{"id":115423,"date":"2013-06-04T08:19:36","date_gmt":"2013-06-04T06:19:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=115423"},"modified":"2013-06-04T08:19:36","modified_gmt":"2013-06-04T06:19:36","slug":"i-ovoj-kontrarevoluciji-stosta-ce-se-osvetiti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/06\/04\/i-ovoj-kontrarevoluciji-stosta-ce-se-osvetiti\/","title":{"rendered":"I ovoj kontrarevoluciji \u0161to\u0161ta \u0107e se osvetiti"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Igor Lasi\u0107<\/strong><\/p>\n

Nedavno je u izdanju zagreba\u010dkog nakladnika Razlog objavljena knjiga autobiografskih zapisa Mirka Tepavca \u201cMoj Drugi svetski rat i mir\u201d, u \u010dijem je predgovoru novinar i suradnik ovog tjednika Tomislav Jaki\u0107 napisao da bi mladima danas bila dovoljna da nau\u010de \u2013 a trebali bi to \u2013 kakva je bila Narodnooslobodila\u010dka borba, kakvi su bili ljudi koji su je vodili, njihov moral i motivacija te okolnosti u kojima se odvijala. Uistinu, predratni zemunski komunisti\u010dki ilegalac, zatim partizanski oficir i poslijeratni visoki dr\u017eavni funkcionar, Tepavac je ispisao jedinstvene retke o svojim do\u017eivljajima, po\u010dev\u0161i od mu\u010denja \u0161to ga je podnio u usta\u0161kim zatvorima po Srijemu, preko bijega u partizane, do oslobo\u0111enja i daljnjih \u017eivotnih te politi\u010dkih peripetija. Glavnina je knjige nastala jo\u0161 po\u010detkom sedamdesetih godina 20. stolje\u0107a, kad je Tepavac, u 50. godini \u017eivota, silom novonastale politi\u010dke nemilosti oti\u0161ao u penziju, zajedno s Markom Nikezi\u0107em. Ina\u010de, upravo njegovu sigurnost, identitet i skrovi\u0161te je \u0161titio i za\u0161titio u vrijeme kad su mu \u0107eliju posje\u0107ivali neki od glasovitih usta\u0161kih zlo\u010dinaca, na koncu samo da vide toga mladog komunista kojega nitko nije uspio natjerati da progovori i oda drugove i pokret, a svima je pritom bilo jasno da bi imao o \u010demu pri\u010dati.<\/p>\n

Kad je rije\u010d o mu\u010denju koje ste pre\u017eivjeli, namjerno izbjegavam pridjev \u201cnevjerojatno\u201d. Ba\u0161 \u010dinjenicu \u0161to je to zaista gotovo nevjerojatno zloupotrijebili su neki na\u0161i nedobronamjerni drugovi nakon rata, da vas proglase za sumnjivca i mogu\u0107eg usta\u0161kog konfidenta. Ali utisak je da bez tog podmetanja ne biste ni napisali ovu knjigu?<\/em><\/p>\n

Nisam je pisao sa namerom da se odbranim od neverice svojih drugova, jer su ve\u0107 posle \u201cnalaza\u201d komisije Centralnog komiteta Partije 1952. godine povu\u010dene sve sumnje u pogledu moga dr\u017eanja u usta\u0161kom zatvoru, pismenom odlukom da se vratim na du\u017enost u rukovodstvo pokrajinskog komiteta Vojvodine, da budem odmah izabran za delegata na neposredno predstoje\u0107em VI kongresu Partije u Zagrebu, na bilo kojoj izbornoj konferenciji koja jo\u0161 nije odr\u017eana. \u201cIzabran\u201d sam \u010dak negde u Slavoniji, jer su u Vojvodini sve ve\u0107 bile odr\u017eane. Nisam prigovarao \u0161to je bilo neverice \u2013 moj \u201cslu\u010daj\u201d je zaista bio vrlo neobi\u010dan \u2013 nego \u0161to je, kako sam tek tada saznao, pre partijske istrage obavljena obimna, nedobronamerna policijska, Udbina istraga, koja je pobudila Partiju da formira komisiju i pored tada jo\u0161 brojnih \u017eivih svedoka iz zemunskog ilegalnog pokreta i sapatnika iz zatvora. I neke od njih su, dodu\u0161e, pitali, ali tek kad sam ja bio doveden pred komisiju i ve\u0107 bio fakti\u010dki uhap\u0161en.<\/p>\n

