{"id":113167,"date":"2013-05-09T08:52:22","date_gmt":"2013-05-09T06:52:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=113167"},"modified":"2013-05-09T08:52:22","modified_gmt":"2013-05-09T06:52:22","slug":"suocavanje-sa-stidom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/05\/09\/suocavanje-sa-stidom\/","title":{"rendered":"Suo\u010davanje sa stidom"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Mnogima je blizak ose\u0107aj kada se u situaciji na poslu ili u novom dru\u0161tvu ne sna\u0111u kako bi \u017eeleli. Dlanovi po\u010dinju da se znoje, sna\u017eno lupa srce, javlja se \u201eknedla u grlu\u201c, pognut pogled, zamuckivanje, drhtavica, rumene se obrazi, a neretko se javljaju i tikovi. Kada osoba shvati da na ovaj na\u010din privla\u010di dodatnu pa\u017enju panika raste i \u017eelja da se sakriju ose\u0107anja i telesni znaci se pove\u0107ava. Neuspeh u sakrivanju dalje izaziva potrebu da se \u0161to pre pobegne iz situacije, \u201epropadne u zemlju\u201c i sve zajedno se mo\u017ee do\u017eiveti kao potpuna tragedija.<\/p>\n

Kakvi god da su oblici u kojima se javlja, stid je bitna karakteristika ljudi koja predstavlja mo\u0107an i jedinstven pokreta\u010d pona\u0161anja. Pored toga stid razvija brojne naizgled efikasne mehanizme odbrane koji mogu stvarati dodatne probleme u funkcionisanju.<\/p>\n

\u0160ta je stid<\/strong><\/p>\n

Za stid znaju svi narodi, sve civilizacije mada oblici i uzroci stida varijaju od \u010doveka do \u010doveka. Univerzalno gledano ose\u0107anje stida i srama je veoma relativno u konkretnoj primeni ali funkcija stida je svuda veoma sli\u010dna- iskustvo stida prati \u017eelja za skrivanjem, povla\u010denjem, za nevidljivo\u0161\u0107u.<\/p>\n

Stid je odraz li\u010dnog do\u017eivljaja sebe i svoje li\u010dnosti pred drugim ljudima koju \u010desto prati odre\u0111eni vid anksioznosti; Me\u0111utim, svi mo\u017eemo biti ponekad stidljivi u novim situacijama, sa nepoznatim ljudima, a \u0161to vi\u0161e upoznajemo neku osobu ili situaciju, to je anksioznost manja kao i ose\u0107aj stida.<\/p>\n

Dakle, stid mo\u017ee biti prolazan, ali i trajan fenomen kada preraste u sastavni deo li\u010dnosti i sopstvene predstave o sebi.<\/p>\n

Stid je slo\u017eena emotivna reakcija, javlja se u razli\u010ditim oblicima, a usvajamo ga jo\u0161 u ranom detinjstvu. Ger\u0161en Kaufman tvrdi da je “stid jedna od emocija koje uzrokuju najvi\u0161e bola, jer je u trenutku stida ljudsko ja povre\u0111eno iznutra”.<\/p>\n

Za razliku od krivice, koja predstavlja ose\u0107aj da smo u\u010dinili ne\u0161to pogre\u0161no, hroni\u010dan stid je ose\u0107aj da smo mi “pogre\u0161ni” kao osoba.<\/p>\n

De\u010diji stid<\/strong><\/p>\n

O stidu se uglavnom govori kao o de\u010dijoj karakternoj osobini ili prolaznoj fazi u odrastanju.<\/p>\n

Da li \u0107e neko biti stidljiv zavisi i od li\u010dnog iskustva. Ve\u0107 u ranom detinjstvu svako razvija predstavu o tome koliko je prikladan ili neprikladan za okolinu u kojoj \u017eivi. Na sadr\u017eaj te predstave uti\u010du tu\u0111i postupci – pohvale ili pokude, prihvatanje ili odbijanje, zanimanje ili ignorisanje.<\/p>\n

Ponekad roditelji zahtevaju od dece stvari koje su iznad njihovih mogu\u0107nosti i ovakvim pona\u0161anjem izazivaju kod deteta ose\u0107aj da svaki put kada zapo\u010dne neku aktivnost do\u017eivi neuspeh. Ideja o neuspehu i pritisku koji roditelji mogu vr\u0161iti kod deteta izaziva bunt ali i , ako se povu\u010de, ose\u0107aj stida.<\/p>\n

\u010cesto se de\u0161ava da je dete kod ku\u0107e slobodno, a da u dru\u0161tvu lako pocrveni, krije se iza roditelja i povla\u010di se. Kada su deca mala to mo\u017ee biti simpati\u010dno, ali stidljivost mo\u017ee postati i ozbiljniji problem. Stidljivom detetu manjka hrabrosti, ono \u010desto okleva da ne\u0161to izgovori ili u\u010dini.<\/p>\n

