo\u0107i, kuvanjem i diskutovanjem o tome \u0161ta da se radi slede\u0107e. Ljudi su radije govorili o tome \u0161ta da se radi. Ovo je nova stvar kod nas. Informacije su deljene putem letaka na ulici i putem dru\u0161tvenih medija o tome kako da budemo u toku sa kretanjem policije, kako da odgovorimo na gasne bombe i o pravima ljudi koji su uhap\u0161eni. Ja moram da priznam da su ljudi koristili Facebook i Twitter na koristan na\u010din.<\/p>\n

Uporedi po\u010detak okupacije trga Taksim sa prethodnim protestima, poput prvomajskih demonstracija 2013. U oba slu\u010daja, ko su bili organizatori i \u0161ta su bili njihovi originalni ciljevi? Za\u0161to je ba\u0161 okupacija trga Taksim podstakla toliko mnogo novih u\u010desnika?<\/em><\/p>\n

OK, mi moramo da razjasnimo pitanje po\u010detka protesta. Ovo je bila najrepresivnija godina do sada po dru\u0161tveno organizovanje. Vlada je zabranila prvomajske demonstracije na trgu. Mislim da je to je bio po\u010detak. Prvog maja je do\u0161lo do sukoba. A posle Prvog maja, na Taksimu nam nije bilo dozvoljeno da protestujemo protiv bilo \u010dega. Vlada je zabranila svaki vid demonstracija. To je naljutilo mnoge ljude. Mi smo posle Prvog maja bili na ulicama da bi protestovali protiv raznih stvari, ali uglavnom zbog ove situacije.<\/p>\n

Nova stvar u vezi sa ovom okupacijom se ne ti\u010de zahteva ili ideja. Nova stvar je reakcija ljudi koji su videli nasilje dr\u017eave. Pre pobune, stvari poput \u201ebarikada\u201c, \u201egas maski\u201c, i \u201ebacanja kamenica na policiju\u201c su ljudima izgledale kao lo\u0161e stvari. To se mnogo promenilo. Sada se ljudi vesele suzavcu i pevaju pesme o barikadama.<\/p>\n

Na koji na\u010din su gr\u010dke dru\u0161tvene borbe od decembra 2008. oblikovale ma\u0161tu ljudi u Turskoj? \u0160ta je sa nedavnim ustancima u Severnoj Americi i pokretom Occupy u SAD?<\/em><\/p>\n

Ja mislim da ima nekih sli\u010dnosti izme\u0111u pobune iz 2008. u Gr\u010dkoj i ove iz 2013. u Turskoj. Neke ekonomske \u010dinjenice su iste u oba slu\u010daja, ali to nisu pravi razlozi. Te situacije su, zapravo, bile vid izra\u017eavanja protivljenja ljudi protiv terora i nasilja dr\u017eave. Kada je policija ubila Aleksisa [Grogoropulosa], situacija se promenila. Legitimnost dr\u017eave je nestala. Ljudi su shvatili pravu svrhu dr\u017eave. Takva je sada situacija u Turskoj. Legitimnost dr\u017eave je nestala.<\/p>\n

De\u0161avanja iz 2008. u Gr\u010dkoj su privukla pa\u017enju anarhista u Turskoj. Bilo je solidarnih akcija (u kojima smo direktno u\u010destvovali). To nam je pru\u017eilo priliku da sa ljudima pri\u010damo o anarhizmu. Ja ne znam da li je to igralo bilo kakvu ulogu u samoorganizovanju na\u0161eg dru\u0161tva. Ali barem mogu da ka\u017eem ovo: pobunjenici u Gr\u010dkoj su oblikovali ma\u0161tu anarhista u Turskoj.<\/p>\n

Nakon 2008, 2010. je do\u0161lo do jo\u0161 jedne pobune u Gr\u010dkoj. Mi pridajemo vi\u0161e va\u017enosti ovoj pobuni, zato \u0161to su tada anarhisti posvetili posebnu pa\u017enju organizovanju svakodnevnog \u017eivota i oblikovanju njegovog konteksta. Ovo je va\u017eno za anarhizam ali i za dru\u0161tvo u celini. Sve analize \u0107e biti nepotpune bez isustva sa mogu\u0107im budu\u0107im na\u010dinima organizovanja na\u0161ih \u017eivota.<\/p>\n

