{"id":117312,"date":"2013-06-27T07:28:13","date_gmt":"2013-06-27T05:28:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=117312"},"modified":"2013-06-26T23:28:52","modified_gmt":"2013-06-26T21:28:52","slug":"samo-stabilan-kapitalizam-ce-stvoriti-nekapitalisticki-svet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/06\/27\/samo-stabilan-kapitalizam-ce-stvoriti-nekapitalisticki-svet\/","title":{"rendered":"Samo stabilan kapitalizam \u0107e stvoriti nekapitalisti\u010dki svet"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: \u017darka Radoja<\/strong><\/p>\n

Svet je ovih dana potresla vest da je Vlada Gr\u010dke odlu\u010dila da \u201cprivremeno\u201d ugasi javni servis \u2013 gr\u010dku radio-televiziju ERT. Nakon nekoliko dana masovnih protesta, apela direktora evropskih javnih servisa, te gra\u0111anske neposlu\u0161nosti zaposlenih u toj ku\u0107i koji su sve vreme emitovali program kao da se ni\u0161ta ne de\u0161ava, Upravni sud je odlu\u010dio da poni\u0161ti odluku vlasti.<\/p>\n

Iako na crnoj listi dr\u017eavne televizije, gr\u010dki ekonomista Janis Varufakis objavio je na svom blogu nekoliko osvrta na to \u0161ta se de\u0161ava sa ERT i za\u0161to to smatra sumrakom civilizacije. Varufakis, ina\u010de aktuelni predava\u010d na Univerzitetu u Teksasu, bio je jedan od glavnih gostiju Subversive festivala u Zagrebu gde je predstavio poslednju knjigu \u201cThe Global Minotaur: America, the True Origins of the Financial Crisis and the Future of the World Economy\u201d. \u0160iroj javnosti postao je poznat po svojim analizama krize evrozone i njenih posledica u Gr\u010dkoj kao i po \u017eestokim kritikama mera \u0161tednje koje su provodile EU i poslednje dve gr\u010dke vlade.<\/p>\n

Za Kontru Varufakis govori o tome za\u0161to se ponovo nalazimo u istoj situaciji kao tridesetih godina pro\u0161log veka, kako se evrokriza mo\u017ee re\u0161iti za sedam dana, za\u0161to Gr\u010dka ne bi smela da iza\u0111e iz evrozone te \u0161ta povezuje podeljene gradove sveta. Ovaj intervju je ra\u0111en pre zatvaranja ERT, zbog \u010dega umesto odgovora, objavljujemo na po\u010detku deo komentara sa njegovog bloga, u vezi sa poku\u0161ajem ga\u0161enja dr\u017eavne televizije:<\/p>\n

\u201cU intervjuu koji sam dao istim novinarima na \u010dijoj sam crnoj listi bio, rekao sam da, uprkos mnogim bolestima ERT -a, njegovo iznenadno, autoritarno zatvaranje smi\u0161ljeno od Vlade kojom rukovodi Trojka, jeste zlo\u010din protiv javnog glasila zbog kojeg treba da ustanu svi civilizovani ljudi na svetu. Za\u0161to? Zato \u0161to bez obzira koliko staromodne, neefikasane, \u010dak i korumpirane na\u0161e javne medijske organizacije mogu biti, one su od su\u0161tinskog zna\u010daja za dobro funkcionisanje dru\u0161tva. U na\u0161im slo\u017eenim dru\u0161tvima, pravni sistem je, na primer, nepravedan prema slabijim \u010dlanovima dru\u0161tva koji ne mogu da priu\u0161te vrhunske advokate. \u010cak u ve\u0107ini civilizovanih dru\u0161tava, sudovi nam ne nude ni\u0161ta vi\u0161e od poku\u0161aja pravde. Ne postoje garancije za ne\u0161to vi\u0161e. Sli\u010dno je i sa na\u0161im javnim obrazovnim sistemima. \u010cesto slu\u017ee bolje interesima srednje klase nego onima kojima je to obrazovanje zaista potrebno. Ipak, to nije razlog da se sudovi i na\u0161e dr\u017eavne \u0161kole zatvore. Sli\u010dno je i sa javnim servisima. Oni nam ne nude garancije za ve\u0107i pluralizam i kulturnu raznolikost. Ono \u0161to nam nude zapravo je samo prilika za to, \u0161ansa za elektronski javni prostor u kojem vrednosti ne\u0107e mo\u0107i da se svode na cenu, odakle \u0107emo mo\u0107i da \u010dujemo glasove koji \u0107e nervirati na\u0161e moraliste i mo\u0107nike.\u201d<\/p>\n

KONTRA: U Zagrebu ste predstavili \u201cMinotaura\u201d o kojem je bilo re\u010di u ve\u0107ini intervjua koje ste dali medijima. Zato \u0107emo se pozabaviti va\u0161om drugom knjigom, koja se nalazi u pripremi, radnog naslova \u201cReverse Alchemy: Europe on the Road to Disintegration\u201d (Obrnuta alhermija: Evropa na putu ka dezintegraciji\u201d). Za\u0161to mislite da se Evropa raspada?<\/em><\/p>\n

