{"id":115604,"date":"2013-06-06T09:21:57","date_gmt":"2013-06-06T07:21:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=115604"},"modified":"2013-06-06T09:21:57","modified_gmt":"2013-06-06T07:21:57","slug":"krah-kolonizacije-kosova-i-makedonije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/06\/06\/krah-kolonizacije-kosova-i-makedonije\/","title":{"rendered":"Krah kolonizacije Kosova i Makedonije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Vladan Jovanovi\u0107<\/p>\n

Akteri etni\u010dke nivelacije \u2013 rukovode\u0107i kadar kolonizacije<\/strong><\/p>\n

Po\u0161to sam u prethodnom tekstu o me\u0111uratnoj kolonizaciji Kosova<\/a> poku\u0161ao da obuhvatim sve njene aspekte, sada bih se fokusirao na dve konkretne ustanove i nekoliko ljudi koji su je u praksi inicirali i sprovodili. O predratnom Ministarstvu za agrarnu reformu i kolonizaciju ne\u0107e biti re\u010di s obzirom da je kompletna inicijativa dolazila iz Vrhovnog agrarnog povereni\u0161tva u Skoplju. O inertnosti ovog resora svedo\u010di podatak da su od 23 ministra, koliko ih se smenilo tokom 1920-ih, svega \u010detvorica obi\u0161li \u201eju\u017ene krajeve\u201c.<\/p>\n

Da podsetim, kolonizacija Kosova i Makedonije izme\u0111u dva svetska rata bila je plod dru\u0161tveno-ekonomskih i politi\u010dkih potreba Kraljevine SHS\/Jugoslavije sa neskrivenim nacionalnim ambicijama, \u0161to potvr\u0111uje i etni\u010dka struktura kolonista. Naseljavanjem prete\u017eno srpskog stanovni\u0161tva u oblasti koje su do Balkanskih ratova bile pod turskom upravom trebalo je ostvariti dva cilja: zbrinuti masu sirotinje iz pasivnih krajeva dr\u017eave i time istovremeno izmeniti nacionalni sastav podru\u010dja koje su uveliko po\u010deli da napu\u0161taju Turci i Albanci. Me\u0111utim, po\u010detni entuzijazam se brzo uru\u0161avao kako su u nove krajeve po\u010deli da sti\u017eu mentalno i klimatski neprilago\u0111eni doseljenici, nailaze\u0107i na bezbroj prepreka: nere\u0161eno pitanje pija\u0107e vode, neprestanu akciju ka\u010daka i komita, samovolju \u010dinovnika, nezadovoljstvo starosedela\u010dkog stanovni\u0161tva itd. Po\u0161to su kolonisti bili uglavnom slabi zemljoradnici, ne\u0161to preko osam hektara neobra\u0111ene zemlje, koliko je prose\u010dno dobijala jedna naseljeni\u010dka porodica, nije moglo zadovoljiti njihove egzistencijalne potrebe.<\/p>\n

Prema slu\u017ebenim podacima Ministarstva poljoprivrede, u \u201eju\u017enim krajevima\u201c je do 1940. godine bilo naseljeno 17.607 porodica, tj. 87.743 ljudi, od \u010dega 89,7% Srba, 10% Hrvata i 0,3% Slovenaca. Prema veroispovesti, me\u0111u kolonistima je bilo 93,9% pravoslavnih i 6,1% rimokatolika. Sa druge strane, podaci Vrhovnog agrarnog povereni\u0161tva iz 1940. daju neznatno ve\u0107e brojeve naseljenih, prema kojima je u 1.078 kolonija \u017eivelo 19.508 naseljeni\u010dkih porodica. Ako se tome doda i lokalno stanovni\u0161tvo koje je dobijalo zemlju, onda se mo\u017ee re\u0107i da je kolonizacijom i agrarnom reformom bila obuhva\u0107ena 48.261 porodica.<\/p>\n

