{"id":114236,"date":"2013-05-22T09:08:27","date_gmt":"2013-05-22T07:08:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=114236"},"modified":"2013-05-22T09:08:27","modified_gmt":"2013-05-22T07:08:27","slug":"anonimne-snage-ljubavi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/05\/22\/anonimne-snage-ljubavi\/","title":{"rendered":"Anonimne snage ljubavi"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autorka: Nevena Simin<\/strong><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107<\/a> je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj podvig u slavu umetnosti trebalo mu je \u0161est i po godina. I dok su, u vreme sankcija i izolacije Jugoslavije obi\u010dni gra\u0111ani \u017eeljni normalnog \u017eivota i\u0161\u010dekivali vize danima i no\u0107ima pred zatvorenim vratima stranih ambasada poku\u0161avaju\u0107i da pobegnu u nekakvu fiktivnu inostranu slobodu, jedan \u010dovek je – slu\u010dajno rodom iz Novog Sada – spokojno, neometano, svakodnevno pet do \u0161est \u010dasova kora\u010dao sve dotle dok nije opasao svojim hodom Zemljin polutar. Svojim koracima preobra\u017eavao je planetu u ne\u017ean nevidljivi cvet, u prekrasnu plavu ru\u017eu. Predstavljamo, dakle, Miroslava Mandi\u0107a izumitelja neprocenjivo vredne umetni\u010dke tvorevine pod nazivom Ru\u017ea lutanja. Ru\u017ea je planirana kao desetogodi\u0161nje hodanje Evropom, kao hodanje-poklonjenje u slavu re\u010di.<\/p>\n

Zakazujemo intervju i po Mandi\u0107evoj \u017eelji, nakon \u0161to je dovr\u0161io jo\u0161 jedno dnevno hodanje, u toplo majsko popodne sre\u0107emo se na prometnom Mileti\u0107evom trgu. On ve\u0107 \u010deka, sav u plavom, osmehnut. Gledamo ljude i golubove, srku\u0107emo vodu. Razgovor sa Miroslavom Mandi\u0107em ranijih godina bio je praznik za u\u0161i, a od kako u tla planete koracima ucrtava Ru\u017eu lutanja, svaki susret s njim postaje i praznik za du\u0161u. I to je najmanje \u0161to mo\u017eemo o\u010dekivati od \u010doveka koji svakog dana uposli svoje noge hodanjem, a um traganjem za lepotama sveta. I \u0161to razgovor dalje odmi\u010de, sve mi se \u017eivlje prikazuje slika nekakve ogromne vage: na jednom njenom tasu ovo ludilo Rata-neRata, ovaj Prezir ostatka sveta za zemlju u kojoj mi \u017eivimo, zatvorene geografske granice, sankcije, kazne, sva\u0111e i podele, nema\u0161tina, besperspektivnost, paranoja, me\u0111usobno izjedanje ljudi nemo\u0107nih da komandu nad svojim \u017eivotom uzmu u svoje ruke, a na drugom tasu Miroslav Mandi\u0107 i armija njemu sli\u010dnih, tihih, ne\u017enih, \u010dednih, kreativnih, vole\u0107ih i veruju\u0107ih ljudi \u010dijem velikom srcu mo\u017eemo zahvaliti da jezi\u010dak na vazi odstupa tek mali\u010dak na jednu, pa na drugu stranu, pa opet nazad.<\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107 \u0161est i po godina svakodnevno po Evropi, a u poslednje vreme prete\u017eno u Srbiji, najvi\u0161e u okolini Novog Sada, prehoda pribli\u017eno 20 km. Tokom tih 20 kilometara, ponekad u dru\u0161tvu prijatelja, ponekad sam, obavi planom predvi\u0111ena dnevni\u010dka bele\u017eenja re\u010dima, crte\u017eom, fotografijom. Posle svake zavr\u0161ene godine objavi knjigu dnevni\u010dkih zapisa. \u010cvrsto se dr\u017ei forme koju je sebi zadao na po\u010detku projekta, ali unutar te forme kroz koju realizuje Ru\u017eu lutanja on raste, preobra\u017eava se. Recimo zasad toliko fakata i pre\u0111imo na prvo pitanje:<\/p>\n

Art magazin: Kako Miroslav Mandi\u0107 \u017eeli da bude predstavljen?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Malopre, dok sam dolazio zaokru\u017eivao se dana\u0161nji dan, a zavr\u0161io se ose\u0107ajem, ja sam de\u010dak \u0161to pogledom posmatra leptire. To sam osetio pre dvadesetak minuta, a to je ose\u0107aj u zbiru svih dana\u0161njih ose\u0107aja, u zbiru onoga \u0161to ose\u0107am svaki dan, \u0161to sam ose\u0107ao ve\u0107im delom svoga \u017eivota. Da, mislim da to mo\u017ee biti jedna od definicija za mene.<\/p>\n

Art magazin: Krajem aprila si obi\u0161ao Zemlju u tvojoj Ru\u017ei lutanja. Napravio si taj korak. Kako si se ose\u0107ao kada je taj 40-hiljaditi kilometar ostao iza tvojih stopala?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Ta\u010dnije 40076, 594 metra, \u0161to je obim Zemlje na polutaru. Po\u0161to ja svaki dan bele\u017eim kilometre i korake koje pre\u0111em, u stvari to radi jedan pedometar umesto mene, bio sam u situaciji da s velikom ta\u010dno\u0161\u0107u napravim ba\u0161 taj korak kojim energetski zatvaram krug oko sveta. To se desilo na Titelskom bregu. Bio sam sam. Nisam \u017eeleo da budem ni sa kim, jer za ovih \u0161est godina i pet meseci svi su ljudi odustali i nekako najistinitije je bilo da budem sam. Popeo sam se na taj breg i znao sam da \u0107u se za jedan kilometar, za petsto metara, za sto metara, za dvadeset metara pribli\u017eiti tom koraku. Titelski breg je ina\u010de \u010dudesan, to je jedan od svetski zna\u010dajnih energetskih toponima na Zemlji jer se tu ulivaju tri reke, pa se tu neko brdo ustanovilo kao prirodni artefakt prelepe jednostavnosti i lepote. I sad, ja sam bio gore na tom bregu, a dole se pu\u0161tala ravnica. Uvek je veoma lepo videti odgore stvari. I tada sam u daljini ugledao \u010doveka na dvokolicama koje je vukao magarac. Bilo je to toliko lepo, zagledao sam se. Kad sam pogledao u pedometar, video sam da sam za dvadeset koraka ve\u0107 prema\u0161io cilj.<\/p>\n