Varufakis: Postoje tenzije koje su bez presedana i koje \u0107e samo postajati gore kako se recesija bude produbljivala i kako ekonomije koje smo vezali zajedno budu propadale. Kada zemlje zaklju\u010de da je nemogu\u0107e da ostanu sinhronizovane, s obzirom na to \u0161ta se de\u0161ava, kada te veze izme\u0111u na\u0161ih ekonomija postanu vremenom sve vi\u0161e zategnute, ima\u0107emo sve ve\u0107i politi\u010dki i ekonomski teret. Posebno krene proces dezintegracije Evrope. Evrozona je nemogu\u0107 projekat ovako kako ga mi sprovodimo. Pogledajte \u0161ta se de\u0161ava sa Italijom i \u0160panijom u ovom momentu. Uporedite to sa onim \u0161to se de\u0161ava u Nema\u010dkoj. Imate situaciju da se italijanska ekonomija ve\u0161ta\u010dki gura u recesiju, jer smo svi vezani za istu valutu. Politika referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke se kroji sa interesom nema\u010dke industrije na umu, ali ta politika je destruktivna za italijansku industriju i italijanske gra\u0111ane. Da bi se odr\u017eao finansijski pakt koji je Nema\u010dka nametnula evrozoni, Italija je gurnuta u smanjenje potro\u0161nje koje je prouzrokovalo recesiju od 3.75 posto. Ta recesija je dovela do kolapsa bankarskog sistema u Italiji i sada banke ne mogu da pozajmljuju novac preduze\u0107ima, \u0161to zna\u010di da produktivna, efikasna i profitabilna preduze\u0107a ostaju bez posla. Sada, kada se kriza produbljuje, cena pozajmljivanja nema\u010dke vlade pada jer se novac iz Italije uliva u Nema\u010dku. Nema\u010dka vlada nikada ranije nije pla\u0107ala ovako niske kamatne stope kao sada. Tro\u0161kovi mema\u010dke vlade i industrije se smanjuju, dok se tro\u0161kovi italijanske vlade i italijanske industrije pove\u0107avaju. Ovo je recept za raspad Evrozone. Ne mo\u017ee Italija da se sti\u0161\u0107e sve vi\u0161e, a da taj proces donosi ve\u0107u dobrobit za nema\u010dku dr\u017eavu. Ovaj proces ima samo jedan logi\u010dan zaklju\u010dak \u2013 razdvajanje Italije od Nema\u010dke. To je kao zakoni fizike, kao geologija. Ako se tektonske plo\u010de pomere, i nastave da se pomeraju, u nekom trenutku \u0107e do\u0107i do sna\u017enog zemljotresa. I \u0161ta \u0107e se desiti ako bude razdvajanja? Raspada evra? Da li mislite da \u0107e ovo imati uticaj na ujedinjenje Evropske Unije? Mislim da ne\u0107e. Mislim da \u0107e Velika Britanija videti ovo kao \u0161ansu da iza\u0111e iz EU. Sa Velikom Britanijom van Evropske Unije, i sa centralnom Evropom koja je podeljena, Evropska Unija ne samo \u0161to \u0107e potonuti u duboku ekonomsku krizu. Kada se desi razdvajanje Nema\u010dke i Italije, \u0161ta \u0107e se desiti Nema\u010dkoj ako se vrati svojoj valuti? Ta valuta \u0107e sko\u010diti. To \u0107e u\u010diniti da nema\u010dki eksperti Evropi, tj. ostatku Evrope, i Kini, budu jako skupi. Tako da \u0107e njihove fabrike trpeti, jer \u0107e im se smanjivati porud\u017ebine i ima\u0107emo zna\u010dajan porast nezaposlenosti u Nema\u010dkoj. U ostatku Evrope, zbog toga \u0161to \u0107e se odvojiti od nema\u010dke marke, bi\u0107e visoka inflacija i visoka nezaposlenost. To je recept propasti za Evropu. Ovo nije recept za unifikaciju i prosperitet. Iz tog razloga ka\u017eem da Evropa vodi politiku koja izaziva snage koje vode do dezintegracije, sa stra\u0161nim i lo\u0161im efektima za svakoga. Ovde ne\u0107e biti pobednika. Ovde \u0107e biti samo gubitnika.<\/p>\n