U\u010ditelj Sreta i crnogorski metod<\/strong><\/p>\n

Nakon tzv. unutra\u0161nje kolonizacije kojom su se seljaci iz planinskih sela Makedonije i Sand\u017eaka spu\u0161tali u ravnice zahtevaju\u0107i samo zemlju, a preuzimaju\u0107i na sebe obavezu da o vlastitom tro\u0161ku sagrade ku\u0107e, usledio je talas spontanog doseljavanja Crnogoraca u okolinu Pe\u0107i i Drenice. Oni su se bez mnogo straha useljavali u konfiskovane ku\u0107e ka\u010daka \u201ene brinu\u0107i mnogo ni o mogu\u0107oj osveti, niti o tapijama\u201c. Jedino \u0161to ih je interesovalo bilo je da dobiju ve\u0107 obra\u0111ivano zemlji\u0161te kao i dozvolu za se\u010du u dr\u017eavnim \u0161umama, dok su dobrovoljci iz Hercegovine i Dalmacije zahtevali posede blizu va\u017enijih komunikacija. Ipak, sa organizovanim kolonizovanjem se otpo\u010delo tek po osnivanju Agrarne direkcije, tj. Vrhovnog agrarnog povereni\u0161tva u Skoplju i njegovih 12 podru\u010dnih povereni\u0161tava: Uro\u0161evac, Pe\u0107, Prizren, Vu\u010ditrn, \u0110akovica, Kosovska Mitrovica, Pljevlja, Strumica, Skoplje, \u0160tip, Negotin (na Vardaru) i Bitolj.<\/p>\n

U nacionalno i verski me\u0161ovitim sredinama Balkana zaista je retkost da neki politi\u010dar ostane u lepom se\u0107anju i jednoj i drugoj \u201estrani\u201c. To je izgleda po\u0161lo za rukom Sretenu Vukosavljevi\u0107u koji je jula 1919. postavljen za \u201eglavnog poverenika za nove krajeve Srbije i Crne Gore\u201c. O tome svedo\u010de brojni simpozijumi posve\u0107eni ovom u\u010ditelju (po obrazovanju) i sociologu (po vokaciji) koji se i dan danas odr\u017eavaju u njegovom Prijepolju. U savremenom javnom diskursu Vukosavljevi\u0107 figurira kao \u201eborac za srpstvo i Srbiju\u201c ali i kao iskreni zagovornik autonomije Sand\u017eaka i po\u0161tovalac muslimanske nacionalne posebnosti. U novije vreme njegovo ime se veli\u010da u proglasima bo\u0161nja\u010dkih politi\u010dkih organizacija, poput Narodnog vije\u0107a Sand\u017eaka.<\/p>\n

Vukosavljevi\u0107 je svoj dru\u0161tveni anga\u017eman zapo\u010deo u rodnom kraju osnivaju\u0107i strelja\u010dke dru\u017eine i prenose\u0107i oru\u017eje iz Kraljevine Srbije u novopazarski sand\u017eak. Prili\u010dno nemirnog duha, posve\u0107en \u201esrpskoj stvari\u201c i borbi protiv turske vlasti, on je ubrzo postao \u010dlan organizacije Ujedninjenje ili smrt, a osnovao je i sopstvenu komitsku \u010detu uo\u010di Balkanskih ratova. Tokom Solunskog procesa 1917. sud ga je pozvao za svedoka, ucenjuju\u0107i ga ubistvima Turaka koja je po Sand\u017eaku svojevremeno po\u010dinila njegova \u010deta. U politi\u010dki \u017eivot Kraljevine SHS je u\u0161ao kao \u010dlan Demokratske stranke i dvaput je biran za narodnog poslanika. Tokom Drugog svetskog rata se priklju\u010dio partizanima pa je nagra\u0111en funkcijama ministra u \u0160uba\u0161i\u0107evoj i prvoj Titovoj vladi.<\/p>\n

