{"id":116115,"date":"2013-06-13T09:48:41","date_gmt":"2013-06-13T07:48:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=116115"},"modified":"2013-06-13T09:48:41","modified_gmt":"2013-06-13T07:48:41","slug":"globalni-nadzor","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/06\/13\/globalni-nadzor\/","title":{"rendered":"Globalni nadzor"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autori: Marcel Rosenbach, Holger Stark, Jonathan Stock<\/strong><\/p>\n

Ju\u017eno od Velikog slanog jezera u Juti, Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), ameri\u010dka obave\u0161tajna slu\u017eba, \u010duva jednu od svojih najskupljih tajni. Ovde na oko 100.000 kvadratnih metara, nadomak vojnog kampa Vilijams, NSA gradi ogromne zgrade za superbrze ra\u010dunare. Ovaj projekat \u0107e ukupno ko\u0161tati oko dve milijarde dolara (1,5 milijardi evra), a kompjuteri \u0107e mo\u0107i da skladi\u0161te gigantsku koli\u010dinu podataka, najmanje 5 milijardi gigabajta. Samo struja neophodna za napajanje rashlade za servere ko\u0161ta\u0107e 40 miliona dolara godi\u0161nje.<\/p>\n

Biv\u0161i slu\u017ebenici NSA Tomas Drejk i Bil Bini rekli su za Spiegel u martu da \u0107e ovo postrojenje uskoro skladi\u0161titi li\u010dne podatke ljudi \u0161irom sveta, koje \u0107e se \u010duvati decenijama. U njih spadaju mejlovi, razgovori na Skype-u, pretrage na Google-u, pregledi na YouTube-u, postovi na Facebook-u, bankarski transferi \u2013 elektronski podaci svake vrste.<\/p>\n

\u201eU Juti imaju sve o vama\u201c, ka\u017ee Drejk, \u201eKo donosi odluku da li \u0107e se ti podaci pregledati? Ko odlu\u010duje \u0161ta sa njima \u010diniti?\u201c Bini, matemati\u010dar i biv\u0161i uticajni analiti\u010dar u NSA, ra\u010duna da su serveri dovoljno veliki da uskladi\u0161te \u010ditavu elektronsku komunikaciju \u010dove\u010danstva u narednih 100 godina \u2013 \u0161to njegovim biv\u0161im kolegama daje mogu\u0107nost da \u010ditaju i slu\u0161aju u zaista laganom tempu.<\/p>\n

D\u017eejms Klaper, direktor nacinalne bezbednosne slu\u017ebe, potvrdio je postojanje obimnog nadzornog programa. Predsednik Barak Obama je objasnio da je kongres odobrio ovaj program \u2013 ali da su iz njega izuzeti ameri\u010dki gra\u0111ani.<\/p>\n

Strogo poverljivi dokument koji su pro\u0161le nedelje objavili Washington Post i britanski Guardian pokazuje odakle NSA dobija ve\u0107inu svojih podataka. Prema ovom dokumentu, koji je navodno obelodanio biv\u0161i slu\u017ebenik CIA Edvard Snouden, ova obave\u0161tajna slu\u017eba je po\u010dela da zahteva direktan pristup serverima od ameri\u010dkih internet kompanija 2007. Programu je prvo pristupila kompanija Microsoft. Yahoo je u\u0161ao godinu i po dana kasnije, zatim Google, Facebook, PalTalk, YouTube, Skype i AOL. Poslednja kompanija koja je izrazila spremnost da sara\u0111uje je Apple, u oktobru 2012. U ovom poverljivom dr\u017eavnom dokumentu agencija ponosno navodi da podatke prikuplja \u201edirektno sa servera\u201c ovih kompanija.<\/p>\n

Navedene kompanije su negirale ovu tvrdnju u petak. Ali ako je ono \u0161to pi\u0161e u dokumentu istina, NSA mo\u017ee da zna \u0161ta radi svaka osoba na svetu koja koristi usluge ovih kompanija, \u0161to uklju\u010duje i milione Nemaca.<\/p>\n

U ponedeljak je nema\u010dka kancelarka Angela Merkel potvrdila preko svog portparola da planira da razgovara o kontroverznom programu nadzora NSA sa predsednikom Obamom, prilikom njegove posete Berlinu slede\u0107e nedelje. Portparol nema\u010dkog ministarstva pravde tako\u0111e je rekao da se trenutno vode razgovori sa ameri\u010dkim vlastima. Ovi razgovori \u0107e obuhvatati posledice programa za Nema\u010dku i \u201emogu\u0107e naru\u0161avanje prava nema\u010dkih gra\u0111ana\u201c.<\/p>\n

Nema\u010dka ministarka za za\u0161titu prava potro\u0161a\u010da Ilse Ajgner zatra\u017eila je \u201ejasne odgovore\u201c od kompanija navedenih u dokumentu, a nema\u010dka stranka Zelenih zahtevala je da vlada smesta sprovede istragu o programu Prism.<\/p>\n

