{"id":118282,"date":"2013-07-10T08:19:05","date_gmt":"2013-07-10T06:19:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=118282"},"modified":"2013-07-09T21:22:59","modified_gmt":"2013-07-09T19:22:59","slug":"jos-pasa-cuvara-javnost-zeli-kriticke-medije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/07\/10\/jos-pasa-cuvara-javnost-zeli-kriticke-medije\/","title":{"rendered":"Jo\u0161 pasa \u010duvara! Javnost \u017eeli kriti\u010dke medije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Meera Selva<\/strong><\/p>\n

Prema novoj me\u0111unacionalnoj studiji, javnost i dalje veruje da je jedna od najbitnijih uloga medija kontrolisanje i pozivanje na odgovornost va\u017enih institucija i pojedinaca.<\/p>\n

Model watchdog (eng. pas \u010duvar) novinarstva jedan je od najpopularnijih me\u0111u novinarima \u0161irom sveta i odraz je dobro utemeljenog liberalnog koncepta informativnih medija kao sedme sile. Me\u0111utim, u zadnje vreme kriti\u010dari tvrde da je novinarstvo postalo neselektivno kriti\u010dno i zajedljivo cini\u010dno prema zvani\u010dnicima i kandidatima. \u017dale se da to mo\u017ee dovesti do prenagla\u0161avanja senzacionalisti\u010dkog izve\u0161tavanja za koje se tvrdi da poja\u010dava apatiju i cinicizam prema politici, a umanjuje kredibilitet vesti.<\/p>\n

Nael D\u017eebril (Nael Jebril) sa Rojtersovog instituta za studije novinarstva u studiji pod naslovom \u201cDa li je watchdog novinarstvo zadovoljavaju\u0107e novinarstvo? Me\u0111unacionalna studija javnog zadovoljstva izve\u0161tavanjem o politici\u201d tvrdi da javnost \u017eeli watchdog novinarstvo: zadovoljnija novinskim ku\u0107ama za koje veruje da ispunjavaju tu funkciju.<\/p>\n

U studiji su prou\u010davani javni stavovi prema medijima u tri evropske zemlje: \u0160paniji, Velikoj Britaniji i Danskoj. Radi odabira zemalja, autor se poslu\u017eio klasi\u010dnim delom Danijela C. Halina (Daniel C. Hallin) i Paola Man\u0107inija (Paolo Mancini) Pore\u0111enje medijskih sistema: medijski i politi\u010dki modeli (Comparing Media Systems: Models of Media and Politics). Britanija predstavlja liberalni model poznat po ranom razvoju slobode \u0161tampe i prete\u017eno komercijalnom i profesionalnom novinarstvu. Danska predstavlja demokratsko-korporatisti\u010dki model, koji odlikuje jaka visokotira\u017ena komercijalna \u0161tampa i mediji vezani za politi\u010dke i gra\u0111anske organizacije, prisustvo politi\u010dkog paralelizma i profesionalizacije, i tradicija slobode \u0161tampe i aktivne dr\u017eavne intervencije. \u0160panija predstavlja polarizovani pluralisti\u010dki model, koji karakteri\u0161e visok nivo politi\u010dkog paralelizma i slab razvoj komercijalne \u0161tampe. U \u0160paniji tako\u0111e postoji relativno slaba regulacija javnih usluga u pore\u0111enju sa Britanijom i Danskom.<\/p>\n

Koriste\u0107i me\u0111unacionalni dizajn studije, autor ispituje da li razlika u zadovoljstvu vestima mo\u017ee da se objasni percipiranim prisustvom (ili odsustvom) watchdog novinarstva.<\/p>\n

Dvotalasna panel anketa sa reprezentativnim uzorkom iz danske, britanske i \u0161panske populacije sprovedena je putem kontrolisanih onlajn panela. Uzrast ciljne populacije bio je 18-65 godina, a svaki talas upitnika je trajao oko 15 minuta.<\/p>\n

U Danskoj je anketu popunilo 75% uzorka u prvom i 68.2% u drugom talasu; u Britaniji 63.3% u prvom i 74.4% u drugom talasu; u \u0160paniji 74.7% u prvom i 74.6% u drugom. Neto uzorak od 1.539 ispitanika u Danskoj, 1.571 ispitanika u Britanij i 1.642 ispitanika u \u0160paniji u\u010destvovao je u oba talasa ankete.<\/p>\n

U ovoj studiji zadovoljstvo vestima shva\u0107eno je kao reakcija posle izlo\u017eenosti medijima. Za vesti se pretpostavlja da su proizvod za\u0161ti\u0107en javnim interesima pre nego roba, a pretpostavlja se da evaluacija konzumiranja medija prethodi ose\u0107anju zadovoljstva.<\/p>\n

U studiji se isti\u010de da model watchdog novinarstva ima zna\u010dajne implikacije za odnos izme\u0111u medija i dr\u017eave. Dok autoritarne teorije smatraju da novinarstvo uvek treba da bude pot\u010dinjeno dr\u017eavnim interesima u odr\u017eavanju dru\u0161tvenog poretka i postizanju politi\u010dkih ciljeva, liberalna teorija \u0161tampe o\u010dekuje od medija da pru\u017ee tr\u017ei\u0161te ideja i vidi vlast kao primarnu (ako ne i jedinu) pretnju slobodi \u0161tampe. Pored toga, model watchdog novinarstva dominantan je u profesionalnoj ideologiji novinara.<\/p>\n