Prihvativ\u0161i se mesta vrhovnog poverenika 1919, suo\u010dio se sa \u010dinjenicom da se u proces kolonizacije u\u0161lo bez ikakvih priprema, da ni zemlji\u0161ne parcele nisu bile obele\u017eene, te da je policija izbegavala da asistira agrarnim vlastima u tom poslu. Zato je predlagao naseljavanje \u201eu ja\u010dim grupama\u201c, a samim naseljenicima predlagao da uzurpiraju parcele po sopstvenom naho\u0111enju i time preduhitre (nemarnu) dr\u017eavu. Pun entuzijazma, Vukosavljevi\u0107 je anga\u017eovao tada\u0161nju Amerikansku misiju i Englesko udru\u017eenje srpskih prijatelja uz \u010diju su pomo\u0107 podignute dve najve\u0107e kolonije \u2013 Vitomirica kraj Pe\u0107i i Kara\u0111or\u0111evac na donjem toku Vardara.<\/p>\n

Ina\u010de, u svojim govorima bio je opsednut tursko-albanskom partijom D\u017eemijet i njenom saradnjom sa vladaju\u0107im radikalima. Koliko je bio po\u0161tovan kod sand\u017ea\u010dkih muslimana, toliko je ulivao strah kosovskim Albancima jer je javno zagovarao \u201cupotrebu crnogorskih metoda radi pacifikacije arnautskog \u017eivlja\u201d. Prema svedo\u010denju \u0110or\u0111a Krsti\u0107a, njegovog pomo\u0107nika, crnogorski kolonisti su imali obi\u010daj da za odmazdu pobiju nekoliko desetina Arnauta i pobacaju ih u bunare, \u010dime su \u201csredili\u201d stanje u Metohiji. Uzgred budi re\u010deno, Vukosavljevi\u0107 je u parlamentu vi\u0161e puta naglasio kako Albance smatra kolektivno odgovornim za anarhiju na Kosovu. Njegov temperament je do\u0161ao do izra\u017eaja i juna 1923. kada je fizi\u010dki nasrnuo na Ned\u017eiba Ba\u0161i\u0107a, predstavnika D\u017eemijeta koji ga je prethodno nazvao la\u017eovom: \u201cGospodine predsedni\u010de, ako mi vi ne date za\u0161tite, ja \u0107u da bijem toga \u010doveka koji mi ka\u017ee da la\u017eem\u201d.<\/p>\n

Od svojih radikalskih kolega u parlamentu je opisivan kao \u201celasti\u010dan\u201d politi\u010dar, mada je ve\u0107 1925. bio penzionisan. Istina, uzrok njegove politi\u010dke marginalizacije bila je odluka da pri\u0111e Svetozaru Pribi\u0107evi\u0107u, zbog \u010dega je izgubio poverenje muslimanskog glasa\u010dkog tela i ostao bez tre\u0107eg poslani\u010dkog mandata u nizu. Tu pauzu je iskoristio da se posveti izu\u010davanju sociologije sela, uprkos zajedljivim komentarima svojih protivnika kako je imao \u201cbolesnu ambiciju da postane nau\u010dnik\u201d. To \u0161to je zavr\u0161io samo u\u010diteljsku \u0161kolu nije mu smetalo da napreduje u nau\u010dnom smislu, pa je tako dogurao do honorarnog predava\u010da na Pravnom fakultetu i direktora Instituta za prou\u010davanje sela pri SANU.<\/p>\n

Sarajevski sudija i \u017eal za kona\u010dnim re\u0161enjem albanskog pitanja<\/strong><\/p>\n

Pored Vukosavljevi\u0107a, zna\u010dajna figura kolonizacionog poduhvata bio je pomenuti \u0110or\u0111o Krsti\u0107, biv\u0161i sudija sarajevskog apelacionog suda, a docnije pomo\u0107nik vrhovnog agrarnog poverenika u Skoplju. U nedostatku biografskih podataka, mo\u017ee biti zanimljivo da je kao predsednik Vrhovnog suda u Sarajevu finansirao izgradnju hotela \u0160ator na Jahorini. Autor je veoma uticajne knjige Kolonizacija u Ju\u017enoj Srbiji koju je 1928. publikovao u sopstvenom izdanju, a koja je mo\u017eda i najbolji izvor o njegovom odnosu prema kolonizaciji.<\/p>\n