Na\u0161a grupa, Revolucionarna anarhisti\u010dka akcija, imala je prilike da diskutuje o sli\u010dnostima i razlikama sa drugovima i drugaricama koji su do\u0161li iz Soluna i koji su u\u010destvovali u pobunama 2008. i 2010. Mi smo organizovali skup\u0161tinu na trgu Taksim sa drugovima koji su do\u0161li da bi izrazili solidarnost [sa na\u0161om borbom].<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de pokreta Occupy, izgledalo je da privla\u010de ljude. Ali moram ovo da ka\u017eem: turska pobuna je vi\u0161e od nekakvih reformisti\u010dkih zahteva poput onih Occupyeva \u0161irom sveta. Oni u Turskoj koji su se poistovetili sa pokretom Occupy su liberalne grupe koje uglavnom pri\u010daju o humanizmu, dr\u017eavnoj demokratiji i za\u0161titi \u017eivotne sredine i drugim sli\u010dnim pitanjima.<\/p>\n

Evo kritike Occupya<\/a> u ime na\u0161e grupe, Rvolucionarne anarhisti\u010dke akcije.<\/p>\n

Da li u\u010desnici\/e protesta vide vezu izme\u0111u opozicije Erdoganovoj vlasti u Turskoj i teku\u0107ih borbi protiv vladavine Muslimanskog bratstva u Egiptu? Koliko je jak dijalog izme\u0111u demonstranata u Turskoj i Egiptu?<\/em><\/p>\n

Nema sna\u017enih veza izme\u0111u pokreta u Turskoj i Egiptu. Mi imamo neke anarhisti\u010dke kontakte, i razmenili smo sa njima na\u0161e misli o pobuni u Egiptu i oni su sa nama podelili svoje o teku\u0107oj pobuni u Turskoj. Ali stvarno je te\u0161ko organizovati zajedni\u010dku borbu. Mi moramo prvo da organizujemo dru\u0161tva.<\/p>\n

Neki ljudi koji su na ulicama koriste turske zastave i zastave sa Kemalom, \u0161to su simboli kemalista. Glavna opoziciona partija \u017eeli da usmerava pokret, ali to im je zaista te\u0161ko, zato \u0161to nemaju nikakvu logi\u010dnu perspektivu za mobilisanje pokreta. Ponekad oni koriste isti jezik kao i vlada \u2013 posebno kada govore o ljudima ili grupama koje se direktno sukobljavaju sa policijom.<\/p>\n

Zahtevi ljudi koji su na ulicama ne mogu biti ograni\u010deni bilo kakvim izborima, ili referendumom. Ljudi koji nose kemalisti\u010dke simbole su na ulicama sa Kurdima, sa levi\u010darima i anarhistima. Oni sada shvataju situaciju i menjaju svoje mi\u0161ljenje. Oni shvataju \u0161ta je zapravo \u201epolitika\u201c.<\/p>\n

Ali kao \u0161to sam rekao, na ulicama je bilo ljudi iz glavne opozicione partije koji su \u017eeleli da promene na\u010din delovanja [demonstranata].<\/p>\n

Kakav je efekat retorike demonstranata o kojoj se mnogo pri\u010dalo, poput \u201emi nismo aktivisti\/kinje, mi smo narod\u201c ili \u201eja nisam radikal\/ka, ja sam gra\u0111anin\/ka koji\/e po\u0161tuje zakon\u201c?<\/em><\/p>\n

Pa, moram da razdvojim ove dve izjave. \u201eMi nismo aktivisti\/kinje, mi smo narod\u201c je veoma mo\u0107an na\u010din da se izrazi duh akcija. Dr\u017eava je od po\u010detka poku\u0161ala da marginalizuje akcije. Ovo je op\u0161ta strategija vlade: zato \u0161to su 11 godina dobijali glasove ve\u0107ine, oni poku\u0161avaju sve ostale da defini\u0161u kao \u201emarginalne\u201c. Opozicija na ulicama je potpuno ignorisana i opisana kao marginalna u mejnstrim medijima \u2013 na primer, Prvog maja kao \u0161to sam napred pomenuo.<\/p>\n