KONTRA: Da li vidite na\u010din da se zaustavi ta dezintegracija?<\/em><\/p>\n

Varufakis: Mogli bismo da je zaustavimo za nedelju dana.<\/p>\n

KONTRA: Kako?<\/em><\/p>\n

Varufakis: Prvo, moramo da zaustavimo raspar\u010davanje. Kako to da u\u010dinimo? Evropa trenutno ima tri problema. Tri krize istovremeno, povezane, ali postoje tri \u2013 bankarski sistem, javni dug i nizak nivo investicija. Mi moramo da se suo\u010dimo sa sve tri krize odjednom. I mi to mo\u017eemo. Imamo institucije da to uradimo.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de banaka, \u0161ta je problem? Uzmimo Gr\u010dku za primer, a mo\u017eemo i Italiju i \u0160paniju, ali ja uzimam Gr\u010dku jer je najgori slu\u010daj. Imate bankrotiranu dr\u017eavu i bankrotirane banke. I \u0161ta mi sada radimo u Evropi? Mi tra\u017eimo od bankrotirane dr\u017eave da ide u Evropu, u Evropski mehanizam za stabilnost (ESM) i pozajmi milijarde i milijarde, a i dalje je u bankrotu. Tako da imate bankrotiranu dr\u017eavu koja pozajmljuje pedeset milijardi da bi ih dala bankrotiranim bankama. Pare koje damo bankrotiranoj banci u su\u0161tini nisu dovoljne da zaustave propadanje, a drugo, svi znaju da se banke nalaze u bankrotiranoj dr\u017eavi, tako da ko \u0107e da do\u0111e i investira u Gr\u010dku ili stavi svoje pare u banku dr\u017eave koja je bankrotirala. Ukratko, sve je to uzalud. Te pare koje sada pozajmljuju gr\u010dki poreski obaveznici za gr\u010dke banke od nema\u010dkih poreskih obveznika su pro\u0107erdane. To je kao da su stavljene u crnu rupu i izgubljene. Moramo da razdvojimo bankarsku krizu od krize javnog duga i to ne samo za Gr\u010dku, Irsku, Italiju i Portugal, ve\u0107 i za Holandiju. I kako to mo\u017ee da se odradi? Umesto da gr\u010dka dr\u017eava uzima pare od Evrope, stavlja ih u gr\u010dke banke i poku\u0161ava da ih oporavi, \u0161to nikad ne\u0107e biti uspe\u0161no, mo\u017ee da se obrati ESM-u, koji smo osnovali, koji bi trebalo direktno da finansira banke, uklju\u010duju\u0107i i gr\u010dke banke, i da ih preuzme, otpusti njihove menad\u017eere jer nisu uspeli, bankrotirali su. Da vi imate preduze\u0107e i bankrotirate izgubili biste posao. Oni ne bi trebalo vi\u0161e da imaju posao. ESM bi trebalo da ih preuzme, smanji, dokapitalizuje i u\u010dini ih zdravim i onda da ih proda. I ako to urade, to ni\u0161ta ne\u0107e ko\u0161tati nema\u010dkog poreskog obveznika, u stvari, pravi\u0107e pare kao \u0161to se desilo u Americi sa TARP, (Troubled Asset Relief Program). Oni su stavili puno para u bankarski sistem i nadgledali ih (banke), i onda kada su bili sigurni da su o\u010di\u0161\u0107eni, prodali su ih opet privatnom sektoru uz profit za ameri\u010dkog poreskog obveznika. Evropa bi trebalo to da uradi i na taj na\u010din bi se otarasili bankarskog problema i zaustavili ovu glupu situaciju gde \u0161panski poreski obveznik, koji je ve\u0107 bankrotirao, pozajmljuje u ime bankrotiranih banaka. Ovo bi tako\u0111e bilo olak\u0161anje za dr\u017eavu.<\/p>\n

Me\u0111utim, to nije dovoljno da se ukloni du\u017eni\u010dka kriza. Ono \u0161to bi mi trebalo da uradimo je da uzmemo dug svake zemlje \u010dlanice i podelimo ga u dva dela \u2013 deo koji nam je dozvoljeno da imamo, prihvatljiv dug, i drugi deo koji nam nije dopu\u0161teno da imamo. Treba naterati Evropsku centralnu banku da servisira taj prihvatljivi dug. Ne kroz to da ga plati, ne pri\u010dam o otpisivanju duga, nego o servisiranju duga. Problem koji imaju \u0160panija, Gr\u010dka, Italija jeste pozajmljivanje od privatnih investitora da bi pokrili taj dug jednostavno zato \u0161to nemaju poverenja u vladu koja je bankrotirala. Me\u0111utim, investitori \u0107e verovati Evropskoj centralnoj banci (ECB) ako ona pozajmljuje direktno od investitora u ime Gr\u010dke i Italije za taj deo duga, dobrog duga, i natera te zemlje da dug vrate ECB-u. ECB se u ovom slu\u010daju pona\u0161a kao posrednik izme\u0111u internacionalnih investitora i dr\u017eava \u010dlanica za ovaj deo duga. Desi\u0107e se da \u0107e kamatne stope pasti na prose\u010dno \u010detiri, pet posto. To zna\u010di da \u0107e za preko 20 godina dug nestati. Planina duga se smanjuje i du\u017eni\u010dka kriza se uklanja.<\/p>\n

I, kao tre\u0107e: investicije. Trebaju nam ogromne investicije jer smo u recesiji. Treba nam \u201cNju Dil\u201d – ono \u0161to je Franklin Ruzvelt uradio u Americi, treba nama u Evropi i mi to mo\u017eemo da uradimo, jer imamo Evropsku investicionu banku koja je sasvim sposobna za taj posao. Ona bi trebalo da bude pu\u0161tena to da uradi. \u010cak i da najavimo ove tri mere sutra, kriza bi nestala za nedelju dana, ali mi to ne radimo i postoje razlozi za\u0161to mi to ne radimo.<\/p>\n

KONTRA: Za\u0161to?<\/em><\/p>\n

Varufakis: To je aktuelna politika.<\/p>\n

KONTRA: Izjavili ste da ne \u017eelite da Gr\u010dka bude u evrozoni. Za\u0161to?<\/em><\/p>\n

