{"id":115231,"date":"2013-06-02T08:26:56","date_gmt":"2013-06-02T06:26:56","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=115231"},"modified":"2013-06-01T22:19:06","modified_gmt":"2013-06-01T20:19:06","slug":"kroz-oci-se-vide-i-druge-bolesti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/06\/02\/kroz-oci-se-vide-i-druge-bolesti\/","title":{"rendered":"Kroz o\u010di se vide i druge bolesti"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Kod posete o\u010dnom lekaru mo\u017ee lako da se dogodi da on, umesto pogor\u0161anja dioptrije, ustanovi neku drugu bolest – dijabetes, multipla sklerozu, bolesti jetre, reumu pa \u010dak i karcinom.<\/p>\n

“Mo\u017ee se dogoditi da vam prilikom pregleda oftalmolog ka\u017ee: ‘Idite kod ginekologa! \u010cini se kao da imate karcinom dojke'”, ka\u017ee za Doj\u010de Vele profesor Valter Konen sa Univerzitetske klinike u Kelnu. On dodaje da ipak nije u stanju da prepozna svaki oblik karcinoma dojke, ali ukoliko je re\u010d o oblicima raka u zavr\u0161noj fazi, onda se metastaze lako mogu videti i na pozadini oka. “Tada znam da je toj osobi preostalo jo\u0161 samo \u0161est meseci \u017eivota”, ka\u017ee Konen.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, o\u010dni lekar mo\u017ee vrlo \u010desto da prepozna bolesti na osnovu pregleda o\u010diju. To su pre svega dijabetes, multipla skleroza, visoki krvni pritisak, reuma ili bolesti jetre.<\/p>\n

“\u017du\u0107kasta boja u o\u010dima mo\u017ee \u010desto da bude znak nekog internisti\u010dkog oboljenja. \u010cesto je re\u010d o bolestima jetre, o akutnom ili hroni\u010dnom hepatitisu. U svakom slu\u010daju, \u0161to se pre otkrije, utoliko se lak\u0161e mo\u017ee i le\u010diti”, navodi Valter Konen.<\/p>\n

Konen navodi da je ve\u0107ina njegovih pacijenata u prvom trenutku veoma iznena\u0111ena njegovom dijagnozom. Pogotovo ako je re\u010d o dijabetesu.<\/p>\n

“Upravo \u0161e\u0107erna bolest na o\u010dima ostavlja vidni trag. Re\u010d je popu\u0161tanju vidnog tkiva, kao i o sitnim krvarenjima mre\u017enja\u010de\u201c, ka\u017ee profesor Berthold Zajc, predsednik Nema\u010dkog oftalmolo\u0161kog dru\u0161tva. On obja\u0161njava da se prilikom pregleda, zenice oka mogu pro\u0161iriti i do 60 puta \u0161to lekarima omogu\u0107ava detaljnu sliku stanja vida i o\u010diju.<\/p>\n

“Kada je re\u010d o dijabeti\u010dkoj rinopatiji, ona nastaje usled visokog nivoa \u0161e\u0107era u krvi \u0161to opet uzrokuje o\u0161te\u0107enje mre\u017enja\u010de. To mo\u017ee da dovede do slepila”, ka\u017ee Zajc i dodaje da u Nema\u010dkoj godi\u0161nje oko 2.000 pacijenata upravo zbog toga u potpunosti izgubi vid.<\/p>\n

“Mo\u017eemo re\u0107i da u na\u0161u polikliniku svakoga dana dolazi oko 60 ili 70 pacijenata. Svakog dana, ili svakog drugog dana imamo slu\u010daj da u o\u010dima na\u0111emo ne\u0161to \u0161to upu\u0107uje na neku drugu op\u0161tu bolest”, navodi on.<\/p>\n

Oftalmolozi mogu da dijagnostifikuju i neke autoimune bolesti, kao \u0161to je na primer multipla skleroza (MS). Re\u010d je o neurodegenerativnom oboljenju, bolesti koja napada belu masu centralnog nervnog sistema.<\/p>\n