Prema Krsti\u0107evom mi\u0161ljenju, za razliku od nacionalnog karaktera kolonizacije na Kosovu, naseljavanje Makedonije je imalo prete\u017eno ekonomski karakter, mada on ne spori da je i u Povardarju dominirala nacionalno-politi\u010dka nota. \u0160tavi\u0161e, u kolonizaciji Makedonije je video naro\u010diti model suzbijanja bugarske propagande. Li\u010dno je zagovarao \u201epresa\u0111ivanje pitomog i prilagodnog srpskog elementa\u201c, pomenuv\u0161i nekoliko po\u017eeljnih podru\u010dja za regrutovanje budu\u0107ih kolonista (Vojvodina, Amerika, Dalmacija, Hercegovina, Lika, Istra, Slavonija, Baranja).<\/p>\n

Krsti\u0107 je Vranjance i Piro\u0107ance smatrao najpodesnijim za \u201easimilaciju Makedonaca\u201c pa je sli\u010dne predloge \u010desto promovisao u Ministarstvu za agrarnu reformu. Istovremeno je kritikovao odluku da se panonski kolonisti naseljavaju u Ov\u010dem Polju i okolini \u0160tipa. Zaista, iako su srpski optanti iz Ma\u0111arske sa puno entuzijazma dolazili na jug (neki su sa sobom doneli \u010dak i klavire), njihova kolonija Nova Batanja je 1929. potpuno raseljena, usled nere\u0161enog pitanja pija\u0107e vode, nepodno\u0161ljive klime i \u010destih upada bugarskih komita. Krsti\u0107 je u pravu kada tvrdi da je pomenuta kolonija imala potpuno pogre\u0161nu lokaciju, \u0161to je bilo posledica op\u0161te \u017eurbe oko naseljavanja.<\/p>\n

Njegov sin Branislav, ina\u010de arhitekta, okrenuo se o\u010devom delu nastoje\u0107i da ga primeni u eksplikaciji kosovskog problema, pa je 1994. objavio studiju \u201eKosovo izme\u0111u istorijskog i etni\u010dkog prava\u201c. On je uo\u010di NATO intervencije 1999. izjavio za NIN da je me\u0111uratna kolonizacija Kosova i Metohije obavljena \u201edisperziono\u201c, umesto na na\u010din koji je primenjen u Izraelu. Pored podele albanske manjinske zajednice na tri banovine 1929, Branislav Krsti\u0107 je zamerao Milanu Stojadinovi\u0107u \u0161to nije realizovao parafiranu jugoslovensko-tursku konvenciju o iseljavanju 200.000 muslimana, smatraju\u0107i da se Jugoslavija na taj na\u010din mogla re\u0161iti skoro polovine etni\u010dkih Albanaca.<\/p>\n

Pukovnici dele zemlju<\/strong><\/p>\n

U prvim godinama diktature me\u0111u agrarnim poverenicima su dominirali isklju\u010divo visoki oficiri u rangu pukovnika (\u010cemeriki\u0107, Dimitrijevi\u0107, Branova\u010dki), ali se \u010dini da su sa vi\u0161e odgovornosti pristupali poslu nego civili. Zakonom o banskoj upravi (1929) ukinute su sve direkcije dotada\u0161nje agrarne uprave, dok su svi poslovi preneti u nadle\u017enost Vrhovnog agrarnog povereni\u0161tva u Skoplju koje je zateklo 111.000 nesvr\u0161enih predmeta! Uprkos velikom poslu oko sre\u0111ivanja zapu\u0161tene birokratije, osnovana je terensko-tehni\u010dka sekcija za kolonizaciju koja je radila projekte navodnjavanja i izgradnje iseljeni\u010dkih ku\u0107a. Ni \u010dinjenica da je posao oko uba\u0161tinjenja na podru\u010dju Apelacionog suda u Skoplju bio oslobo\u0111en svih taksi, nije im bila od ve\u0107e koristi. Kod vrhovnog agrarnog poverenika je 1930. bilo oko 40.000 nerealizovanih re\u0161enja za dodelu zemlje koja datiraju iz 1920. i veliki broj molbi za dodelu zemlje. Da bi se kako-tako zadovoljila pravda, re\u0161eno je da se zemlja deli hronolo\u0161ki, tj. po redosledu podno\u0161enja zahteva. Ipak, u praksi su kvalitetne parcele deljene br\u017ee onome ko bi platio, a za novac je zemlji\u0161te izuzimano iz kompleksa i vra\u0107ano starim vlasnicima i selima. Sreski na\u010delnik u Velesu je 1923. skidao sekvestar sa imanja onih Turaka koji bi mu platili 300 zlatnih lira, od \u010dega je polovinu zadr\u017eavao za sebe a pola davao izvesnom \u0106osi\u0107u, referentu agrarne reforme u Skoplju.<\/p>\n

