{"id":114755,"date":"2013-05-28T09:02:37","date_gmt":"2013-05-28T07:02:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=114755"},"modified":"2013-05-28T09:02:37","modified_gmt":"2013-05-28T07:02:37","slug":"sta-nam-govore-reci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/05\/28\/sta-nam-govore-reci\/","title":{"rendered":"\u0160ta nam govore re\u010di"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: David Brooks<\/strong><\/p>\n

Pre otprilike dve godine, ljudi iz kompanije Google su objavili bazu podataka od 5,2 miliona knjiga izdatih izme\u0111u 1500. i 2008. godine. Mo\u017eete da pretra\u017eite odre\u0111eni termin u bazi podataka i saznate koliko se neka re\u010d koristila u razli\u010ditim epohama.<\/p>\n

Baza podataka vam ne govori kako je ta re\u010d upotrebljena, ve\u0107 samo koliko je \u010desto upotrebljavana. Me\u0111utim, rezultati otkrivaju zanimljive kulturne promene. Na primer, neko je ukucao re\u010d \u201ekokain\u201c u pretra\u017eiva\u010d i video da je ta re\u010d bila iznena\u0111uju\u0107e uobi\u010dajena u viktorijansko doba. Zatim je upotreba lagano padala tokom 20. veka do otprilike 1970. godine, kada je naglo sko\u010dila.<\/p>\n

\u017delim da ispri\u010dam pri\u010du o proteklih pola veka, zasnovanu na istra\u017eivanjima ra\u0111enim pomo\u0107u ovog pretra\u017eiva\u010da. Prvi element u ovoj pri\u010di je rastu\u0107i individualizam. Istra\u017eivanje koje su sproveli D\u017ein M. Tvengi, Kit Kampbel i Britani D\u017eentajl pokazuje da su izme\u0111u 1960. i 2008. individualisti\u010dke re\u010di i izrazi sve vi\u0161e potiskivale kolektivne re\u010di i izraze.<\/p>\n

To jest, u tih 48 godina, re\u010di i izrazi poput \u201epersonalizovano\u201c, \u201esebe\u201c, \u201eisticati\u201c, \u201ejedinstven\u201c, \u201eprvo ja\u201c, \u201emogu ja to sam\u201c upotrebljavane su sve \u010de\u0161\u0107e. Kolektivne re\u010di i izrazi kao \u0161to su \u201ezajednica\u201c, \u201ekolektiv\u201c, \u201epleme\u201c, \u201edeliti\u201c, \u201eujedinjeni\u201c, \u201estati zajedno\u201c i \u201eop\u0161te dobro\u201c su se proredile.<\/p>\n

Drugi element pri\u010de je demoralizacija. Studija Pelin Kesebir i Selin Kesebir otkriva da su op\u0161ti moralni izrazi poput \u201e\u010destitosti\u201c, \u201epristojnosti\u201c i \u201esavesti\u201c upotrebljavane sve re\u0111e tokom 20. veka. Re\u010di koje se povezuju sa moralom, kao \u0161to su \u201epo\u0161tenje\u201c, \u201estrpljenje\u201c i \u201esaose\u0107anje\u201c upotrebljavne su drasti\u010dno re\u0111e.<\/p>\n

Sestre Kesebir su identifikovale 50 re\u010di koje se povezuju sa moralom i otkrile da je 74 posto tih re\u010di kori\u0107eno sve re\u0111e kako je vek proticao. Neke vrline su posebno pogo\u0111ene. Upotreba izraza kao \u0161to su \u201ehrabrost\u201c i \u201emoralna \u010dvrstina\u201c opala je za 66 procenata. Upotreba re\u010di kao \u0161to su \u201ezahvalnost\u201c i \u201epriznanje\u201c opala je za 49 procenata.<\/p>\n

Upotreba re\u010di kao \u0161to su \u201eskromnost\u201c i \u201esmernost\u201c opala je za 52 posto. Upotreba re\u010di poput \u201eljubaznosti\u201c i \u201epredusretljivosti\u201c opala je za 56 posto. Istovremeno, upotreba re\u010di koje se povezuju sa sposobno\u0161\u0107u obavljanja zadataka, poput \u201ediscipline\u201c i \u201epouzdanosti\u201c rasla je tokom veka, kao i upotreba re\u010di koje se povezuju sa zaslugama. Sestre Kesebir isti\u010du da su ovakve odlike najrelevantnije za ekonomsku proizvodnju i razmenu.<\/p>\n

