{"id":114820,"date":"2013-05-29T07:57:21","date_gmt":"2013-05-29T05:57:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=114820"},"modified":"2013-05-28T21:17:41","modified_gmt":"2013-05-28T19:17:41","slug":"jugoslaviju-je-dezintegrisalo-svjetsko-trziste","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/05\/29\/jugoslaviju-je-dezintegrisalo-svjetsko-trziste\/","title":{"rendered":"Jugoslaviju je dezintegrisalo svjetsko tr\u017ei\u0161te"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Rade Dragojevi\u0107<\/strong><\/p>\n

Me\u0111u brojnim gostima netom zavr\u0161enog festivala Subversive bio je i Vladimir Unkovski Korica, sociolog i istra\u017eiva\u010d, trenuta\u010dno na doktoratu na London School of Economics. Uskoro mu izlazi knjiga pod naslovom \u201cEkonomska borba za vlast u Jugoslaviji od Drugog svetskog rata do nesvrstanosti\u201d. Razgovarali smo upravo o tezama iz te knjige vezanim uz po\u010detke samoupravljanja u Jugoslaviji i novim uvidima do kojih je autor do\u0161ao. Koristio se Arhivom Jugoslavije, kao i radom i dijelom dokumentacije koju je posjedovala beogradska sociologinja Olivera Milosavljevi\u0107.<\/p>\n

U knjizi ste do\u0161li do nekih novih nalaza vezano uz po\u010detke samoupravljanja i razvoja socijalizma u Jugoslaviji. O \u010demu se to\u010dno radi?<\/em><\/p>\n

U svom sam istra\u017eivanju godinu 1944. i oslobo\u0111enje Beograda uzeo kao po\u010detnu ta\u010dku kad se uspostavlja partizanska, odnosno komunisti\u010dka vlast u zemlji. Zavr\u0161avam s martom 1962. godine, sa trodnevnom sednicom Izvr\u0161nog komiteta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, na kojoj se vrh Partije prvi put jasno sukobio oko nacionalnih pitanja. Glavna mi je hipoteza bila da se od samog po\u010detka samoupravlja\u010dkog procesa javlja jedna ambivalentnost u vezi s tim. Naime, ta ideja poku\u0161ava kombinovati dve stvari: radni\u010dko upravljanje \u2013 dakle koristi se jedna empancipatorska ideja \u2013 i primenu tr\u017ei\u0161nih mehanizama unutar Jugoslavije, ali i na me\u0111unarodnom planu. Napetost izme\u0111u te dve ideje ja\u010da onako kako ja\u010daju me\u0111urepubli\u010dke razlike unutar jugoslavenske zajednice, \u0161to posebno dolazi do izra\u017eaja kad se potpuno otvaramo svetskom tr\u017ei\u0161tu. Na taj se na\u010din, me\u0111u ostalim, na dnevni red vra\u0107a i nacionalno pitanje. Najvi\u0161e me u radu interesovao dezintegracioni efekat svetskog tr\u017ei\u0161ta, kako na samu Jugoslaviju tako i na radni\u010dku klasu.<\/p>\n