Vreme poverenja u Partiju<\/strong><\/p>\n

Druga, a vje\u010dito zapanjuju\u0107a \u2013 opet uvelike nevjerojatna \u2013 pojava u ovom kontekstu jest motivacija koja je pokretala komunisti\u010dki pokret do rata i u njemu, kao i organizacija istog, razvijena jo\u0161 u predratnoj ilegali. Kako je to uop\u0107e danas mogu\u0107e pojmiti, tu razinu odanosti i solidarnosti?<\/em><\/p>\n

U pravu ste, danas je to te\u017ee pojmljivo. U Partiji, koja je bila na \u010delu antifa\u0161isti\u010dkog pokreta, vladao je partizanski, vojni\u010dki moral, a u domenu partizanskog uticaja \u2013 \u201cratni komunizam\u201d. Bila su stroga merila po\u017ertvovnosti i li\u010dne hrabrosti, rigidne discipline preuzete iz iskustva doratne ilegale. Na vrhu te skale vrednosti bilo je \u201cdr\u017eanje pred neprijateljem\u201d. Sve po cenu \u017eivota. Surovo, ali da tako nije bilo, te\u0161ko da bismo pobedili. Kad sam 1952. godine bio pozvan pred partijsku komisiju, bio sam neprijatno iznena\u0111en, ali nisam bio uvre\u0111en. Bio sam spreman da objasnim sve \u0161to im je izgledalo nejasno. Imao sam u to vreme jo\u0161 mnogo razumevanja za (pre)strogu budnost Partije i policije, u uslovima stvarne opasnosti od oru\u017eane intervencije sovjetskog lagera, imaju\u0107i u vidu tada jo\u0161 nedovoljno uverljivu podr\u0161ku Zapada nezavisnosti \u201ckomunisti\u010dke Jugoslavije\u201d. Iskreno sam verovao da niko ne mo\u017ee imati interesa da izmi\u0161lja neprijatelje pored tolikih, stvarno postoje\u0107ih. Bilo je to vreme kad se, dodu\u0161e, nije proklamovalo, ali jeste prakti\u010dno primenjivalo prostaljinisti\u010dko geslo da je bolje nepravedno uhapsiti stotinu nevinih nego neoprezno propustiti i jednog krivog. Lak\u0161e su, uostalom, u tada\u0161njim prilikama \u201csumnjivi\u201d stizali na Goli otok nego pred neku partijsku komisiju.<\/p>\n

Nedavno sam vidio jedan novi, jako zanimljiv uli\u010dni natpis (grafit) na Sva\u010di\u0107evom trgu u Zagrebu: \u201cUsta\u0161e i \u010detnici, zajedno ste bje\u017eali\u201d. O\u010dito se moramo iznova podsje\u0107ati na originalno, zapravo su\u0161tinsko stanje tih odnosa, dok nas jedni i drugi poku\u0161avaju uvjeriti da je bilo sasvim druk\u010dije?<\/em><\/p>\n

Pa i istina je, zajedno su be\u017eali. Zajedni\u010dko im je celo vreme rata bilo to da su se obra\u010dunavali sa partizanima. Ne pamti se, u toku celog rata, niti jedan zna\u010dajniji oru\u017eani sukob usta\u0161a i \u010detnika. Zajedni\u010dki im je uvek bio antikomunizam, iako je on, kao \u0161to je rekao umni Adam Mihnik, jedino gori od komunizma. Ustvari, zajedni\u010dki protivnik bio im je i ostao \u2013 antifa\u0161izam!<\/p>\n