Po\u010detkom 1930-ih Povereni\u0161tvom je upravljao pukovnik Velja Dimitrijevi\u0107. On je jula 1932. bio preokupiran unutra\u0161njim problemima, jer je narodni poslanik Veljkovi\u0107 u selu Ku\u010dkovu podsticao albanske starosedeoce na otpor agrarnim vlastima. Da ironija bude ve\u0107a, to je radio zajedno sa inspektorom Ministarstva poljoprivrede \u010dija je komisija trebalo da ispita nepravilnosti agrarnih organa pri deobi zemlje u bardova\u010dkoj i mirkova\u010dkoj op\u0161tini. Inspektor je rad komisije u potpunosti prepustio Veljkovi\u0107u, zbijaju\u0107i usput neslane \u0161ale sa geometrima, vre\u0111aju\u0107i koloniste, predsednika op\u0161tine i \u010delnike Agrarnog povereni\u0161tva.<\/p>\n

Da bi i simboli\u010dno iskazala svoj stav prema kolonizaciji, komisija je premerila vrbak Vase \u0160aleti\u0107a, predsednika Saveza agrarnih zadruga i podelila ga me\u0161tanima! Veljkovi\u0107 je ponavljao da je zemlja bila oteta od sirotinje kao bi se razdelila pukovnicima, \u0161to je albanske starosedeoce u Bardovcu ohrabrilo, pa su po\u010deli da prikupljaju letinu sa oduzete zemlje. Kada se jedan naseljenik po\u017ealio inspektoru kako mu Albanci odnose sav usev sa dodeljene zemlje, ovaj ga je pitao: \u201eKo je tebe zvao da do\u0111e\u0161 ovamo? Idi odakle si do\u0161ao\u201c.<\/p>\n

Po\u010detkom 1940. doneta je odluka da se poja\u010da kolonizacija u Vardarskoj banovini zbog \u010dega je u Beograd doputovao Pavle Jovovi\u0107, tada\u0161nji vrhovni komesar za kolonizaciju. Uprkos izbijanju Drugog svetskog rata i njegovom izglednom \u0161irenju na Balkan, rukovodstvo skopskog agrarnog povereni\u0161tva je i u novembru 1940. sa dosta entuzijazma pravilo kalkulacije o predstoje\u0107im radovima. U planu je bila prodaja 1.564 bezvlasni\u010dkih ku\u0107a i placeva po varo\u0161ima i gradovima, kao i gradnja 14.260 novih naseljeni\u010dkih ku\u0107a. Najve\u0107i broj novih ku\u0107a trebalo je izgraditi na podru\u010djima agrarnih povereni\u0161tava u Pe\u0107i, Skoplju i Uro\u0161evcu, dok se najvi\u0161e bezvlasni\u010dkih objekata koje je trebalo prodati nalazilo na teritoriji Skoplja.<\/p>\n