Razlozi uvo\u0111enja samoupravljanja<\/strong><\/p>\n

Za\u0161to se rukovodstvo Partije odlu\u010dilo na samoupravljanje?<\/em><\/p>\n

Prvi cilj jugoslavenskih komunista bio je da zemlju izvu\u010de iz siroma\u0161tva, ali ne na na\u010din na koji su to radile razvijene zemlje, dakle rast na ra\u010dun drugih, siroma\u0161nijih zemalja, nakon \u010dega bi redovito sledilo zatvaranje vrata prema svim nerazvijenima. Trebalo je, dakle, prona\u0107i neki alternativni na\u010din da se to re\u0161i. Sovjetski Savez to je radio putem dr\u017eavnog administrativnog plana. Jugoslavenski komunisti na po\u010detku su tako\u0111e imali takav plan, \u0161tavi\u0161e, imali su ga prvi u Isto\u010dnoj Evropi. Plan je ve\u0107 unapred predvi\u0111ao druga\u010diji tip razvoja od onog sovjetskog, ali nije predvi\u0111ao kombinaciju radni\u010dkog samoupravljanja i tr\u017ei\u0161nih mehanizama. U jeku borbe protiv Staljina, dakle nakon 1948. godine, javila se ideja samoupravljanja. Da bi zadobili legitimitet za tako ne\u0161to novo, jugoslavenski su komunisti najpre predstavili jugoslavensku revoluciju kao autenti\u010dnu revoluciju koja ima podr\u0161ku u masama. Problem nastaje kad se uvi\u0111a da usled spoljnih pritisaka, vojne intervencije i blokade, \u0161to je dovelo do problema sa uvozom, Jugoslavija ne\u0107e uspeti da izvr\u0161i petogodi\u0161nji plan. Iako su koristili mobilizatorske mehanizme, poput kolektivizacije i organizovanja radnih brigada \u010dime se htelo podi\u0107i radni\u010dki elan, nije se uspevalo. Osim toga, takav visoki nivo mobilizacije dosta je remetio sam redovni rad, kao i rad uprave u samim firmama. Po\u010detkom 1949. godine bilo je jasno da se plan ne izvr\u0161ava. Dodatni problem bio je taj da su paralelno s time radnici, pogotovo udarnici, zadobivali sve ve\u0107u vlast, kako nad odre\u0111enim procesima rada tako i materijalnom u smislu, budu\u0107i da su uprave morale da ih ispla\u0107uju za dobar rad. Partija se onda odlu\u010duje okrenuti upravo tim radnicima-udarnicima, koji su na razli\u010ditim forumima i konferencijama ionako stalno zagovarali izvr\u0161enje plana prema naredbama Partije i koji su kritikovali birokratizovanost uprave, da se krene s uvo\u0111enjem prvih elemenata samoupravljanja. Sredinom 1949. godine javila se ideja da se uvedu radni\u010dki saveti u industriju. Me\u0111utim, Partija je uvo\u0111enje samoupravljanja iskoristila i zato da podeli samo radni\u0161tvo na one najbolje, udarnike, koji \u0107e ostati u tvornicama, i na one koji \u0107e izgubiti poslove. Uz to, Partija je shvatila da ne mo\u017ee da nastavi onim ranijim visokim tempom industrijalizacije i radne mobilizacije (radne brigade, kolektivizacija i radne akcije), morala je da spusti loptu na zemlju, da ne bi izgubila poverenje naroda.<\/p>\n

Koje su jo\u0161 bile posljedice uvo\u0111enja samoupravljanja?<\/em><\/p>\n

Ideja da se pove\u0107a participacija radnika bila je iskrena. Me\u0111utim, uloga direktora ni zakonski nikada nije bila dovedena u pitanje. Svakako, jedna od ideja je bila i da se \u2013 dugoro\u010dno gledano \u2013 ukine najamni rad koji je npr. jo\u0161 uvek postojao u Sovjetskom Savezu. Naime, tamo je dr\u017eava i dalje bila glavni poslodavac, a ovdje je bila ideja ukinuti odnos zavisnosti. Ideja je bila tako\u0111e da se radni\u010dki savjeti povezuju preko lokalnih politi\u010dkih zajednica, koje su se u prvo vreme zvale komune i da se takvim horizontalnim povezivanjem izgradi neki oblik tr\u017ei\u0161ta. Cilj je bio da jednog dana na\u0161a samoupravna preduze\u0107a, kao i cele grane, mogu da se plasiraju na svetskom tr\u017ei\u0161tu. Tu je ideju nedvosmisleno naveo Boris Kidri\u010d u Privrednom savetu Vlade FNRJ 1950. godine, \u010diji je bio predsednik.<\/p>\n

Bespovratna pomo\u0107 Amerike<\/strong><\/p>\n

Vratimo se va\u0161oj tezi o tr\u017ei\u0161tu kao dezintegracionom faktoru, kako za Jugoslaviju tako i za radni\u010dku klasu. Mo\u017eete li to pobli\u017ee objasniti?<\/em><\/p>\n