Varufakis: Bi\u0107e mi drago da odgovorim na to pitanje. Da li se se\u0107ate pesme iz sedamdesetih od Eaglesa koja se zvala \u201cHotel Kalifornija\u201d? Da li se se\u0107ate poslednjeg stiha? \u201cMo\u017ee\u0161 se odjaviti kada god \u017eeli\u0161, ali nikada ne mo\u017ee\u0161 oti\u0107i\u201d. Voleo bh da Gr\u010dka nikada nije u\u0161la u evrozonu. Me\u0111utim, kada ste ve\u0107 unutra, mo\u017eete da se odjavite, ali ne mo\u017eete oti\u0107i ako ste deficitarna zemlja. Ako ste u deficitu, s obzirom na to da nemate sopstvenu valutu, napu\u0161tanje \u0107e podrazumevati ne\u0161to zaista katastrofalno. To \u0107e podrazumevati novu valutu, \u010dije stvaranje \u0107e trajati osam meseci, da bi odmah devalvirala. To je kao.. Zamislite kada bi Hrvatska, tj. hrvatsko Ministarstvo finansija najavilo da \u0107e za osam meseci devalvirati svoju valutu. Svi bi momentalno uzeli svoje pare. Za osam meseci ni\u0161ta ne bi postojalo u Hrvatskoj, \u010dak ni same zgrade ne bi vi\u0161e bile tu. One bi bile likvidirane i i\u0161\u010dupane iz zemlje. Uzmimo za primer Argentinu i pezos. Pezos je bio vezan za dolar – na jedan pezos jedan dolar bazi. Mi \u0107emo ga pustiti da devalvira ju\u010de, odnosno u pomenutom slu\u010daju Gr\u010dke, dan pre napu\u0161tanja evrozone. To je kratak, o\u0161tar \u0161ok i efektivan je, jer je kratak i o\u0161tar. Oni su jednostavno prekinuli vezu i rekli da vi\u0161e ne vredi jedan dolar i pustili su ga da devalvira ju\u010de. Ali, ako ka\u017eete da \u0107ete valutu devalvirati za osam meseci, to bi bila smrt za va\u0161u ekonomiju. Iz tog razloga ka\u017eem da mi ne mo\u017eemo da napustimo evrozonu tj. mo\u017eemo, ali sa ogromnim tro\u0161kovima.<\/p>\n

KONTRA: Kada ste pri\u010dali o dezintegraciji Evrope na predavanju odr\u017eanom na Subversive festivalu, rekli ste da ne bi bilo dobro da se ona sada raspadne jer levica nije spremna. \u0160ta ste ta\u010dno pod tim mislili?<\/em><\/p>\n

Varufakis: Moramo da se suo\u010dimo sa tim da nemamo indicije o tome \u0161ta mi ho\u0107emo da postignemo kao levica. Zato \u0161to je levica pretrpela ogroman udarac 1989. i 1991. od kojeg se nikada nije oporavila. Mi smo jako dobri \u0161to se ti\u010de principa i humanisti\u010dkih ideala, ali mi nemamo program koji ustvari mo\u017eemo da primenimo radi oporavka socijalne ekonomije posle pada kapitalizma. Mi nismo spremni da odr\u017eavamo ekonomsku aktivnost \u0161to je klju\u010dno za spre\u010davanje gladi i bede. Moramo da razumemo da je levica sama sebi najve\u0107i neprijatelj, jer smo doveli sebe u konflikt kroz zloupotrebe i kroz anti-humanisti\u010dke i mizantropijske vlade kojima smo pomogli da se osnuju tokom 20. veka. Mi mo\u017eemo da imamo sjajne skupove kao \u0161to je i Subversive, gde razmenjujemo stavove, razli\u010dite principe i \u0161ta bismo voleli da uradimo. Mislim da je ovo vrlo, vrlo va\u017eno, jer levica ima ispravnu ideju kada pri\u010damo o tome \u0161ta fali kapitalizmu. Ali, dok ne stvorimo okolnosti za smenu sada\u0161njih tokova mo\u0107i, ekonomske mo\u0107i, koje je kapitalizam stvorio, sve \u0161to mi mo\u017eemo da ponudimo posle pada je demonta\u017ea \u010dove\u010danstva ovakog kakvog poznajemo. I moramo biti iskreni \u0161to se ovoga ti\u010de. U svakom slu\u010daju, kapitalizam koji je u silaznoj putanji, kao \u0161to je bio slu\u010daj tridesetih, je onaj koji ne podsti\u010de ljude da zamisle bolje dru\u0161tvo. Ovaj tip kapitalizma tera ljude da se okrenu jedan protiv drugoga, jedan narod protiv drugoga, jedan kom\u0161ija protiv drugoga, jedna etni\u010dka grupa protiv druge. Jedini ljudi kojima je to u interesu, jedini koji profitiraju tokom kolapsa kapitalizma su nacisti, kao \u0161to vidimo u Gr\u010dkoj sada. I ja zaista verujem da je jedini na\u010din da se stvori bolji nekapitalisti\u010dki svet – ako bi kapitalizam bio stabilan. On bi mogao biti stabilan i kroz tehnolo\u0161ke inovacije, kao na primer softverske mre\u017ee, Internet i 3D \u0161tampanje. Mi imamo kapacitet za prosperitetnu ekonomiju koja se ne\u0107e ubudu\u0107e oslanjati na kapitalisti\u010dke motive kao \u0161to su ugovor i eksploatacija. Sa tim \u0107emo iza\u0107i iz tehnolo\u0161kog procesa u kapitalizmu koji ne\u0107e kolabirati. Kapitalizam koji se raslojava rezultira\u0107e novim Gebelsom, kao i Hitlerom, i ni\u0161ta bolje od toga.<\/p>\n

KONTRA: Kako gledate na Zlatnu zoru danas i odnos Nove demokratije prema njima?<\/em><\/p>\n

