{"id":112798,"date":"2013-05-04T08:05:33","date_gmt":"2013-05-04T06:05:33","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=112798"},"modified":"2013-05-04T08:05:33","modified_gmt":"2013-05-04T06:05:33","slug":"zova-cisti-organizam-i-podize-imunitet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/05\/04\/zova-cisti-organizam-i-podize-imunitet\/","title":{"rendered":"Zova: \u010cisti organizam i podi\u017ee imunitet"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Zova (Sambucus nigra) je biljka specifi\u010dnog mirisa i oblika cvetova, uz to i vrlo lekovita. Svi njeni delovi, i koren i cvet i plod \u010duvaju zdravlje i vitalnost, pa nije lo\u0161e da je ima u svakoj ku\u0107i.<\/p>\n

Mladi izdanci i mladi listovi beru se u prole\u0107e, cvetovi za vreme cvetanja u maju i junu, plodovi nakon dozrevanja, a kora od februara do novembra. Ukus cvetova je gorkast i aromati\u010dan zbog sastojaka koje sadr\u017ei.<\/p>\n

Poseduje etarsko ulje, u kome se nalazi \u010dak \u010detrdeset va\u017enih sastojaka – flavonoidi, glikozidi, hlorogenska kiselina, sluz, tanini, pektini…<\/p>\n

U plodu su prisutni glikozidi, tanini, \u0161e\u0107er, vo\u0107ne kiseline, vitamin C, malo etarskog ulja… Sli\u010dnog sastava su i listovi, dok su svi delovi bogati mineralima, gvo\u017e\u0111em, natrijumom, kalijumom i njihovim solima.<\/p>\n

Cvet zove koristi se kod groznice, sinuzitisa, stimuli\u0161e rad znojnih \u017elezda, gde je u kombinaciji sa lipom posebno efikasan u sni\u017eavanju temperature. Sa kantarionom se koristi protiv virusa gripa, virusa A i B, kao i protiv herpes simpleks virusa. Od cvetova se pripremaju lekoviti \u010daj i sok. Sa druge strane, plod je odli\u010dan laksativ i sredstvo za poja\u010dano mokrenje i znojenje, a delotvoran je i protiv neuralgije i i\u0161ijasa.<\/p>\n

Sve\u017ei plodovi upotrebljavaju se za prole\u0107no \u010di\u0161\u0107enje organizma. Zovine bobice imaju najve\u0107i procenat vitamina B, koji je va\u017ean za ja\u010danje nerava, dosta vitamina C, kao i mineral selen, koga u prirodi, ina\u010de, ima u tragovima.<\/p>\n

Ove bioaktivne supstance nalaze se u tamnoj boji ploda i vi\u0161estruko su korisne za disajne puteve. Rastvaraju \u0161lajm, ubla\u017eavaju bol i pobolj\u0161avaju sposobnost filtriranja bronhija. Sok od zove vrlo uspe\u0161no spre\u010dava i “pu\u0161a\u010dki” ka\u0161alj.<\/p>\n

Boju zovi daje grupa antocijana koja, ina\u010de, ubla\u017eava reumatske tegobe. Sok od sve\u017eih bobica koristi se u le\u010denju neuralgije li\u010dnog \u017eivca, za ja\u010danje organizma, \u010di\u0161\u0107enje krvi, umirenje trbu\u0161nih gr\u010deva i crevnih kolika, kao i za apetit.<\/p>\n

\u010caj od listova i mladica pospe\u0161uje izlu\u010divanje mokra\u0107e, nakupljene te\u010dnosti u organizmu, \u010di\u0161\u0107enje organizma, pobolj\u0161ava kvalitet krvi i spre\u010dava zatvor. Izvanredno je sredstvo i za \u010di\u0161\u0107enje jetre, bubrega, plu\u0107a, \u017eeluca i creva. \u010caj se spravlja tako \u0161to se 7-8 listi\u0107a zove prelije sa 2dl klju\u010dale vode, a onda se kuva osam minuta na tihoj vatri. Nakon toga se procedi i u \u010daj doda ka\u0161i\u010dica meda. Pokazao se i kao izuzetno sredstvo protiv ne\u010diste ko\u017ee i neprijatnog mirisa tela, kao i kod le\u010denja gihta. Osim toga, smrvljene listove zove kao obolge narodna medicina preporu\u010duje kod le\u010denja neuralgije lica i hemoroida.<\/p>\n

\u010caj od cvetova delotvoran je u le\u010denju prehlade, bronhitisa, ka\u0161lja, gripa, po\u010detne upale plu\u0107a, jake kijavice, te\u0161kog disanja, astme i kod svih reumati\u010dnih bolesti. Posebno se preporu\u010duje za preznojavanje kod visoke temperature. \u010caj se sprema tako \u0161to se dve ka\u0161i\u010dice cveta preliju sa \u010detvrt litra vrele vode, sve ostavi da odstoji deset minuta, a zatim procedi. \u010caj se pije tokom celog dana, gutljaj po gutljaj.<\/p>\n

\u010caj od kore grana i stabla odstranjuje pote\u0161ko\u0107e kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mokra\u0107ne be\u0161ike, a poma\u017ee i kod tvrde stolice. Sa korom se ne sme preterivati, \u0161to zna\u010di da za \u0161olju \u010daja treba uzeti ravnu ka\u0161i\u010dicu ovog sastojka. Uz to, u toku dana mogu da se popiju jedna, a najvi\u0161e dve \u0161oljice, gutljaj po gutljaj, u ve\u0107im razmacima. U kori, kao i listu, ima saponina, tanina i holina, ali i purgativne smole i alkaloida sambunigrina. Zato je kora najpre blagog, a zatim gorkog ukusa.<\/p>\n

INFUZIJA I RASTVOR<\/p>\n

Za le\u010denje bronhitisa, rubeole, reumatizma, kostobolje, posebno se preporu\u010duje infuzija od zove.<\/p>\n

Priprema se tako \u0161to se jedna ka\u0161ika cvetova stavi u 250 mililitara vrele vode, da odstoji tri minuta. Zatim se piju tri \u0161olje, zasla\u0111ene medom, ovog napitka dnevno, i to uvek posle jela.<\/p>\n

Za infekcije o\u010diju i upale nosne sluznice kod kijavica, preporu\u010duje se rastvor napravljen od cvetova zove.<\/p>\n

Rastvor se sprema tako \u0161to se 50 grama cvetova kuva tri minuta u litar vode, a zatim ostavi da odstoji deset minuta. Nakon toga se rastvor procedi i ispiraju o\u010di i nozdrve vi\u0161e puta u toku dana.<\/p>\n

Ve\u010dernje novosti<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bobice imaju najve\u0107u koli\u010dinu vitamina B va\u017enog za ja\u010danje nerava, puno vitamina C i redak mineral selen kojeg u prirodi, ina\u010de, ima u tragovima<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-112798","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/112798","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=112798"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/112798\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=112798"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=112798"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=112798"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}