Art magazin: Lepota te je spre\u010dila da bude\u0161 precizan…<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Jeste. U tom trenutku sam rekao: “Jao, ja sam pogre\u0161io!” Ali, tada me je obuzela neka sre\u0107a. Pa, to jeste tako. Za\u0161to toliko voditi ra\u010duna o metrima i broju koraka kad je ta ravnica toliko lepa i taj magarac koji vu\u010de gazdu.<\/p>\n

Art magazin: Koju si metaforu zapisao tog trenutka? U ravni \u010dinjenica je ta preciznost brojanja: “Napravio sam toliko i toliko koraka”, ali, kada si sebi rekao: “Sada sam obi\u0161ao Zemlju”, sigurno se pojavila nekakva metafora zbog koje i hoda\u0161 Ru\u017eu lutanja. <\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Moja metafora vi\u0161e nije metafora. Metafora zna\u010di preno\u0161enje, prevoz, a ja sam se bukvalno preneo, prevezao preko Zemlje. I zaista Zemlja od sada nije ni\u0161ta drugo nego plava ru\u017ea. Sada ose\u0107am da je ona zapravo vrlo mala. Sada je slika Zemlje koju ja imam sasvim druga\u010dija: to \u0161to mi ovog \u010dasa sedimo na jednom trgu Novog Sada, to je samo jedno od naselja koje postoje na toj ru\u017ei. I imam utisak da sam, ustvari, jednim korakom obi\u0161ao Zemlju, tj. da se izme\u0111u jednog mog ljudskog koraka, i drugog bo\u017eanskog u \u010dizmama od sedam milja, nalazi Zemlja koja je, zapravo, ru\u017ea. Veoma volim cve\u0107e, a slika ru\u017ee za mene je stvar harmonije u smislu: “Ja sam mir!” Tu ne mislim na mir politi\u010dki, dru\u0161tveni, ljudski, ve\u0107 ontolo\u0161ki, onako kako ga Kant tuma\u010di kao ve\u010dni mir, kada ka\u017ee da je rat ni\u017ei nivo stvari, i da je ideja “Rat je Otac svih stvari” po svojoj ontologiji ni\u017ee vrste od ideje “Mir je Majka svih bi\u0107a”. Eto, tako je ru\u017ea za mene harmonija, savr\u0161ena lepota, nepropadljiva, kao \u0161to je Bog lepota. I to je za mene slika prave ru\u017ee, jednog savr\u0161enog cveta. Tih 40 i ne\u0161to hiljada kilometara, dakle, izmenili su stvari: desilo se da je jedan \u010dovek krenuo da hoda i svojim je koracima pretvorio Zemlju u ru\u017eu.<\/p>\n

Art magazin: Po\u0161to \u0107e ovaj tekst i\u0107i diljem sveta koji si ti nedavno opkora\u010dao, reci nam koji su bili tvoji po\u010detni motivi da krene\u0161 u hodanje za knji\u017eevnost, literaturu, za re\u010di?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Sada se toga ta\u010dno ne se\u0107am. Tu sam odluku doneo jednog trenutka u Tibingenu 10. oktobra 1988, a ovog oktobra \u0107e tome biti 10 godina. Jedne sekunde sam rekao: “Da, ja \u0107u deset godina da hodam Evropom”. To je bio trenutak ra\u0111anja ideje. I ina\u010de smatram da stvari \u017eive samo u trenutku, kao i energije \u0161to samo u trenutku \u017eive. \u017divot se za\u010dne u jednom \u010dasu, posle se stvar odra\u0111uje, ali za\u010de\u0107e pripada jednom trenutku. Tako se i ova ideja za\u010dela. Ja sam u to krenuo iz mnogo razloga, mogao bih re\u0107i iz hiljadu razloga i svaki razlog mi je va\u017ean, ali se oni mogu svesti na slede\u0107e: od Gertrude Stein, koju veoma volim i koja je, mogao bih tako re\u0107i, majka pogleda na umetnost s onim njenim “Ru\u017ea je ru\u017ea je ru\u017ea” preuzeo sam taj moto za moju Ru\u017eu lutanja. Drugi moto je preuzet od Angelusa Silesiusa severnorajnskog mistika iz 16. veka koji ka\u017ee: “Ru\u017ea cveta bez za\u0161to. Cveta jer cveta”. I kod mene nema za\u0161to. Jednostavno sam krenuo sa ciljem da napravim plavu ru\u017eu. Hteo sam da stvorim, dakle, jedno nevidljivo delo, nevidljivo ali postoje\u0107e, zato da bi se prostor ljudskog delovanja mogao pro\u0161iriti, da ne bi bio zatvoren na polju vidljivog. Nisam hteo da slikam ru\u017eu, niti da je izdeljem u drvetu, ni da je iskle\u0161em u kamenu, ni da je napravim na Internetu, ili na videu, niti da je zasadim, hteo sam da je napravim samo energijom, tako da mo\u017eemo da je zami\u0161ljamo. I to da je zami\u0161ljamo ba\u0161 u tom smislu da je Zemlja ru\u017ea. I sad, na\u0161a planeta nema vi\u0161e samo astronomske definicije, nije isklju\u010divo geolo\u0161ko-biolo\u0161ki fenomen ili politi\u010dki i tako dalje, ne mo\u017ee se definisati novim svetskim poretkom, levim, desnim, ovim ili onim. Ne, definisa\u0107emo je kao ru\u017eu. Jer je \u010dovek islikao ru\u017eu, stvorio je nevidljivu, plavu ru\u017eu. Moj osnovni motiv bio je stvarala\u0161tvo na polju nevidljivog. Kao \u0161to sam vi\u0161e puta rekao, mislim da je danas Mikelan\u0111elo \u017eiv i on bi tako klesao svoje delo, a ne u kamenu.<\/p>\n