\u201eTotalno nadziranje svih nema\u010dkih gra\u0111ana od strane NSA potpuno je neprimereno\u201c, rekao je u ponedeljak sekretar poslani\u010dke grupe Zelenih Volker Bek. Ova partija je predlo\u017eila da se o toj temi raspravlja na skup\u0161tinskom zasedanju slede\u0107e nedelje.<\/p>\n

***<\/p>\n

Postrojenje u Juti okru\u017eeno je sigurnosnim ogradama, psima \u010duvarima i sigurnosnim kamerama, i opremljeno biometrijskim sistemom identifikacije. Dva izvora ka\u017eu da lokacija ovog postrojenja nije slu\u010dajnost. U Juti \u017eivi najve\u0107i broj mormona na svetu. Ova izrazito patriotska verska zajednica \u0161alje svoje mlade \u010dlanove svuda po svetu kao misionare \u2013 a mnogi su kasnije regrutovani u Nacionalnu gardu Jute, u \u010dijoj 300. vojno-obave\u0161tajnoj brigadi slu\u017ei 1.600 lingvista. NSA ima pristup ovim lingvistima u svako doba, a jedan insajder veruje da se oni koriste za \u201eanalizu me\u0111unarodnih telekomunikacija\u201c.<\/p>\n

U tajnom dokumentu, \u0161pijunski program NSA naziva se Prism (Prizma). Prizma je tako\u0111e oblik koji reflektuje svetlost u opti\u010dkim kablovima \u2013 dakle kablovima koji \u010dine osnovu svetskog internet saobra\u0107aja. Ovaj dokument, odobren za interne prezentacije u NSA, pokazuje da podaci koji putuju iz Evrope u Aziju, pacifi\u010dki region ili Ju\u017enu Ameriku, \u010desto prolaze kroz servere u SAD. \u201eTelefonski poziv pra\u0107enog lica, njegova elektronska po\u0161ta ili poruka na \u010detu pro\u0107i \u0107e najjeftinijim, a ne fizi\u010dki najdirektnijim putem\u201c, navodi se u dokumentu.<\/p>\n

Bu\u0161ova administracija je legalizovala ovu novu dimenziju dr\u017eavnog \u0161pijuniranja, ali je Obamina administracija obnovila taj zakon u decembru 2012. Ovaj zakon omogu\u0107ava, na primer, nadgledanje svih korisnika Googlea koji \u017eive izvan SAD, kao i komunikacije izme\u0111u ameri\u010dkih gra\u0111ana i ljudi u drugim zemljama.<\/p>\n

Dokument tako\u0111e otkriva da pomo\u0107u programa kao \u0161to je Prism, NSA reinterpretira pravni osnov za svoje delovanje u jednom klju\u010dnom aspektu. Decenijama su bezbednosnim slu\u017ebama bili neophodni nalozi specijalnog suda sa preciznim specifikacijama o osumnji\u010denom, ukoliko su na primer \u017eelele da nadgledaju neki nalog elektronske po\u0161te. Sada je dovoljno da NSA ima uverljive dokaze da to lice ili \u017eivi u inostranstvu ili da komunicira sa nekim ko \u017eivi izvan SAD. Ovim se pro\u0161iruje krug potencijalnih osumnji\u010denih, preska\u010du se birokratske prepreke i sni\u017eava se nivo me\u0111usobne kontrole, \u010dime se olak\u0161ava i ubrzava prikupljanje podataka o jo\u0161 ve\u0107em broju ljudi.<\/p>\n

Mogu\u0107nosti NSA za prikupljanje podataka daleko nadilaze okvir ameri\u010dkih internet servera. Ova agencija tako\u0111e vr\u0161i prismotru \u0161irom planete, na primer pomo\u0107u satelita. Pritom je instalirala mo\u0107ne antene u raznim zemljama, koje presre\u0107u razgovore vo\u0111ene preko mobilnih telefona. Nijedna dr\u017eava nikada nije sakupljala podatke u tom obimu.<\/p>\n

NSA je koristan partner nema\u010dkih vlasti. Dirktor NSA, general Kit Aleksander, redovno prima delegacije iz Nema\u010dke u svom \u0161tabu u Fort Midu. Ovi sastanci su obi\u010dno konstruktivni, delimi\u010dno zato \u0161to su odnosi jasni: NSA skoro uvek zna mnogo vi\u0161e, dok se Nemci pona\u0161aju kao njeni asistenti. Nema\u010dka obave\u0161tajna slu\u017eba BND sprovodi razne tajne operacije u saradnji sa NSA, od kojih se ve\u0107ina odnosi na masovno prikupljanje podataka. Nema\u010dke vlasti su tako\u0111e pomagale ovoj ameri\u010dkoj bezbednosnoj agenciji, naro\u010dito u kriznim regionima.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de NSA, ona redovno sa nema\u010dkim bezbednosnim slu\u017ebama deli svoja saznanja o osumnji\u010denima. Plan o postavljanju bombe islamisti\u010dke teroristi\u010dke \u0107elije u Nema\u010dkoj, takozvane grupe Zauerland, otkriven je 2007. tako \u0161to je NSA presretnute mejlove i telefonske razgovore prosledila nema\u010dkim kolegama.<\/p>\n