Varufakis: Kao da se ponavljaju tridesete pro\u0161log veka.<\/p>\n

KONTRA: Izvinite, predsednik gr\u010dke koalicije ekstremne levice Sirize, Aleksis Cipras, je na predavanju u okviru Subverziv festivala u Zagrebu rekao da je gr\u010dki parlament imao \u0161ansu da ih zabrani, ali da to nije uradio.<\/em><\/p>\n

Varufakis: Nije bilo pitanje da li \u0107emo zabraniti Zlatnu zoru, nego otvoreno rasisti\u010dke aktivnosti, i da, potpuno je u pravu \u0161to se toga ti\u010de. Gledajte, ta\u010dno ono \u0161to se desilo tridesetih se de\u0161ava ovde sada.<\/p>\n

KONTRA: U Gr\u010dkoj ili Evropi?<\/em><\/p>\n

Varufakis: Globalno. Godine 1929., to je bila njihova 2008. Kada je Vol Strit kolabirao. Neposredno posle toga, nakon \u0161to je zajedni\u010dka valuta tog perioda po\u010dela da se raspada, zajedni\u010dka valuta tada je bila zlatni standard, onda su se zemlje okrenule jedna protiv druge kroz ratove valuta, tarifa i kvota \u0161to je prouzrokovalo imploziju ekonomskih aktivnosti, dodatno siroma\u0161tvo i nezaposlenost kao i 1929., 1930. i 1931.. Ljudi jednostavno nisu mogli da veruju \u0161ta se de\u0161ala pred njihovim o\u010dima. Nisu mogli da veruju da se uru\u0161ilo ono \u0161to su uzimali zdravo za gotovo. Levica je bila veoma aktivna, kao \u0161to je Siriza sada. Ali, bili su i nacisti. Nemojte zanemariti ono \u0161to smo vremenom zaboravili – da je najve\u0107e oru\u017eje koje su nacisti imali – dvodimenzionalni narativ. Ako \u010ditate Gebelsa na primer, koga sam nedavno opet \u010ditao jer je dosta mizantropi\u010dan, na\u0107i\u0107ete dva-tri pasusa koji su briljantni. Briljantno obja\u0161njenje toga \u0161ta fali kapitalizmu. I onda se odjednom kao odgovor na to pojavljuje – \u201cubiti Jevreje\u201d. Drugim re\u010dima, ponu\u0111eno je jednostavno re\u0161enje. Dobra analiza, mizantropi\u010dno re\u0161enje. \u0160to je u stvari jednostavno. Kao oduzet i nezadovoljan prose\u010dan petit bourgeois ili radnik, ako ste nacista ka\u017eete ovo je logi\u010dno u vezi sa tim \u0161ta nedostaje kapitalizmu. Istovremeno, ovo je jako komplikovano za zamisliti. \u0160ta mo\u017ee da se uradi? Mo\u017eemo da ka\u017eemo ne\u0161to kao \u201cubij Jevreja\u201d ili \u201cubij Grka,\u201d ako ste Nemac, ili \u201cubij Nemca\u201d ako ste Grk ili \u201cubij Pakistanca.\u201d To zvu\u010di kao \u201cda, on uzima moj posao.\u201d To je jednostavno re\u0161enje. Ali istovremeno, vladaju\u0107e sile se ose\u0107aju ugro\u017eeno i u nekom trenutku shvate, misle, da mogu da koriste naciste da zaustave levicu. To se ve\u0107 desilo. Pa setimo se ko je dao Hitleru mesto kancelara? To je bio Hindenburg, bur\u017eoazija. Ali, pokajali su se kasnije jer su mnogi na kraju zavr\u0161ili u zatvoru, jel\u2019 tako? Ali, svejedno, to je bila neka vrsta pre\u0107utnog, a implicitnog saveza izme\u0111u nacista i desni\u010darskih institucija. Ja ne ka\u017eem da su konzervativna i demokratska stranka \u017eelele da Zlatna zora pove\u0107a svoju mo\u0107, ali s obzirom na to da Zlatna zora jeste pove\u0107ala svoj uticaj, oni u neku ruku \u017emure i ka\u017eu \u201cima mesta za vas u dobrim kom\u0161ilucima, na ulicama, u borbi protiv levi\u010dara i u sukobima sa policijom\u201d \u0161to je prouzrokovalo mre\u017eu nacista i \u2018odbrambenih\u2019 snaga koje napadaju radnike\u2026 Tako da, istorija se ponavlja.<\/p>\n

KONTRA: Da, ali kako je mogu\u0107e da se istorija ponavlja?<\/em><\/p>\n

Varufakis: Ako radite iste stvari, kako mo\u017eete da o\u010dekujete razli\u010dite rezultate?<\/p>\n

KONTRA: Zato \u0161to smo imali velike katastrofe u svakom smislu i logi\u010dno je da smo iz njih ne\u0161to nau\u010dili.<\/em><\/p>\n

Varufakis: \u0160ta su bile dvadesete? To je bilo vreme privatizacije, finansijalizacije i monetarizma, jake zajedni\u010dke valute \u2013 zlatnog standarda. Ovo se isto desilo devedesetih i dvehiljaditih. Krizu je prouzrokovala 1929. i 2008.. I? Kako smo reagovali? Kako su vladaju\u0107e sile reagovale 1929? Merama \u0161tednje. Kako su reagovali 2008? Merama \u0161tednje. Dobijamo iste rezultate, to nije iznena\u0111enje. Ja sam iznena\u0111en \u010dinjenicom da su ljudi iznena\u0111eni.<\/p>\n