Pisar \u0160aleti\u0107 i to\u010dak bez osovine<\/strong><\/p>\n

Savez agrarnih zadruga Ju\u017ene Srbije je po mnogo \u010demu bio kontroverzna ustanova, sastavljena od agrarnih zajednica koja je dr\u017eava \u201eprisilno\u201c obrazovala. Njegov vi\u0161egodi\u0161nji upravnik bio je Vaso \u0160aleti\u0107, doseljenik iz Crne Gore. O njemu se pisalo da je, iako neobrazovani pisar ko\u017earskog zavoda, za kratko vreme stekao otmenu ku\u0107u u Skoplju, vilu u selu Saraj i \u010detiri miliona dinara gotovine. Pored toga \u0161to je politi\u010dki zloupotrebljavan, Savez je ubrzo postao i paradigma korupcije. U najve\u0107e afere spadaju zidanje kolonije Nova Batanja na Ov\u010dem Polju, koja je ubrzo zbog pogre\u0161nih projekata i procena morala biti poru\u0161ena, kao i podizanje velikih magacina za snabdevanje kolonista u mestima u kojima naseljenika nije ni bilo. Zidani su luksuzni domovi agrarnih zajednica, dok je uprava Saveza manipulisala obveznicama ratne \u0161tete.<\/p>\n

Tokom 1930. godine Savez se sastojao od 134 agrarne zajednice i 18 slobodnih zadruga, sa preko 12.000 \u010dlanova, kojima su pored kolonista po\u010deli pristupati i me\u0161tani. Savez je deklarativno radio na sme\u0161taju naseljenika, podizanju njihovih ku\u0107a, kreditiranju, nabavci poljskih alata, semena i ve\u0161ta\u010dkog \u0111ubreta, organizovanju zajedni\u010dke prodaje proizvoda i sl. Protivno svojim principima, Savez je pomagao i gradske naseljenike, pa je tako skopskim kolonistima dodeljeno skoro 40 miliona dinara. Kolonisti su regularno naoru\u017eavani upravo preko ove ustanove i magacina Vrhovnog agrarnog povereni\u0161tva.<\/p>\n

Ova neobi\u010dna asocijacija je bila direktno uklju\u010dena i u proces iseljavanja muslimana. Iako se tokom svog slu\u017ebovanja u Skoplju naprasno obogatio upravo u okviru dr\u017eavnog projekta kolonizacije, \u0160aleti\u0107 je marta 1936. izjavio kako je agrarna reforma bila \u201eto\u010dak bez osovine\u201c, te da je naseljavanje Srba me\u0111u pola miliona Albanaca bilo gre\u0161ka. U pismu upu\u0107enom Ministarskom savetu je podse\u0107ao da su \u201eutopisti\u010dke sanjarije iz 1918. omele proterivanje zastra\u0161enog stranog elementa\u201c, te da su Albanci predstavljali \u201eminu u temeljima Ju\u017ene Srbije\u201c \u010diji su upalja\u010d dr\u017eale Albanija i Italija. Iz tog razloga je predlagao da se Albanci ne iseljavaju u Albaniju jer bi se time oja\u010dala njena ofanzivna mo\u0107: \u201eTreba iskoristiti njihov verski fanatizam, pa ih iseliti kao muslimane u Tursku\u201c. Trude\u0107i se da \u010ditavu organizaciju oko iseljavanja prenese na Savez agrarnih zadruga, za koji ka\u017ee da je najpodesnija ustanova za otkup albanskih imanja i njihov transfer u Tursku, \u0160aleti\u0107 zagovara besplatan prevoz i izdavanje gra\u0111evinskog materijala Turskoj, uz potrebnu dozu diskrecije: \u201eIseljavanje Arnauta ne sme da nosi pe\u010dat dr\u017eavne akcije, ve\u0107 pe\u010dat verskog zanosa Arnauta\u201c. Od ostalih \u0160aleti\u0107evih ideja treba izdvojiti i slede\u0107e: upro\u0161\u0107avanje izdavanja paso\u0161a, reviziju katastarske klasifikacije zemlje (\u201emetnuti u najvi\u0161e klase zemlje Arnauta i Turaka\u201c), zabranu sa\u0111enja duvana u albanskim srezovima \u201epod izgovorom da imamo dosta duvana ili ih na otkupu strogo ceniti\u201c, drakonsko ka\u017enjavanje albanskih gorose\u010da, \u0161irenje kuluka u albanske krajeve, strogu primenu veterinarske uredbe i sl.<\/p>\n

