{"id":113268,"date":"2013-05-10T10:32:11","date_gmt":"2013-05-10T08:32:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=113268"},"modified":"2013-05-10T10:32:11","modified_gmt":"2013-05-10T08:32:11","slug":"hemija-tijelu-bas-ne-prija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/05\/10\/hemija-tijelu-bas-ne-prija\/","title":{"rendered":"Hemija tijelu ba\u0161 ne prija"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Iako svi dobro znamo koje namirnice ne bi trebalo da jedemo ako \u017eelimo da sa\u010duvamo zdravlje, kad ogladnimo ne razmi\u0161ljamo uvek o preporukama pravilne ishrane.<\/p>\n

Uglavnom tada \u017eurimo u pekare ili neke druge objekte brze hrane, gde se nude proizvodi koji mogu brzo i efikasno da napune \u201esvako crevce\u201c. Kad je stomak namiren, uglavnom se opravdavamo sami pred sobom, da je to bilo re\u0161enje samo za jedan dan, i da \u0107emo ve\u0107 od sutra paziti \u0161ta jedemo.<\/p>\n

Jedan ovakav izlet sigurno ne\u0107e imati bitan uticaj na zdravlje, ali ukoliko namirnice za koje stru\u010dnjaci ka\u017eu da su \u201eneprijatelji zdravlja\u201c budu svakodnevno na jelovniku, to mo\u017ee drasti\u010dno da uti\u010de na stanje organizma.<\/p>\n

U grupu nezdravih namirnica ubrajaju se, izme\u0111u ostalih, one koje sadr\u017ee velike koli\u010dine \u0161e\u0107era, soli ili kofeina.<\/p>\n

1. PRERA\u0110EVINE – vir\u0161le, pa\u0161tete, salame, dimljeni proizvodi nemaju gotovo nikakvu hranljivu vrednost, ali su zato bogat \u201eizvor\u201c soli, ve\u0161ta\u010dkih boja, aditiva, stabilizatora, konzervansa. Ukratko, mala hemijska laboratorija u tanjiru. U pomenutim proizvodima nema gotovo nijedne supstance koja bi prijala organizmu i zato bi trebalo da se izbace sa jelovnika.<\/p>\n

2. CRVENA MESA – ako preteruje sa ovim namirnicama, upozoravaju onkolozi, pove\u0107avate rizik od nastanka raka debelog creva. Broj obroka sa crvenim mesom treba da se smanji i zbog toga \u0161to se u procesu varenja tro\u0161i mnogo kiseonika. Za razliku od prera\u0111evina, crvena mesa ne bi trebalo potpuno izbaciti iz ishrane, ali je va\u017eno nau\u010diti kako od njih izabrati najbolja. Najbolje je da se kupuju u proverenim radnjama (ne na tezgama) i, ako ste u prilici, birajte ona koje imaju oznaku bio-kvaliteta koja potvr\u0111uje da poti\u010du od ekolo\u0161ki gajenih \u017eivotinja. Takvi proizvodi ne sadr\u017ee antibiotike i hormone, koji se koriste u ishrani \u017eivotinja, a koji ne prijaju ljudskoj ko\u017ei, ali ni drugim organima.<\/p>\n

3. PR\u017dENA JELA – svejedno je da li je re\u010d o pr\u017eenim krompirima, siru, mesu ili povr\u0107u, sve namirnice u dodiru sa vrelim uljem gube ve\u0107inu svojih hranljivih materija. Da ne pominjemo koliko \u0161tetnih materija nastaje tokom pr\u017eenja. Zato, \u0161to pre treba sa jelovnika izostaviti sva jela koja se pripremaju na ovaj na\u010din.<\/p>\n

4. GRICKALICE – od kokica, preko kikirikija do \u010dipsa – sve su bogate natrijumom, a mogu da sadr\u017ee i hidrogenizovane biljne masti (transmasti), ugljene hidrate, poja\u010diva\u010de ukusa, boje i konzervanse. Sve to udru\u017eeno mo\u017ee da dovede do za\u010depljenja arterija. Visoka temperatura na kojoj se, recimo, pravi \u010dips, mo\u017ee da prouzrokuje stvaranje kancerogenih supstanci, me\u0111u kojima je i akrilamid, za koji stru\u010dnjaci sumnjaju da izaziva nekoliko stotina hiljada slu\u010dajeva raka godi\u0161nje.<\/p>\n

5. \u0160E\u0106ER – \u0161to pre bi trebalo smanjiti uzimanje slatkih namirnica kao \u0161to su bombone, kola\u010di, pahuljice, prera\u0111eni mle\u010dni proizvodi, ke\u010dap i sokovi. Bolje je zasladiti se medom, melasom, javorovim \u0161e\u0107erom, a najbolje je uzimati hranu bez dodatka \u0161e\u0107era. Smanjenje potro\u0161nje \u0161e\u0107era utica\u0107e na uspostavljanje ravnote\u017ee \u0161e\u0107era u krvi, i na smanjenje rizika za stvaranje otpornosti na insulin, koja mo\u017ee da dovede do dijabetesa.<\/p>\n

6. BRZA HRANA – u ponudi restorana brze hrane malo je jela koja ne sadr\u017ee zasi\u0107ene masno\u0107e, transmasno\u0107e, \u0161e\u0107er ili natrijum, \u0161to sve ima veoma negativan uticaj na zdravlje. Posledice na srcu se vide gotovo odmah. Nau\u010dnici su ispitivali delovanje brze hrane na arterijama nakon samo jednog obroka, i utvrdila da se sposobnost krvnih sudova da se raste\u017eu smanjuje za 24 odsto.<\/p>\n

7. GAZIRANI NAPICI – sadr\u017ee ogromnu koli\u010dinu kalorija i \u0161e\u0107era, ve\u0161ta\u010dkih dodataka, \u0161to sve smanjuje otpornost i vitalnost organizma. \u010ca\u0161a gaziranog pi\u0107a sadr\u017ei oko 30 grama \u0161e\u0107era. Prema istra\u017eivanjima, gazirana pi\u0107a (i obi\u010dna i \u201elajt\u201c) imaju negativan uticaj na zubnu gle\u0111 jer dovode do pove\u0107anja osetljivosti zuba i pojave karijesa uprkos dobroj oralnoj higijeni. Istra\u017eivanje stru\u010dnjaka Univerziteta u Minesoti pokazuje da osobe koje nedeljno popiju minimalno dva gazirana pi\u0107a udvostru\u010duju rizik od pojave raka pankreasa.<\/p>\n

Ve\u010dermke novosti<\/p>\n

http:\/\/www.novosti.rs\/vesti\/zivot_+.304.html:432833-Hemija-telu-bas-ne-prija<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako svi dobro znamo koje namirnice ne bi trebalo da jedemo ako \u017eelimo da sa\u010duvamo zdravlje, kad ogladnimo ne razmi\u0161ljamo uvek o preporukama pravilne ishrane. Uglavnom tada \u017eurimo u pekare ili neke druge objekte brze hrane, gde se nude proizvodi koji mogu brzo i efikasno da napune \u201esvako crevce\u201c. Kad je stomak namiren, uglavnom se […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-113268","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/113268","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=113268"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/113268\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=113268"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=113268"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=113268"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}