KONTRA: Da li ste povezani sa Sirizom? Da li im poma\u017eete sa ekonomskim problemima, strategijom i tako dalje?<\/em><\/p>\n

Varufakis: Stalno sam u vezi sa Aleksisom Ciprasom.<\/p>\n

KONTRA: Koju poziciju ta stranka zauzima u gr\u010dkom dru\u0161tvu i u EU?<\/em><\/p>\n

Varufakis: Mislim da je Siriza velika nada na kojoj se i dalje radi. Nisu ni pribli\u017eno tamo gde bi trebalo da budu za na\u0161u kolektivnu dobrobit, ali se pomeraju u dobrom pravcu. Voleo bih da oni na tu poziciju stignu br\u017ee, ali nemojte da zaboravimo da je pre godinu dana ovo bila stranka sa \u010detiri odsto glasa\u010da. Nikada nisu sanjali, niti hteli, da budu vladaju\u0107a stranka. Na nekom nivou mo\u017eda su imali neke dobitke, ali nije im bila takva sudbina. Oni su se mu\u010dili da dobiju tri odsto glasova da bi ostali u parlamentu. I odjednom, desio se sunovrat socijalisti\u010dke partije zbog pogre\u0161nog rukovanja krizom. Siriza je sko\u010dila sa \u010detiri na 30 odsto i na\u0161la se u situaciji da su na pragu mo\u0107i. Tako da nije realno o\u010dekivati da stranka koja je pro\u0161la ovako brzu transformaciju dostigne potreban nivo zrelosti u roku od godinu dana. Ali jako dobro vladaju s obzirom na okolnosti. Od klju\u010dnog zna\u010daja je da ponude gr\u010dkim ljudima plan za prvih 100 dana vlasti. Program koji bi funkcionisao i bio popularan nema\u010dkim glasa\u010dima. Ne gr\u010dkim, nego nema\u010dkim. Da pogleda nema\u010dkog vrednog industrijskog radnika koji jedva krpi kraj sa krajem i koji stalno \u010duje od nema\u010dkih medija da nema\u010dka vlada daje desetina milijardi evra gr\u010dkoj vladi i ka\u017ee \u201c\u0160ta se ovde de\u0161ava?\u201d. Da ga pogleda u o\u010di i ka\u017ee mu o \u010demu se radi i objasni im da mi ne\u0107emo njihove pare. Mi ho\u0107emo racionalno re\u0161enje koje \u0107e biti dobro za nema\u010dke radnike i za gr\u010dke radnike. Ovo je bitno uraditi. I tako\u0111e, da ne obe\u0107avaju gr\u010dkom narodu da \u0107e sve na\u0161e nevolje biti gotove ako oni do\u0111u na vlast. U suprotnom, da urade ono \u0161to je uradio Vinston \u010cer\u010dil kada je postao premijer tokom Drugog svetskog rata. Britancima je obe\u0107ao suze i krv, a ne rasko\u0161. Ovo je bitno za Sirizu, da ne obe\u0107avaju ono \u0161to ne mogu da ispune, nego da ka\u017eu da \u0107emo dosti\u0107i dogovor koji je dobar za sve Grke i Nemce.<\/p>\n

KONTRA: Kako gledate na ulogu Trojke danas u Evropi? \u0160ta je Trojka metafori\u010dki?<\/em><\/p>\n

Varufakis: To je zanimljivo pitanje. Trojka je nekoliko stvari ali, na jednom nivou, oni su predstavnici, simboli\u010dni predstavnici evropskog nerazumevanja de\u0161avanja iz 2008. Te godine se desila internacionalna finansijska kriza koja je uni\u0161tila temelje na kojima je sagra\u0111ena Evropska Unija. Evropska Unija je zasnovana na globalnom sistemu, ekonomskom sistemu, gde je SAD bila hegemonijska sila koja je raspolagala tu\u0111im suficitima i dugom. Evropska Unija je bila gra\u0111evina, artihtekturalni konstrukt etabliran na toj bazi. Ta baza je uni\u0161tena 2008.godine. Tako da, Evropa, evropski lideri, evropska elita, nije razumela da ne mo\u017eemo da nastavimo da radimo ono \u0161to smo radili pre, jer osnova na kojoj je stajala na\u0161a gra\u0111evina sada vi\u0161e nije tu i moramo druga\u010dije da radimo neke stvari. Evropa mora sada sebe da pogleda. Ne mo\u017ee da se oslanja na Ameriku. Amerika vi\u0161e nije sposobna da obezbedi potra\u017enju koja je potrebna nema\u010dkim fabrikama. Nema\u010dka sada mora da razmi\u0161lja na na\u010din na koji su razmi\u0161ljali ameri\u010dki planeri u 1944.godini. Posle Drugog svetskog rata, ameri\u010dki planeri su se suo\u010davali sa velikim problemom: \u0160ta \u0107e se desiti sa fabrikama kada prestanu da prave oru\u017eje posle rata? \u0160ta \u0107e da prave? Kola? Fri\u017eidere? Da, ali ko \u0107e to kupiti? Ameri\u010dki narod nije bio sposoban da kupi sve fri\u017eidere i kola koje su napravile ameri\u010dke fabrike. Morali su da proizvedu tra\u017enju. Iz tog razloga su \u201cdolarizirali\u201d Evropu. Iz ovog razloga su dali Mar\u0161alov plan Evropi, da bi Evropljani mogli da kupuju njihove stvari. Tako da, oni su razmi\u0161ljali na originalni na\u010din o tome kako da proizvode tra\u017enju. Nema\u010dka ovo mora da uradi, ali to odbija. I umesto toga su napravili Trojku koja je za mene simboli\u010dki predstavnik evropskog poricanja problema.<\/p>\n