Bilo je o\u010digledno da centralizovani sistem nije funkcionisao kako je Partija htela. Drugo, na\u0161i su komunisti otpo\u010detka pokazivali otvorenost, jo\u0161 od kraja rata. S jedne su strane s pravom bili ponosni da su uspeli da izvr\u0161e revoluciju, da oslobode zemlju od fa\u0161izma, posledica \u010dega je bio ose\u0107aj da \u0107e komunizam da se \u0161iri itd. Me\u0111utim, kako smo opisali, ve\u0107 1947. i 1948. Jugoslavija ima jako velike probleme: Sovjetski Savez nije joj dao para koliko se o\u010dekivalo, a sa po\u010detkom blokade presu\u0161ili su i resursi potrebni kao izvori akumulacije. Na\u0161a Partija nije htela da udari po selja\u0161tvu kao \u0161to je to uradio Staljin 1930-ih, jer su znali da im je potrebna podr\u0161ka naroda protiv Staljina, tako da se kao odgovor nametao Zapad. Zapad je neposredno posle raskida Tito \u2013 Staljin odlu\u010dio da ponudi tu pomo\u0107, ukoliko je Tito zatra\u017ei, i da pritom ne postavlja nikakve politi\u010dke uslove. Me\u0111utim, bilo je jasno da \u0107e uz to otvaranje i\u0107i i odre\u0111eni kompromisi. Deo razmi\u0161ljanja bio je da \u0107emo ideju samoupravljanja kao ideju antietatisti\u010dkog sistema plasirati na Zapad kao na\u010din da se diferenciramo. U tom je smislu govorio i Edvard Kardelj u decembru 1949. godine u Centralnom komitetu, kojom prilikom je prvi put pomenuto samoupravljanje na nekom zvani\u010dnom sastanku partijskog vrha. U takvom kontekstu se prihva\u0107a ameri\u010dka pomo\u0107. Prvi kontakti o pomo\u0107i, o tome pi\u0161e i Darko Beki\u0107 u svojoj knjizi \u201cJugoslavija u hladnom ratu\u201d, ostvarili su se jo\u0161 u martu 1949, kad se kao posrednik javlja Fitzroy McLean, na\u0161 veliki prijatelj iz rata. Godine 1951. krenule su da sti\u017eu velike sume i perspektiva se otvorila. Negde do, \u010dini mi se, 1957. pomo\u0107 je bila bespovratna. To je bila najve\u0107a ameri\u010dka pomo\u0107 po glavi stanovnika za neku zemlju, osim za Izrael. Bio je to na\u0161 Marshallov plan. Nakon 1957. pomo\u0107 sti\u017ee kroz kreditiranje, uz ideju da \u0107e se izvozom kompenzirati tro\u0161kovi kreditiranja.<\/p>\n

Je li u vrijeme implementacije novog modela dolazilo do dodatnog pritiska na sam rad i radni\u010dku klasu?<\/em><\/p>\n

Istra\u017eivanja na\u0161ih sociologa 1960-ih jasno su pokazala da je stvaran sistemski pritisak na rad, koji je onda, me\u0111u ostalim, stvarao podelu izme\u0111u onih koji su bili preduzetniji i onih koji su radili u pogonima, u samim tvornicama, dakle podelu na radni\u0161tvo i menad\u017ement. Ta podela postaje vrlo o\u0161tra posle 1965. godine, kad su uvedene dotad najradikalnije tr\u017ei\u0161ne reforme. Partijski kadar koji je najvi\u0161e zagovarao tr\u017ei\u0161ne reforme te je 1965. kona\u010dno do\u0161ao u priliku da proba sa tr\u017ei\u0161nim modelom, \u0161to dovodi do rapidnog pove\u0107anja razlika u dohotku izme\u0111u radnika i tehnomenad\u017eerske strukture. Otada nadalje vi\u0161e se cenilo da se ne\u0161to proda nego da se ne\u0161to proizvede.<\/p>\n

Prema ovome \u0161to ste izlo\u017eili, \u010dini se da su na\u0161i komunisti uveli samoupravljanje iz pragmati\u010dnih razloga? <\/em><\/p>\n

Za\u0161to sve to nije uspelo? Verujem da su komunisti bili iskreni kad su rekli da ho\u0107e da daju vlast radni\u0161tvu. U tom smislu, nije \u010dudno da je Kardelj nastavio uporno, \u010dak i kad je prema nekim pokazatelji bilo jasno da sistem ra\u0111a birokraciju vi\u0161e nego \u0161to bi trebalo, da tra\u017ei na\u010din da se samoupravni sistem samostalno izbori protiv birokracije. Ono \u0161to smatram najva\u017enijim za socijalizam jeste samooslobo\u0111enje radni\u010dke klase. Smatram tako\u0111e da je ideja kao \u0161to je samoupravljanje bitan element toga. Hteo sam svojom knjigom da objasnim na\u0161oj javnosti za\u0161to to nije uspelo i drago mi je da sam mogao da poka\u017eem da problem nije bio nedostatak tr\u017ei\u0161ta nego upravo suprotno, dakle previ\u0161e tr\u017ei\u0161ta. Hteo sam da odbranim levu ideju od takvih napada.<\/p>\n

