{"id":115173,"date":"2013-06-01T09:52:07","date_gmt":"2013-06-01T07:52:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=115173"},"modified":"2013-06-01T09:52:07","modified_gmt":"2013-06-01T07:52:07","slug":"ne-sasvim-nepovezane-napomene-o-poverenju-pravdi-i-nacionalizmu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/06\/01\/ne-sasvim-nepovezane-napomene-o-poverenju-pravdi-i-nacionalizmu\/","title":{"rendered":"Ne sasvim nepovezane napomene o poverenju, pravdi i nacionalizmu"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e:Vladimir Gligorov<\/p>\n

Kako bi se moglo ste\u0107i poverenje, do\u0107i do uverljivosti, a da se ne preuzimaju nikakve ili bar ne dodatne obaveze? To je otprilike odgovor koji vlada i centralna banka tra\u017ee od eventualnog sporazuma sa Me\u0111unarodnim monetarnim fondom (MMF). Nama on, ka\u017ee se, u stvari nije potreban, jer je sve u redu sa na\u0161om privrednom politikom, ali bi bilo korisno ukoliko bi i MMF to potvrdio takozvanim sporazumom iz predostro\u017enosti. Za\u0161to je on bolji od alternativnog stendbaj sporazuma?<\/p>\n

Iz dva razloga, ra\u010duna se. Jedan je da se dobije podr\u0161ka za najavljenu privrednu politiku, dok stendbaj program zahteva njenu promenu, a drugi je da tro\u0161kovi odstupanja od takvog dogovora nisu veliki, jer on ne sadr\u017ei finansijske obaveze kao stendbaj sporazum. Ovo drugo se vidi i iz \u010dinjenice da su srpske vlasti ve\u0107 znale da uslove takvog sporazuma ne po\u0161tuju, u kom slu\u010daju on naprosto prestaje da va\u017ei. Tako da se, ra\u010duna se, dobija podr\u0161ka, a sa njome i pove\u0107ano poverenje u mere privredne politike, a da se zapravo ne smanjuje sloboda diskrecionog odlu\u010divanja. Jer, veruje se, svi \u0107e u\u010dvrstiti o\u010dekivanja, zasnovana na sporazumu, da \u0107e se sprovoditi dogovorena politika, a vodi\u0107e se zapravo ona koja vladi i centralnoj banci najvi\u0161e odgovara, uglavnom u skladu sa promenama politi\u010dkih okolnosti.<\/p>\n

Koliko je ta strategija ostvariva? Minimalno. Zapravo, ukoliko okolnosti sugeri\u0161u potrebu za stendbaj aran\u017emanom, a vlada je zainteresovana samo za sporazum iz predostro\u017enosti, to jedino mo\u017ee da se tuma\u010di kao njena nespremnost da ulo\u017ei potrebni politi\u010dki kapital kako bi se obezbedila potrebna promena privredne politike.<\/p>\n

Kako bi se videlo da li je to i zaista tako? Ta pove\u0107ana uverljivost vladine privredne politike, koja se sporazumom sa Me\u0111unarodnim monetarnim fondom \u017eeli obezbediti, trebalo bi da ima pozitivnu posledicu u vidu smanjenja tro\u0161kova zadu\u017eivanja, javnog, pa posledi\u010dno i privatnog. Ideja je, dakle, da se recimo preuzme obaveza pove\u0107ane \u0161tednje, a da se zapravo ona ne ispuni, jer se tom najavom upisanom u sporazum uti\u010de na smanjenje kamatnih stopa, budu\u0107i da kreditori imaju poverenje u MMF, pa za pove\u0107anom \u0161tednjom nema ni potrebe. Tako bi se sporazumom iz predostro\u017enosti pozajmilo povrenje koje u\u017eiva MMF, prakti\u010dno besplatno, i obezbedile pozitivne posledice koje iz toga proizlaze, pa zapravo i ne bi bilo potrebe da se izvr\u0161avaju obaveze iz samog sporazuma.<\/p>\n

