{"id":116774,"date":"2013-06-21T09:00:20","date_gmt":"2013-06-21T07:00:20","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=116774"},"modified":"2013-06-21T09:00:20","modified_gmt":"2013-06-21T07:00:20","slug":"kataklizma-pravoslavizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/06\/21\/kataklizma-pravoslavizma\/","title":{"rendered":"Kataklizma pravoslavizma"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Igor Peri\u0161i\u0107<\/strong><\/p>\n

Da ne bude zabune, na po\u010detku se (vero)ispovedno \u2018autujem\u2019: kr\u0161ten sam po pravilima obreda SPC-a. I to sam uradio dragovoljno. Bilo je to 1991. godine, kada sam imao 17 godina, a taj \u010din je izvr\u0161io niko drugi do \u2013 tada\u0161nji Vladika banatski, Amfilohije Radovi\u0107. Dodu\u0161e, u naletu mladosti, u mojoj juvenilnoj odluci bilo je vi\u0161e politi\u010dkih, no religioznih motiva. Posle devetomartovskih demonstracija mislio sam da li\u010dno radim ne\u0161to \u0161to je na javnom planu subverzivno u odnosu na Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim. Osim \u0161to sam ovim priznanjem olak\u0161ao sopstvenu du\u0161u, time sebi dodeljujem pravo da napi\u0161em ne\u0161to i o politici religije, i o post-humanom licu sve\u0161tenika Radovi\u0107a koji ceo obred nada mnom, po svemu sude\u0107i, nije izvr\u0161io kako treba. Iako \u2018kr\u0161ten\u2019, iz dana\u0161nje perspektive sebe do\u017eivljavam kao vanistitucionalnog vernika, tj. onog koji veruje u Hristosa, a ne mo\u017ee da prihvati Crkvu kao njegovog zastupnika na zemlji. I zbog toga govorim ne o pravoslavlju SPC-a, ve\u0107 o pravoslavizmu kao totalitarnoj ideologiji koju ve\u0107i deo pomenute Crkve u javnosti promovi\u0161e.<\/p>\n

A re\u010d pravoslavizam nije moj neologizam, nastala je \u2013 kako i dolikuje \u2013 u maj\u010dici Rusiji. Alen Bezanson, francuski sovjetolog, \u010dija je knjiga Zla kob stolje\u0107a prevedena i kod nas u izdanju \u201eGradca\u201c (1999), obja\u0161njava da taj termin u Rusiji pre svega ozna\u010dava religiozni nacionalizam: \u201eUmesto duhovnog bu\u0111enja koje je Zapad o\u010dekivao, pred nama je potpuno poslu\u0161na, ushi\u0107eno poslu\u0161na vlasti Crkva moskovske patrijar\u0161ije, koja je bez pogovora pravdala sovjetski re\u017eim, iako ju je on od po\u010detka bio izlo\u017eio gonjenju, a potom je prepustio da trune, okre\u0107u\u0107i svu njenu mr\u017enju koju ima protiv Zapada i njegovih religijskih tradicija. To nikako nije rusko pravoslavlje, kakvo je nu\u017eno i dostojanstveno postojalo u XIX veku \u2013 to je pravoslavni rusizam ili ta\u010dnije \u2013 da se poslu\u017eimo onim neologizmom koji je ona stvorila i koji ta\u010dno defini\u0161e njeno lice \u2013 \u2018pravoslavizam\u2019.\u201c (Republika, Beograd, 2000, br. 240\u2013241)<\/p>\n