Art magazin: U nekoj drugoj dimenziji?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Da, klesao bi ovim energijama, u tom nevidljivom a prisutnom svetu. Za mene je, osim toga, Ru\u017ea lutanja jedan most. Mi smo generacija koja u ovom brojanju vremena pripada prelazu izme\u0111u dva milenijuma. A po\u0161to sam sreo divne stvari u mome \u017eivotu, neke retke i zaista predivne ljude, koji su postojali pre i za mene su realniji nego postoje\u0107i \u017eivi ljudi, Ru\u017ea lutanja predstavlja most u \u017eelji da i u budu\u0107nosti bude tako fantasti\u010dnih ljudi.<\/p>\n

Art magazin: Da li bi naveo neka imena?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Vitgen\u0161tajn, Gertruda Stejn, Dostojevski, Hrist, Buda, Platon, Franjo Asi\u0161ki, Artur Rembo… To je samo maleni deo… Ru\u017ea je slika jednog ljudskog vrta, prekrasnog buketa. Svi ti predivni ljudi predstavljaju buket. I kao \u0161to nam je u osnovi du\u017enost da u \u017eivotu budemo savr\u0161eni po liku na\u0161eg stvoritelja, ako ne znamo ko je on bar znamo za ove ljude i bilo bi lepo da budemo kao oni.<\/p>\n

Art magazin: Posle svake odhodane godine \u0161tampa\u0161 knjigu. Dosad ih je iza\u0161lo \u0161est. Posle prve godine zavr\u0161io si knjigu s ovakvim ose\u0107anjem: hodam i radostan sam. Mada si u toj prvoj knjizi govorio dosta o te\u0161ko\u0107ama koje ima\u0161, o borbama sa samim sobom, o bolovima u mi\u0161i\u0107ima, sumnjao si da li je odluka u redu, bilo je tu dosta tih unutra\u0161njih konflikata koji su se zavr\u0161avali tako da bi ustao i svakog dana uradio tih dvadeset kilometara i zapisao ono \u0161to si odlu\u010dio da zapi\u0161e\u0161, fotogradisao i nacrtao ono \u0161to je bilo u planu. Pored svih te\u0161ko\u0107a, borbi, sumnji, zavr\u0161ava\u0161 knjigu time da si sna\u017ean i radostan. Za mene je to bilo veli\u010danstveno svedo\u010danstvo o tome kako ne\u0161to \u0161to tra\u017ei toliki napor biva krunisano rado\u0161\u0107u i snagom. Koja si jo\u0161 takva ose\u0107anja stekao Ru\u017eom lutanja?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Zaista, \u010desto mi je veoma te\u0161ko. Uostalom, to je sasvim na mestu da nam bude te\u0161ko, jer je na ovoj Zemlji mnogim ljudima veoma te\u0161ko i mnogim bi\u0107ima i mnogim elementima koji su vitalno ugro\u017eeni. Mislim da je eros \u017eivljenja u tome da nosimo jednu vrstu patnje i te\u017eine, tako smo dostojni svih onih koji pate. Ti napori kojima bivamo izlo\u017eeni, oni nas, kako bih rekao, proseju. Tamo gore ostaje ta nevolja, muka, grubosti, a ti postaje\u0161 sve finiji. To je jedna stvar. Druga stvar, u tom dugom hodanju od pet-\u0161est sati dnevno, primeti\u0161 vlastiti ritam. U hodanju se tvoj ritam ujedna\u010dava i svakog trenutka se uskla\u0111uje sa postoje\u0107im ritmovima, ritmovima zgrada, puteva, kretanja neba, plavetnila, kretanja svetlosti. Postoji jedan fenomen koji ljudi te\u0161ko mogu da vide jer ne \u017eive celovito, a ja tako \u017eivim pa vidim: predivan ritam ra\u0111anja svetlosti i umiranja svetlosti, svakog dana. Zapravo svaki dan je svetlosni most i ja to vidim. Uskla\u0111ivanjem sa svim tim ritmovima u\u0111e\u0161 u jednu simfoniju, u muziku, u jedan zanos i nestane\u0161, nema te… Tada se doga\u0111aju lepote sveta. Istina se rodi, i sve ono \u0161to prevladava \u010doveka koji to ne mo\u017ee da do\u017eivi, jer je ograni\u010den svojim egom i na\u010dinom \u017eivota. Kada se to dogodi, onda do\u017eivi\u0161 ta ose\u0107anja radosti, sklada, savr\u0161enstva i ne\u010dega \u0161to mi je veoma blisko: ne\u017enosti. Bez obzira na sve grubosti, ovaj svet po\u010diva na ne\u017enosti, na pa\u017eljivosti. Da nije tako, sve stvari bi bile u u\u017easnom sukobu jer su razli\u010dite. Me\u0111utim, ivice postoje sa oblinama, vertikale s horizontalama i tako dalje. Ta pro\u017eimanja razli\u010ditosti mogu\u0107a su zato \u0161to postoji, kako je re\u010deno, simpatija svih stvari, to jest postoji pa\u017eljivost i ne\u017enost. I ovde se mo\u017ee primetiti jedna nemo\u0107na ili spontana \u017eudnja svega \u0161to postoji da se da svemu \u0161to postoji.<\/p>\n