Pored aktivne uloge u iseljavanju muslimana, \u0160aleti\u0107 je igrao zna\u010dajnu ulogu u osnivanju Privilegovanog agrarnog dru\u0161tva koje je imalo za cilj da celokupan izvoz poljoprivrednih proizvoda (uklju\u010duju\u0107i i opijum) stavi u dr\u017eavne ruke. Ovaj kontroverzni doseljenik je, zajedno sa jo\u0161 nekoliko mo\u0107nih trgovaca, bio u upravi skopske filijale Dru\u0161tva. Prilikom potpisivanja jednog velikog kredita kojim se Vardarska banovina zadu\u017eila uo\u010di Drugog svetskog rata, \u0160aleti\u0107 je bio na strani bana, napadno veli\u010daju\u0107i njegovu politiku frazama o \u201enacionalnoj kolevci\u201c.<\/p>\n

Nekoliko dana nakon aprilskog sloma Kraljevine Jugoslavije Vaso \u0160aleti\u0107 se sa suprugom i dvoje dece vratio u Crnu Goru svojim novim kamionom marke Krupp. Po\u0161to je u Crnoj Gori zavedena italijanska uprava, krenuo je za Beograd uzdaju\u0107i se u svoja politi\u010dka poznanstva, ali su ga Nemci sproveli u logor na Banjici gde je i streljan krajem septembra 1943.<\/p>\n

Povratak Sretena Vukosavljevi\u0107a<\/strong><\/p>\n

Tokom Drugog svetskog rata Dra\u017ea Mihailovi\u0107 je posredstvom Italijana poku\u0161avao da uvu\u010de Sretena Vukosavljevi\u0107a u \u010detni\u010dki pokret, ali ih je ovaj oprezno odbio, pozivaju\u0107i se na svoju starost i nau\u010dne obaveze. Dra\u017eini saradnici ga opisuju kao \u201cpodmuklu otrovnicu\u201d koja se ranije razmetala nacionalizmom i naprasno pretvorila u modernog komunistu. Mo\u017eda su ga i ovi kontakti dodatno iritirali pa je zajedno sa sinovima i suprugom pristupio partizanima u jesen 1943.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, Vukosavljevi\u0107evi stavovi o makedonskom nacionalnom pitanju naprasno su evoluirali. Dok je u me\u0111uratnom periodu na makedonstvo gledao kao na taktiku VMRO, nakon rata je priznao da su se Srbi ogre\u0161ili \u0161to su gu\u0161ili makedonski nacionalni ose\u0107aj. Sa druge strane, on je u nacionalnim manjinama i dalje video \u201cnevolju i slabost dr\u017eavnu\u201d pa se zalagao za proterivanje Nemaca iz Vojvodine i razmenu stanovni\u0161tva sa Ma\u0111arskom.<\/p>\n

Ipak, najve\u0107i zaokret napravio je po pitanju Sand\u017eaka. Dok je 1934. pisao kako Sand\u017eak nema neku posebnu fizionomiju, tokom NOP-a je drasti\u010dno korigovao stav. Kao neobi\u010dno omiljen i po\u0161tovan politi\u010dar u svom zavi\u010daju, postavljen je novembra 1943. za predsednika Izvr\u0161nog odbora ZAVNO Sand\u017eaka. Njegov revidirani stav bio je da Sand\u017eak, ukoliko ve\u0107 ne mo\u017ee da bude zasebna republika (\u0161to je, dodu\u0161e, jedno vreme propagirao), ne treba deliti nego ga kao autenti\u010dnu celinu valja pripojiti Srbiji ili Crnoj Gori. Samu sednicu s kraja marta 1945, na kojoj je doneta odluka o ukidanju sand\u017ea\u010dke autonomije i podeli njegove teritorije izme\u0111u Srbije i Crne Gore, Vukosavljevi\u0107 je bojkotovao.<\/p>\n