Ovako shva\u0107en pravoslavizam i u Srbiji pokazuje tendenciju da izvr\u0161i uticaj, marksisti\u010dki re\u010deno, na sve pore dru\u0161tva. Jer, kao \u0161to nedoktrinarni marksisti tvrde da se marksizam kao zvani\u010dna dr\u017eavna ideologija preobrazio u ne\u0161to \u0161to ima malo veze s izvornim Marksovim u\u010denjem, tako i u poslednje dve i po decenije u razgoropa\u0111enom srpskom pravoslavizmu i sam Hristos postaje, ako se tako mo\u017ee re\u0107i, persona non grata. I to ba\u0161 u tom sekularnom, humanisti\u010dkom smislu kao simboli\u010dka figura najlep\u0161eg i naboljeg \u010doveka koji je po zemlji hodao. U zakukuljenim interpretacijama Hristosa kao Bogo\u010doveka uvek se otvara prostor za savr\u0161ene popovske manipulacije, u kojima nije te\u0161ko \u2018dokazati\u2019 \u2013 kao \u0161to su neki tre\u0161 popovi \u010dinili \u2013 da je on bio, pored ostalog, i Srbin. A upravo je taj pravoslavizam, kao spoj vere i nacije, kao religiozni nacionalizam, ono \u0161to je su\u0161tinski jereti\u010dno u odnosu na hri\u0161\u0107anstvo. Moglo bi se i\u0107i i dalje pa tvrditi da je Crkva jo\u0161 od vremena Milanskog edikta upala u jeres institucionalizacije, jer je osvojeni prostor slobode za nesmetano delovanje iskoristila da krene putem osvajanja i duhovne i svetovne vlasti, i time u grotlo sopstvene dekadencije, jer je uskoro fakti\u010dki postala ne samo dozvoljena, ve\u0107 i zvani\u010dna religija Rimskog carstva. Po samo hri\u0161\u0107anstvo, kao subverziju svetovnih pri\u010dina u korist kontemplacije \u201enedostupnih polja\u201c (bend Block out), bilo bi najbolje kada bi se pojavio neki novi globalni vladar koji bi poni\u0161tio Konstantinov ukaz, i koji bi crno na belo dostavio religijskim oficirima za vezu s Bogom dopis u kojem jasno pi\u0161e da hri\u0161\u0107anstvo nije, kao \u0161to ustavno i nije, dr\u017eavna religija. U Srbiji, putem dekonstrukcije pravoslavizma ponekad krene premijer Ivica Da\u010di\u0107, koji katkad \u2018odbrusi\u2019 Crkvi, ali se ipak brzo primiruje, shvataju\u0107i, populisti\u010dki, opasnost od direktne konfrontacije sa pravoslavizmom. Jedino izgleda Aleksandar Vu\u010di\u0107 (i tu se pokazuje ve\u0161tijim politi\u010darem i od Zorana \u0110in\u0111i\u0107a) zna kako da \u2018doaka\u2019 ekstremnom pravoslavizmu, ali tajno, koriste\u0107i svoju kontrolu nad slu\u017ebama bezbednosti koje, sa svoje strane, vrlo strogo kontroli\u0161u ekstremne pravoslavisti\u010dke krugove.<\/p>\n

Mutacija pravoslavlja u pravoslavizam najvidljivija je u (forsiranoj) potrebi dr\u017eave da uvede veronauku u \u0161kole. I to nije uradio neki tamo klerikalni Ko\u0161tunica, ve\u0107 ikona gra\u0111anske, evrop(ej)ske Srbije \u2013 Zoran \u0110in\u0111i\u0107. Ne sumnjam da je \u0110in\u0111i\u0107 vrlo dobro znao \u0161ta radi, i da bi na koncu, u svojoj divno-stra\u0161noj pragmatici\u201a\u2018izigrao\u2019 i popove, ali je \u2013 kako je to pre neki dan koncizno, naoko paradoksalno ali su\u0161tinski ta\u010dno, formulisala knji\u017eevna kriti\u010darka Jasmina Vrbavac \u2013 napravio najve\u0107u gre\u0161ku \u0161to je dozvolio da ga ubiju. Tom svojom infantilnom neoprezno\u0161\u0107u ostavio je gra\u0111ansku Srbiju da se pati sa popovima kao novim polit-komesarima. Jer, mediokritetsko javno mnjenje voli da olako zameni jednu ideologiju drugom, i to po mogu\u0107stvu uz blagoslov dr\u017eavnog vrha. Tako se i socijalizam naprosto presaldumio u pravoslavizam, a Ko\u0161tunica dobio priliku da popovima institucionalno omogu\u0107i da nabilduju svoje duhovne (homofilno-plauzibilne) potencijale. Te\u0161ko mi je i da zamislim \u0161ta ti lokalni popovi ili verou\u010ditelji pripovedaju deci u malim sredinama. Sa \u010dasnim izuzecima, ni\u0161ta dobro pretpostavljam! Za te \u010dasove su i propovedi Dragana Markovi\u0107a Palme ili Velje Ili\u0107a verovatno nedosti\u017eni intelektualni svetionici. A da ne bude sve na nivou intuicije, skora\u0161nja sociolo\u0161ka istra\u017eivanja pokazala su da \u2018moderna\u2019 deca, koja poha\u0111aju veronauku, najvi\u0161e mrze Albance, homoseksualce, \u0161trebere i \u2013 zamislite \u2013 ateiste. Ne treba biti suvi\u0161e analiti\u010dki pronicljiv pa zaklju\u010diti da ovaj podatak svedo\u010di o tome da budu\u0107nost srpske nacije nije izlo\u017eena nikakvoj veronauci, ve\u0107 religioznoj indoktrinaciji, putem koje se deci sugeri\u0161e da je sramotno i neprirodno ne-verovati u Boga. Ne bi me iznenadilo da se pod (kripto)pokroviteljstvom Crkve uskoro pojave falange koje \u0107e premla\u0107ivati ljude koji se javno izja\u0161njavaju kao ateisti. Kao odgovor na to, evo jedne lepe po(d)uke Svetislava Basare: \u201eNi\u0161ta nije korisnije za hri\u0161\u0107anstvo od ateizma. Da nije ateista, ta religija bi odavno netragom nestala. Bezbo\u017enici su so svake religije, jer poricanjem potvr\u0111uju postojanje poricanog, \u010dak i pod uslovom da TO zaista ne postoji. Jedan vernik je uvek nedovoljno dobar, dok je svaki ateista savr\u0161en u svom neverovanju i odbacivanju.\u201c (Srce zemlje, Beograd, 2004, str. 218)<\/p>\n

