{"id":113746,"date":"2013-05-16T10:04:27","date_gmt":"2013-05-16T08:04:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=113746"},"modified":"2013-05-16T10:04:27","modified_gmt":"2013-05-16T08:04:27","slug":"zasto-levica-ne-kapira-neoliberalizam-glupane-to-je-feudalizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/05\/16\/zasto-levica-ne-kapira-neoliberalizam-glupane-to-je-feudalizam\/","title":{"rendered":"Za\u0161to levica ne kapira neoliberalizam: glupane, to je feudalizam!"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Corey Robin<\/strong><\/p>\n

Levi\u010darski kriti\u010dari neoliberalizma \u2013 ili samo \u010disto starog neregulisanog kapitalizma \u2013 \u010desto citiraju \u010duvenu izjavu Margaret Ta\u010der (Margaret Thatcher): \u201eNe postoji ne\u0161to takvo kao \u0161to je dru\u0161tvo\u201c (\u201eThere is no such thing as society\u201c), kao dokaz neprijateljske nastrojenosti neoliberalizma prema svemu \u0161to je kolektivno. Neoliberalizam, ka\u017ee se dalje, daje slobodu individui da se bori za sebe, uskra\u0107uju\u0107i joj podr\u0161ku dru\u0161tva (vlade, susedsku solidarnost, itd.) da bi mogla da doka\u017ee na tr\u017ei\u0161tu od \u010dega je napravljena.<\/p>\n

Ali ovi kriti\u010dari \u010desto ignori\u0161u \u201esitna slova\u201c onoga \u0161to je Ta\u010der zapravo rekla u tom \u010duvenom intervjuu iz 1987. za, ‘de ga na\u0111e, Woman's Own. Evo \u0161ta je prethodilo tom zloglasnom citatu:<\/p>\n

Ko je dru\u0161tvo? Takvo ne\u0161to ne postoji! Postoje pojedini mu\u0161karci i \u017eene i postoje porodice\u2026<\/em><\/p>\n

Ta poslednja fraza (\u201ei postoje porodice\u201c) je klju\u010dna. Nasuprot popularnom (ili barem levi\u010darskom) mitu, neoliberali nisu nesputane individue. Na mnogo na\u010dina, oni se ne razlikuju od tradicionalnih konzervativaca: to jest, oni pojedince vide kao usa\u0111ene u dru\u0161tvene institucije poput crkve ili porodice ili \u0161kole \u2013 sve institucije koje su, to treba re\u0107i, hijerarhijske i nedemokratske.<\/p>\n

Ta\u010der nije u tome usamljena. Uprkos njihovom individualisti\u010dkom razmetanju, libertarijanci \u2013 posebno oni koji su tr\u017ei\u0161no orijentisani liberatarijanci koji se s pravom smatraju za vode\u0107e teoreti\u010dare neoliberalizma \u2013 \u010desto iznose istu tvrdnju. Kada ti libertarijanci pogledaju na dru\u0161tvo, oni ne vide uvek izolovane ili autonomne pojedince; oni \u0107e najverovatnije videti privatne hijerarhije poput porodice ili radnog mesta, gde otac upravlja svojom porodicom i gazda svojim radnicima. I to je, pretpostavljam (iako je sigurno neophodno dalje istra\u017eivanje), ono \u0161to oni misle i vole u vezi sa dru\u0161tvom: da je to arhipelag privatnih vlada.<\/p>\n

Evo Miltona Fridmana u Kapitalizmu i slobodi:<\/p>\n

Krajnja operativna jedinica u na\u0161em dru\u0161tvu je porodica, a ne individua. (32; tako\u0111e vidi 13)<\/em><\/p>\n

A evo Ri\u010darda Epstajna u \u010dlanku \u201eLibertarijanizam i karakter\u201c iz zbirke eseja o konzervatizmu, koju je uredio Piter Berkovic:<\/p>\n

Bila bi gre\u0161ka velikih proporcija pretpostaviti da su pravna pravila dominantna sila u oblikovanju individualnog karaktera; daleko je verovatnije da \u0107e porodica, \u0161kola i crkva biti mo\u0107ni uticaji. Ljudi koji upravljaju ovim institucijama upotrebi\u0107e svoj uticaj da naglase bilo koju koncepciju dobra koje se dr\u017ee, bez obzira kakav bio zakon.<\/em><\/p>\n