Danijel Klajn sa Univerziteta D\u017eord\u017e Mejson sproveo je jedno od najopse\u017enijih istra\u017eivanja sa Guglovim pretra\u017eiva\u010dem. Prona\u0161ao je dodatne dokaze za dva elementa koja sam pomenuo. Na temu indivudualizacije, otkrio je da je re\u010d \u201epreferencije\u201c jedva kori\u0161\u0107ena do otprilike 1930. godine, ali je od tada upotreba naglo porasla. \u0160to se ti\u010de pitanja demoralizacije, on otkriva dugotrajno opadanje upotrebe termina \u201evera\u201c, \u201emudrost\u201c, \u201emorati\u201c, \u201ezlo\u201c i \u201esmotrenost\u201c i o\u0161tar porast ne\u010dega \u0161to bismo mogli nazvati dru\u0161tvenonau\u010dnim izrazima, npr. \u201esubjektivnost\u201c, \u201enormativno\u201c, \u201epsihologija\u201c i \u201einformacija\u201c.<\/p>\n

Klajn na\u0161oj pri\u010di dodaje i tre\u0107i element, vladavinu. Re\u010di koje se povezuju sa ekspertima pokazuju uporan porast. Isto va\u017ei za izraze kao \u0161to su \u201eupravljanje dr\u017eavom\u201c, \u201eekonomska pravda\u201c, \u201enacionalizam\u201c, \u201eprioriteti\u201c, \u201edesni\u010darsko\u201c i \u201elevi\u010darsko\u201c. Ovo nagove\u0161tava da su politika i dr\u017eava postale rasprostranjenije.<\/p>\n

Dakle, pri\u010da koju \u017eelim da ispri\u010dam je slede\u0107a: u proteklih pola veka dru\u0161tvo je postalo vi\u0161e individualisti\u010dko. Kako je postajalo vi\u0161e individualisti\u010dko, ujedno je postajalo manje moralno, jer su socijalno i moralno tkivo neraskidivo povezani. Atomizacija i demoralizacija dru\u0161tva dovele su do odre\u0111enih socijalnih lomova, koje dr\u017eava poku\u0161ava da razre\u0161i, ponekad uspe\u0161no ali \u010desto beznade\u017eno.<\/p>\n

Ova pri\u010da, ukoliko je istinita, trebalo bi da izazove nelagodu i na desnici i na levici. Konzervativci ponekad tvrde da ukoliko samo uspemo da smanjimo dr\u017eavu na obim koji je imala, recimo, pedesetih godina, onda \u0107e Amerika ponovo postati vitalna i slobodna. Ali temeljne socijalne i moralne kulture vi\u0161e nema. Dr\u017eava je mogla da bude manja kad je socijalno tkivo bilo \u010dvr\u0161\u0107e povezano, ali mala dr\u017eava \u0107e imati druga\u010dije, mo\u017eda i kataklizmi\u010dke efekte danas kada to vi\u0161e nije tako.<\/p>\n

Liberali ponekad tvrde da na\u0161i glavni problemi dolaze odozgo: elita obuzeta sobom, bankarska oligarhija. Ali podaci nam govore da su individualizam i demoralisanost prisutni i u gornjim i u donjim slojevima dru\u0161tva, mo\u017eda \u010dak i vi\u0161e u donjim. Liberali tako\u0111e ponekad tvrde da su na\u0161i problemi u su\u0161tini ekonomski, i da se mogu re\u0161iti politi\u010dki, kroz preraspodelu. Ali mo\u017eda je su\u0161tina problema ujedno i kulturna. Dru\u0161tvene i moralne tendencije nadilaze predlo\u017eena redistributivna re\u0161enja.<\/p>\n

Dokazi iz nepotpunih podataka kao \u0161to su ovi tako\u0111e podle\u017eu sklonosti podtvr\u0111ivanja. Ljudi prepoznaju obrasce u koje i ina\u010de veruju. Mo\u017eda i ja to sada \u010dinim. Ali ove postepene promene u jeziku odra\u017eavaju tektonska pomeranja u kulturi. O zajedni\u010dkim vezama i obavezama pi\u0161emo sve re\u0111e zato \u0161to one igraju sve manju ulogu u na\u0161em \u017eivotu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The New York Times<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Upotreba re\u010di kao \u0161to su \u201eskromnost\u201c i \u201esmernost\u201c opala je za 52 posto. Upotreba re\u010di poput \u201eljubaznosti\u201c i \u201epredusretljivosti\u201c opala je za 56 posto. Istovremeno, upotreba re\u010di koje se povezuju sa sposobno\u0161\u0107u obavljanja zadataka, poput \u201ediscipline\u201c i \u201epouzdanosti\u201c rasla je tokom veka, kao i upotreba re\u010di koje se povezuju sa zaslugama.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-114755","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/114755","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=114755"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/114755\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=114755"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=114755"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=114755"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}