Palana\u010dki, provincijalni duh pravoslavizma, na sasvim ne-teorijskom nivou, vidi se i u o\u010diglednoj rasko\u0161i u kojoj neke vladike i neki sve\u0161tenici \u017eive. Kao da ona komunisti\u010dka parola \u201epopovi \u2013 lopovi\u201c, u postkomunisti\u010dkom dru\u0161tvu tek pokazuje svoju delimi\u010dnu istinolikost. Kad smo ve\u0107 kod morala, bi\u0107e od koristi navesti re\u010di Mila Lompara, najlucidnijeg pera \u2018desne\u2019 Srbije: \u201eJer, moralista je iz temelja neobjektivan, on je subjektivan u jednom vi\u0161em smislu: njegova pristrasnost nije u slu\u017ebi nekog njegovog interesa nego u slu\u017ebi njegovog duha, dakle veoma \u010desto protiv njegovog interesa. Moralista mora, naime, znati da su njegovi interesi ono \u0161to zavodi njegov duh; on zbog toga mora imati unapred usa\u0111en oprez i nepoverenje prema svojim saznanjima. On unapred pristaje na nepotpunost i nesavr\u0161enost svojih uvida zbog onoga \u0161to je u njima istinito i rasvetljavaju\u0107e.\u201c (Moralisti\u010dki fragmenti, Beograd, 2007, str. 23) Bez obzira na to \u0161to se ovakav iskaz pre svega odnosi na \u2018ideolo\u0161ki interes\u2019, bilo bi korisno da ga pro\u010ditaju i oni popovi, a budu\u0107im popovima i sam Lompar predaje na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, koji sasvim vulgarno spajaju sopstvenu \u2018vajdicu\u2019 sa kod njih neupitnom pravoslavisti\u010dkom ideologijom, kao ne\u010dim \u0161to zaista nema nikakve su\u0161tinske veze sa pravoslavnom teologijom kao \u2018nesigurnom\u2019 i nezainteresovanom misaonom spekulacijom. Ovakav ni\u010deanski inspirisani moralizam sasvim je stran duhu pravoslavizma koji sopstvenu metadimenziju ili teorijsku spekulaciju nasilno odstranjuje iz sopstvenog javnog diskursa kao ono \u0161to njegovoj lukrativnoj prirodi sre\u0107u kvari. Ili, najjednostavnije re\u010deno: u ovoj siroma\u0161noj dr\u017eavi, popovi sasvim lagodno \u017eive, zato \u0161to im je dr\u017eava omogu\u0107ila neometanu plja\u010dku lakovernog naroda. (Ose\u0107am potrebu da jo\u0161 jednom napomenem da mojoj tiradi nije cilj da uka\u017ee da nema po\u0161tenih sve\u0161tenika, onih koje u vaspitno-popravne svrhe ponekad ne bi bilo bogoudno malo uzjahati \u2013 ima ih, medijski su vidljivi recimo u emisiji Duhovnici Velje Pavlovi\u0107a, ili Agape Aleksandra Gaj\u0161eka.)<\/p>\n