Puno sam razmi\u0161ljao o ovim tekstovima dok momci debatuju na temu neoliberalizam protiv socijal demokratije, i za \u0161ta se zala\u017ee neoliberalizam. Ono \u0161to se \u010desto gubi u tim debatama je ono \u0161to mislim da je prava, ili barem glavna, pokreta\u010dka snaga neoliberalizma, sude\u0107i po nekim od njegovih najinteresantnijih i najva\u017enijih teoreti\u010dara (i njegove konkretne prakse): to nije osloba\u0111anje pojedinca ili deregulacija tr\u017ei\u0161ta, ve\u0107 prebacivanje mo\u0107i od vlade (ili barem onih vladinih sektora poput zakonodavstva koji izisuju ili pola\u017eu pravo na demokratski legitimitet; planiram da kasnije ka\u017eem ne\u0161to o Hajekovom kratkom izlaganju o neizabranom, neodgovornom sudstvu, koje ima sve karakteristke srednjevekovnih sudija koji su primenjivali obi\u010dajno pravo, sli\u010dno \u201ezakasnelom feudalizmu\u201c iz 19-vekovne ameri\u010dke dr\u017eave, tako brilijantno analizirane od strane Karen Oren ovde) na privatni autoritet o\u010deva i vlasnika.<\/p>\n

[Slede redigovani odlomci Robinovih odgovora na komentare \u010ditalaca njegovog bloga]<\/em><\/p>\n

1. Ja ne mislim da je neindividualisti\u010dka strana libertarijanizma prosto ili striktno strate\u0161ki ustupak gemeinschaftistima ili ne\u0161to \u0161to pobu\u0111uje gnev potonjih. Niti mislim da je on prakti\u010dna posledica ina\u010de prastare teorije. Ako se vratite na Hajeka, na primer, vi tamo uop\u0161te ne\u0107ete na\u0107i vrlo sna\u017eni individualizam (on, u tom pogledu, nije Fridman ili Nozik). Kolektivnost se provla\u010di kroz \u010ditavu njegovu teoriju znanja, kako tr\u017ei\u0161ta \u0161ire znanje, kako u dru\u0161tvu dolazi do napretka i pobolj\u0161anja. Na mnogo na\u010dina, njegova teorija istorijskog razvoja stra\u0161no li\u010di na Djuijevu, \u0161to u odre\u0111enoj meri ima smisla. Ipak, ja mislim da je socijalna\/kolektivna dimenzija liberatarijanizma daleko vi\u0161e intrinzi\u010dna nego \u0161to to ljudi na levici shvataju (tako\u0111e pogledajte u tom pogledu Mizesa; nije toliko sofistikovan kao Hajek ali je ipak relevantan; na po\u010detku \u201eSocijalizma\u201c ima \u010ditavo poglavlje o ulozi i centralnosti porodice). Naravno, biti samo kolektivista\/socijalan u orijentaciji te\u0161ko da nekog \u010dini feudalnim, ali ja mislim da je va\u017eno da uo\u010dimo da je socijalna dimenzija u neoliberalizmu, ili liberalnoj misli, prili\u010dno nagla\u0161ena. I ako uzmete za ozbiljno kritiku Nozika Suzan Okin (zapravo njegova teorija vlasni\u0161tva posredstvom rada bi zna\u010dila da \u017eene poseduju svoju decu), \u0161to ja \u010dinim, onda u najboljem slu\u010daju postoji neispitano slepilo u pogledu porodice, i patrijarhata, \u010dak i kod najindividualisti\u010dkijih verzija libertarijanizma.<\/p>\n

2. Ja mislim da mi odustajemo od razmatranja pitanja feudalizma zato \u0161to pretpostavljamo da stvari poput privatne imovine, tr\u017ei\u0161ta, ili najamnog rada nisu postojale za vreme feudalizma. Postojale su. I u stvari, kako Oren pokazuje, \u010ditav zakon gospodar\/sluga (a ne, kao \u0161to su ljudi poput Horovica i drugih tvrdili, ugovorni zakon), koji je strukturisao odnose zapo\u0161ljavanja u SAD sve do 20. veka, ima korene u srednjem veku, kada nastaje najamni rad, kao \u0161to je svima poznato na manjem obimu. Dakle deo onoga \u0161to je ovde neophodno je da se ponovo ispita \u0161ta je to feudalizam.<\/p>\n

