{"id":112519,"date":"2013-05-01T08:14:03","date_gmt":"2013-05-01T06:14:03","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=112519"},"modified":"2013-04-30T23:18:52","modified_gmt":"2013-04-30T21:18:52","slug":"spas-je-u-trazenju-smisla-u-traumi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/05\/01\/spas-je-u-trazenju-smisla-u-traumi\/","title":{"rendered":"Spas je u tra\u017eenju smisla u traumi"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Bojan Munjin<\/strong><\/p>\n

Vladan Beara je psiholog koji se deset godina bavio traumama ratnih veterana na svim stranama. O avetima ratova, dugom procesu pomirenja i nesretnicima balkanske tranzicije s na\u0161im sugovornikom razgovaramo u njegovom psiholo\u0161kom savjetovali\u0161tu u Novom Sadu.<\/p>\n

Koliko su ratne posljedice, i dvadeset godina nakon ratova, jo\u0161 prisutne u ljudima?<\/em><\/p>\n

Posledice su o\u010digledne, ne samo u srpskom dru\u0161tvu nego i u svim dru\u0161tvima zapadnog Balkana. Prisutne su ne samo po broju samoubistava me\u0111u ratnim veteranima nego i po koli\u010dini nasilja, agresije i o\u010daja u svim tim dru\u0161tvima. Vidljive su i po tonama medikamenata koji se tro\u0161e, po razvedenim brakovima, po na\u010dinu govora i po poplavi ki\u010da i neukusa. Zapadni Balkan jo\u0161 uvek nosi posledice Drugoga svetskog rata; jo\u0161 nismo zavr\u0161ili pri\u010du sa usta\u0161ama, \u010detnicima i partizanima, a nova ratna pri\u010da ve\u0107 je bila tu. Sa najnovijim ratovima, staru smo traumu samo o\u017eiveli.<\/p>\n

Spomenuli ste ki\u010d i neukus: koliko su oni povezani s postratnom traumom?<\/em><\/p>\n

Oni su povezani sa postratnom traumom preko sloma i gubitka mnogih vrednosti i sa nasiljem kao po\u017eeljnim pona\u0161anjem. Vredi razgovarati o tome koliko nasilja ima u ki\u010du. Pogledajte samo dana\u0161nju modu, pa \u0107ete videti koliko u njoj ima nasilja: mnoge se devojke obla\u010de kao prostitutke, mu\u0161karci kao kriminalci i opasni momci, i to se smatra modernim. Mo\u017eemo re\u0107i da je na svim poljima porastao ne samo kvantitet nego i kvalitet nasilja.<\/p>\n

Ispoljavanje o\u010daja i besa<\/strong><\/p>\n

\u0160to to\u010dno na ovim prostorima zna\u010di \u201co\u017eivljavanje trauma iz Drugoga svjetskog rata\u201d?<\/em><\/p>\n

U klini\u010dkoj psihologiji i psihijatriji postoji pojam \u201ctransgeneracijski prenos traume\u201d, kada jedna traumatizovana generacija prenosi traumu na slede\u0107u; potrebno je nekoliko generacija da prva trauma, recimo ona iz Drugoga svetskog rata, nestane. U delovima Hrvatske, Bosne i Srbije i danas \u0107ete slu\u0161ati pri\u010de kako su ovi ili oni klali one druge u Drugom svetskom ratu, dakle pre 70 godina. Deca odgajana na stra\u0161nim pri\u010dama o tom ratu bila su me\u0111u prvima koja su pohrlila u ratove devedesetih. Sebe su smatrala osvetnicima tih pro\u0161lih ratova. U tom je smislu tipi\u010dan stav srpskih ratnih veterana iz poslednjih ratova prema hrvatskim kolegama: \u201c\u0160ta god mi vama u\u010dinili danas, ni\u010dim nam ne mo\u017eete platiti ono \u0161to ste vi nama u\u010dinili ju\u010de.\u201d<\/p>\n

