{"id":118429,"date":"2013-07-11T11:19:58","date_gmt":"2013-07-11T09:19:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=118429"},"modified":"2013-07-12T07:56:06","modified_gmt":"2013-07-12T05:56:06","slug":"pisana-slova","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/07\/11\/pisana-slova\/","title":{"rendered":"Pisana slova"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: David Albahari<\/p>\n

Ovo je vreme brze razmene elektronskih informacija i opsednutosti navodnom demokratijom virtuelnog svemira. Ali, ponekad ipak ne treba \u017euriti. Rukopis je, kako je neko ve\u0107 primetio, bio jedna od onih stvari koje su nas pravile jedinstvenim, druga\u010dijim od ostalih,jer svako pi\u0161e na svoj neponovljiv na\u010din.<\/p>\n

Otkako su kompjuteri postali centar sveta u \u017eivotu velikog broja ljudi, smatrao sam da oni ne predstavljaju opasnost za pisanu re\u010d, jer koriste svima, od osoba koje ujutru piju kafu i \u010ditaju vesti iz elektronskih izdanja novina do usamljenog, izolovanog pisca koji samo \u017eeli da se \u0161to dublje uvu\u010de u svoj novi rukopis, sakriven u memoriji njegovog laptopa.<\/p>\n

Sve to deluje kao lepa me\u0161avina \u010ditanja i pisanja,od koje je svako imao neke koristi: kompjuteri su olak\u0161ali rad piscima i prevodiocima, u\u010dinili su knjigu dostupniju \u010ditaocima, pojednostavili su tehniku \u0161tampanja knjiga, a sve to, verovao sam, u pohvalu pismenosti. Sve dok proizvo\u0111a\u010di kompjutera \u0161tampaju knjige pomo\u0107u kojih se u\u010di sve o upotrebi kompjutera, ne treba strahovati za sudbinu knjige.<\/p>\n

Osim toga, kompjuteri podr\u017eavaju pismenost, jer nepismen \u010dovek ne mo\u017ee da se slu\u017ei kompjuterom. Ukratko, verovao sam da kompjuteri donose idealnu simbiozu izme\u0111u duha pro\u0161losti i duha budu\u0107nosti, uz potpuno uva\u017eavanje onoga \u0161to je bilo i onoga \u0161to \u0107e tek biti. Me\u0111utim, iznenadni nastup nekih \u0161kolskih odbora u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama doveo je u opasnost taj tanani balans i, kao \u0161to to \u010desto biva u Americi, najavio dalje \u0161irenje sli\u010dnih ideja.<\/p>\n

Naime, neki \u0161kolski odbori u dr\u017eavama Indijana i Njujork obavestili su roditelje da prestaju da podu\u010davaju decu pisanim slovima. Vreme predvi\u0111eno za sticanje tog ume\u0107a prebaci\u0107e se na u\u010denje kori\u0161\u0107enja tastature i rad sa kompjuterima. Pristalice tog stava tvrde da su pisana slova prevazi\u0111ena, osim u jednom slu\u010daju, a to je potpisivanje, odnosno, stavljanje potpisa na razne dokumente, \u010dekove, priznanice itd. Pristalice su tako\u0111e predlo\u017eile da se to re\u0161i tako \u0161to bi svako dete nau\u010dilo svoj potpis i onda ga dalje koristilo prema potrebi. Ali, smetnuli su jednu stvar sa uma. Da bi se uspe\u0161no potpisalo, morate da znate da pi\u0161ete, jer je sva\u010diji potpis rezultat pisanja primenjenog u bezbrojnim situacijama.<\/p>\n

Osim toga, bez obzira na \u010dinjenicu da je digitalna tehnologija gurnula pisana slova u \u0107o\u0161ak, postavlja se pitanje \u0161ta \u0107e \u010dovek uraditi kada treba ne\u0161to da zapi\u0161e na brzinu, da pribele\u017ei ime devojke pored njenog broja telefona (a mobilni mu ne radi), da sastavi spisak stvari koje treba da kupi u radnji, da ostavi poruku kumu na vratima… Sasvim je sigurno da bi u odre\u0111enim situacijama to moglo da se uradi nekim od postoje\u0107ih tehnolo\u0161kih \u010duda, ali to zna\u010di da zami\u0161ljamo \u017eivot u kojem \u0107emo u svakom trenutku dana i no\u0107i imati uz sebe razna elektronska pomagala koja \u0107e, u stvari, potpuno kontrolisati na\u0161e \u017eivote.<\/p>\n