Ipak, taksimska pobuna je promenila ovaj koncept. Ljudi koji su bili na ulicama su bili vrlo razli\u010diti. Razli\u010dite grupe ljudi su bile ugnjetene na razli\u010dite na\u010dine. Posredstvom vlade AKP-a, mnogi amandmani su pogodili razne grupe poput radnika\/ca, \u017eena, LGBT osoba, Alevita, manjina. Pa je tako \u201emarginalno\u201c izgubilo svoje zna\u010denje, zato \u0161to se \u201emarginalno\u201c pretvorilo u \u201enarod\u201c. Premijer je nazvao ljude koji su u\u010destvovali u akcijama \u201ebir ka\u00e7 \u00e7apulcu\u201c, \u0161to zna\u010di \u201e\u0161aka razbojnika\u201c. Ljudi su prisvojili ovu retoriku i okrenuli je protiv tih poku\u0161aja marginalizacije akcija. Na primer, kada su na TV kanalu izve\u0161tavali o akcijama kao o \u201emarginalnim akcijama marginalnih grupa\u201c, jedan od demonstranata se pojavio u kadru, o\u0161amario novinara, i pitao ga: \u201eZa koga ti ka\u017ee\u0161 da je marginalan?\u201c Tokom sli\u010dnog prenosa, \u017eena je u\u0161la u kadar i pitala: \u201eKo je marginalan?\u201c<\/p>\n

Sa druge strane, kemalisti\u010dki mediji nagla\u0161avaju depolitizovani karaker ljudi koji su na ulicama. To im je va\u017eno da bi kontrolisali pokret. Ali realnost nije takva. \u201eJa sam gra\u0111anin\/ka koji\/a po\u0161tuje zakon\u201c nije uobi\u010dajena retorika me\u0111u demonstrantima. Anarhisti\u010dki karakter pokreta je izra\u017eeniji. Ali to ne zna\u010di da je svaka osoba koja u\u010destvuje u pobuni anarhista\/kinja. Druga\u010dija retorika je u fazonu: \u201eMi smo narod na ulicama i protiv smo \u010ditave policije, ACAB\u201c.<\/p>\n

Da li je bilo debata na temu nasilje protiv nenasilja? \u0160ta ve\u0107ina demonstranata\/kinja misli da ima \u201epravo\u201c da radi na protestu? Kako se to promenilo? I kako su ljudi reagovali na one koji su se latili militantnije akcije?<\/em><\/p>\n

Tokom sukoba uop\u0161te se nije postavljalo pitanje samoodbrane od nasilja. Ali neke levi\u010darske i kemalisti\u010dke grupe su \u017eelele da oblikuju pokret kao nenasilnu stvar. Ipak, na primer, pre dva dana na trgu je odr\u017eana komemoracija za ljude koji su ubijeni od strane policije. Akcija za komemoraciju se sastojala samo u polaganju cve\u0107a na trgu \u2013 ali policija je ponovo upotrebila suzavac. Tako da te situacije menjaju mi\u0161ljenja ljudi u korist \u201esamoodbrane\u201c od nasilnih snaga policije.<\/p>\n

Tokom nereda, demolirane su mnoge banke i globalne korporacije, ali tako\u0111e i neke lokane prodavnice za koje se zna da pripadaju fa\u0161istima, ili pripadaju gradona\u010delniku Istanbula ili ljudima koji su u bliskim odnosima sa vladom. Gnev ljudi je bio konkretan i duh pobune je uticao na militantni karakter. Slogan sa jednog od transparenata mo\u017ee da pomogne u obja\u0161njenju: \u201eMi \u0107emo sa kamatom povratiti na\u0161u slobodu, koju ste nam uzeli na rate. – Kamatni lobi\u201c.<\/p>\n

Potpisan je sa \u201eKamatni lobi\u201c zato \u0161to je Erdogan poku\u0161avao da predstavi te akcije kao \u201eigru inostranih snaga\u201c i za to je okrivio \u201ekamatni lobi\u201c.<\/p>\n

Koja je bila uloga dru\u0161tvenih medija u \u0161irenju pokreta, i u njegovom ograni\u010davanju?<\/em><\/p>\n

Kada su TV kanali, novine i sajtovi mejnstrim medija cenzurisali akcije, ljudi su koristili Facebook da bi se me\u0111usobno informisali \u2013 ne samo u pogledu vesti, ve\u0107 i informacija koje su bile neophodne za naredne akcije. Twitter je tako\u0111e jo\u0161 jedan dobar resurs za u\u010desnike\/ce protesta. Ljudi su delili vesti o situaciji na barikadama i polo\u017eajima policije, ali su tako\u0111e objavljivali adrese bolnica i potreba ljudi. Ljudi su koristili \u201enove medije\u201c da organizuju solidarnost i podr\u0161ku kao i akcije. \u010cak i danas, cirkuli\u0161e mnogo materijala, poput fotografija i video snimaka policijskog nasilja. Ljudi reaguju na mejnstrim medije i jo\u0161 uvek uspe\u0161no koriste dru\u0161tvene medije za komunikaciju.<\/p>\n

