{"id":117226,"date":"2013-06-26T08:29:29","date_gmt":"2013-06-26T06:29:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=117226"},"modified":"2013-06-26T08:29:29","modified_gmt":"2013-06-26T06:29:29","slug":"bankarski-fasizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/06\/26\/bankarski-fasizam\/","title":{"rendered":"Bankarski fa\u0161izam"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Milutin Mitrovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Kada je 16. marta gr\u010dki fudbaler Georgos Katidis, posle drugog i pobedonosnog gola njegovg AEK-a skinuo majicu, pokazao svoje mi\u0161i\u0107avo telo, istetovirano porukama i slikama te podigao ruku na fa\u0161isti\u010dki pozdrav i velika i mala svetska \u0161tampa objavila je te slike i odluku gr\u010dke nacionalne fudbalske federacije da ga do\u017eivotno isklju\u010di iz dr\u017eavne reprezentacije. Katidis je dvadesetogodi\u0161njak koji te\u0161ko da o fa\u0161izmu zna ne\u0161to posebno i verovatno je sve \u0161to ima u glavi tetova\u017eom ispisao po svom telu. Centralni deo, ispod pupka ukrasio je porukom \u201ePostani bogat ili\u2026\u201c (i ne\u0161to jo\u0161 ni\u017ee, kad spadnu ga\u0107e izlazi na videlo njegov intelekt) \u201esmrt Jevrejima\u201c. Ne\u0161to mnogo zna\u010dajnije desilo se, ali sa vrlo malo medijske pa\u017enje, sredinom ovog meseca. Najve\u0107a ameri\u010dka banka (aktiva 2,5 hiljade milijardi dolara) JP Morgan Chase (Evropska analiti\u010dka direkcija) objavila je dokument o stanju u evro zoni pod naslovom The Euro Area Adjustment \u2013 about Half-Way There (Prilago\u0111avanje euro zone \u2013 pribli\u017eno na pola puta).<\/p>\n

Analiza dobrim delom odi\u0161e \u00dcbermensch duhom, jer se zemlje koje su u te\u0161koj finansijskoj krizi dosledno nazivaju \u201eperiferijom\u201c (periphery), koja se tokom teksta sve jasnije svodi na jug Evrope (\u0160panija, Portugal, Italija, Gr\u010dka). Belgija sa dugom od 99 odsto BDP, Irska (118), Island (119) nisu predmet analiziranja zadu\u017eivanja, jer ne odgovaraju tezi o politi\u010dkom razlogu krize. Svih 16 strana dokumenta poentu dobija u pasusu iz pretposlednjeg poglavlja \u201ePutovanje kroz nacionalne politi\u010dke reforme\u201c koji \u0107u u potpunosti citirati:<\/p>\n

Politi\u010dki sistemi na periferiji formirali su se posle diktatura, te su definisani tim iskustvom. Njihovi Ustavi imaju tendenciju jakog socijalisti\u010dkog uticaja, reflektuju\u0107i politi\u010dku snagu koju su partije leve orijentacije stekle posle poraza fa\u0161izma. Politi\u010dki sistemi na periferiji pokazuju nekoliko tipi\u010dnih svojstava: slabe vlade; slabu vlast centra u odnosu na regije; ustavnu za\u0161titu radni\u010dkih prava; politi\u010dki sistem zasnovan na konsezusu koji potencira politi\u010dki klijentelizam; a pravo na proteste protiv ne\u017eeljenih promena dovodi do status quo stanja. Mana tog politi\u010dkog nasle\u0111a iskazala se u krizi. Zemlje na periferiji su bile samo delimi\u010dno uspe\u0161ne u fiskalnim i ekonomskim reformama, jer su njihove vlade determinisane ustavima (Portugal), jakim regijama (\u0160panija) i bujanjem populisti\u010dkih partija (Italija i Gr\u010dka)\u201c.<\/p>\n