Tako\u0111e, tu je i \u201edifuzna mo\u0107\u201c kao osnova Hajekove misli. Naravno disperzija mo\u0107i ima duboke korene u feudalizmu. Monteskje, koji je bio jedan od njegovih najranijih i najva\u017enijih teoreti\u010dara u moderno doba, mnoge svoje ideje o tome je preuzeo od feudalizma. Mada ne\u0107u re\u0107i da je to prosto feudalna ideja, ona ima feudalne odjeke i konotaciju. Setite se, Tokvilova kritika francuske revolucije se sastojala u tome da je ona samo opona\u0161ala centralizacijske tendencije monarhije, koje su same bile usmerene na prethodne feudalne formacije koje su (navodno) bile pluralnije i uklju\u010divale su mnogo disperziraniju mo\u0107.<\/p>\n

3. \u0160to se ti\u010de onoga \u0161ta je danas feudalno, mislim da su to dve stvari. Prvo, to je usa\u0111ena hijerarhija nejednakih, iako bih rekao da nema ba\u0161 mnogo reciprociteta. Kao \u0161to sam poku\u0161ao da ka\u017eem na drugom mestu, postoje duboko li\u010dni odnosi dominacije, na radnom mestu, koji uop\u0161te nisu apstraktni ili individualisti\u010dki. Mo\u017eda postoji individualisti\u010dka retorika koja se lebdi nad njima, ali realnost je suprotna (i mislim da mo\u017eete videti ne\u0161to od te realnosti u teoriji samog neoliberalizma; pogledajte Hajekov Ustav slobode o stvaraocima bogatstva i stvaraocima ukusa). Drugo, \u0161to je jo\u0161 va\u017enije za moju poentu, neoliberalni teoreti\u010dari poput Hajeka uop\u0161te nisu protiv dr\u017eave. Oni \u017eele \u2013 i to postaje prili\u010dno jasno u Hajekovom delu Pravo, zakon i sloboda, tom 1. \u2013 dr\u017eavu u kojoj zakonodavstvo ima vrlo malu ulogu ali sudije imaju vrlo veliku ulogu. I ne sudije koji primenjuju ili konstrui\u0161u statutarni zakon, ve\u0107 sudije koje primenjuju nekakvu vrstu obi\u010dajnog prava, pozivaju\u0107i se na njegov \u201eduh\u201c da bi oborili bilo \u0161ta u statutarnom zakonu za \u0161ta smatraju da je u suprotnosti sa ve\u010ditim poretkom zakona (individualni delovi zakona mogu da evoluiraju i da se promene, ali ve\u0107i poredak mora opstati). Ako \u010ditate Oren, vide\u0107ete da ta ideja pravosu\u0111a koje upravlja spletom odnosa na radnom mestu putem pravilne upotrebe obi\u010dajnog prava \u2013 i totalno nepopustljiv za Zakon ili \u010dak Ustav \u2013 to je su\u0161tina \u201ezakasnelog feudalizma\u201c u Americi.<\/p>\n

Sude\u0107i po Oren, to je ono \u0161to je trebalo da sru\u0161i radni\u010dki pokret i Vagnerov zakon. Ja neoliberalizam vidim primarno kao nastojanje da se ostvari povratak na tu vrstu zakasnelog feudalizma.<\/p>\n

[\u2026]<\/p>\n

Mislim da je u tome problem, koji smo nasledili od marksisti\u010dkih i drugih oblika dru\u0161tvene misli, u tome kako mislimo o istoriji: mi idemo od feudalizma do kapitalizma i \u010degagod. Ali \u0160umpeter je smatrao \u2013 i Arno Majer to pokazuje u svojoj knjizi \u201eIstrajnost starog re\u017eima\u201c (Persistence of the Old Regime) \u2013 te kategorije su daleko rastegljivije nego \u0161to mislimo. Mnoge aristokrate se adaptiraju i usvajaju kapitalizam, a mnogi bur\u017euji epater l\u2019aristocratie.<\/p>\n

Kontrapunkt<\/a>\/Coreyrobin<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U raspravama na temu neoliberalizma \u010desto se gubi iz vida glavna pokreta\u010dka snaga neoliberalizma: transfer mo\u0107i od vlade do privatnog autoriteta o\u010deva i vlasnika.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":113747,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-113746","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/113746","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=113746"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/113746\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/113747"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=113746"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=113746"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=113746"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}