Neiskori\u0161\u0107eni potencijal Kolubare<\/strong><\/p>\n

U jednom ste tekstu napisali: \u201cMarx je tokom evropske revolucije 1848. uo\u010dio da poslodavci i srednja klasa ulaze u akciono jedinstvo sa radni\u0161tvom i drugim potla\u010denim klasama ne bi li sru\u0161ili feudalnu apsolutisti\u010dku diktaturu, poput carskog re\u017eima u Rusiji. Ukoliko pokret odozdo po\u010dne da poslodavcima i profesionalcima oduzima dru\u0161tvene privilegije, oni su spremni da povuku ko\u010dnicu i pre\u0111u na suprotnu stranu. Ne\u0161to sli\u010dno se dogodilo i tokom petooktobarske revolucije u Srbiji<\/em>.\u201d \u0160to se to dogodilo u Srbiji?<\/em><\/p>\n

Tu sam pisao o jednoj ideji koju je Trocki uzeo od Marxa, vezano uz revoluciju 1848. protiv autokratije i feudalizma. Naime, tada je bur\u017eoazija, upla\u0161ena od mase koju je pokrenula protiv starog sveta, pre\u0161la na drugu stranu. Izdala je revoluciju. Marx je napisao da svaki pokret mo\u017ee da krene kao demokratski, ali uvek zavr\u0161ava kao klasni. Trocki je tu ideju opisao na primeru 1905. u Rusiji. Tada je bur\u017eoazija, tj. liberali, krenula kao deo revolucionarnog pokreta. Me\u0111utim, \u010dim joj je car ne\u0161to malo ponudio, ona je stala i izdala ideje zbog kojih je krenula. Ali i car je onda odmah izdao nju, tako da je ispala potpuno nemo\u0107na i do kraja ostala na marginama socijalnog procesa. Nakon toga, glavna borba u Rusiji vodi se izme\u0111u autokratske vlasti i naroda predvo\u0111enog radni\u010dkom klasom.<\/p>\n

Sli\u010dne stvari mo\u017eemo da vidimo u demokratskim pokretima koji u sebi sadr\u017ee i levicu i desnicu, \u010desto i bur\u017eoaziju i radni\u010dku klasu. Smatram da je takav pokret postojao u Srbiji 2000. godine, kad se opozicija ujedinila protiv Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Klju\u010dan trenutak petooktobarske revolucije bio je kad su rudari Kolubare u\u0161li u \u0161trajk. Interesantan je bio taj trenutak, kao da je sve stalo u Srbiji, kao da se samo \u010dekalo \u0161ta \u0107e da urade rudari. Milo\u0161evi\u0107 je rudarima poslao svog generala Neboj\u0161u Pavkovi\u0107a da pri\u010da sa radni\u0161tvom, a opozicija je poslala svog generala Mom\u010dila Peri\u0161i\u0107a sa istim zadatkom. Tek kad su radnici odlu\u010dili \u0161ta \u0107e da urade, postalo je jasno tko \u0107e da pobedi. Tako\u0111e, jedna od interesantnih stvari koje je Zoran \u0110in\u0111i\u0107 uradio jeste da je pozvao radnike da izbace Milo\u0161evi\u0107eve ljude iz uprava preduze\u0107a. Radnici su neko vreme \u010dak dr\u017eali te fabrike, jer su isterali stare rukovodioce, imali su neku svoju upravu. Tako je na nekoliko meseci bio vra\u0107en stari zakon o samoupravljanju jo\u0161 iz Titovog doba. To je sve pokazalo koliki potencijal Kolubare i radni\u010dke klase mo\u017ee da bude, do mere da je postojao potencijal da se otvori pitanje socijalizma. Za\u0161to se to pitanje ipak nije otvorilo? Me\u0111u ostalim i zato jer je, politi\u010dki re\u010deno, ve\u0107 dugo vremena ideja komunizma bila vezana uz Milo\u0161evi\u0107a i stranku JUL. Iako su radnici preuzeli stvarnu vlast na odre\u0111enim nivoima dru\u0161tva, nikad nisu oformili nezavisnu politi\u010dku opciju koja je mogla da tu revoluciju odnese dalje nego \u0161to je liberalna bur\u017eoazija \u017eelela.<\/p>\n

Novossti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vladimir Unkovski Korica: Ideja da se pove\u0107a participacija radnika bila je iskrena. Me\u0111utim, uloga direktora ni zakonski nikada nije bila dovedena u pitanje<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-114820","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/114820","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=114820"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/114820\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=114820"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=114820"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=114820"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}