Multipla skleroza poga\u0111a produ\u017eetke \u0107elija neurona na kojima pojedini delovi mijelinskog omota\u010da reaguju upalama i tako propadaju. To mo\u017ee da dovede do nepokretnosti. \u010cesto je pogo\u0111en jedan odre\u0111eni \u017eivac u mozgu koji je odgovoran za pokretljivost o\u010diju. To zna\u010di da pacijenti mogu, umesto jedne, odjednom da vide dve slike, a smanjuje se i o\u0161trina vida.<\/p>\n

O\u010dni lekari neretko mogu da prepoznaju i reumatska oboljenja. “Promene prime\u0107uju i sami pacijenti. Tipi\u010dni simptomi su, recimo, da imate utisak kao da je sve \u0161to vidite u magli. Do tog fenomena dovodi upala prednjih o\u010dnih \u017eivaca”, obja\u0161njava Zajc.<\/p>\n

On dodaje da se i bolesti jetre i \u0161titne \u017elezde tako\u0111e mogu ustanoviti preko pregleda o\u010diju. Na primer Bazedovljeva bolest (autoimuna bolest \u0161titne \u017elezde) pa \u010dak i “Morbus Vilson” (poreme\u0107aj prilikom razmene materije u organizmu, odnosno, tu dolazi do nagomilavanja bakra u tkivima).<\/p>\n

“Taj poreme\u0107aj u o\u010dima prepoznaje se preko takozvanog Kajzer Flaj\u0161erovog prstena. To je prsten sme\u0111e boje na obodu ro\u017enja\u010de, a formira se upravo zbog nagomilavanja bakra u tkivu. U tom slu\u010daju, pacijent mora hitno na pregled kod interniste”, obja\u0161njava Zajc.<\/p>\n

Tokom studija, studenti koji \u017eele da se specijalizuju iz oftalmologije, slu\u0161aju i predavanja na temu “O\u010di i op\u0161ta oboljenja” na kojima upravo mogu da dobiju uvid u povezanost stanja o\u010diju i op\u0161teg stanja organizma. “Ta predavanja pokazuju upravo \u010dinjenicu da se oftalmolozi ne bave samo o\u010dima ve\u0107 i drugim oboljenjima”, ka\u017ee Zajc.<\/p>\n

Isto tako, on dodaje da je u medicini itekako va\u017ena saradnja raznih lekara. Na primer, ako je re\u010d o tumoru na mozgu, postoji toliko pitanja na koja se mo\u017ee odgovoriti samo pregledom o\u010diju: Doga\u0111a li se da pacijent povremeno potpuno gubi vid? Moramo li napraviti pregled vidnog polja? Postoji li ve\u0107 oslabljenje o\u010dnih \u017eivaca?<\/p>\n

Drugim re\u010dima, pregled kod o\u010dnog lekara u svakom slu\u010daju mo\u017ee da bude od mnogo ve\u0107e va\u017enosti od samog merenja dioptrije. “Stalno se doga\u0111a da nas pacijenti hvale i zahvaljuju nam se jer smo im pomogli da prepoznaju neku drugu bolest. Ona se ina\u010de ne bi izle\u010dila ve\u0107 bi se verovatno, u potaji razvijala dalje”, ka\u017ee Zajc.<\/p>\n

Doj\u010de Vele<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kod posete o\u010dnom lekaru mo\u017ee lako da se dogodi da on, umesto pogor\u0161anja dioptrije, ustanovi neku drugu bolest – dijabetes, multipla sklerozu, bolesti jetre, reumu pa \u010dak i karcinom. “Mo\u017ee se dogoditi da vam prilikom pregleda oftalmolog ka\u017ee: ‘Idite kod ginekologa! \u010cini se kao da imate karcinom dojke'”, ka\u017ee za Doj\u010de Vele profesor Valter Konen […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-115231","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/115231","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=115231"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/115231\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=115231"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=115231"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=115231"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}