\u010cak i ako prihvatimo da je mogu\u0107e pisati i bez znanja o tome kako se pi\u0161u pisana slova, jer veliki broj ljudi zapravo pi\u0161e nekom svojom me\u0161avinom \u0161tampanih i pisanih slova, preostaje opasnost da je to samo prva stvar i da \u0107e tek posle nje po\u010deti da sti\u017eu novi zahtevi. U mnogim zemljama nove generacije ve\u0107 vi\u0161e ne znaju onaj minimum matemati\u010dkog znanja koji se sti\u010de poznavanjem tablice brojeva. Ako ih upitate koliko iznosi jedna tre\u0107ina broja 33 oni odmah uklju\u010duju kalkulatore, a traganje za \u010detvrtinom broja 464 smatraju vi\u0161om matematikom. Budu\u0107i da kalkulatori sa lako\u0107om odgovaraju na sli\u010dna, pa i na mnogo te\u017ea, pitanja \u2013 za\u0161to onda uop\u0161te predavati matematiku u \u0161koli?<\/p>\n

I ne samo matematiku. I drugi predmeti vode ka tom pitanju. Recimo, za\u0161to u\u010diti decu stranim jezicima kada postoje sve bolji i sve kvalitetniji re\u010dnici i jezi\u010dki programi, a o simulaciji ljudskog glasa i da ne govorimo? Ili se mo\u017eemo upitati za\u0161to im predavati umetnost kada im je ve\u0107 sada dovoljno da prevuku prstom preko ekrana i u\u0111u u svaki od boljih muzeja na svetu? A neko \u0107e se sigurno zapitati za\u0161to im predavati knji\u017eevnost kada su brojni sajtovi i blogovi na Internetu odavno prihvatili stav da svako mo\u017ee da bude pisac iako ni\u0161ta ne zna, recimo, o \u0160ekspiru, Prustu i D\u017eojsu ili uop\u0161te ne \u010dita knjige.<\/p>\n

Na kraju, mo\u017eemo se sasvim legitimno zapitati \u010demu uop\u0161te \u0161kole kada postoje kompjuteri. Zar ne bi bilo jednostavnije da dr\u017eava svakom detetu koje se rodi odmah dodeli jedan prigodni laptop sa ve\u0107 snimljenom muzikom za decu, raznim uspavankama, crtanim filmovima i brojnim slikama kuca i maca, sve sa njihovim lajanjem re\u017eanjem i mjaukanjem. Taj prvi kompjuter bio bi sasvim dovoljan detetu do sedme godine, a tada bi od dr\u017eave dobio novi, ja\u010di i br\u017ei laptop koji bi mu slu\u017eio tokom nekoliko prvih godina \u0161kole.<\/p>\n

U toj \u0161koli u\u010dila bi se samo tri-\u010detiri predmeta, s tim \u0161to bi svaki od njih bio povezan sa funkcionisanjem i kori\u0161\u0107enjem kompjutera. Razgovori koje bi \u0111aci vodili za vreme odmora odnosili bi se na razne kompjuterske igrice i programe, dok bi oni malo stariji, koji su ve\u0107 osetili dah ljubavi, slali poruke svojim izabranicama: \u201eKada te vidim za kompjuterom, srce mi zaigra kao pomahnitali kursor i voleo bih da sam svetlost koja se sa ekrana rasipa po tvom licu.\u201c Romanti\u010dno, nema \u0161ta, premda vi\u0161e zvu\u010di kao replika iz animiranog filma u kojoj je u prvom planu pri\u010da o ljubavi i ven\u010danju dva kompjutera. Na kraju filma, oni zaneseno isprepli\u0107u svoje razne gajtane i onda se, uz burnu podr\u0161ku gostiju, raznih elektronskih ure\u0111aja, poljube tako \u0161to prislone ekran na ekran.<\/p>\n

Lako je biti staromodan u dana\u0161njem svetu, u kojem se tehnolo\u0161ke promene odigravaju izuzetnom brzinom i bez ikakve milosti. Ovo je vreme brze razmene elektronskih informacija i opsednutosti navodnom demokratijom virtuelnog svemira. Ali, ponekad ipak ne treba \u017euriti. Rukopis je, kako je neko ve\u0107 primetio, bio jedna od onih stvari koje su nas pravile jedinstvenim, druga\u010dijim od ostalih,jer svako pi\u0161e na svoj neponovljiv na\u010din. Ako se li\u0161imo pisanja rukom, na\u010dini\u0107emo jo\u0161 jedan korak koji \u0107e omogu\u0107iti brisanje razlika i podsta\u0107i dalji rad na stvaranju sveta u kojem \u0107emo svi biti isti. Svako od nas tada \u0107e mo\u0107i da se potpi\u0161e istim imenom, ispisanim jednakim \u0161tampanim slovima, koje glasi Nemo, odnosno \u2013 Niko.<\/p>\n

Politika<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Lako je biti staromodan u dana\u0161njem svetu, u kojem se tehnolo\u0161ke promene odigravaju izuzetnom brzinom i bez ikakve milosti. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-118429","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/118429","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=118429"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/118429\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=118429"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=118429"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=118429"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}