Prema biv\u0161em slu\u017ebeniku NSA Biniju, ameri\u010dki programi su kori\u0161\u0107eni i u Nema\u010dkoj, iako jedan biv\u0161i visoki nema\u010dki bezbednjak ka\u017ee da nema\u010dke vlasti nisu u\u010destvovale u programu Prism.<\/p>\n

Sada je jasno da su vi\u0161egodi\u0161nje sumnje eksperata bile opravdane \u2013 da NSA nadgleda svaku vrstu eletronske komunikacije \u0161irom planete. Postavlja se jedno va\u017eno pitanje: kako jedna bezbednosna agencija, \u010dak i kada je toliko velika kao NSA sa 40.000 zaposlenih, mo\u017ee smisleno da radi sa takvim okeanom informacija?<\/p>\n

Odgovor na ovo pitanje krije se u pojavi o kojoj poslovna zajednica trenutno dosta razgovara, a koja se naziva \u201ebig data\u201c. Zahvaljuju\u0107i novim tehnologijama obrade podataka, sada je mogu\u0107e povezati potpuno razli\u010dite oblike informacija i analizirati ih automatski.<\/p>\n

Jedan od retkih uvida u to \u0161ta bezbednosne agencije mogu da urade pomo\u0107u ovog pristupa pru\u017eio je pro\u0161le godine Dejvid Patreus. Taj novi vid analize podataka podrazumeva otkrivanje \u201eveza koje nisu o\u010digledne\u201c, kako je u to vreme novi direktor CIA-e objasnio na jednoj konferenciji. U to spada, na primer, \u201epronala\u017eenje veza izme\u0111u ove kupovine, onog telefonskog poziva, mutnog video snimka, carinske i imigracione informacije.\u201c<\/p>\n

Cilj je, prema Patreusu, da veliki podaci \u201edovedu do automatskog otkrivanja, umesto da se oslanjamo na to da \u0107e pravi analiti\u010dar postaviti pravo pitanje\u201c. Algoritmi automatski pronalaze veze u amorfnom moru podataka koje pro\u010de\u0161ljavaju. \u201eCIA i na\u0161i partneri iz bezbednosne zajednice moraju znati da plivaju u okeanu \u201evelikih podataka\u201c. Moramo da budemo prvorazredni pliva\u010di \u2013 zapravo, najbolji\u201c, nastavio je direktor CIA-e.<\/p>\n

Zna\u010daj \u201ebig data\u201c analize za ameri\u010dke obave\u0161tajne agencije mo\u017ee se videti iz novca koji NSA i CIA u nju ula\u017eu. Ona ne samo \u0161to obuhvata vi\u0161emilionske ugovore sa firmama specijalizovanim za dubinsku analizu podataka, nego CIA pritom direktno investira, kroz svoju kompaniju In-Q-Tel, u nekoliko \u201ebig data\u201c startap kompanija.<\/p>\n

Poenta je da se ljudi i njihovo pona\u0161anje u\u010dine predvidljivim. Istra\u017eiva\u010dki projekti NSA usmereni su na predvi\u0111anje, na osnovu telefonskih podataka i postova na Twitteru i Facebooku, kada \u0107e se dogoditi pobuna, dru\u0161tveni protest ili drugi doga\u0111aj. Ova agencija tako\u0111e istra\u017euje nove metode analize sigurnosnih video snimaka u nadi da \u0107e prepoznati sumnjivo pona\u0161anje pre nego \u0161to se napad izvr\u0161i.<\/p>\n

Gas Hant, glavni tehnolo\u0161ki direktor CIA, u martu je direktno priznao: \u201eU su\u0161tini, mi poku\u0161avamo da sakupimo sve i da to ve\u010dno sa\u010duvamo\u201c. Hant je objasnio na \u0161ta ta\u010dno misli kad ka\u017ee \u201esve\u201c: \u201eVrlo smo blizu toga da mo\u017eemo da prikupimo sve ljudski generisane informacije\u201c, rekao je on.<\/p>\n

Ovu izjavu je te\u0161ko pomiriti sa \u010detvrtim amandmanom ameri\u010dkog ustava, koji garantuje pravo na privatnost. Verovatno je Hant zato dodao, skoro izvinjavaju\u0107im glasom: \u201eTehnologija napreduje br\u017ee nego \u0161to dr\u017eava ili zakon mogu da je prate.\u201c<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/ Spiegel<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Postrojenje u Juti okru\u017eeno je sigurnosnim ogradama, psima \u010duvarima i sigurnosnim kamerama, i opremljeno biometrijskim sistemom identifikacije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-116115","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/116115","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=116115"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/116115\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=116115"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=116115"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=116115"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}