Stidljiva deca imaju do\u017eivljaj da ih okolina ne prihvata i to izaziva jak ose\u0107aj neprijatnosti. Stidljivost kod dece se menja, dete se mo\u017ee sve vi\u0161e povla\u010diti i postajati sve pasivnije u \u017eelji da izbegne nelagodnost.<\/p>\n

Adekvatan rad sa decom kod pojave ovog ose\u0107anja spre\u010dava \u010destu pojavu crvenjenja, blagih govornh smetnji kao \u0161to je mucanje i sl.<\/p>\n

Nau\u010dena stidljivost se odnosi na u\u010denje odre\u0111enih standarda u dru\u0161tvenoj sredini koja je povezana sa polnim i drugim ulogama od ranog detinjstva. Deca se u\u010de da je, na primer, sramota psovati i sli\u010dno, \u010dime sti\u010du nau\u010dene standarde pona\u0161anja zbog kojih se mogu stideti.<\/p>\n

Stidljivost kao fenomen se podjednako javlja kod oba pola kada su osobe zatvorene, nespremne da iska\u017eu svoje mi\u0161ljenje i emocije pred ljudima i u novim situacijama.<\/p>\n

Stid se naj\u010de\u0161\u0107e ogleda u nemogu\u0107nosti da se izrazi sopstveno mi\u0161ljenje pred autoritetom, u dru\u0161tvu i uop\u0161te u nemogu\u0107nosti konfrontacije. Stidljivost kao pojavu ne treba ignorisati jer neretko mo\u017ee prerasti u socijalnu anksioznost, socijalnu fobiju, poreme\u0107aj ishrane, nasilja i drugih li\u010dnih i dru\u0161tvenih poreme\u0107aja.<\/p>\n

Za\u0161to se stidimo?<\/strong><\/p>\n

Stidom se \u010dovek brani od razli\u010ditih uverenja o sebi. Takva uverenja se naj\u010de\u0161\u0107e vezuju za ideju o nekompetentnosti- nisam dovoljno dobar, uspe\u0161an, sposoban, ideju o ne\u017eeljenosti- nisam voljen, dovoljno cenjen ili prihva\u0107en od strane drugih ljudi.<\/p>\n

Intenzivan stid se javlja i kao odbrana od ideje bezvrednosti, beskorisnosti, od ideje da nam ne\u0161to fali, da smo zbog ne\u010dega lo\u0161i, da nam ne\u010dega manjka. Iza ose\u0107aja stida stoje uverenja: Ja sam slab, nejak, neprime\u0107en, prazan, nevidljiv, napu\u0161ten, zaboravljen, nevoljen i ostavljen ili pak fizi\u010dki neadekvatan, ru\u017ean.<\/p>\n

Na\u010dini odbrane od stida su brojni. Ovakve odbrane samo privremeno poma\u017eu da se pobegne od ose\u0107anja nelagodnosti i bola. Na du\u017ee staze ovakvi mehanizmi ne samo da ne le\u010de stid, ve\u0107 mogu stvoriti dodatne probleme i najva\u017enije -onemogu\u0107avaju da osoba postane svesna svoje prave vrednosti.<\/p>\n

Jedna odnaj\u010de\u0161\u0107ih odbrana od stida mo\u017ee biti na okolinu, uvrede, ljutnja, sva\u0111ala\u010dko pona\u0161anje.<\/p>\n

deluje kao \u201edobra\u201c strategija dase izbegavanjem izazova izbegne i stid koji bi se mogao javiti ukoliko se javi i neka gre\u0161ka ili neuspeh. To mo\u017ee da uklju\u010duje i izbegavanje dru\u017eenja, ljubavnih odnosa, putovanja i poslovnih poduhvata, \u0161to dovodi do vrlo zatvorenog i neproduktivnog \u017eivota.<\/p>\n

Stidljive osobe izbegavaju dublje odnose sa drugim ljudima, za njih su intimni kontakti zastra\u0161uju\u0107i jer se ne ose\u0107aju adekvatno u vezi sa sobom. Dr\u017eanje drugih na distanci je za\u0161tita od poni\u017eenja koje bi izazvala negativna procena drugih ili njihovo odbijanje.<\/p>\n

\u010cesta odbrana od stida je perfekcionizam. Osoba se opsesivno trudi da postigne savr\u0161enstvo u svemu i tako spre\u010di da se na\u0111e u situaciji u kojoj mo\u017ee osetiti stid.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna \u010desta odbrana je i . Osoba se opsesivno trudi da postigne savr\u0161enstvo u svemu i tako spre\u010di da se na\u0111e u situaciji u kojoj mo\u017ee osetiti stid.<\/p>\n

Osoba koja je sklona nije svesna svog ose\u0107anja stida, obmanjuje sebe veruju\u0107i da nije stidljiva, jer bi, zapravo, osetila veliku neprijatnost kada bi bila svesna \u0161ta se unutar nje doga\u0111a. Takva osoba \u017eeli da veruje da je potpuno prihva\u0107ena od strane drugih i od sebe same, tako da stalno poku\u0161ava da zanemari bilo \u0161ta \u0161to mo\u017ee da je dovede do ose\u0107anja stida.<\/p>\n