Ideal objektivnosti je najva\u017eniji za profesionalno samopoimanje novinara. Mada niko ne mo\u017ee biti vrednosno neutralan, novinari i istra\u017eiva\u010di prihvataju koncepte kao \u0161to su pravi\u010dnost, profesionalna distanca i nepristrasnost. Watchdog novinar je, pre svega, pru\u017ealac relevantnih informacija sa karakteristi\u010dnim, objektivnim stilom izve\u0161tavanja zasnovanom na \u010dinjenicama. Uloga psa \u010duvara tako\u0111e treba da napravi razliku izme\u0111u preno\u0161enja \u010dinjenica i komentarisanja istih.<\/p>\n

Da bi se izmerila percepcija watchdog izve\u0161tavanja, od ispitanika je tra\u017eeno da ocene svaku novinsku ku\u0107u (po zemlji) prema slede\u0107im kriterijumima: objektivnost, informativnost, kriti\u010dnost prema vlastima. Pitanje je glasilo: \u201cMediji se razlikuju po na\u010dinu na koji rade i izve\u0161tavaju o raznim pitanjima. Koriste\u0107i se datom skalom, ocenite svaki od navedenih medija\u201d.<\/p>\n

Danci i Britanci smatrali su da se novinarski stil njihovih medija daleko vi\u0161e poklapa sa idealom watchdog novinarstva nego javnost u \u0160paniji.<\/p>\n

\u0160panska publika tako\u0111e je najmanje zadovoljna medijskim izve\u0161tavanjem. Da bi se izmerilo zadovoljstvo publike izve\u0161tavanjem o politici, od ispitanika je tra\u017eeno da odgovore na slede\u0107e pitanje: \u201cKoliko ste zadovoljni odnosno nezadovoljni na\u010dinom na koji mediji u globalu izve\u0161tavaju o nacionalnoj politici?\u201d Rezultati su pokazali da je ve\u0107ina vrlo zadovoljnih pojedinaca iz Danske (55%), zatim Britanije (40%) i \u0160panije (33%). Danska tako\u0111e ima najmanje nezadovoljnih ispitanika (20%), zatim Britanija (26%) i \u0160panija (34%). U proseku, ispitanici iz Danske i Britanije pokazali su najvi\u0161i nivo zadovoljstva izve\u0161tavanjem o politici, a \u0160panci najni\u017ei.<\/p>\n

Broj gra\u0111ana Danske i Britanije koji smatraju da njihovi mediji obavljaju funkciju psa \u010duvara ve\u0107i je nego u \u0160paniji. Danci su daleko najzadovoljniji izve\u0161tavanjem o politici u njihovim medijima, a na drugom mestu su Britanci. U \u0160paniji je nivo zadovoljstva najni\u017ei sa vi\u0161e od jedne tre\u0107ine ispitanika koji su potpuno nezadovoljni. Analiza pokazuje da do\u017eivljaj watchdog izve\u0161tavanja pove\u0107ava zadovoljstvo izve\u0161tavanjem o politici; \u0161to su ispitanici vi\u0161e verovali da mediji ispunjavaju ideal watchdog novinarstva, to su bili zadovoljniji izve\u0161tavanjem o nacionalnoj politici uop\u0161te.<\/p>\n

Analiza dalje otkriva da do\u017eivljaj watchdog izve\u0161tavanja od strane ispitanika prenosi efekat konzumiranja vesti na zadovoljstvo izve\u0161tavanjem o politici.<\/p>\n

Istra\u017eiva\u010di novinarstva generalno se sla\u017eu o neadekvatnosti watchdog modela kao empirijskog novinarskog standarda. Objektivnost, informativnost i kriti\u010dki stavovi prema nosiocima mo\u0107i ne idu uvek zajedno. Ipak, D\u017eebril tvrdi da rezultati studije dokazuju da u javnosti postoji dosta povoljna slika o tom modelu. \u0160ira javnost ceni kada mediji preuzmu ulogu psa \u010duvara, bez obzira na strahove kriti\u010dara da bi to moglo dovesti do cinizma i apatije prema politici.<\/p>\n

Kriti\u010dari su tvrdili da postoji potencijalan konflikt izme\u0111u ideala objektivnosti i potrebe da novinari preuzmu ulogu aktivnih psa \u010duvara u korist javnih interesa. Ova studija je, me\u0111utim, pokazala da javnost smatra da novinari mogu biti i objektivni i kriti\u010dni prema vlastima, a najvi\u0161e voli medije koji su i jedno i drugo.<\/p>\n

EJO<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prema novoj me\u0111unacionalnoj studiji, javnost i dalje veruje da je jedna od najbitnijih uloga medija kontrolisanje i pozivanje na odgovornost va\u017enih institucija i pojedinaca.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-118282","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/118282","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=118282"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/118282\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=118282"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=118282"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=118282"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}