Gdje su, me\u0111utim, nestali partizani? Misle\u0107i to u politi\u010dkom, ideolo\u0161kom smislu, jasno. Usta\u0161e i \u010detnici nisu nestali, kao \u0161to znamo, nego su se jo\u0161 omasovili. A lijeva alternativa kao da je posljednjih desetlje\u0107a uglavnom i\u0161\u010dezla. Tragi\u010dno je to saznanje nakon onakve povijesti.<\/p>\n

Nije najzanimljivije \u0161ta je nestalo, nego \u0161ta je nastalo. Antikomunizam \u017eivi od neoprostivih neuspeha ne samo sovjetskog realsocijalizma, nego i od na\u0161eg socijalizma sa ljudskim licem koji, iako nesavr\u0161en, nikada nije bio nalik sovjetskom uzoru. Nije bio demokratski, bio je autoritaran, ali nije bio ni tamnica naroda, pa \u010dak ni tamnica gra\u0111ana. Nije \u010dudo \u0161to se i danas nemali broj ljudi se\u0107a tog vremena bez mr\u017enje.<\/p>\n

Impresivan je i va\u0161 profinjeni literarni pristup sje\u0107anjima na partizansko vojevanje. O toj je temi ispisano ve\u0107 puno knjiga i mnoge su uzbudljive same po sebi, no mislim da vi pa\u017enju \u010ditatelja vezujete bez obzira na to, upravo zbog visokog pripovjeda\u010dkog umije\u0107a.<\/em><\/p>\n

Ako ima pripoveda\u010dkog ume\u0107a koje mi tako velikodu\u0161no priznajete, ono, da budem neskroman, proizilazi iz istinitosti mojih svedo\u010denja. Nisam pisao za knjigu, nego za moje sinove i unuke. Da nije bilo gospo\u0111e Mire \u0160uvar i gospodina Tomislava Jaki\u0107a, koji su sticajem prilika pro\u010ditali moje zapise i predlo\u017eili da se objave kao knjiga, za \u0161ta sam im sada zahvalan, sve bi ostalo u porodi\u010dnom krugu.<\/p>\n

Obra\u010dun sa liberalima 1972.<\/strong><\/p>\n

Antifa\u0161izma je jo\u0161 i ostalo do danas, no posebno je pitanje gdje je nestala socijalisti\u010dka revolucija, njezine dru\u0161tvene i nadasve ekonomsko-politi\u010dke tekovine? Evo, i Srbiji danas prijeti op\u0107a privatizacija, dakle totalna kontrarevolucija, a Hrvatska je to ve\u0107 pro\u0161la?<\/em><\/p>\n

Jugoslovenski \u201cdemokratski socijalizam\u201d zaslu\u017eeno je kapitulirao jer nije pokazao spremnost i sposobnost da se reformi\u0161e. A re\u017eimi u republikama koje su ga nasledile nisu imali sposobnost da, osu\u0111uju\u0107i komunisti\u010dke proma\u0161aje, sa\u010duvaju i nastave neke zna\u010dajnije tekovine koje je on za sobom ostavio. Mislim na socijalnu pravdu, brigu za radne slojeve, besplatno le\u010denje i \u0161kolovanje, nacionalnu i versku toleranciju, kosmopolitsku spoljnu politiku, besprekorne odnose sa susedima\u2026 Ali pravde radi, treba priznati da smo i mi, nakon pobede revolucije, nemilosrdno odbacivali sve i svakoga \u0161to je li\u010dilo na pobe\u0111eni monarhisti\u010dki kapitalizam. Osveti\u0107e se i pobedni\u010dkoj \u201ckontrarevoluciji\u201d mnogo toga \u0161to se jo\u0161 i sada tako spektakularno sveti pokojnoj revoluciji.<\/p>\n

Recite nam za ovu priliku ne\u0161to o 1972. u Srbiji, barem ukratko. Tada ste napustili politi\u010dki \u017eivot, a u sklopu re\u017eimskog obra\u010duna s tzv. liberalima. \u0160to se doga\u0111alo u va\u0161oj neposrednoj blizini, kako je to izgledalo?<\/em><\/p>\n