\u010cesta strategija za odbranu od stida je i Kod pretvaranja osoba ignori\u0161e realnost kako bi sa\u010duvala sliku o sebi kakva \u017eeli da bude. Brani se od onoga \u0161to ne sme da uvidi kod sebe. Na primer, osoba koje je zavisna od alkohola, narkotika i sl. ne\u0107e priznati da nema kontrolu nad tim jer bi je preplavio ose\u0107aj stida povodom sopstvene adikcije.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan od mehanizama koji se \u010desto primenjuje u borbi protiv ose\u0107anja stida jeste , veli\u010danje sebe i poni\u017eavanje drugih. Osobe koje su sklone veli\u010danju sebe brane se od ose\u0107anja stida i do\u017eivljaja sopstvene neadekvatnosti kroz zauzimanje superiorne pozicije u odnosu na druge. Na ovaj na\u010din, osoba sebe uverava da zaista vredi vi\u0161e od drugih i na taj na\u010din \u0161titi sliku koju ima o sebi.<\/p>\n

Ljudi koji potiskuju stid ne moraju biti svesni da imaju izgra\u0111ene mehanizme odbrane kojima se brane od ose\u0107anja stida. Oni \u010dak ne moraju prepoznati stid kao svoj problem.<\/p>\n

Suo\u010dite se sa stidom<\/strong><\/p>\n

Niko ne mo\u017ee da re\u0161i problem stida tako \u0161to \u0107e ga ignorisati. Kori\u0161\u0107enjem strategija be\u017eanja od stida ne samo da se ne re\u0161ava problem, ve\u0107 se i druge oblasti \u017eivota dovode u rizik, kao \u0161to su socijalni kontakti, narastanje anksioznost i dr.<\/p>\n

Bitno je znati da ono \u0161to znamo o sebi mo\u017eemo i promeniti. Prvi korak je prepoznavanje stida i njegovih nijansi.<\/p>\n

U ovom koraku mo\u017ee pomo\u0107i pisanje. Vratiti se se\u0107anjem na doga\u0111aje koji su proizveli jak ose\u0107aj stida i sve preto\u010diti u pisanu re\u010d. Koje misli su bile dominantne za to vreme, gde se na telu ogledao stid, kako ste se ta\u010dno ose\u0107ali. A zatim i \u0161ta ste preduzeli, a \u0161ta ste \u017eelili da preduzmete; kako ste se odnosili prema ljudima u toj situaciji, da li ste \u017eeleli da im se suprotstavite ili da se povu\u010dete. Kona\u010dno, kako ti doga\u0111aji danas uti\u010du na vas.<\/p>\n

Stidljivi ljudi \u010desto percepiraju svoju okolinu i sagovornike kao vi\u0161e vredne od njih samih, pridaju im ve\u0107i zna\u010daj. Veruju da njihovu nervozu i nesigurnost mogu svi da primete, \u0161to nije tako. Ponekad gube iz vida da su i drugi ljudi pod tremom, ponekad nesigurni i da brinu o utisku koji \u0107e ostaviti.<\/p>\n

Prihvatanje \u010dinjenice da svi ponekad gre\u0161imo izuzetno je va\u017eno u borbi protiv stidljivosti. Svesnost o sopstvenoj sklonosti ka gre\u0161kama dovodi nas u priliku da u\u010dimo na tim gre\u0161kama, pa samim tim da u budu\u0107nosti manje gre\u0161imo. Najbitnije, sebe manje sabotiramo u sopstvenom razvoju iz straha od gre\u0161aka ili tu\u0111eg negativnog mi\u0161ljenja.<\/p>\n

Ose\u0107aj manje vrednosti, \u010desto nastao kroz kazne, zanemarivanje i podsmeh, temelj je niskog samopo\u0161tovanja. Pojedinci sa niskim samopo\u0161tovanjem strahuju da ne znaju pravila pona\u0161anja u odre\u0111enim situacijama i da \u0107e se \u201eizblamirati\u201c, da \u0107e ih drugi odbiti i ismejati. Zato je va\u017eno raditi na razvoju slike o sebi i svojih vrednosti. Promene su mogu\u0107e upravo kroz razumevanje sopstvenih emocija i pona\u0161anja.Da bismo se oslobodili ose\u0107anja stida, moramo da nau\u010dimo da o sebi mislimo druga\u010dije i da sebe prihvatamo zajedno sa manama i vrlinama.<\/p>\n

Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mnogima je blizak ose\u0107aj kada se u situaciji na poslu ili u novom dru\u0161tvu ne sna\u0111u kako bi \u017eeleli. Dlanovi po\u010dinju da se znoje, sna\u017eno lupa srce, javlja se \u201eknedla u grlu\u201c, pognut pogled, zamuckivanje, drhtavica, rumene se obrazi, a neretko se javljaju i tikovi. Kada osoba shvati da na ovaj na\u010din privla\u010di dodatnu pa\u017enju […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-113167","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/113167","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=113167"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/113167\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=113167"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=113167"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=113167"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}