Art magazin: I to sve do\u017eivi\u0161 hodaju\u0107i?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Pa da. I jo\u0161 mnogo vi\u0161e toga.<\/p>\n

Art magazin: Neobi\u010dni su plodovi tvoje Ru\u017ee, i tra\u017ee da se pri\u010da o njima. Ali, \u010dini mi se da si ti, bar kad se \u010ditaju tvoji prvi zapisi, u po\u010detku bio bli\u017ei onome \u0161to je prose\u010dan \u010dovek: pun sumnje u sve na svetu i u svemiru. Kao da je tvoj odnos prema ukupnom postojanju, prema kosmosu, prema Bogu evoluirao, ili ja to tako do\u017eivljavam, ili je u meni evoluiralo pa sad mogu da \u010dujem ta zna\u010denja u tvojim re\u010dima. Mo\u017ee li se hodaju\u0107i napredovati u ovom smislu?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Meni je blisko ono \u0161to se zove “sveto neznanje”, ja verujem u na\u0161u bo\u017eanskost i nevinost i u tvrdnju da nije potrebno da nas ne\u0161to posebno vodi, kao \u0161to su institucije, nacije, organizacije, dr\u017eave, porodica, u\u010denja. Mo\u017eemo to sami, imamo mi to ve\u0107 u sebi, samo treba da budemo nevini i \u010disti, treba da budemo \u010dedni, kao \u0161to su u ovom veku bili \u010dedni neki veliki umetnici koje obo\u017eavam, kao Robert Valzer, Erik Sati, Fransoa Pesoa, Slobodan Ti\u0161ma. To su \u010dedni ljudi, oni svojom \u010dedno\u0161\u0107u osete ono \u0161to drugi ne mogu. U tom smislu volim poetiku ogromnog spektra u kome je i ono najsakralnije i ono najbo\u017eanstvenije uvek lepo kad je u vezi sa najobi\u010dnijim, sa onim \u0161to je tu najprisutnije. Zato u mojim knjigama ima i nevolje. Recimo, danas sam imao veliku nevolju, neki bol u glavi – ne znam \u0161ta je. Dakle, volim da u stvaranju ostavim dozu banalnosti, jer je to deo iskrenosti. Ta ni\u0161tavnost stalno je prisutna. A s druge strane su oni zanosi. U mom stvarala\u0161tvu su zanosi predstavljeni najjednostavnijim konstatacijama: da je sunce i da je nebo, da je zelenilo. Nema pesni\u010darenja i knji\u017eevni\u010darenja. A onda ponekad, nadam se ne suvi\u0161e mnogo, govorim kao malopre kada sam govorio o tome da iza pojavnog postoje blagodati, izvesne, i prisutne i tople, epifanijske, i da je svaka sumnja u njihovo postojanje sme\u0161na, svaki skepticizam je nakazan. Ali, ne \u017eele\u0107i da od toga pravim u\u010denje ili dogmu, nego \u017eele\u0107i da stvari ostanu \u017eive, sve to stavljam pored banalnosti i pored sumnji, jer mislim da je onda stvar \u017eiva, onda se doga\u0111a.<\/p>\n