Jeste li u tom smislu zabrinuti za budu\u0107nost?<\/em><\/p>\n

Kada pogledate proces negativnog se\u0107anja nakon 1945, koji je bio prekriven ideologijom bratstva i jedinstva i svetle budu\u0107nosti, i kako je on eksplodirao u devedesetima, onda je te\u0161ko biti optimista u vezi budu\u0107nosti. Mo\u017eemo da se ute\u0161imo idejom Evropske unije i da ma\u0161tamo kako \u0107emo se opet zajedno dru\u017eiti, veseliti, slu\u0161ati tambura\u0161e i pose\u0107ivati jedni druge na slavama, bajramima i kr\u0161tenjima, sve dok \u0161ovinizam, prekrajanje granica i naplata starih dugova opet ne nahrupe iz nekog mraka. Toga se bojim.<\/p>\n

Dvadeset godina poslije, ratni veterani i dalje su aktivni. U Hrvatskoj se npr. bore protiv \u0107irilice, kivni su na predsjednika dr\u017eave i Vladu, do granice histerije brane generale u Hagu\u2026<\/em><\/p>\n

Politi\u010dki, re\u010d je o animozitetima i mr\u017enjama dugog trajanja, o \u010demu smo upravo govorili. Psiholo\u0161ki, radi se o opravdanju smisla sudelovanja u ratovima. Veterani poslednjih ratova na svim stranama brane svoje ratne vo\u0111e i protive se pomirenju, ljuti su kada vide zajedno Borisa Tadi\u0107a i Ivu Josipovi\u0107a, jer dana\u0161nje mirotvorstvo obesmi\u0161ljava ili neutrali\u0161e smisao njihove uloge u ratu. \u0160ta god mi o tome mislili, svi ratni veterani sa kojima sam radio \u017eele da misle da su se borili za pravu stvar. Kada sam na jednoj zajedni\u010dkoj radionici okupio hrvatske, bosanske i srpske veterane, svi su govorili da su im motivi odlaska u rat bili da nekoga ili ne\u0161to brane. Onda se javio jedan i pitao: \u201cAko smo svi bili branitelji, ko je onda napadao?\u201d<\/p>\n

Koliku u toj pri\u010di ulogu igra negativna predod\u017eba o sebi, drugima i \u017eivotu uop\u0107e?<\/em><\/p>\n

Na \u010ditavom ovom kulturnom prostoru, koliko god on bio podeljen, zajedni\u010dko je to da volimo da ispoljavamo o\u010daj i bes. To mo\u017eete videti na fudbalskim utakmicama, na muzi\u010dkim koncertima i prema tipu muzike koji se slu\u0161a: u tom smislu, uop\u0161te nije neobi\u010dno \u0161ta su hrvatski vojnici u rovovima slu\u0161ali Cecu, svi su na taj na\u010din praznili i le\u010dili jedan te isti \u010demer. Da, mi jesmo te\u0161ki ljudi i nismo spremni za racionalno propitivanje vlastitih postupaka. Nemojte zaboraviti i ku\u0107no vaspitanje, koje je u mnogim sredinama na Balkanu povezano uz batine, \u0161ta ra\u0111a agresivno pona\u0161anje u starijoj dobi.<\/p>\n

Prostor akumuliranih trauma<\/strong><\/p>\n

Mo\u017eemo li govoriti o nekoj vrsti balkanskog sindroma?<\/em><\/p>\n

Kao psiholog, mogu da ka\u017eem da je ovo prostor akumuliranih trauma. \u0160vedska ili \u0160vajcarska, koje vi\u0161e stole\u0107a \u017eive u miru, o\u010dito se ne mogu usporediti sa nama, ali tako\u0111er ni dru\u0161tva koja su bila u ratovima, ali ne u ovakvim ratovima. Balkanski su ratovi izrazito krvavi, sa elementima genocida i istrebljivanja \u010ditavih zajednica. Svi koji su u njima sudelovali, ili kao \u017ertve ili kao egzekutori, moraju da se nose sa svojim emocijama. Ljudi obi\u010dno ne razumeju da \u010desto puta ne znate kome je te\u017ee, \u017ertvi ili krvniku. Osim toga, postoji i opasnost bavljenja ovim temama: deset sam se godina bavio ratnim veteranima i mogu da ka\u017eem da sam pro\u0161ao mnoga stanja koja su prolazili i moji klijenti. U\u017ease koje vam oni pri\u010daju ne mo\u017eete ni da zamislite.<\/p>\n