KONTRA: Kako komentari\u0161ete poteze Trojke na Kipru?<\/em><\/p>\n

Varufakis: To je eskalacija krize u evrozoni. Najpre da razjasnimo neke stvari. Kipar je mediteransko ostrvo, ali, iako je vrlo blizak kulturno i istorijski Gr\u010dkoj, kriza na tom ostrvu nema ni\u0161ta sa gr\u010dkom krizom. Njihova kriza je mnogo sli\u010dnija Irskoj. Imali su niske poreze, mali dug, rastu\u0107u ekonomiju zasnovanu na privatnom sektoru, i to uglavnom nekretnine, investicije i banke. Banke su novac davale nektretninskom sektoru, Rusima, Ukrajincima i dobrostoje\u0107im Evropljanima. I desilo se ono \u0161to se desilo i u Irskoj, kada je stigla gobalna kriza, banke su proglasile nelikvidnost. Prva stvar koja je u takvim situacijama ozbiljno uzdrmana jeste poverenje u nekretninski sektor. To je pokrenulo negativnu dinamiku, investitori su se povukli, gra\u0111evinske firme su bankrotirale, pa su i banke bankrotirale. Zbog ruskih pozajmica i \u010dinjenice da je kod njih nekretninski mehur pukao kasnije, napravili su veliku gre\u0161ku jer su dozvolili gr\u010dkim bankama na Kipru da se tamo registruju, \u0161to zna\u010di da je dr\u017eava kasnije morala da pokrije njihove dugove. Kombinacija ideje o racionalnoj i realnoj raspravi o novim na\u010dinima izlaska iz krize, jer dosada\u0161nji ne daju rezultate, \u0161to je ta\u010dno, i ideje da se privremeno oporezuju vlasnici ra\u010duna, doveli su do potpune katastrofe jer je bankarski sistem Kipra umro i Kipar je sada van evrozone, ne zvani\u010dno, ali u realnosti jeste.<\/p>\n

KONTRA: Kako?<\/em><\/p>\n

Varufakis: Pa recimo da imate dva miliona evra u banci. Vi ih zapravo nemate, ne mo\u017eete da ih podignete, pa \u010dak i da uspete da ih podignete ne mo\u017eete da ih iznesete iz zemlje. To nije ista situacija kao sa italijanskim evrom. Sa italijanskim evrom mo\u017eete kupovati u Parizu, sa kiparskim evrom ne mo\u017eete iza\u0107i iz banke, a onda ni do\u0107i do Pariza. To vi\u0161e nije ista valuta. Se\u0107ate se kad smo razgovarali o dezintegraciji. Ovde je vidite. I kada je \u0161ef evrogrupe rekao da je ovo sada model za ostatak Evrope, to je bila poruka da smo na putu dezintegracije.<\/p>\n

KONTRA: Upu\u0107eni ste u ekonomsku situaciju u Srbiji?<\/em><\/p>\n

Varufakis: Da, veoma dobro.<\/p>\n

KONTRA: Politi\u010dari i neki ekonomisti su nedavno objavili da je Srbija iza\u0161la iz recesije, a poslednjih dana govore da je zemlja na putu ekonomskog oporavka i izlaska iz krize, dok istovremeno inflacija raste, broj nezaposlenih tako\u0111e, a proizvodnje skoro i da nema. Da li se vama ove izjave \u010dine realnim?<\/em><\/p>\n

Varufakis: Prvo, makroekonomska statistika je najbolji pokazatelj \u0161ta se de\u0161ava. Drugo, mislim da se u Srbiji de\u0161ava ono \u0161to ja zovem ‘dead cat bounce’ (mali oporavak kratkog daha’). To je ono kad imate mrtvu ma\u010dku i bacite je pa ona odsko\u010di, ali to ne zna\u010di da je ma\u010dka \u017eiva..\u2026. Imate mrtvu ma\u010dku i ta\u010dka. I ja, ba\u0161 kao i vi, mislim da je potpuno neverovatno da je Srbija iza\u0161la iz krize dok se \u010ditava Evropa bori sa recesijom, i na osnovu ekonomske politike koju vodi, na osnovu onoga \u0161to znamo da se de\u0161ava na Balkanu, pre bih rekao da je to poku\u0161aj vlade da se uklju\u010di u evropske tokove, poka\u017ee da je ispunila uslove koje je im je Evropa postavila, da bi uverili EU da zaslu\u017euju kandidaturu za \u010dlanstvo. Ne verujem da je Srbija iza\u0161la iz recesije.<\/p>\n

KONTRA: Zvani\u010dno obrazlo\u017eenje jeste da je, izme\u0111u ostalog, tome doprineo izvoz “Fiata” za rusko tr\u017ei\u0161te.<\/em><\/p>\n