Art magazin: Ru\u017eu lutanja si po\u010deo kao celovit projekat, planirao si deset godina da hoda\u0161, namera ti je bila da obilazi\u0161 Evropu, da ide\u0161 od dr\u017eave do dr\u017eave i da bele\u017ei\u0161 \u0161ta do\u017eivljava\u0161 u razli\u010ditim medijima. Me\u0111utim, deset godina je dugo za samo jedan projekat, pa si izvodio i neke podprojekte. Da li bi naveo neke od njih?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Da, to su latice, recimo: sve\u010dane nedeljne \u0161etnje prve godine. Jedna takva je bila u Budimpe\u0161ti posve\u0107ena ma\u0111arskom fudbalskom olimpijskom timu. Jedna je u Var\u0161avi bila posve\u0107ena hlebu i nebu: pet sati sam hodao Var\u0161avom i dr\u017eao predavanje o hlebu nebeskom. Onda je recimo bila “Ne\u017ena \u0161ala” u Pragu. Napravio sam tako\u0111e devetodnevno hodanje s nazivom “Pregaziti potok ne\u017enosti”: bilo je to hodanje izme\u0111u dve dr\u017eave. Slu\u010dajno sam bio na dan izbora u tada\u0161njoj \u010cehoslova\u010dkoj i izbori su pokazali da \u0107e se dr\u017eava podeliti, to je upla\u0161ilo ljude. Ja sam imao to malo iskustva da sam administrativno vezan za jednu dr\u017eavu kojoj se to ve\u0107 desilo, i kako se \u010dinilo da i tu mo\u017ee do\u0107i do problema i do krvoproli\u0107a, mislio sam da ja onako blago, kao neko zrnce, tu mogu da pridonesem: hodao sam iz \u010ce\u0161ke u Slova\u010dku, iz Slova\u010dke u \u010ce\u0161ku i tako devet dana po toj njihovoj granici i “i\u0161tepao” sam je koracima. Bilo je i drugih performansa, recimo pravio sam spomenik anonimnim snagama ljubavi. To je krenulo iz jednog do\u017eivljaja, iz jednog saznanja: hodaju\u0107i posmatrao sam dr\u017eave, i u punom smislu re\u010di osetio koliko su monstruozne, one su institucije nasilja koje, da bi opstale takve kakve su, veli\u010daju nasilju. Recimo, svaka dr\u017eava na nekom veoma istaknutom mestu ima spomenik neznanim junacima. Ko su neznani junaci? To su ljudi koji su mali, neznani, nepoznati dali-poklonili svoje \u017eivote za tu dr\u017eavu. Za\u0161to? Branili su tu dr\u017eavu od neprijatelja. Ko su neprijatelji? Oni koji su, kad ode\u0161 u onu drugu, “neprijateljsku” dr\u017eavu, neznani junaci koji su branili svoju dr\u017eavu od neprijatelja i dali svoje \u017eivote? A ko su njeni neprijatelji? Oni koji su ovde, u ovoj dr\u017eavi neznani junaci\u2026 To je ludilo, to je mu\u0161ka glupost. Posmatraju\u0107i sve to, shvatio sam da neznanost i anonimnost u svojoj puno\u0107i \u017eive jedino u ljubavi. Recimo kad ma\u010dka rodi sedmoro ma\u010di\u0107a, to ne mo\u017ee bez ljubavi. Kada prole\u0107e sve tera na bujanje, to ne mo\u017ee bez ljubavi. Ljubav svuda postoji, svuda je rasprostranjena ta energija rasta, stvaranja, \u017eivota i davanja. I tu ljubav \u010dine ogromne anonimne snage. Ja sam onda podigao \u010detiri spomenika anonimnim snagama ljubavi. Prvi je bio u Rumuniji, u Ra\u0161inariju, rodnom selu Emila Siorana. Drugi spomenik anonimnim snagama ljubavi sam hodao od katoli\u010dke badnje ve\u010deri do pravoslavne badnje ve\u010deri u Budimpe\u0161ti, pa je to bilo 14 no\u0107i, a to je onda bio sonet. Dakle, nije se desio raskol izme\u0111u isto\u010dne i zapadne crkve, ve\u0107 se desio sonet, pesma se desila. To hodanje je bilo posve\u0107eno Beli Hamva\u0161u. Tre\u0107i spomenik je bio izme\u0111u Subotice i Cetinja, zvao se “Danilo Ki\u0161-prole\u0107e”. \u010cetvrti spomenik anonimnim snagama sam hodao sa prijateljima na devet mesta u Poljskoj, \u010dime smo formirali srce divnog poljskog pesnika Edvarda Stahure. Zatim, bio je jedan mali performan\u010di\u0107, sa prijateljima sam napravio jednu malu laticu: hodali smo 222 koraka od groba Vide Crnjanski do groba Milo\u0161a Crnjanskog. Na Vidin grob smo stavili pola jabuke i 222 koraka dalje, koliko je deli od njenog mu\u017ea Milo\u0161a stavili smo drugu polovinu jabuke; \u017eivot su \u017eiveli zajedno, a u smrti su ih razdvojili. Onda, na primer, ovde u Novom Sadu sam u Dunavskom parku hodao 101 dan. To je ura\u0111eno kao nastavak: godinu dana ranije sam hodao sto dana kroz Vojvodinu u projektu “Sva sela Vojvodine”; obi\u0161ao sam sva vojvo\u0111anska sela i tih sto dana bilo je zapravo poklonjenje svim ljudima koji su \u017eiveli u ovom veku, a posvetio sam ga Ernstu Jingeru nema\u010dkom piscu, koji je tada punio sto godina (sad ima 103). Jingerova je ideja da \u017eivot po\u010dinje posle devedesete, \u0161to se meni veoma dopalo od nekog ko je savremenik i saputnik celog ovog veka. Hodao sam kroz Vojvodinu u nadi da \u0107u te 1995. nastaviti hodanje od Atine do Nema\u010dke, do mesta u kome \u017eivi Ernst Jinger i posetiti ga ba\u0161 na ro\u0111endan. Me\u0111utim, nisam nabavio pare i od tada, ‘ajde da ka\u017eem, gladujem. No, bilo mi je \u017eao \u0161to to nisam odhodao. Zato sam krenuo za Jingerov sto i prvi ro\u0111endan, rekao sam: ma, ja \u0107u to ipak da uradim! I onako, bez i\u010dega, uradio sam to u Dunavskom parku. Hodao sam 101 dan. Opet je to bilo poklonjenje svim ljudima u ovom veku. Novosa\u0111ani znaju koliki je Dunavski park; kad bi zamislili pedesetak metara \u0161iri park i petsto metara u visinu, u takav jedan bazen mo\u017ee da stane sva krv ljudi koji su \u017eiveli u ovom veku. Tako da je tu, u Dunavskom parku, tih 101 dan kucalo srce XX veka. Eto to su bile neke latice u okviru Ru\u017ee lutanja.<\/p>\n

Art magazin: Kako tehni\u010dki vodi\u0161 dnevnik? U tome si discplinovan, kao neki pedantni \u010dinovnik.<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Da, da, da. Poslu\u0161nik. Prvo, na oko 20 kilometara ostavljam korake, a oni formiraju plavu ru\u017eu. Pored toga napravim nekoliko fotografija. Napravim i jedan crte\u017e trave, kao deo velikog crte\u017ea pod nazivom “Trave Evrope”. Onda, svaki dan zabele\u017eim jedan tekst na po\u010detku i jedan zapis na kraju hodanja. Tako se uobli\u010dava ta knjiga koja je, zapravo, roman. Malo ko vidi da je to roman.<\/p>\n