Kako izgleda luk posttraumatskog sindroma, kako se ti ljudi osje\u0107aju danas, u odnosu na vrijeme kada se sindrom pojavio?<\/em><\/p>\n

Dobro pitanje. Svako ko se vrati iz rata ima\u0107e neke te\u0161ko\u0107e. Jedino je psihopatama u ratu zabavno \u2013 njima je to fantasti\u010dno iskustvo, u\u017eivaju u tome. Istra\u017eivanja o psiholo\u0161kom stanju ameri\u010dkih vojnika nakon iskrcavanja u Normandiji govore da je 98 odsto njih nakon 60 dana neprekidnih borbi bilo izba\u010deno iz stroja zbog psihi\u010dkih smetnji. U na\u0161im su ratovima vojnici neko vreme mogli sebi pomo\u0107i mi\u0161lju da se bore protiv \u201custa\u0161a\u201d ili \u201c\u010detnika\u201d, ali kasnije svi dolaze u situaciju da iza \u201czakletog neprijatelja\u201d, pogotovo iza civila, vide \u010doveka koji pati. Politi\u010dke elite pred po\u010detak rata dehumanizuju neprijatelja kako bi ga bilo lak\u0161e ubiti, ali ta formula funkcioni\u0161e samo neko vreme. Nakon dolaska sa rati\u0161ta, ljudi \u010desto zavise od \u010ditavog niza va\u017enih detalja \u2013 imaju li stvarno dobrog prijatelja, ose\u0107ajnu suprugu i kvalitetnog lekara. Postoji \u010ditav niz ljudi koje su odbacili oni u koje su najvi\u0161e verovali \u2013 vojska i dr\u017eava. Kako vreme odmi\u010de, oni koji su uspeli da se adaptiraju nastavljaju dalje sa vi\u0161e-manje normalnim \u017eivotom, a onima koji nisu, sve je gore. Oni gube poslove, bra\u010dne partnere i pomo\u0107 okoline. Takvi slu\u010dajevi \u010desto zavr\u0161avaju samoubistvom.<\/p>\n

Zna\u010di li to da na\u0161im dru\u0161tvima kru\u017ei mala armija ljudi izvan kontrole?<\/em><\/p>\n

Ne bih to tako rekao, ali bih rekao da na\u0161im dru\u0161tvima kru\u017ei armija ljudi koji su jo\u0161 uvek naoru\u017eani i koji su jako ogor\u010deni. Puni su besa i stalno spremni da protestuju. Samoubistvo i okretanje agresije prema sebi, crnohumorno re\u010deno, manje je zl \u0161ta da se radi kada to oru\u017eje okre\u0107u na druge, na institucije\u2026<\/p>\n

Dru\u0161tvo je u o\u010dajnom stanju<\/strong><\/p>\n

U jednom ste razgovoru spomenuli da, osim ratnog, postoji i socijalni posttraumatski stres, od kojeg u Srbiji pati gotovo milijun ljudi?<\/em><\/p>\n

O: Sigurno znate onu jevrejsku kletvu \u201cdabogda imao, pa nemao\u201d. Mi smo dru\u0161tvo koje je nekada, u vreme socijalisti\u010dkog samoupravljanja, imalo kako-tako sre\u0111en \u017eivot. Ljudi su ovde navikli da malo rade i da se puno zabavljaju. A onda je odjednom sve to nestalo: porodice su po\u010dele da propadaju, ljudi su se okrenuli alkoholu, \u0107erke su po\u010dele da tra\u017ee starije bogate sponzore koji ih tretiraju kao prostitutke, a mladi\u0107i da se dokazuju tako \u0161ta nekoga premlate. Fabrike koje su kupili tajkuni uni\u0161tene su i prodane kao gra\u0111evinsko zemlji\u0161te. Dru\u0161tvo je u o\u010dajnom stanju. Osiroma\u0161eni ljudi, gubitnici tranzicije i u\u010desnici ratova u koje su oti\u0161li sa idejom da se za ne\u0161to bore, \u0161ta god to zna\u010dilo, danas su socijalno frustrirani, jer vide da su njihove vrednosti pregazili oni koji su se obogatili.<\/p>\n