\u010citanjem teksta sti\u010de se utisak prili\u010dne nedoslednosti, delom uo\u010dljive i iz citata, da su diktatorski karakter levice i antifa\u0161izam krivi za mentalitet koji spre\u010dava izlazak iz krize, a istovremeno se jasno uo\u010dava plediranje protiv elementarnih principa demokratije: autonoman ustav, decentralizacija vlasti, pravo protesta te samo jo\u0161 nedostaje zabrana slobodnih izbora pa da slika diktature bude kompletna. Ne bih da podme\u0107em ono \u0161to nije eksplicitno re\u010deno, ali poznajem mehanizme insinuiranja i nalazim da je neumitan podsvesni zaklju\u010dak kako je Nema\u010dka uspe\u0161na u su\u010deljavanju sa krizom zbog svog fa\u0161isti\u010dkog istorijskog iskustva. Po\u017eeljni su, smanjenje cene rada, lak\u0161a otpu\u0161tanja radnika, privatizacija, deregulacija, liberalizacija za\u0161ti\u0107enih grana industrije i politi\u010dke reforme koje \u0107e tome voditi. Da se ostalo samo na ovom delu diktata mo\u0107nika, koji simbolizuje volju svetskog kapitala mo\u017eda bi sve pro\u0161lo. Mo\u017eda bi vlade \u201eperiferije\u201c progutale jo\u0161 jednu obesnu kritiku, svesne da ne smeju da vre\u0111aju vladaoce sveta kojih se bez sumnje boje.<\/p>\n

Do sada smo uglavnom na osnovu pona\u0161anja centara finansijske mo\u0107i nazirali i zaklju\u010divali da je jaz izme\u0111u njihovog interesa i interesa ve\u0107ine stanovni\u0161tva planete dijametralno suprotan. Sada je JP Morgan banka osiono, svesna da joj ne mo\u017ee vi\u0161e niko ni\u0161ta, iznela svoju politi\u010dku platformu za fazno ure\u0111ivanje sveta. \u010cak se nisu potrudili da svoje tvrdnje potkrepe nekim argumentima, broj\u010danim podacima \u2013 ne. Jednostavno su kao nekada Centralni komiteti izdeklamovali svoju presudu. Da su se upustili u dokazivanja o\u010dito bi se upleli u nedovoljnu istinitost tvrdnji. Naizgled neporecivim tonom saop\u0161tili su \u0161ta \u017eele da bi nastavili svoje \u0161pekulativne aktivnosti kojima zakoni i javnost predstavljaju smetnju. Obznanili su svoj bankarski nalog i na politi\u010darima je da reformi\u0161u zemlje kako bankama odgovara.<\/p>\n

Autori obja\u0161njavaju \u0161ta pod \u201epoliti\u010dkim reformama\u201c podrazumevaju. \u201eU prvim danima krize \u2013 pi\u0161e u dokumentu \u2013 mislilo se da je kriza problem ekonomskog nasle\u0111a, ali je ubrzo postalo jasno da postoje duboko uvre\u017eeni politi\u010dki problemi na periferiji, koji po na\u0161em mi\u0161ljenju moraju biti promenjeni ukoliko EMU (Evropska monetarna unija) \u017eeli da funkcioni\u0161e na dugi rok\u201c. Li\u010di to na poziv evropskim zemljama da \u201eiz centra\u201c uvedu pritisak na \u201eperiferiju\u201c i prinude je da preduzima mere koncetracije vlasti i potpunog obezvla\u0161\u0107enja radnika i zaposlenih, sitnih preduzetnika \u2013 ve\u0107ine. Ili pak, da te periferce jednostavno izbace iz Zajednice. Ukoliko se u tome ne bi uspelo citiran je i zastra\u0161uju\u0107i scenario verovatnih zbivanja: \u201e1. kolaps reformi na evropskom jugu, 2. kolaps eura i EU, 3. potpuna izborna pobeda radikalnih antievropskih partija, 4. potpuno gubljenje kontrole nad pojedinim dr\u017eavama ukoliko socijalna cena (posebno nezaposlenost) pre\u0111e odre\u0111eni nivo\u201c.<\/p>\n

Ina\u010de, sve te \u201eperiferne\u201c zemlje krojile su svoje ustave posle Drugog svetskog rata na osnovama demokratskih principa koji su uglavnom stizali iz Amerike zajedno sa ekonomskom pomo\u0107i (Mar\u0161alov plan). Za\u010dudo predmet interesovanja nisu \u010dlanice EU koje su dospele iz \u201esocijalisti\u010dkog lagera\u201c, jer su one uglavnom pokornost komunisti\u010dkom centru zamenile za pokornost finansijskom centru. Gr\u010dka je 1975. godine, posle pada pukovni\u010dke diktature, promenila ustav upravo da bi demokratijom zamenila sistem nasilja. Da li je tu gre\u0161ka?<\/p>\n