Kao nekompromitovani predratni autoritet i u\u010desnik NOP-a koga su podjednako uva\u017eavali i Srbi i sand\u017ea\u010dki Bo\u0161njaci, Vukosavljevi\u0107 je marta 1945. postao ministar za kolonizaciju. Istina, njegovo ministrovanje je trajalo svega 11 meseci. Od po\u010detka je bio prili\u010dno rezervisan po pitanju partijskog koncepta kolonizacije, ali je re\u0161io da u posao u\u0111e \u010diste savesti i bez kompromisa. Najve\u0107i problem sa kojim se susreo bio je povratak srpskih i crnogorskih kolonista na Kosovo i u Makedoniju. Naime, po\u0161to je marta 1945. doneta privremena zabrana njihovog povratka, Vukosavljevi\u0107 se stavio na stranu kolonista. Tito mu je obe\u0107avao da \u0107e li\u010dno omogu\u0107iti povratak kolonistima, dok je istovremeno savetovao Albance da se strpe kako bi im nepravedno oduzeta zemlja bila vra\u0107ena.<\/p>\n

Avgusta iste godine donet je Zakon o reviziji dodeljivanja zemlje kolonistima u Makedoniji i kosovsko-metohijskoj oblasti. Vukosavljevi\u0107 nije krio svoje nezadovoljstvo. Ukazivao je na surovost revizionih komisija koje su naseljenicima ostavljale samo \u201ekr\u010devine\u201c i utrine koje su bile te\u0161ke za obra\u0111ivanje. Istovremeno, ka\u010daci su u pravnom smislu izjedna\u010deni sa \u201epoliti\u010dkim krivcima\u201c pa je zemlja vra\u0107ena ljudima koji su u doba prethodne Jugoslavije bili progla\u0161eni za odmetnike i dr\u017eavne neprijatelje.<\/p>\n

U jesen 1945. Vukosavljevi\u0107 je do\u0161ao u sukob sa najvi\u0161im funkcionerima nove vlasti koji su njegove govore smatrali \u201eneprijateljskim\u201c. Mo\u0161a Pijade je bio za to da se svi predratni kolonisti najure sa Kosova \u201ebez izuzetka\u201c, dok ih je predsednik federalne Srbije Blagoje Ne\u0161kovi\u0107 nazivao \u201e\u010detnicima\u201c i \u201eizdajnicima srpskog naroda\u201c. Po\u0161to se nije mirio sa takvim stavovima, Vukosavljevi\u0107 je najavio svoje povla\u010denje sa mesta ministra. Nakon neuspelog posredovanja Aleksandra Rankovi\u0107a i poku\u0161aja da smek\u0161a \u201eSretu\u201c, dr\u017eavni vrh je odlu\u010dio da na relativno pristojan na\u010din ukloni prepreku. Prvog dana februara 1946. Vukosavljevi\u0107 je do\u0161ao na posao, ali ga je slu\u017ebenica obavestila da je Ministarstvo za kolonizaciju uga\u0161eno. Onaj ko je pokrenuo \u010ditavu kolonizaciju, simboli\u010dki je potopljen zajedno sa njom. Bila je to prilika da se ponovo okrene nau\u010dnoj karijeri i pisanju radova iz ruralne sociologije.<\/p>\n

Novi re\u017eim se definitivno distancirao od rezultata kolonizacionog poduhvata koji je sprovela jugoslovenska monarhija. To ne treba ni da \u010dudi ako se imaju u vidu motivi, metodologija i rezultati me\u0111uratne kolonizacije. Adam Pribi\u0107evi\u0107 je \u010ditav taj proces i hvalisanje jugoslovenske kraljevine \u201ekako nije upropastila kolonistu\u201c sarkasti\u010dno uporedio sa situacijom u kojoj otac odvodi svoje dete da u\u010di zanat kod propalog zanatlije. I kada bi kojim \u010dudom dete \u010dak i napredovalo, otac bi se ponosno busao u grudi: \u201eVala sam ga othranio, uhlebio i \u010doveka od njega na\u010dinio\u201c.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>.net<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Novi re\u017eim se definitivno distancirao od rezultata kolonizacionog poduhvata koji je sprovela jugoslovenska monarhija. To ne treba ni da \u010dudi ako se imaju u vidu motivi, metodologija i rezultati me\u0111uratne kolonizacije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-115604","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/115604","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=115604"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/115604\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=115604"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=115604"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=115604"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}