Varufakis: Da, ali nepobitna \u010dinjenica je da je automobilska industrija u Evropi u kolapsu. S druge strane, ne mo\u017eete zasnivati celu privredu na jednoj fabrici automobila. Dobro je da se Fiat prozvodi u Srbiji, ali ni jedna zemlja, ni Srbija ni Gr\u010dka, ne mogu biti na putu opravka dok Evropa tone.<\/p>\n

KONTRA: Svojevremeno ste sa gr\u010dkom umetnicom Dane Stratou radili projekat \u201cRez: Sedam linija razdvajanja \/ Zid globalizacije\u201d o podeljenim dru\u0161tvima. Putovali ste na Kosovo, u Etiopiju, Palestinu, Ka\u0161mir, Meksiko, Belfast\u2026.<\/em><\/p>\n

Varoufakis: Imali smo jasnu ideju. Bilo mi je interesantno da nam je, kada je pao Berlinski zid, obe\u0107ano da \u0107emo \u017eiveti u globalnom selu, svetu bez granica, gde \u0107e ljudi biti slobodni i mo\u0107i da napreduju na osnovu njihove kreativnosti i produktivnosti. To je bio veliki istorijski kraj jedne ideologije. Ipak, bez obzira \u0161to smo dobili globalna sela, bez granica, \u0161to se vi\u0161e nastavljala ta globalizacija kroz finansije, do smanjenja podela nije do\u0161lo.<\/p>\n

U Koreji, na Kipru, Jugoslaviji, Iraku, Ka\u0161miru podele se nisu smanjile, zidovi su postali vi\u0161i. Meni je bilo interesantno da odem do Mitrovice i vidim kakva je situacija. Bili smo na obe strane, posetili smo Pe\u0107, manastire, i videli \u0161ta se tamo de\u0161ava sa evrokrizom. Podeljeni su sa valutom, imamo valutu koja je novi zid. Most u Mitrovici je tako\u0111e zapravo zid.<\/p>\n

U slu\u010daju Gr\u010dke, ti zidovi se sada \u0161ire u na\u0161im susedstvima, izme\u0111u bogate i siroma\u0161ne Gr\u010dke. Za mene je simbol zida koji postaje vi\u0161i i globalniji zapravo podmukla pozadina finasijske globalne krize. Jedna od stvari koja me \u0161okirala kad smo bili u Mitrovici i Belfastu i Ka\u0161miru, jeste da kad pri\u0111ete tim linijama razdvajanja, ljudi misle na sli\u010dan na\u010din onim drugim ljudima koji su na istim mestima. Kad ste u Beogradu vi to ne ose\u0107ate, ne ose\u0107ate da imate bilo kakvu vezu sa Ka\u0161mirom, ali kada ste u Mitrovici, i pri\u010date sa ljudima koji \u017eive na granici shvatite da je ono \u0161to vam govore o svom \u017eivotu, najve\u0107im strahovima, zapravo sli\u010dno onome \u0161to nam ka\u017eu ljudi iz Belfasta ili bilo kog drugog podeljenog grada.<\/p>\n

Se\u0107am se da mi je neko u Severnoj Mitrovici rekao da su ti zidovi kao otrov jer kreiraju celu politi\u010dku ekonomiju oko njih uz mnogo raznih interesa – \u0161vercera, nacionalista, bezbedonosnih slu\u017ebi\u2026.<\/p>\n

Generalno me ljudi pitaju \u010dega se najvi\u0161e pla\u0161im kad je Gr\u010dka u pitanju. Ka\u017eem da se pla\u0161im da \u0107emo postati kao Kosovo, jer pogledajte \u0161ta je ono danas \u2013 protektorat EU a nije u EU, nije u evrozoni, vo\u0111en evropskim komesarima koji su prava vlast, ekonomija je u kolapsu, nezaposlenost je na nivou epidemije i jedini proizvod koji imaju za izvoz su ljudi. Mladi ljudi. To je moj strah za Gr\u010dku jer nam se upravo to de\u0161ava. De\u0161ava nam se kosovizacija Gr\u010dke. \u0160panija postaje Kosovo. Ovi zidovi zapravo jesu simbolika socijalne dezintegracije koja odgovara nacionalistima kojih bi trebalo da se re\u0161imo.<\/p>\n

KONTRA: U kakvom stanju je danas Gr\u010dka?<\/em><\/p>\n

Varufakis: Sa politi\u010dko \u2013 ekonomskog gledi\u0161ta u velikoj smo depresiji. Bankarski sistem je potpuno podbacio, bankrotirali smo, svi svima duguju i niko ne mo\u017ee da plati i niko nikome ne veruje da \u0107e vratiti, \u0161to zna\u010di da za dobru ideju da ne\u0161to napravite ne mo\u017eete dobiti novac\u2026<\/p>\n

Sa ljudske strane gledano, Gr\u010dka je u stanju mani\u010dne depresije.<\/p>\n

Kontrapress<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Janis Varufakis, gr\u010dki ekonomista: Dok ne stvorimo okolnosti za smenu sada\u0161njih tokova mo\u0107i, ekonomske mo\u0107i, koje je kapitalizam stvorio, sve \u0161to mi, levica, mo\u017eemo da ponudimo posle pada je demonta\u017ea \u010dove\u010danstva ovakog kakvog poznajemo. I moramo biti iskreni \u0161to se ovoga ti\u010de,<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-117312","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/117312","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=117312"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/117312\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=117312"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=117312"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=117312"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}