Art magazin: Kako je to roman?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Romanti\u010dari su imali ideju o plavom cvetu. Novalis je pisao bajku koju nije uspeo da zavr\u0161i. Njegova je ideja da je bajka istina sveta u kojoj se tra\u017ei taj plavi cvet. U vreme romanti\u010dara bilo je dovoljno da pisac to napi\u0161e, Ja mislim da pisac danas to mora da odhoda. Mora to da uradi. I mislim da dolazi jedno mnogo uzbudljivije vreme za stvaraoce, kada \u0107e morati da rade znatno ozbiljnije. U tom smislu je Ru\u017ea lutanja roman, bajka koja se \u017eivi, ona je roman u kome su junaci ne\u0161to druga\u010diji, to nisu ljudske pri\u010de o ratovima, sukobima, dru\u0161tvenim slojevima, nekakvim Bunderbrokovima Tomasa Mana i tako dalje, ne, nego su junaci godi\u0161nja doba, oblaci i drugi elementi, apsolutno ravnopravni \u010doveku. S druge strane ta knjiga je dnevnik posebne vrste. Naime, smatram da ono \u0161to mi imamo da ka\u017eemo to je samo ono \u0161to je na\u0161e, sopstveno – na\u0161 dnevnik. O drugim stvarima mi nemamo pravo da svedo\u010dimo, niti da prosu\u0111ujemo ili osu\u0111ujemo. Stra\u0161na je ta olakost pisaca koji \u010das posla ubijaju svoje junake, to je jedna vrsta zla i nasilja koje nam se doga\u0111a. Tako, ako ho\u0107e\u0161 ne\u0161to da govori\u0161 – govori o sebi, o svojim stidovima, o svojim kompleksima, o svojoj gordosti, svojim glupostima i tako dalje. U tom smislu Ru\u017ea lutanja je dnevnik. S tre\u0107e strane ona je poezija, s obzirom na ne\u017enost o kojoj sam govorio. S \u010detvrte strane to je misti\u010dki tekst. Knjiga koja raste iz godine u godinu. Na\u017ealost, ona nije distribuirana, nema je. Te\u0161ka je za \u010ditanje, jer su ljudi navikli na razonodu. Svakako postoje neki ljudi kojima moje knjige neverovatno mnogo zna\u010de. Ponekad se i sam za\u010dudim kad pogledam u ono \u0161to je napisano. Recimo, danas sam zapisao: “\u017divot re\u010di se sastoji u tome \u0161to su one dostupne svakom”, misle\u0107i na to da sve ove re\u010di koje sam upravo izgovorio, stalno, stalno ljudi izgovaraju. U ovom trenutku ljudi ka\u017eu re\u010d “ljudi”, “u ovom”, “trenutku”. Svako koristi te re\u010di, stalno. Ali, ono \u0161to je lepota re\u010di, to je njihova istinitost i \u017eivotnost koju samo retki izgovaraju. Ja smatram da re\u010di jesu \u017eiva bi\u0107a, da one formiraju lepotu, da u njihovoj energiji jeste \u017eivot, i u tom smislu danas sam ose\u0107ao: “\u017divot je uverenje”. Realitet se podrazumeva. A, ono \u0161to \u017eivot \u010dini to je uverenje, u smislu da \u017eivot jeste ono \u0161to ja verujem. Recimo: ja verujem da je Zemlja ru\u017ea, ili ja verujem da je \u017eivot ne\u017enost, bez obzira na bilo \u0161ta. To je ono \u0161to ja verujem i ono \u0161to ja stvaram. \u010cime? Izme\u0111u ostalog re\u010dima. Kad pogledam te knjige, zapahne me njihova lepota, jer su svi ti zapisi istiniti, re\u010deni u jednom trenutku postojanja koje je nestalo. Nestale su ki\u0161e jesenje pro\u0161logodi\u0161nje zauvek, a negde sam ih ja zabele\u017eio. Nestao je dana\u0161nji dan, a ja sam ga zabele\u017eio. Postoje ljudi koji to ose\u0107aju, i zbog njih sam spokojan \u0161to sam te knjige napisao.<\/p>\n

Art magazin: Kada si kretao u ovaj projekat, mnoge stvari si mo\u017eda mogao da isplanira\u0161, da nasluti\u0161, da prizove\u0161 ili organizuje\u0161, ali desile su ti se stvari koje nisi ni slutio. Neobi\u010dni doga\u0111aji i susreti. Da li bi mogao da ka\u017ee\u0161 ne\u0161to o ljudima sa kojima si se sretao, sa onima koji su te iznenadili prijatno ili neprijatno?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Pre svega nisam planirao da \u0107e biti rata, i nisam planirao da \u0107u morati da se povinujem administraciji kojoj moram da se povinujem u tom smislu da je zbog tih adminitracija za mene Evropa zamenjena boravkom ovde, u Novom Sadu. Evropa, administrativno, ne postoji za mene jer ne mogu da idem nikud, zatvoren sam. Ali, ova snaga i lepota ru\u017ee ve\u0107 je tolika da moje hodo\u010da\u0161\u0107e ne mo\u017ee da dozvoli da tu lepotu ru\u017ee ugro\u017eava bilo \u010dija administracija. I onda ja, ovde, lagodno hodam po Evropi koja se sve vi\u0161e nalazi u mojoj ote\u010denoj ahilovoj desnoj tetivi. To je Evropa – moja bolna ahilova tetiva. Hvala Bogu da nisam imao neprijatnog susreta sve to vreme. I to je ta lepa pri\u010da o ne\u017enosti o kojoj sam govorio. Recimo: hodao sam kroz Englesku, Nema\u010dku, Gr\u010dku, Rumuniju, Bugarsku, Ma\u0111arsku, \u010ce\u0161ku, Slova\u010dku, Austriju i druge zemlje, hodao pored puteva, sam i neza\u0161ti\u0107en, nisam poznavao te zemlje, a prethodno bi mi punili u\u0161i: “Nemoj da ide\u0161 u tu zemlju (ne\u0107u da ka\u017eem u koju, nikad ne navodim negativne podatke), tamo \u0107e\u0161 nastradati, tamo plja\u010dkaju i ubijaju”. Ulaze\u0107i u zemlju za koju mi je tako ne\u0161to re\u010deno, ja bih se pomalo pla\u0161io. Ipak oti\u0161ao sam, kad ono – tamo sve pitomo. Zato mislim da ljudi iz svojih malih strahova prenose te negativne stvari jedni na druge. A ka\u017ee se: tamo gde je dvoje-troje ljudi, tamo je Hrist, Bog. Isto to va\u017ei i obrnuto: gde je dvoje-troje ljudi – tu je ve\u0107 pakao. Ako su sitni, odmah smi\u0161ljaju kako je tamo negde u drugoj zemlji ne\u0161to stra\u0161no, a tamo uop\u0161te ni\u0161ta nije stra\u0161no na onaj na\u010din kako oni misle. Tako da nisam imao negativnih iskustava u neposrednim kontaktima s ljudima, ali je pozitivnih bilo. Otkrivao sam neke divne ljude za koje nisam pre toga znao ni da postoje, kao Fransoa Pesoa, Bela Hamva\u0161, veliki stvaraoci o kojima se malo zna, koji su \u017eiveli u te\u0161koj dru\u0161tvenoj izolaciji a napravili veliko delo. Me\u0111u njima je i Konstantin Nojka. Za njega sam saznao tek kada sam stigao u Ra\u0161inari, rodno mesto Emila Siorana, pa mi ljudi rekli da 20 kilomtara dalje, u Paltini\u0161u \u017eivi drugi filozof po imenu Konstantin Nojke. Za njega je Sioran rekao da je bio mnogo talentovaniji i bolji i od njega, Siorana, i od Mir\u010dea Eliadea, ali za razliku od njih dvojice koji su stekli svetsku slavu, Nojke je ostao u Rumuniji i vi\u0161e godina \u010dak proveo po \u010cau\u0161eskuovim zatvorima, da bi \u017eivot zavr\u0161io kao pravi filozof, u gori, sam, u tom svom Palkini\u0161u. Dakle, takve sam ljude otkrio, velike. Pa sve do nekih divnih \u010dobana koji te pitaju koliko je sati. Recimo kad sam ovde (u Novom Sadu), jako volim da hodam futo\u0161kim kejom koji je predivan. Pre nekog vremena sam tuda hodao sa Nenadom Jovanovi\u0107em, sjajnim pesnikom i rediteljem iz Beograda. Nai\u0161li smo na stado ovaca i koza, bilo je i malih jari\u0107a. Nenad je hteo da slika jari\u0107e, uzeo je fotoaparat, a iz tiha nam je pri\u0161ao \u010dovek koji ih je \u010duvao. \u010covek je rekao: “Da, mo\u017eete da slikate”, bio je veoma ljubazan. Bio je vlasnik tog stada, po\u010deli smo s njim da pri\u010damo. Kada smo se razi\u0161li, Nenad i ja smo istovremeno rekli “Jao, kako je to divan \u010dovek!” Jo\u0161 divniji od jari\u0107a! \u010covek! Predivan jedan \u010dovek koji u Futogu \u017eivi, ima 30 godina, ne\u0161to radi, ali je zapatio ovo stado, za pet godina \u0107e ga uve\u0107ati i tako dalje, i tako dalje, vrlo obi\u010dna pri\u010da, ali u pona\u0161anju i u liku ima ne\u0161to toliko plemenito da te naprosto ozari.<\/p>\n