***<\/p>\n

Ne volim rasprave u kojima se pote\u017eu argumenti moralne diskvalifikacije druge strane. Da bih to izbegao, sebe radi jer znam da drugu stranu ba\u0161 briga, trudi\u0107u se da \u0161to suvoparnije nabrojim \u010dinjenice o JP Morgan banci. Siled\u017eijski atak te banke toliko je arogantan da bar name\u0107e znati\u017eelju kako po modelu ban\u010dinih menad\u017eera, \u0161to stru\u010dnjaci dobiju u zadatak da uobli\u010de, treba da izgleda neminovna budu\u0107nost. Na sajtu Money Morning nabrojano je pet najve\u0107ih skandala JP Morgan. New York Times (13. jun), kako nalazim, navodi da je JP Morgan banka sa najve\u0107im brojem skandala i najve\u0107im brojem pla\u0107enih regulatornih kazni u SAD. Od maja ove godine Federalna uprava za finansijski nadzor uvela je posebnu kontrolu nad velikim operacijama JP Morgan banke, jer ih je poslednji skandal sa \u201e\u0160emom za trgovanje energijom\u201c podsetio na istorijat prve velike plja\u010dke u Enron kompaniji koja je \u0161est godina za redom dobijala od JP Morgan ocenu \u201enajinovativnije kompanije\u201c (New York Times 3. maja). Me\u0111utim, isti taj NYT je 13. februara 2010. objavio analiti\u010dki tekst \u010detiri autora u kojem stoji: \u201eGeri Kon, predsednik Goldman Sachs-a oti\u0161ao je u Atinu da ponudi kompleks proizvoda za otklanjanje problema dugovanja\u2026Volstrit se anga\u017eovao decenijama da na\u0111e rupu u ograni\u010denjima evropskih dugovanja. Jedan od metoda je Goldman Saksov na\u010din zamra\u010divanja milijardi dugova pred bud\u017eetskim nadzorom Brisela\u2026 Kao i u ameri\u010dkoj subprime krizi finansijski derivati su igrali veliku ulogu u maskiranju gr\u010dkog duga. Instrumenti koje su razvili Goldman Sachs, JP Morgan Chase i \u0161irok krug drugih banaka omogu\u0107io je politi\u010darima u Gr\u010dkoj, Italiji i drugim zemljama da i dalje kreditno zadu\u017euju svoje zemlje\u201c.<\/p>\n

Prema a\u017euriranim podacima u toku su skandali JP Morgan banke vezani za teku\u0107u istragu o manipulisanju Libor (London interbank lending rate) koeficijentom koji je omogu\u0107io zna\u010dajne protivzakonite profite; SEC (Securities and Exchange Commision) istra\u017euje savetovanje klijentima JP Morgan banke da kupuju papire od vrednosti na sopstvenu \u0161tetu; Federalna komisija za energiju istra\u017euje manipulacije sa cenom energije u Kaliforniji i na Srednjem istoku od strane jedne od bankinih ekspozitura; zajedno sa Visa, Mater Card i drugim bankama JP Morgan je upletena u manipulaciju na \u0161tetu trgovine i potro\u0161a\u010da u iznosima koji se mere miljardama dolara; u aprilu je konstatovano da je banka podnela la\u017ean izve\u0161taj o poslovanju, sakriv\u0161i 459 miliona dolara gubitka u prvom tromese\u010dju.<\/p>\n

Uz ovakve podatke o JP Morgan banci se pominje da je njen generalni direktor D\u017eimi Dajmon, u 2011. godini \u201ezaradio\u201c 23,1 miliona dolara uprkos gubitku u poslovanju od 5,8 milijardi dolara. Kao uzgred, ali neizostavno, ka\u017ee se da je Dajmon \u201eblizak prijatelj predsednika Obame\u201c, mada je mogu\u0107e i obratno, da je on taj koji je birao prijatelja Obamu! Kada se u maju mesecu pojavila informacija da je JP Morgan u \u201emutimilijardama gubitka\u201c Obama je izrazio sumnju re\u010dima: \u201eDajmon je jedan od najbistrijih bankara koje imamo\u201c. Sve to jako li\u010di na klijentelizam koji se pripisuje zemljama sa periferije.<\/p>\n

Postoji jo\u0161 jedna, mo\u017eda najva\u017enija primedba: MMF je ulo\u017eio protest \u0161to 18 najve\u0107ih banaka u SAD dobijaju od dr\u017eave kredite po kamatnoj stopi od 0,8 odsto ni\u017ee nego ostale banke, te da to ukupno iznosi nekih 83 milijarde dolara godi\u0161nje, od \u010dega na JP Morgan otpada 14 miljardi dolara bukvalno poklonjenih dr\u017eavnih para. Orijentacije radi, Amerika godi\u0161nje tro\u0161i 30 milijardi na sve vidove pomaganja nezaposlenima. JP Morgan prima jo\u0161 12 miljardi po HARP programu refinansiranja. Sve zajedno, to je 3 centa po svakom poreskom dolaru ili 77 odsto \u010distog prihoda JP Morgan banke (Bloomberg View). Pod tim okolnostima nema gr\u010dke, italijanske, \u0161panske banke koja ne bi bila likvidana. Nije pitanje morala nego transparentnosti pona\u0161anja onoga ko deli drugima lekcije. Uzgred, JP Morgan je 2. marta pohvalio Jorgovanku Tabakovi\u0107, odnosno mere Narodne banke koju ona vodi. Iz toga bismo mogli zaklju\u010diti da po ukusu svetskog finansijskog giganta mi za sada nismo \u201eperiferija\u201c, ali ne bih znao da li je to ne\u0161to \u010dime sa valja di\u010diti.<\/p>\n