Socijalne tenzije i postratne traume za sada ipak nisu dovele do eksplozije \u0161irih razmjera. Kako to obja\u0161njavate?<\/em><\/p>\n

To je zato \u0161ta danas ljudi, nakon svega, vi\u0161e ne veruju u promenu, postali su apati\u010dni i utoliko je njihovo stanje jo\u0161 te\u017ee. Postoji u psihologiji termin \u201cnau\u010dene bespomo\u0107nosti\u201d. Kao psiholog, verujem da su mnogi ljudi na na\u0161im prostorima \u201cnau\u010dili\u201d da budu bespomo\u0107ni.<\/p>\n

Jeste li kao moderator susreta ratnih veterana svih zara\u0107enih strana me\u0111u njima do\u017eivjeli ikakvu posttraumatsku katarzu?<\/em><\/p>\n

Kada je re\u010d o ratnoj traumi, odnedavno je u opticaju termin \u201cposttraumatski rast\u201d: govori o tome da se neki ljudi koji su pro\u0161li ratni pakao na izlasku iz njega nalaze na vi\u0161em nivou psiholo\u0161kog razvoja nego onda kada su u njega u\u0161li. Mnogi ne uspevaju, ali nekima po\u0111e za rukom da se sa tim iskustvom izbore tako da postanu mudriji ljudi, koji vi\u0161e cene \u017eivot, patnje i druge. \u010cesto \u0107ete videti vi\u0161e empatije me\u0111u ratnim veteranima neprijateljskih strana nego me\u0111u mladim razbija\u010dima koji se predstavljaju kao navija\u010di nekih fudbalskih klubova. Novija holandska istra\u017eivanja pokazuju da tra\u017eenje smisla u traumi zna\u010di da \u010dovek poku\u0161ava da razume \u0161ta se desilo i da poku\u0161ava da prona\u0111e ne\u0161to dobro u tome, ne\u0161to \u0161ta govori da sve to nije bilo uzalud. Ako sebi i drugima objasnimo za\u0161to smo se ubijali, ako sagledamo svoju ulogu u tome i iz toga iznjedrimo neku novu mudrost, odnosno da nas je to besciljno ubijanje ne\u010demu nau\u010dilo \u2013 onda smo spa\u0161eni.<\/p>\n

Nakon rada s ratnim veteranima, otvorili ste u Novom Sadu psiholo\u0161ko savjetovali\u0161te. Tko od vas tra\u017ei pomo\u0107?<\/em><\/p>\n

Dolaze ljudi sa strahovima i egzistencijalnim problemima, ljudi koji poku\u0161avaju da plivaju u biznisu i ne snalaze se. Dolaze oni koji \u0161est ili sedam godina rade za velike kompanije, doma\u0107e i me\u0111unarodne, koje ih iscede i onda puste niz vodu. Retke su kompanije u ovoj regiji koje zaista brinu o svojim uposlenicima. Mnogi mladi nemaju ni hrabrosti ni snage za takav dril, a ljudi srednjih godina ve\u0107 su toliko iscrpljeni da vi\u0161e ne poku\u0161avaju. Da zaklju\u010dim duhovitom re\u010denicom mojih ro\u0111aka iz Dalmacije: \u201cCili svit je popizdija.\u201d<\/p>\n

Novossti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vladan Beara je psiholog koji se deset godina bavio traumama ratnih veterana na svim stranama. O avetima ratova, dugom procesu pomirenja i nesretnicima balkanske tranzicije s na\u0161im sugovornikom razgovaramo u njegovom psiholo\u0161kom savjetovali\u0161tu u Novom Sadu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-112519","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/112519","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=112519"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/112519\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=112519"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=112519"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=112519"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}