Art magazin: Jednom si mi rekao da si kod ljudi od kojih si o\u010dekivao da razumeju tvoj projekat, nailazio na nerazumevanje ili sumnje, a da su obi\u010dni ljudi, jednostavni, iz cuga shvatali i prihvatali Ru\u017eu lutanja. Da li i posle \u0161est godina ima\u0161 takva iskustva?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Uglavnom je to tako, ali to je i razumljivo. Najgori ljudi su obrazovani ljudi, oni su najpodmitljiviji, najkorumpiraniji. \u0160ljam ljudski. Ne vre\u0111am nikoga – jer oni to ne moraju da budu. Za\u0161to ka\u017eem da su \u0161ljam? Citira\u0107u Simon Vejl, jednu od divnih osoba na ovoj planeti, koje imaju sna\u017ene uvide i zbog toga stvari vide jasno i jednostavno. Biblija ka\u017ee kako je \u010dovek isteran iz raja jer je pogre\u0161io. Simon Vejl to vidi slikovito i ka\u017ee da je: \u010dovek ka\u017enjen sa dve stvari: smr\u0107u i radom. “Odsad \u0107ete raditi i umirati!” Ko je bio ka\u017enjen, kao \u0161to sam ja imao to iskustvo, taj zna da kazna mo\u017ee biti lekovita, ona je izlaz. Recimo u romanu “Zlo\u010din i kazna” Sonja ka\u017ee Raskoljnikovu da klekne na sve \u010detiri strane sveta i prizna svoju krivicu, i mada voli tog \u010doveka, otera\u0107e ga u zatvor, u kaznu, jer se nedelo, gre\u0161ka mo\u017ee prevazi\u0107i samo kroz kaznu. Zaista, u radu i u smrti, kao kazna, je, za \u010doveka, izlaz ka svetlosti. Tako to formuli\u0161e Simon Vejl i ja mislim da je ona u pravu. Dalje, ka\u017ee da je problem Zapadne Evrope i uop\u0161te zapadnog sveta poslednjih 500 godina od renesanse na ovamo u tome \u0161to ne zna \u0161ta \u0107e sa fizi\u010dkim radom koji smatra nedostojnim. Evropljani i uop\u0161te zapadnjaci ne\u0107e da rade niske poslove, a ne znaju da tako izbegavaju su\u0161tinu \u017eivljenja. Jer, po Simon Vejl, ljudi koji rade te\u0161ko, i fizi\u010dki, oni su najbli\u017ee Bogu jer oni rade kaznu. Obrazovani ljudi izbegavaju takav rad, kao oni nisu krivi! I zbog toga su daleko od bilo kakve istine i spoznaje. To je taj \u0161ljam o kome govorim. To se mo\u017ee videti da ljudi koji rade, njih rad \u010dini du\u0161om, u smislu ljudske meko\u0107e, du\u0161evnosti. Takvi su ljudi jer nisu u mogu\u0107nosti da izbegnu kaznu. Oni drugi izbegavaju kaznu i izopa\u010duju se. Zato je u su\u0161tini normalno da su ljudi koji fizi\u010dki rade zapravo akademici \u017eivota, a onaj \u0161ljam je – \u0161ljam.<\/p>\n