Obra\u010dun sa tzv. liberalima 1972. bio je odbacivanje ve\u0107 uveliko sazrele potrebe za demokratskim reformama samoupravnog socijalizma Jugoslavije. Bilo je to vreme kad su oja\u010dale tendencije nacionalne dr\u017eavnosti republika i postojao je strah od slabljenja dr\u017eavnog centralizma. Titu je uspe\u0161no servirano da zahtevi liberala dovode u pitanje njegov predsedni\u010dki autoritet. Liberali su sumnji\u010deni i da su pomirljivi prema kritici federalnog centralizma i zahtevima za slabljenje kom-partijskog monopola. Prigovarano im je i \u0161to ne \u017eele da osude hrvatski maspok, iako nije nepoznato da nisu imali razumevanja ni za pomirljiv odnos maspokovaca prema podr\u0161ci koju su rado prihvatali od prousta\u0161kih elemenata iz zemlje, a naro\u010dito iz inostranstva.<\/p>\n

Nakon \u0161to smo podneli ostavke, dogovorili smo se Marko Nikezi\u0107, Latinka Perovi\u0107 i ja da odlazimo zauvek, da ne\u0107emo prihvatati nikakve nove du\u017enosti. Nikezi\u0107 i ja odlazimo u prvobora\u010dku prevremenu penziju, na koju smo imali pravo, a Latinka je odmah vredno po\u010dela svoju doktorsku disertaciju. Na\u0161li smo se tako u strogoj izolaciji, koja je uskoro postala naro\u010dito neprijatna, kad je \u0161tampa pisala o frakciona\u0161koj antititovskoj grupi, \u0161to je slutilo i na administrativne mere protiv nas. Dru\u017eili smo se po na\u0161im stanovima sa Ko\u010dom Popovi\u0107em, koji je tako\u0111e podneo ostavku iz solidarnosti sa smenjenim liberalima, i jo\u0161 nekolicinom najbli\u017eih istomi\u0161ljenika. Ipak, najgore je pro\u0161ao Mirko \u010canadanovi\u0107, kome su vojvo\u0111anski \u201cbolj\u0161evici\u201d uskratili paso\u0161 kad je morao na operaciju srca, kakva se tada jo\u0161 nije izvodila u Jugoslaviji. Re\u010deno mu je otvoren antititovcima ne\u0107emo dati pravo da idu u inostranstvo.<\/p>\n

Tomislav Jaki\u0107 dobro primje\u0107uje: zanimala bi nas i va\u0161a poratna sje\u0107anja, jer se u bitnom tu doti\u010dete samo istrage provedene nad vama 1952. Ali jo\u0161 ste dva desetlje\u0107a aktivno sudjelovali u vrhu unutarnje i vanjske politike FNRJ\/SFRJ. Ima li \u0161anse da Jaki\u0107u i nama ostalima ispunite \u017eelju?<\/em><\/p>\n

Gospodin Jaki\u0107 misli, pre svega, na razdoblje posle 1952, kad sam 12 godina bio u vrhu ili na \u010delu jugoslovenske diplomatije. O tom razdoblju ne bih mogao pisati samo po se\u0107anju, a nisam mogao imati pristup ni arhivi mog ministarstva. Nisam raspolagao \u010dak ni sopstvenim rukopisima iz tog perioda, jer iz razumljivih razloga nisam mogao da ih ponesem sa sobom kad sam na onakav na\u010din napu\u0161tao svoju kancelariju. \u017dao mi je, jer su neki moji kolege poneli sa sobom i kopije dr\u017eavnih strogo poverljivih dokumenata i na osnovu njih kasnije napisali neke zanimljive knjige. Na kraju knjige dodao sam prilog o partijskoj istrazi 1952. jer je to epilog doga\u0111aja koji se odnose na moj boravak u usta\u0161kom zatvoru i smrtnu presudu prekog suda u Sremskoj Mitrovici.<\/p>\n

Novossti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mirko Tepavac: Usta\u0161e i \u010detnici nisu nestali, kao \u0161to znamo, nego su se jo\u0161 omasovili. A lijeva alternativa kao da je posljednjih desetlje\u0107a uglavnom i\u0161\u010dezla.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-115423","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/115423","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=115423"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/115423\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=115423"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=115423"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=115423"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}