Izvodivost ovakve strategije zavisi od stanja u kojem se nalazi privreda i od postoje\u0107eg poverenja u vladinu politiku. Recimo, na po\u010detku mandata ove vlade, stanje u javnim finansijama, ali i u privredi, bilo je takvo da bi MMF najvi\u0161e pomogao stendbaj aran\u017emanom. Vlada je ra\u010dunala da nikakav sporazum nije potreban, da bi se sada suo\u010dila sa neispunjenim sopstvenim programom privrednog prilago\u0111avanja, pre svega kada je re\u010d o fiskalnoj odr\u017eivosti, uprkos \u010dinjenici da su, u me\u0111uvremenu, kamatne stope na strane kredite smanjene (najvi\u0161e kao posledica politike Evropske centralne banke, ali to je nezavisna tema). To ne mo\u017ee a da ne uti\u010de negativno na uverljivost privredne politike, usled \u010dega se sada ponovo razmi\u0161lja o tome da se MMF pozove u pomo\u0107, ali samo kao \u017eirant, da se tako izrazim.<\/p>\n

Da li \u0107e do toga zaista i do\u0107i nije izvesno, iz istih razloga kao i pro\u0161le godine. Naime, program koji bi MMF zahtevao, i koji bi bio sklopljen, otkrio bi \u010dinjenicu da je stanje gore nego \u0161to se govori, usled \u010dega bi se njime smanjilo poverenje u vladinu politiku, osim ukoliko bi to bio stendbaj program, koji mnogo vi\u0161e obavezuje obe strane. Koji, pak, ima tu neprijatnu stranu da se ne mo\u017ee druga\u010dije tuma\u010diti nego kao priznanje da je pro\u0161logodi\u0161nja odluka o strategiji privredne politike bila pogre\u0161na.<\/p>\n

(Ovo je nezavisno od toga koji je sadr\u017eaj programa, koji mo\u017ee da bude uskla\u0111en sa bilo \u010dijom idejom o po\u017eeljnoj i izvodivoj privrednoj politici, na primer zasnovanoj na nekoj specifi\u010dnoj ideji socijalne pravde. Uzmimo da vlada sama odlu\u010di na koji na\u010din \u017eeli da re\u0161ava privredne probleme sa kojima se suo\u010dava, i uzmimo da je MMF spreman da taj program podr\u017ei, kakav god da je \u2013 problem poverenja ili uverljivosti ostaje isti. \u0160tavi\u0161e, programi koje MMF na kraju predla\u017ee uglavnom su oni do kojih se dolazi kada se svi drugi koji se smatraju prihvatljivijima isprobaju i poka\u017eu kao neuspe\u0161ni. Da su uspe\u0161ni, problem izbora pogodnog sporazuma sa ovom me\u0111unardonom ustanovom se ne bi ni postavljao.)<\/p>\n

Postoji neka daleka veza izme\u0111u ove politi\u010dke dileme i povremenih izjava srpskih vlasti da je pravda (ponekad socijalna pravda) osnovna vrednost srpskog naroda. Na margini takvih izjava je i tvrdnja ruskog ambasadora da je to, pravda, osnovna slovenska vrednost. Ne od ju\u010de, nego naravno od kada postoje Srbi i Sloveni. Ukoliko bi to bilo ta\u010dno, trebalo bi da srpsko dru\u0161tvo i dr\u017eava, a i sva slovenska dru\u0161tva i dr\u017eave, budu primeri pravde i posebno socijalne pravde. To na \u017ealost nikako nije u skladu sa \u010dinjenicama, ni trenutnim ni istorijskim. Zapravo, po pravdi i pravi\u010dnosti srpska i mnoge druge slovenske dr\u017eave nikako nisu uzorne. O sudbini pravde i pravi\u010dnosti u ruskoj istoriji da se i ne govori. Sugestija je, \u010dini se, da je re\u010d o vrednosti i vrlini koja nikako ne mo\u017ee da se ispolji zbog svetske i istorijske nepravde, \u0161to je bolje ne komentarisati.<\/p>\n