Art magazin: Ako sam te dobro razumela, misli\u0161 li na one ljude koji u \u017eivotu primenjuju vaspitno uputstvo: “U\u010di, sine, da ne mora\u0161 raditi!”?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Da, da!<\/p>\n

Art magazin: Ima jedna nezaobilazna tema u razgovorima s tobom. Kolikogod je Ru\u017ea lutanja veli\u010danstven projekat, nijedna se od institucija nije prihvatila da ti da podr\u0161ku, da isfinansira makar osnovne tro\u0161kove, poma\u017eu ti prijatelji, i retki pojedinci povr\u0161ni poznanici. Da li se tu ne\u0161to promenilo, i kakva ti je sada situacija?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Pa, situacija je te\u0161ka. Ali, sada sam radostan i ne\u0107u da kukam.<\/p>\n

Art magazin: Po\u0161to si pregurao vi\u0161e od polovine projekta, da li ve\u0107 misli\u0161 o tome \u0161ta \u0107e\u0161 posle “Ru\u017ee”?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: O tome ne bih da pri\u010dam. Ko zna ho\u0107u li \u017eiveti, osim toga sada je Ru\u017ea.<\/p>\n

Art magazin: Ti si sve\u0161tenik plave ru\u017ee?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Postoji jedna sintagma: \u010dovek je sve\u0161tenik materiji. I kao \u0161to je sve\u0161tenik sve\u0161teno – sveto lice, a mi, ljudi se preko tog sve\u0161tenog lica kre\u0107emo ka Bogu, tako ljudi mogu biti sve\u0161tenici materiji i pomo\u0107i njen preobra\u017eaj. Koristiti posredovanje sve\u0161tenog lica jedan je od tri na\u010dina, koje pominje Simon Vejl, da do\u017eivimo Boga mo\u017ee se i\u0107i preko religijskih sakralija, me\u0111u kojima su i sve\u0161tenici, drugi na\u010din je preko bli\u017enjih, a tre\u0107i na\u010din, koji je meni najlep\u0161i i koji ja, mislim, radim, to je videti lepotu sveta. Kad vidi\u0161 lepotu sveta video si lice Boga. E sad, sve\u0161tenik je to sve\u0161teno lice koje te pribli\u017eava Bogu, time te vodi u transformaciju, u preobra\u017eaj. I tom cilju bi trebalo da slu\u017ee svi hramovi, bilo koje vere. Kad u\u0111emo u hram trebalo bi da shvatimo da smo bi\u0107a druge vrste koja \u0107e se preobraziti. U tom smislu bi svaki \u010dovek mogao biti sve\u0161tenik materiji, svim stvarima koje nas okru\u017euju. To je divno ose\u0107anje. Kako sam uop\u0161te do\u0161ao na ideju o sve\u0161tenstvu? Na svakodnevnim hodanjima obi\u010dno \u010ditam, nekad knjige, nekad novine, ali sve re\u0111e mi se desi da imam knjigu koja me duboko uzbu\u0111uje. Ali, kad imam takvu neku \u010dudesnu knjigu i \u010ditam je hodaju\u0107i, to je onda jo\u0161 ja\u010de, onda zaista otvara neke veli\u010danstvene svetove. O tome da je \u010dovek sve\u0161tenik materiji pro\u010ditao sam negde pro\u0161le godine hodaju\u0107i izme\u0111u Gospo\u0111inaca i Temerina, okru\u017een materijom, poljanom, putem… Dok sam hodao i \u010ditao da \u010dovek mo\u017ee biti sve\u0161tenik materiji, postajao sam to.<\/p>\n

Art magazin:Tokom ovog intervjua veoma smo se mnogo smejali, rastere\u0107eno, radosno, u\u017eivaju\u0107i u onim zna\u010denjima koja le\u017ee u podtekstu re\u010denog. Vreme isti\u010de za razgovor, pa postavljam i ovakvo pitanje: Uvek si u plavom, da li je to deo projekta, namerno ili slu\u010dajno?<\/em><\/p>\n

Miroslav Mandi\u0107: Hodam plavu ru\u017eu i ja sam u plavom. To je funkcionalno. Osim toga, ne mislim o tome \u0161ta \u0107u obu\u0107i, nemam \u0161ta da biram ni da se dvoumim. Po\u0161to imam samo najneophodnije stvari, plavo se pokazalo kao ona prava ode\u017eda za moje hodo\u010da\u0161\u0107e. Drugo i nemam.<\/p>\n

Na Mileti\u0107evom trgu je bu\u010dno, ljudi koje znamo i koje ne znamo prolaze, jedan \u010dovek prilazi da slu\u0161a Mandi\u0107a “iz prve ruke”, mali odrpanci dolaze do stola da tra\u017ee dinar. Miroslav sa svakim ljubazno razmeni re\u010denicu – dve i oni odu radosniji. Sve to pripada ovom razgovoru i ne bi bilo fer izostaviti zabele\u0161ku o toj njegovoj, ina\u010de retkoj ljudskoj osobini, a koju neprekidno, u svakoj prilici zra\u010di ovaj de\u010dak \u0161to pogledom posmatra leptire. Ilustrova\u0107u to doga\u0111ajem s lica mesta: sve vreme razgovora s nama za stolom sedi veoma tiho i veoma pa\u017eljivo slu\u0161a Florika \u017debeljan. Ovo joj je prvi susret s Mandi\u0107em. Pitam je da li \u017eeli ona da postavi neko pitanje. S naj\u010dednijim osmehom koji samo ona ume da proizvede ka\u017ee:<\/p>\n

Florika: Ja sam za\u010darana. Ose\u0107am miris plave ru\u017ee.<\/p>\n

Art Magazin<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Miroslav Mandi\u0107 je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj podvig u slavu umetnosti trebalo mu je \u0161est i po godina. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":114237,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-114236","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/114236","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=114236"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/114236\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/114237"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=114236"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=114236"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=114236"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}