Koje od represivnih strategija vlasti su bile neuspe\u0161ne, a koje su bile uspe\u0161ne?<\/em><\/p>\n

Oni jo\u0161 uvek koriste nasilje. Sada je otpor legitimniji. Vrednosni sudovi ljudi su se promenili. Vlada sada pri\u010da o tome kako \u0107e da pita narod za svaku politi\u010dku strategiju. Ali sada ljudi poku\u0161avaju da govore o politi\u010dkim strategijama koje \u017eele da realizuju bez dr\u017eave.<\/p>\n

Sa druge strane, dr\u017eava nastavlja po starom. Oni su po\u010deli sa lovom na ve\u0161tice na dru\u0161tvenim medijima. Facebook profili ljudi ili njihovi tvitovi koriste se za podizanje optu\u017ebi. Sem toga, bilo je mnogo racija u politi\u010dkim prostorima, kancelarijama, novinama, radio stanicama i ku\u0107ama politi\u010dki aktivnih ljudi. Mnogi ljudi su privedeni i mnogi od njih su jo\u0161 uvek u zatvoru. Putem racija, ti slu\u010dajevi su u\u010dinjeni tajnim \u2013 \u0161to zna\u010di da ne mo\u017ee\u0161 da vidi\u0161 svog advokata 24 \u010dasa i ne zna\u0161 za\u0161to si optu\u017een \u2013 i mnoge nebitne stvari se smatraju \u201edokazima\u201c da bi se izmislilo dokazni materijal ili sakrili dokazi o postupcima policije. Dr\u017eava koristi ovu pobunu da bi ugu\u0161ila svaki did dru\u0161tvene opozicije. Erdogan je \u010destitao ministarstvu policije za njihovo vladanje tokom akcija, uprkos ljudima koje su ubili. Policajac koji je ubio Ethema Sar\u0131s\u00fcl\u00fcka \u2014 koji je umro nakon \u0161to je upucan u glavu \u2013 oslob\u0111en od strane suda dok se \u010dekalo na su\u0111enje. Dok ova opresija raste, ljudi se sve vi\u0161e pune gnevom, zbog dr\u017eavnog terora i nepravde.<\/p>\n

Na koji na\u010din \u0107e ovo promeniti budu\u0107nost dru\u0161tvenih borbi u Turskoj?<\/em><\/p>\n

Mislim da to zavisi od organizovanih grupa. Zato \u0161to, da bi ste pru\u017eili otpor, va\u017eno je ne samo nastaviti sa akcijama, ve\u0107 i misliti kolektivno, delovati kolektivno i oblikovati na\u0161e \u017eivote kolektivno. Iskustvo koje smo stekli iz ove pobune \u0107e nam pomo\u0107i u narednim borbama, kao u Gr\u010dkoj 2008. i 2010.<\/p>\n

Nakon \u0161to je dr\u017eava izgubila legitimitet, ako se to iskombinuje sa gnevom protiv kapitalisti\u010dkog procesa i otporom protiv socijalne represije, i ako to navede ljude da samoorganizuju \u010ditav \u017eivot, onda bez straha mo\u017eemo da pri\u010damo o socijalnoj revoluciji. Ali prerano je za to. Ovo su prvi koraci ka socijalnoj revoluciji u budu\u0107nosti.<\/p>\n

Kao \u0161to su na\u0161i drugovi i drugarice rekli, \u201ena\u0161 vek je tek po\u010deo\u201c.<\/p>\n

Sa revolucionarnom solidarno\u0161\u0107u,<\/p>\n

Anarhisti i anarhistkinje u Turskoj \u2013 Revolucionarna anarhisti\u010dka akcija.<\/p>\n

Kontrapunkt<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kombinacija gubitka legitimiteta turske dr\u017eave, rastu\u0107eg gneva protiv kapitalizma i socijalne represije, uz nezaobilazni anga\u017eman na samoorganizovanju \u010ditavog \u017eivota, mogla bi da ozna\u010di po\u010detak socijalne revolucije, smatraju turski anarhisti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-118613","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/118613","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=118613"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/118613\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=118613"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=118613"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=118613"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}