Izbegao bih komentarisanje hrpe ostra\u0161\u0107enih tekstova koji se vrte na internetu i u kojima se tvrdi da je ono \u0161to znamo samo vrh ledenog brega. Meni je dovoljan vidljivi deo da bih shvatio kako je u pitanju povika na autsajdere s namerom da se skrene pa\u017enja na drugu stranu, te da je globalni finansijski sistem kvaran do kostiju. To \u0161to nisam vernik ne smeta mi da ponovim ono \u0161to je u pro\u0161lu nedelju, obra\u0107aju\u0107i se sa svog balkona u Vatikanu, izrekao papa Francisko: \u201eNemojte se ustru\u010davati da idete nasuprot struji! Budite hrabri! I kao \u0161to ne \u017eelimo da jedemo pokvarenu hranu, ne \u017eelimo ni da prihvatimo pokvarene vrednosti koje uni\u0161tavaju \u017eivot i uskra\u0107uju nadu\u2026 verujte u velike ideale!\u201c Profit i kamata ne mogu biti ideali, iako neki samo u njih veruju.<\/p>\n

P.S.<\/p>\n

Godine 1961. Leonardo \u0160a\u0161a je u Italiji objavio prvi roman (Dan sove) posve\u0107en istra\u017enim sudijama koji su se borili protiv mafije. Bili su to uglavnom mladi pravnici levi\u010dari koji su iz partizana oti\u0161li na studije. Vladaju\u0107a teorija je bila da su mafiju izmislili ti \u201ekomunisti\u201c \u2013 a sve \u0161to je levo to su komunisti. \u0160a\u0161u su napadali intelektualci, industrijalci, advokati. Nadbiskup Ernesto Rufini iz Palerma, napisao je \u010ditavu disertaciju o nepostojanju mafije. Uspeli su da \u0160a\u0161u izoluju od javnog \u017eivota u \u010demu im je pomagala i ameri\u010dka obave\u0161tajna slu\u017eba. Probu\u0111ena je neobuzdana mr\u017enja prema levici, ne samo u Italiji. Ona postaje lakmus koji otkriva mafija\u0161ku alergiju na zakone i pravni poredak. Da je \u201ekomunizam\u201c bio po volji ve\u0107ine sigurno ne bi propao. Me\u0111utim, postoji te\u017enja da se sa njim pokopaju ustavi, vladavina prava i zakoni, jer svedoci smo iz razdoblja raspada na\u0161e zemlje da, kada vladavine prava nema, sti\u010du se najve\u0107a pojedina\u010dna bogatstva. Ka\u017eem to jer sam tek pi\u0161u\u0107i ovaj tekst razumeo \u0161ta se podrazumeva pod terminom \u201efinansijska mafija\u201c. Ve\u0161ta, perfidna i protiv svih pravila koja nije ona izdiktirala.<\/p>\n

Banke su nezamenjiv finansijski mehanizam potpore ljudskim delatnostima; ve\u0107ina banaka (uglavnom male snage) deluje u okviru propisa i saglasno moralnim principima, uostalom to im je u opisu radnog mesta. Me\u0111utim, to nije opravdanje za tolerisanje osionih lopova me\u0111u njima. Iako neupitan, \u017eeleo bih da ka\u017eem kako ovaj i sli\u010dne tekstove pi\u0161em da bih pokazao kako pripadam onima koje svetski prevaranti nisu uspeli da naprave budalama.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Do sada smo uglavnom na osnovu pona\u0161anja centara finansijske mo\u0107i nazirali i zaklju\u010divali da je jaz izme\u0111u njihovog interesa i interesa ve\u0107ine stanovni\u0161tva planete dijametralno suprotan. Sada je JP Morgan banka osiono, svesna da joj ne mo\u017ee vi\u0161e niko ni\u0161ta, iznela svoju politi\u010dku platformu za fazno ure\u0111ivanje sveta.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-117226","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/117226","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=117226"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/117226\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=117226"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=117226"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=117226"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}