Kako, uglavnom nevezano sa tim, ceniti domete nove srpske spoljne politike? Uzmimo za primer politiku prema Kosovu i Evropskoj uniji. Tu sve zavisi od toga da li je re\u010d o dugoro\u010dnoj ili privremenoj promeni politike. Ukoliko se zaista te\u017ei \u010dlanstvu u Evropskoj uniji, trebalo bi o\u010dekivati da postoji spremnost da se Kosovo prizna kao nezavisna dr\u017eava, bar u \u010dasu potpisivanja ugovora o u\u010dlanjenju sa Evropskom unijom (mada ta spremnost mora po implikaciji biti jasna ve\u0107 sada). Ukoliko te spremnosti nema, re\u010d je o politici pobolj\u0161anja odnosa sa Evropskom unijom uz normalizaciju odnosa sa Kosovom, takvim kakvo je ustanovljeno odgovaraju\u0107im me\u0111unarodnim odlukama.<\/p>\n

Isto va\u017ei i za odnos prema Bosni i Hercegovini. Zemlja \u010dlanica Evropske unije ne mo\u017ee da ima teritorijalne aspiracije prema drugim dr\u017eavama, pa ni da preuzima odgovornost za eventualne secesionisti\u010dke odluke u drugim dr\u017eavama. Primera radi, Albanija ne mo\u017ee da te\u017ei da bude \u010dlan Evropske unije i da ima za cilj pro\u0161irenje na Kosovo. A isto va\u017ei i za Hrvatsku i Srbiju kada je re\u010d o Bosni i Hercegovini. Stoga se na primeru politike prema Bosni i Hercegovini postavlja isto pitanje odnosa strate\u0161kih ciljeva i trenutnih postupaka.<\/p>\n

Isku\u0161enja su samo naizgled razli\u010dita. U slu\u010daju Kosova, izri\u010dito se ka\u017ee da se njegova nezavisnost nikada ne\u0107e priznati, \u0161to u najmanju ruku odr\u017eava stanje strate\u0161ke dvosmislenosti. U slu\u010daju Bosne i Hercegovine, nedostaje jasan stav o tome koje je odgovornosti Srbija spremna da prihvati u slu\u010daju secesije Republike Srpske? Tako da se i tu radi o politici strate\u0161ke dvosmislenosti.<\/p>\n

Kona\u010dno, o nacionalizmu se \u010desto govori kao o ose\u0107anju (bliskosti, zajedni\u0161tva, pripadnosti, identiteta) iz kojeg, nekim ne sasvim doku\u010divim na\u010dinom zaklju\u010divanja, proisti\u010de i te\u017enja da nacija i dr\u017eava budu teritorijalno koekstenzivne. Sve teorije nacija i dr\u017eava, bar one koje su meni poznate, koje ili polaze ili se oslanjaju na te pretpostavke o nacionalizmu \u2013 nisu konzistentne i uglavnom su beskorisne za obja\u0161njavanje nacionalisti\u010dkih politika. Ostavljaju\u0107i po strani nacionalisti\u010dka ose\u0107anja, \u0161ta god to bilo, sve teorije koje se zasnivaju na kolektivnom identitetu su, \u0161to bi se reklo, question begging. Jer se odjednom pojavljuju svakojaka kolektivna bi\u0107a, zna\u010denja, zajednice smisla i, naravno, kolektivna prava i obaveze, koji se pripisuju nekom \u201cmi\u201d koje traje neograni\u010deno dugo \u2013 a \u0161to sve zajedno ne zna\u010di ni\u0161ta.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

O vezi izme\u0111u MMF-a i pravde kao osnovne vrednosti srpskog naroda.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-115173","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/115173","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=115173"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/115173\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=115173"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=115173"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=115173"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}