I, najzad, ono po \u010demu pravoslavizam najvi\u0161e doprinosi perpetuiranju Zla u savremenom svetu jeste njegovo protivljenje LGBT populaciji. U stvari, evo je eufemizam, ne radi se o protivljenju, ve\u0107 o direktnom uticaju ekstremnih pravoslavisti\u010dkih krugova na (neke su, na sre\u0107u, zakonom zabranjene) ekstremno desni\u010darske organizacije. I tu je ovaj moj Amfilohije prvosve\u0161tenik, estradni starozavetni proro\u010di\u0107 koji skoro \u2018po definiciji\u2019 koristi govor mr\u017enje u svojim javnim istupima. A te privatne histerije, mediji \u2013 ako bi se strogo dr\u017eali zakona ove dr\u017eave \u2013 ne bi smeli da prenose. Me\u0111utim, ipak prenose, jer se s jedne strane pla\u0161e tajne ruke pravoslavizma, a s druge u Amfilohijevim odurnim ispadima nalaze ljudsku, suvi\u0161e ljudsku sli\u010dnost sa sopstvenim tabloidnim posrnu\u0107ima. Jer Amfilohije ne anatemi\u0161e samo LGBT osobe, ve\u0107 i one koji ne mogu ili ne\u0107e da imaju decu. Po\u0161to je ovaj navodni hri\u0161\u0107anin ve\u0107 postao op\u0161ta meta za napade tzv. Druge Srbije, u kojima on, \u010dini mi se, kao i svaki estradni um, perverzno u\u017eiva, dovoljno je sapostaviti dve potpuno suprotne pojave na (kulturolo\u0161ko-simboli\u010dkom) hri\u0161\u0107anskom nebu. To su: Isus Hristos, superstar, koji je ljubavlju prema svakom \u017eivom bi\u0107u, a naro\u010dito prema poni\u017eenima i uvre\u0111enima, u\u010dinio da i ja zbog njegovih herojskih performans\u00e2 \u2013 opisanim u marketin\u0161ki mudro osmi\u0161ljenim Jevan\u0111eljima \u2013 ose\u0107am da \u017eivim u svetu koji je \u201edve hiljade godina siguran\u201c (bend Kanda, Kod\u017ea i Neboj\u0161a), i Amfilohije Radovi\u0107, koji nije shvatio da se popularnost u svetu mo\u017ee ste\u0107i i \u010dinjenjem Dobra, a ne samo Spektaklom zla.<\/p>\n

Pravoslavizam \u0107e, dakle, u\u0107i u novu (staru) epohu istinskog pravoslavnog hri\u0161\u0107anstva \u2013 izbegavaju\u0107i sopstvenu kataklizmu \u2013 tek kada vidimo Amfilohija Radovi\u0107a, ili nekog takvog, na \u010delu Parade ponosa. Time bi se ovaj pravoslavisti\u010dki gre\u0161nik iskupio za sve grehove, i sve zlo koje je proizveo. Mogao bi tako i on da bude retroaktivno ponosan na \u2013 da budemo po\u0161teni \u2013 neke istinski ljudske poteze koje je \u010dinio dok mu se nije osladila sloterdajkovska Pozornica, kao na onu akciju kada je poku\u0161avao da spre\u010di paljenje beogradske Bajrakli d\u017eamije 2004. godine. U tom slu\u010daju, slu\u010daju pravovernog hri\u0161\u0107anskog pokajanja, i ja bih mu oprostio \u0161to me je (o\u010dito nakaradno) krstio.<\/p>\n

Dvogled<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U zakukuljenim interpretacijama Hristosa kao Bogo\u010doveka uvek se otvara prostor za savr\u0161ene popovske manipulacije, u kojima nije te\u0161ko \u2018dokazati\u2019 \u2013 kao \u0161to su neki tre\u0161 popovi \u010dinili \u2013 da je on bio, pored ostalog, i Srbin.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-116774","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/116774","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=116774"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/116774\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=116774"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=116774"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=116774"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}